Forums : Trudnice i mamice

Comment
Usvajanje deteta
manifique
2013-03-13 10:08 AM
Kakav imate stav prema usvajanju deteta? Da li imate možda iskustva, ili možda iz blizeg kruga poznanstva?

Imam jedno dete, radimo na drugom. Ali imam u sebi zelju da usvojim dete.
Moja je briga, da li bi uspela u tome i kako bi se dete osecalo..naravno ne radi mene, ali da li bi vremenom osecalo se manje vredno, jer nije biolosko dete kao ovo drugo dete sto imam?!

Deca su nemilostrdna dok su mala..teško je sprečiti da u svadji naprimer, ovo moje dete ne uvredi dete koje je usvojeno, mislim znate šta mislim?! Ustvari, to su moji strahovi i brige. Naravno da ću svoje odgajati da je jedanko vredno kao ovo drugo i ne mislim pravit razlike, ali ipak u sebi razmišljam..

Razlog je sto već jedno vreme pratim forume dece koja su usvojena i pišu svoje price kako su se osecali, šta im je smetalo u zivotu i sve to. Citala sam i sa psiholoske strane, da usvojena deca, za svog zivota imaju urezano u sebi, da su deca iz „druge” klase, tj. jednom odbacena i osecaju se manje vredna..čak nije retkost da u sebi traže grešku, zašto su odbacena.

U Srbiji su prošle godine pristigla 245 malisana u dom, bez roditeljske brige, napustena i rastu bez toplog doma i ljubavi!!

Jasno mi je, da bi moje biolosko dete, odrastalo u jedan nov krug, tj. familijarna harmonija bi bila drugacija, jer bi se moje biolosko dete srelo već kao malo sa time, da postoje i jednom odbacena deca, pa kod nas prihvaceno..sto znaci, srelo bi se sa tom velikom dusevnoj boli jednog deteta!!

Razmišljala sam i o tome, da ne kažemo detetu da je usvojeno. Međutim posle vise savetovanja, kažu, da to nije nimalo dobro. Jer deca koja su u kasnije saznala da nisu biloska deca, dozive vrstu traume, sa kojom više ne mogu da se nose, kao deca koja od malena znaju da su usvojena, jer nekako sa time odrastu i nije im sok, jer to znaju još od malih nogu..

Ima li ovde majke koje žele da usvoje dete?! Ima li iskustva ili negde dobri forumi na nasem jeziku, radi podele iskustva i saveta..

ps. nije mi bitno odakle je dete, ali opet posle raznih savetovanja, kažu da je najbolje usvojiti dete iz države, sa kojom bi kasnije lako uspostavili kontakt i vodili dete da upozna svoje korenje!! Znaci cilj bi mi bio svakako dete, za koje se zna makar cije je!! Ne bih mogla dusevno da podnesem, da detetu ne znam kazati cije je!! Kažu da su ta deca najjače dusevno povredjena, kada ne znaju ni cija su, ni ko su! Nagon za potragom svojih korenja u coveku je jak i ne treba bezati od toga..
A sigurna sam da to dete nikada nebi otislo od mene, tj. vratilo se posle puno godina bioloskim roditeljima, jer mislim pruziti mu sve, šta mu je oduzeto!! Na kraj krajeva, i da želi da o ode..o tome ne razmišljam..neću ga sputavati, jer želim da usvojim dete iz srca, a ne iz hira ili egoizma. Nebi mu stala na put nikada, šta god da želi..radi toga kažem, ne bih volela da se ne zna koji su mu bioloski roditelji. Želim da imam sve mogućnosti da detetu odgovorim na sva pitanja.

