Hheheheh Shkoljka , ja imam duplu 4ku :P

Mogu samo da kazhem da zaista ne osecam ni fizicku ni mentalnu slabost.

Planova imam sijaseT,mogle bih ovog trena na put oko sveta da me neka jača kinta strefi.

Zaljubljnost me drzhi dobro,kao shto vidish još sam ovde sto ti govori da nisam odustala ni od plana zbog kog sam doshla i na prvo mesto ovde.

Recept nemam,savet nemam, jednostavno samo se nadam da će potrajati.

:)

'Ne daj se Ines, ne daj se godinama moja Ines...'
Napunila sam u poslednju godinu koja pocinje sa trojkom ali osecam se bolje nego ikada tj živim po prinicipu da su 40e nove 20e. Postala sam mama nedavno, godinama sam u divnom braku tj na sedmom sam nebu i ne pada mi na pamet da silazim sa nebesa. Zivot zna da bude jezivo nepredvidiv tj niko ne zna kada će nevolja da zakuca na vrata te stoga stvarno živim punim plucima. Kruna svega mi je rodiiteljstvo - za mene svakodnevni podsetnik sustine ali i podsetnik da ne smem da doprinesem isteku mi roka trajanja.
Drz' se i glavu gore tj ne daj da te kredit za kucu kontrolise i paralise. Zivot treba da se živi, ne treba ga podceniti ali ne treba ga se ni plasiti.

upala si u tipicnu zivotnu masnu velikog i skupog grada,.

ponekad se osjecam slično, osejecam da mi ponestaje snage jer masu obaveza moram sama da zavrsim i nema ko ni da priskoci u pomoć a kamo li da me odmjeni.
4 banke su 4 banke, pocinje isijas i sve ostalo da po malo poboljeva

ja radim četiri dana sedmicno, prestala sam da se opterecujem sa kucnim poslovima, kuca je cista ali vazda razbacana.
moj prioritet je moje dijete i meni je najvaznije da smo nas dvoje sto vise skupa i da imam zdrav i hranjiv rucak svaki dan.

nas kredit je podnosljiv jer nikada nismo ni gledali da kupimo nešto sto će nam nabaciti omcu oko vrata, auta su polovna.

mene ne pritiscu i finansije a ni posao, namjestila sam sebi da mi posao nije stres, meni muci otudjenost i usamljenost.

ponekad razmišljam da umrem sutra koliko bi mi ljudi ovdje doslo na sahranu- znam zvuci morbidno ali hoću da kažem da je strasno u kako se malom krugu ljudi krecemo.

nedaj se generacijo:)

nadji sebi neki ventil,ja namjerno izadjem ranije iz kuce kada krenem na posao da u miru popijem kafu.

primjetila sam da zivnem kada se docepamo parka iskacem se sa sino i onda sam ko nova
obrti paznju na krvnu sliku,poboljsaj ishranu cijedi sokice i pravi smoodije to zna bas da digne raspoloženje

Kaži, šta te radovalo/raduje/bi te obradovalo kada bi za to nasla vremena? Tj možda za početak da pronadjes neki izduvni ventil tj bar 2-3 sata vremena nedeljno samo za sebe da pokusas da izdvojis? Joga, trcanje, plivanje, kukicanje, strikanje, odlazak kod kozmeticara, neki kurs možda da upises tj nadji neku zanimaciju gde ćeš ti biti 1) opustena i 2) ti ćeš biti jednostavno ti tj ni mama, ni supruga, ni neko sa poslovnim obavezama tj nadji neki ventil da se malo opustis.

Да се и ја упишем у скоро 40-ти клуб :))

Ја сам негдје узмеђу... Знам шта хођу али није врјеме за то... Муж каже да немам стрпљења( управу је)

Немамо кредита осим куће ја некад радим некад не радим... Још само да ме дјеца мало не возају и ту се ближи крај јер јад син полижи возачки ако Бог да биће нам лакше с једне стране... Само биће ми брига већа

Неке ствари сам рјешила а неке морају да чекају
Планове наравно имам да уживам у животу :))

Мене је криза ухватила кад сам изгубила оца и годину посље сад сам много боље

Дај Боже Здравља Свима Нама
А остало ће бити само полако

Veoma je važno da svaki dan žena nešto uradi sto je čini vrlo srećnom, bar kod mene je to pravilo. Mene ispunjava kad pomazem ženama koje žele da doje uspesno.Meni je to zivot spaslo nebrojeno puta.Žene mi se zahvaljuju a u stvari ne znaju da je obrnuto, da je meni taj volonterski rad spasao dusu.
Hoću da kažem da kada ne znaš šta ćeš sa sobom, ponekad to znači da je vreme da se na tren okrenes drugima.Svako ima nešto da ponudi sto drugi nemaju, neko znanje i sl, i da pomogne. Nekako meni to uvek sredi misli...
Ne mora da bude volonterska pomoć, neka bude hobi koje ispunjava. Sharlo, zapitaj se - šta bi radila za FREE kada pare u zivotu ne bi bile važne, recimo imaš ih pleve.Šta bi ti onda radila , čak i ako ne bi uzimala platu?
I konacno , ja bih krenula uvek od lekara i kompletnog pregleda da iskljucim sve moguće , pa posle ishrana , vezbanje i tako to.

ja samo osjecam da mi treba nešto da me pokrene, dosad sam imala te energije kolko oćeš. Sad se često osjecam da sve samo odradjujem i da tu nema puno za mene.
//////////////////////////////////////////////

Jesi li umorna? Ne mislim trenutno, već onako duzi period?
Znaš li se odmarati, onako da BAS Ništa ne radis?
Pitam ovo zato što je to bila osnova mog problema, pa da je podijelim ovdje.

