Zut, prozirno tanki papiric, rukom upisane primljene vakcine, pecat „nadleznog’’ doktora, rukom zaokruzen ”sposoban za upis u skolu„, a dole nize nekako stidljivo I sitno, ali ipak malo toplije ”srećan polazak u skolu’’ – eto, to je taj papiric oko koga silne peripetije, zakazivanja od jednog do drugog lekara, idi-mi-dodji-mi, pa vakcinacija, pa onda silne neke procedure, propisi, I sve to napravljeno tako da ova priprema za upis u skolu ne može biti komplikovanija u zemlji Srbiji.

Da ne pominjem to što sam insistirala da vakcinu protiv polija dete dobije u privatnoj praksi gde se daje muskularno, za razliku od drzvanog doma zdravlja gde se pije, tj. uzima oralno, pa onda pitanja, kako ćemo to da uradimo, pa to nije moguće, itd.

Prosto je neverovatno kako vreme proleti, pa samo do juče sam ovde ucestvovala u diskusijama oko dojenja, dohrane, mastitisa, a evo, već vreme da sincic krene u prvi razred. Zao mi je sto je sistem tako zakomplikovao u sustini jednu vrlo jednostavnu stvar, toliko neke bespotrebne papirologije, zakazivanja, setnje od jednog do drugog specijaliste, visesatnih odsustva sa posla tokom vise dana, itd. Ali, dobro, konacno smo dosli do tog zutog, prozirnog tankog papirica, I sad mi je srce na mestu. Pitam se samo, šta bi se dogodilo, kada bi ga, kojim slučajem izgubila, posto u evidenciji doma zdravlja ne postoji nikakva kopija, uh, neću o tome ni da razmišljam. Cuvam ovo papirce kao nešto najsvetije.