Naravno, puno sam zaposlena oko toga, šta znaci jedno usvojeno dete za moje biolosko dete, da li je to dar ili „kazna”..tako je malo ljudi koje ova tema zanima, pa mi nemojte zameriti sto sam ovde postavila, jednostavno tražim kontakt i razmenu iskustva, pre nego se upustim u ostvarenju svoje zelje.
manifique
2013-03-13 10:18 AM
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:420613-Na-ulici-245-dece

Potrese me ovo kada procitam. Da sam mocna i vecna, čini mi se uzela bi svu decu da im pruzim ljubav, obrazovanje i topli dom! Mislim, da ako samo jedno dete izvucem iz doma, da sam nešto postigla u zivotu gledajuci sa humane i ljudske strane, a to bi me nekako ispunilo kao osobu. Jednostavno mi teško gledati i ne reagovati..
Sigurno ima još majki koje se tako osecaju?
Tajci
(...)
2013-03-13 11:41 AM
Ne postoji ništa lepse i humanije nego nekome pruziti dom i ljubav koji su mu tako nepravedno oduzeti. Ja često tu temu pokrecem u svojoj porodici, ali nemam podrsku ni razumevanje od svog muza i to me nekad bas frustrira i ako bih i sama bila uplasena i sa hiljadu dilema kao i ti, ali mi se ta ideja često mota u mislima. U siroj familiji imam takvu situaciju ali nazalost nemam neke korisne zakljucke i savete odatle jer nisam bila ukljucena u to direktno. U svakom slučaju za mene je neko ko to želi i uspe u tome covek nadcovek. Želim ti svu sreću.
Vodo_lija
(nasmijana)
2013-03-13 12:12 PM
Manifique, to je jedan divan i human potez od tebe.

Imam radnu koleginicu koja je usvojena, sada joj je 42 godine i usvojili su je kao bebu. Njeni roditelji koji su je usvojili su imali jednog sincica i zeljeli su djevojcicu i usvojili je odmah iz bolnice, od neke 16-to godisnjakinje tada. Nedugo poslije toga dobiju i treće dijete, prirodnim putem.

Ona je oduvjek znala da je usvojena i voli svoje roditelje i bracu kao da su joj bioloski rod. Nikada nije pozeljela da nadje svoju pravu majku. Meni je to bilo cudno, ja bih bila radoznala, ali njeno objašnjenje je bilo „Ona me je ostavila, nije me zeljela, zašto da je uopste tražim!” Koliko znam, ta njena majka nije nikada ni nju potražila.

Sve zavisi od toga kako ti odgojis dijete. Ja i muž isto razmišljamo da usvojimo jedno dijete, meni je 41 a njemu 44, a nešto nam ne ide od ruke da ostanem opet u drugom stanju. Moja cerkica, sad će joj 5 godina, zudi za bracom ili sekom. Kad bih usvajala, usvojila bih iz naše sredine, i dijete do godinu dana, jer se bolje prilagode.

Srećno i javi šta si odlucila.
manifique
2013-03-13 12:34 PM
vodolija, hvala ti na ovom primeru. Kaži mi, zar nije bitno toj radnoj koleginici cija je? Mislim, nije njoj sada vise bitno, ima 42 godine. Ali često naprimer, odes kod doktora i znaju pitati, od čega je bolovao vas otac, majka, brat i tako redom?!
Bitan je koren svakako..bar ja mislim.

Naravno da majka je ona koja dete odgoji i pruzi ljubav, ali ja sam svesna potrebe da osoba zna, ko je bioloski roditelj. Zar može ona sa time da se pomiri, tj. da kaže sebi, otici ću u grob i neću videti svoju majku?

Citala sam nedavno pismo jednog usvojenog coveka, on sada ima 45 godina. Kaže da je imao majku, kakvu bi svako pozeleo..ništa mu u zivotu nije falilo. Zavrsio je fakultet! Prica o tome, da je siguran, da tolku ljubav koju on ima prema majci koja ga je odhranila, misli da je toliko jaka, da još nije video da jedno biolosko dete može toliko da voli majku! Naravno sam priznaje, da tokom odrastanja je shvatio žrtvu koju je ta žena ponela iako ga nije rodila..kaže da ga nikada nije delila od svoje dece i nazalost, ona je rano umrela!! MeđuTIM, u podmaklim godinama, dobio je veliku zelju da dozna koja ga je majka donela na svet! Tragao je tragao i pronasao je da ima polubrata. Sa njime ima kontakt. Njega je majka ostavila kod svojih roditelja, tj. dete je odraslo kod babe i dede. Međutim, ONA je umrela!!! Isao je na grob kod nje, doznao je da je bila alkoholicarka i danas kaže, TREBAO JE RANIJE DA NJU POTRAZI, samo da je pogleda u oci, da vidi kako je izgledala! Kaže da njoj ništa ne zamera, ne može..ali prica o tome, da je siguran, da njega njegova bioloska majka gleda ocima sa nebesa i prati ga na svakom koraku!

