Ovde je sa lokalcima vino ili pivo standardna ponuda.
Sa našima je rakija i pivo.

Mi smo prestali da donosimo rakiju kada odemo u Srbiju jer to nema ko da popije.

Kako se drustvo skinulo sa cigara eto se sad navukose na alkohol. Rakijanje u drustvu je socijalno prihvatljivo. Kao, jedno standardno pice nije big deal. E pa vraga nije. Alkohol je podmukao, pijes casicu dve, danas jer si bio na rucku, sutra jer si slavio nešto, prekosutra na veceri, za vikend se normalno malo popije da se opustimo uz prijatno drustvo... Ni ne primetis kad si se navukao.

I šta je alkohol anyway? Produkt truljenja. Fuj.

Secam se da je komsija koji je redovno pekao rakiju dolazio kod moje babe da trazi voce koje je popadalo i pocelo da truli. Vocka je bila pored svinjca. Ja gledam covek skuplja i van svinjca i u svinjcu... Ja kažem „Cika Milane sto ste pokupili iz svinjca, pa to je prljavo”, kaže on „Ma šta fali, za rakiju je”.

O, bljak.

Naravno da ne mislim tako nešto za Francuze. Vidim da je i Isidora izvukla moje reci iz konteksta.

Naravno da nisu svi koji popiju po nekad na putu sunovrata. Pitanje je kako ćemo da znamo koji jesu? Gde je crta?

Da li je cin „pazljivog biranja”, „postovanja” i „negovanja” boce izgazenog i uskislog voca sa ove ili sa one strane te crte?

Šta ti kažeš?

moguće je i da su godine, nemam pojma.

Mislim da sam se jednom ili 2x u zivotu napila. Jedno vreme sam volela vino. Mislim da svako od nas ima svoj licni put koji sledi. Tako sam i ja isla svojim putem kad sam na jednoj raskrsnici potpuno ostavila sav alkohol...

Zašto? Nemam pojma.

Do tada smo muž i ja imali devizu da je „zivot previse kratak da pijemo loše vino”. Bas smo bili pasionirani u skupljanju dobrog vina. Voleli smo da u specijalnim prilikama otvorimo flasu dobrog vina i da uzivamo sami ili u drustvu.

U vreme kada smo najaktivnije pili alkohol recimo da smo pili po flasu svako nedeljno.

Onda mi je upao u oci besmisao... Nekako u to vreme sam pocela intenzivno da obracam paznju na duhovni zivot, na ponasanje ljudi, na ljudsku interakciju i tako još trista cuda.

Primetila sam da ljudi ne mogu da zapocnu konverzaciju ako ne razvezu malo jezik. Ne mogu da se opuste bez alkohola. U tom trenutku sam već znala da postoje mnogo bolji nacini da se razveze jezik, bez mamurluka sutradan.

Onda su pocele da bodu oci reklamne kampanje koje od jedne flase alkoholnog pica prave famu. To je plemenito pice, boktevido. Ma nije nego, cvrc. Tipicna kampanja da nafata musterije. (Nije da imam protiv da neko pravi biznis nego - hej, nazovimo stvari pravim imenima. OPotrosili smo ostale ideje - de da vidimo kako ide ideja da ovo nije piss od grozdja nego plemenito pice).

I pre negos to Nislija nauci padeze - ja stad'o sa vinom. Pivce mi postade previse gorko a rakijestine nikad nisam volela. Od koktela pobrljavim, tako da sam alkoholu rekla baj-baj.

Muž i ja smo vrsnjaci, njega je samo malko kasnije uhvatio isti fasisticki pristup prema alkoholu (zato i sumnjam da su godine). Njemu je malo teze bilo da ne pije ništa kao ja, pogotovu kada odemo u Srbiju. To ne možeš da objasnis zašto nećeš. (joj sto me to nervira!!!!)

Sve u svemu - vinski podrum nikako da se isprazni. A sve tzv „fina vina” :)

Jes, fina - alkohol ko alkohol. Produkt raspadanja.

@ Tri_boje_plavo
Lea, kad već pricas o duhovnom ti zivotu, imaj postovanja prema vinu kao religijskom simbolu.
-------------------
Jel to tema?

@ Tri_boje_plavo
Što se tiče kako ti kažeš truljenja, proces je mnogo sofisticiraniji nego sto ti mislis-pravo je umece utkano u vinarstvo.
-------------------
Ne kažem da nije.

@ Tri_boje_plavo
U svakom slučaju, ako si već nasla svoj mir u apstinenciji, zašto toliko primas srcu tudju konzumaciju?
-------------------
#1: Ne uzimam k srcu. Tema je koliko se pije.
#2: Nije apstinencija. Vise izbor da ne trosim alkohol.

Od kako sam gledala onaj film „supersize me” vrlo sam skepticna što se tiče saveta „povremeno je OK” za neke stvari koje su osvedoceno loše za organizam.

Ne znam secate li se tog filma. Tip je radio eksperiment sa McDonaldsovom hranom. Prica je koliko se secam nastala tako što je neka devojcica imala ozbiljne zdravstvene probleme hraneci se u McDonaldsu i kada su roditelji tuzili McDonlads da je svojim proizvodima ugrozio detetu zdravlje izgubili su slučaj na osnovu toga da „nije McDonalds bas tako strasan” i da ima još drugih faktora koji su uticali na to da se devojcica razboli.

Ovaj tip je mesec dana jeo samo McDonalds i ozbiljno ugrozio svoje zdravlje. Imao je histericne napade, melanholiju, depresivna stanja, ugojio se valjda 20 kg, krvna slika mu je otisla u q-c.

Pre nego sto je poceo sa jedenjem McD posetio je 3 lekara da utvrde njegovo zdravstveno stanje (bilo je odlično) i da pita šta misle o celoj toj stvari sa jedenjem McD.

SVI su mu rekli da je „jedenje van kuce” OK „u umerenim kolicinama”. Na kraju se svelo na to su „umerene kolicine” ono što se i ovde manje vise za alkohol smatra umerenim kolicinama. Jednom-dva puta nedeljno da se jede take away, McD or whatever.

Posle mesec dana jedenja samo McD (plus još par nekih dodatnih experimenata) njegovo zdravstveno stanje je bilo toliko loše da mu je trebalo 2 godine (DVE GODINE!!!!) da se rezultati i tezina vrate u prvobitno stanje.

Zakljucak: jedenje McD i jednom mesecno je previse.

Ovaj zakljucak je donesen jer se pucalo u prazno i nije se znalo koji uticaj ova hrana može da ima na oranizam. Za alkohol bar toliko znamo.

Tako da „OK je povremeno” i ta sr-nja su totalno bezveze. Dokle god se unosi KONSTANTNO - nije u redu.

OK, možda jednom godisnje može da prođe.

majkakg, razliciti ljudi čitaju, razlicito tumace šta sam napisala. ocigledno, poruka je u oku posmatraca.

druga stvar, zao mi je sto n'umes da kuvas. meni svaki recept uspe. ništa lakse od kuvanja.