Ja imam vrlo stresnu svakodnevicu, i to već 10-12 godina, bolesnu i zahtijevnu djecu i mnogo obaveza. No, uvijek sam nekako znala i uspijevala da izbalansiram i sitne stvari za mene samu. U osnovi sam zadovoljna, pozitivne sam prirode i dosta dobro funkcionisem.
Odlično čak, imajuci u vidu okolnosti u kojima živim.

Međutim, prošle godine sam se osjecala isto tako kao ti.
Nisam ja bila nezadovoljna, nisu mi dani bili neispunjeni, ni monotoni.
Bila sam raspoložena, sve mi je u kuci i oko mene bilo skladno, i dalje sam imala svoja sitna zadovoljstva i sve je na izgled bilo kao i do tada.
Osjecala sam, ipak, da mi se nešto prelomilo u organizmu i da nemam ni priblizno energije kao do tada i da sam se strahovito usporila.
Kao da sam iz pete brzine prebacila u prvu:)

Nisam u početku reagovala, mislila sam da je trenutno, ali sam se iskreno zabrinula kada sam osjetila da mi je i mozak usporio :)
Ta brzina rada kefala je oduvijek bila moj najjači adut:) i stvarno sam se osjecala kao da sam oboljela i uplasila se da ću zauvijek ostati takva usporena :)).
Bila sam zdrava, nalazi svi ok, a ja bas loše.

Poslije sam shvatila sledeće i sve promijenila- ja nikada nisam znala da se odmaram, u pravom smislu te rijeci.
Ja se, zapravo, nikada u zivotu nisam ni odmarala, onako da ništa ne radim, da samo „blejim”. Meni je to uvijek bilo gubljenje vremena i moje „odmaranje” poslednjih godina se svodilo na to da hodam po njujorku, da obidjem muzej,da pogledam predstavu na brodveju, da otputujem i posjetim nijagarine vodopade,las vegas i kojesta, da idem sa drugaricama na rucak,gdje ću caskati i pricati, da ovo da ono...DA Nešto RADIM, šta god to bilo.
Meni to sve jeste zadovoljstvo, i ja zaista to volim, jer sam energicna i to je moj tempo, ali to NIJE ODMOR i u tome je bila moja najveca zabluda :)
Sve te aktivnosti takođe trose energiju i zamaraju, i pricanje i hodanje, i saobracaj itd...
Ja i dok pijem kafu čitam, ili slusam vijesti,ili cackam po internetu. Ja ne mogu da se smirim ni na plazi, da lezim na suncu itd.
Nisam imala mira, kao da imam ADHD, ovako matora :)
Ja sam non-stop u nekakvom „projektu”, stalno nešto analiziram, prikupljam podatke, rjesavam probleme, bavim se papirologijom, imam sastanke :).
Moj muž misli da ja bez „projekta” ne mogu da živim uopste:) i da ću izmisliti nešto i kad ništa nema da se radi.
Trebala sam se nauciti da potpuno stanem i odmorim, da Ništa ne radim, osim onog sto moram. Smanjila sam hodanje, putovanje, izlaske, odlaske u goste i pozivanje gostiju, duge razgovore telefonom, pretjerane zahtijeve za kucu i kuvanje djeci, i gomilu sličnih stvari.
Bila sam ubijedjena, fizicki sam to osjecala, da bih se razboljela da nisam stala. Tačno sam osjetila da hodam po „zdravstvenoj” ivici.
Zivjela sam tako u miru i bez aktivnosti par mjeseci, cijelu zimu možda, i evo me sada kao nova, spremna za nove projekte :)))
A nećeš vjerovati da sam iz dana u dan osjecala kako se oporavljam, kao poslije bolesti.
Razmisli da li znaš da stanes, možda ti samo manjka energije zbog nagomilanog umora, kojeg svi ignorisemo. Svi se kacimo za sitna zadovoljstva, druzenja itd, a možda je i to naporno u nekom periodu.
Hajd, sa srećom ti, da ti se povrati energija sto prije :))

ah 40te magic number. elem pogledaj film before midnight (sad se daje). definitivno objašnjava iskusenja „zrelih” godina. nije optimistican ali meni bar daje osecaj da nisam jedina kad poludim od svega.

mnogo pomaze da deca ranije idu na spavanje.moj malisa spava u 7-8,dvoje starijih u sobe u 9 i neću nikog da čujem do ujutro.to par je moje i suprugovo vreme i toplo ti preporucujem da nađetevreme za sebe.treba gurati uspone i padove na miru bez dece.svima bude bolje.