Iz ove price sam shvatila, koliko je u coveku potreba jaka, da zna svoje korenje. Radi toga i savetuju da usvojite dete iz zemlje, u kojoj mozete uspostaviti kontakt.

Moje dete ima sada 3.5 godine. Želim da rodim još jedno. Zelja za jednim u svojenim je prisutna, jer kada vidim kako moje dete od mene trazi ljubav, trazi podrsku i zastitu, dobila sam potrebu da nekom detetu kojem je to oduzeto, nadoknadim.

Vodolija, ja sam svesna da je lakse malo dete usvojiti. Međutim, dete je predano u dom, ceka se godinu dana, da bi takoreci steklo „pravo” na usvajanje. Do 45 godina imaš pravo da uzmes malo dete..kasnije imaš pravo samo na strije. Za tvoje godine, valjalo bi odluciti i predati papire, da ne bude otezano radi godina. Obzirom da sam u inostranstvo, mora se utvrditi da to dete nije moglo biti usvojeno u Srbiji. Prema svim time, dete bi već bilo i dve, tri godine! Tvoj cilj, usvojiti malo dete je i moja zelja, međutim, sve do oko 4 godine starosti, još ništa nije fomirano. Dete od 6 pa na gore, oni već imaju neku istoriju i secaju se nekoga, tj. svesni su šta se sa njima dogadja. Sa ovom decom je prilično teze, jer je potrebno jako mnogo snage, razuveriti dete, da nije odbaceno jer to tako treba, nego da se to njemu desilo bez nekog razloga!

Odluka je teska, obzirom da je proces dug, mi smo tek na putu da li to stvarno da uradimo, jer bi sada bilo vreme da predamo zahtev i potrebne papire, kako bi kroz nekih dve, tri godine, postali usvojitelji.

Ilkka
2013-03-13 12:54 PM
Ne bih usvojila dete, a naročito ne sad kad imam svoje, iz vise razloga:

1) Znam da bih to dete tretirala drugacije od svog, mnogi to rade. Pocne kao humana zamisao, ali kad imaš svoje, često nesvesno (ili svesno) tretiras drugacije. I ne samo ti, nego i familija. Razmisli o tome kako bi tvoji roditelji tretirali to dete u odnosu na rođeno unuce.

2) Dete iz druge nacije često ima još veci problem nego dete usvojeno iz svoje nacije, naročito ako nisu iste rase. Ne pripada ni jednom ni drugom svetu i to može da dovede do problema sa identitetom.
Isto tako, primer. Poznata Izraelka, Jevreja, usvojila Rumunce (iz hris, porodice). Dete je odmah „prekrsteno” u judaizam. Zašto bi to dete, koje inače ne bi imalo problema, moralo da bude osuđeno na anti-semitizam? Hoću da kažem, treba razmisliti na šta se dete osuđuje usvajanjem.

3) Zašto bih svom detetu stvarala konkurenciju sa detetom koje nije njegovo krvno srodstvo (da ne pricamo o pitanjima nasledja, itd)? Deci je teško čak i kad im se rodi rođen brat/sestra, ne vidim zašto bi moje dete moralo da se traumatizuje. I zašto bih morala svom detetu da uskratim neke stvari zbog drugog deteta koje nije moje (jer ocigledno sa dvoje dece mora drugacije da se preraspodeli novac).

4) Ne znaš cije je dete, kakvo je (karakter, itd), moguće bolesti (između ostalog psihicke), itd..zašto sebe osudjivati na to (dovoljno je teško kad rođeno dete ima nešto) i ne znati šta te ocekuje i da li će to dete biti opasno po tebe i porodicu (kao sto je bilo slučajeva), itd..

