Teodora, pojedinacni radnici drustva za zastitu dece su jedno, a sistemska zloupotreba celog mehanizma radi finansiranja je drugo, i to je ono o cemu ja govorim. To sto ti ili ja naidjemo na savesnog radnika koji daje sve od sebe da pomogne i ima deciji interes kao svoj osnovni motiv - to zapravo nema nikakve veze sa ustanovom, njenim „obrascima kulture”, i generalnim učinkom na siru zajednicu. Evidentno je da CAS, na primer, uopste nema taj isti motiv kao svoj osnovni pokretac - a znaš kako kažu „sh*t trickles down”. Ne postoji način na koji može da se benigno i u interesu porodica objasni direkcija „our volumes continue to be lower than our projections and this will result in less funding for our organization which directly impacts our current deficit and could impact our funding in future years. Therefore the month of March is very important and we need to make a collective effort to meet our newly discussed targets.” Zbog toga sto je to skandalozno i na apsolutnu stetu porodica u procesu, zbog toga je i „isucrelo” jer mnogima savest ipak ne dozvoljava da rade na stetu dece pa sve i ako će ih to kostati posla. Mnoge, pak, uopste nije briga - njihov je motiv da zadrže posao a ne da brinu o nečijim interesima, i ti koji slepo slede ovakva uputstva od strane menadzmenta su oni koji prouzrokuju ( i produzavaju) patnju dece i roditelja.

Hoću da kažem razumem tvoju potrebu da branis pojedinacne svetle primere, međutim sistem je nešto sasvim drugo i globalno gledano njegov učinak je vrlo često toliko tragican po nevine porodice, da je to kriminal.

anonimna... i meni je zato drago da je ovo procurelo. Dzaba savesni radnici ako je politika organizacije da se ne zatvaraju dosijei kad treba već kad to ima finansijskog smisla. Inače, cinjenica da svaka susa može da anonimno „dojavi” CAS da neko zlostavlja decu, i da CAS bez ikakvih dokaza pokrece proceduru i otvara dosije pa tek onda prikuplja dokaze mesecima - znaci uvlaci te u proces posto-poto - to je dovoljno da ilustruje koliko je sistem kontraproduktivan. Radila sam dugo sa populacijom u kojoj je prakticno normativni deo subkulture kojoj pripadaju, da jedni drugima zovu CAS iz ciste pakosti - ne sa razlozima vezanim za decu već zbog komsijskih netrpeljivosti i prepucavanja... Oni ne razumeju da kad jednom imaš dosije u CAS, zauvek si stigmatizovan i zauvek pod sumnjom.Međutim lakoca sa kojom jedna anonimna osoba može da ti u zivotu napravi neverovatan problem ni krivom ni duznom, jednim telefonskim pozivom - je nešto strasno za moj pojam, i nepobitan znak da nešto nije ok sa takvim sistemom. A za to je kriva proceduralna politika ove organizacije, koja uposljava evo ovakve metode da bi obezbedila finansiranje.Šta je u svim dokumentima koji nisu iscurili, to ne znamo ali možemo da nagadjamo jer je u skladu sa ovim sto jeste procurilo - otvori dosije kad god se ukaze prilika, pravi planove za intervenciju i medijaciju bili oni potrebni ili ne, ne zatvaraj fajlove bez preke potrebe - u suprotnom postojanje jednog ovako masivnog mehanizma nije opravdano, pa time ni cela menadzment struktura, zar ne? Nije najveci problem oduzimanje dece, za to ipak postoje koliko-toliko checks and balances, problem su bezbrojne porodice uvucene u proceduru bez dobrog razloga, kojima je zivot zagorcan na kvadrat i koje prolaze kroz stres prouzrokovan saznanjem da bilo ko, bilo kada, može da ti napravi belaj od zivota samo ako hoće, jer će CAS spremno uskociti da mu u tome zdusno pomogne.