Drage moje,

zao mi je što se nisam ranije javila ali kad god ja dodjem da napisem post moj internet zaglavi, zaista ne znam šta se s njim desava, biće da je prejeftin.

sad poslije 2 dana u grupi moja iskustva su se tako proširila pa imam šta i da pišem. poslusala sam svoje srce i nimalo mi nije zao. prvi dan sam se odgovrila sa cerkom da ću je cekati ispred vrata i tako sam i uradila. povremeno joj mahnem a ona nije plakala. u jednom trentku su me zamolili da odem i ja sam joj mahnula i pomjerila se malo dalje od vrata, ona je malo zaplakala i odmah se smirila.ja nisam otisla ali me ona nije vise vidjela, ja nju jesam i bila je ok. tako da je prolslo gotovo pa bez plakanja. sutra dan sam otisla i rekla da ću je cekati vani i ona je bila skroz ok.

nazalost oni su napisali da možemo da ostanemo ali nisu bas tako mislili. prvi dan su svi roditelji isparili (jer su rekli da je najbolej da odemo)a djeca su bas plakala. srećna sam sto sam jedina odlucila da ostanem i po njima vjerotatno ispala mekusac, ma presrecna sam zbog svoje odluke. oni djecu i nisu bas nešto tjesili niti su koga zvali da dodje po dijete iako su to obecali ali to je sve zbog roditelja koji nisu ni pokazali neku zainteresovanost. posto sam bila tu mene su ozbiljno shvatili i ima da im pijem krv svaki dan :) svjesni su da mogu svakog casa da banem i da mi je stalo. i jeste mi mnogo stalo da to prođe bez plakanja. najbitnije je da je Marija srećna i da voli grupu, bas se igra i neće kuci :)

btw, drugi dan je ostalo par mama i jedan deda (od djece kojima je to bio prvi dan u grupi) i bas mi je drago da nas ima još.

posle svega bih mogla da savjetujem ljudima da ostanu ako je to moguće i učine da se djeca osjecaju zasticeno i srećno. znam da ne može biti idealno ali ja mislim da možemo to da učinimo za nasu djecu.

vespitacice, ko vaspitacice, smjeskaju se i tretiraju roditelje kao dvogodisnjake, steta. ja sam im rekla da je moje pravo da ostanem i na kraju su to prihvatile ali im se nije svidjalo, ustvari menadzer je bio zaduzen da nas se rijesi. nadam se da ću vremenom imati vise povjerenja u njih a ako je neka sreća mi smo dobili najbolju tetu od njih, bar zasad.

u ponedeljak ću opet malo duže da ostanem, da ih malo nerviram :)

zao mi je sto rinzo nije pisala ranije jer je potpuno u pravu da je bolje krenuti kasnije, neke mame su tako uradile. kad su poceli na početku horski da placu bas mi je bilo zao i podsjetilo me na filmove o holokaustu i odjeljena za vakcinaciju u naše vrijeme. grozno.

hvala vam svima na javljanju i svaka cast mamama koje su i po mjesec dana ostajale sa svojom djecicom.

ps. iako je ovo UK u pitanju je manja sredina i još nisu navikli i da primjenjuju nove metode koje su prepisali u svoje pravilnike.

ja se ponavljam ali razumijemo se...