Mogu finansijski da pripomognem nekom ali usvajanje ne.
manifique
2013-03-13 01:27 PM
Ilka, hvala ti na ovom iscrpnom objašnjenju. Neko je udario minus, mislim da nema potrebe. Ovo sto si napisala su pitanja sa kojima se svako sreće kada dobije zelju da usvoji dete!! Sto znaci, po ovim tackama sto si navela, mogu lično da odgovorim sa kojim tackama sam uspela da raskrstim:

Ne bih usvojila dete, a naročito ne sad kad imam svoje, iz vise razloga:

1) Lično nebi pravila razliku. U to je i moj muž uveren a i ja sama. Ideja o usvajanju je pokrenuta sa njegove strane. On vidi u meni ocigledno da sam dovoljno svesna, a i ima tu nekih drugih stvari, koje potvrdjuju, da ne bih imala snage usvojiti dete i tretirati ga drugacije, jer nebih se onda toga ni prihvacala. Sa time sam ja raskrstila. Što se tiče rodbine, istina je da ga neće gledati kao MOJE. Međutim, ja sam spremna prekinuti kontakt sa osobama koje moje dete koje nije biolosko nazivaju „strano” ili tudje. A i prema tome da sam u inostranstvo, ovde smo tako usamljeni ja i moj muž, da je to jedna tacka kojim bi se srećala 1-2 puta godisnje.

2) Ovo sa nacijom je ziva istina. Zato sam gore navela, da želim dete iz Srbije, kako bi ostalo Srpsko! Nisam spremna za druge nacije, jer ja želim da tom detetu omogućim kontakt ako ikada pozeli da upozna rodbinu i bioloske roditelje.

3) E OVA TRECA TACKA, SA TIME NISAM RASKRSTILA. Zato i pitam kako će se moje biolosko dete osecati, dali je DAR ili „KAZNA” za moje biolosko dete?! To je upravo ono sto mene koleba u svemu tome!!! To sam gore i napisala, da sa time ne mogu da raskrstim i dodjem na cisto! Što se tiče imovine, na onolko delova koliko imam dece. Ne bih svom bioloskom detetu ostavljala VISE! Ne dolazi u obzir tako nešto.

4) Što se tiče toga, čije je, kakvo je..jasno mi je da su moguće traume i neke smetnje, a moguće je da i ništa nema. Spremna sam ali i takvo dete da prihvatim. Eto da se izjasnim, sa posebnim potrebama, ako su u granici moje podnosljivosti. Ako je dete malo, bude ono kako ga odgojis. Što se tiče naslednih bolesti, smatram da je bitno znati cije je. Kao sto sam gore pisala, ne samo radi toga da pokazem detetu korenje, nego i radi toga, da znamo odprilike nasledne bolesti itd. Ali Bogu hvala, danas ima lekova, a bolest može svakoga da stigne. Može na kraju da ti biolosko dete oboli a usvojeno ne. Većinom dete od godinu, dve, zna se da li je teško bolesno ili ne. (Raznorazni sindromi itd.) Bolesti sto kasnije dolaze, kao sto sam rekla, mogu svakoga da stignu.
Citala sam, da se bolesti mogu naslediti do 11 kolena unazad! Radi toga, ne vredi o tome razmišljati. Mojih i muzevih 11 kolena unazad, pa sigurno nisu svi bili zdravi, zar ne?!

Kao sto rekoh, ta treca tacka me muci. Šta bi znacilo to za moju biolosku decu?! Da li će postati bolji ljudi, kada tako mali shvate da u svetu postoje velike nepravde, da ima deca koja su odbacena, i evo sada jedno takvo kod nas je prihvaceno?! Da li će radi toga biloska deca, u nekome smislu „omalovaziti” usvojeno dete?! Naravno da to deca ne rade svesno..nego su to pitanja o kojima se mora razgovarati sa nekime, ko ima iskustva. Stvarno me zanima, kako je decama koja su usvojena i odrastaju u porodici koja ima i biolosku decu. Strah me, da se može razviti bolesna ljubomora..Strah me da li ću morati (a verovatno hoću) dokazati usvojenom detetu da mi jednako znaci kao i moje biolosko. A često onda se desava, da tom detetu moras pokloniti vise paznje nego svome..pa posle da me ovo moje osudi?? Ne znam, eto upravo ta treca tacka koju si navela me najviše kopka.
Tashka
2013-03-13 02:53 PM
Ilka meni je jako tuzno kako razmišljas.

3) Zašto bih svom detetu stvarala konkurenciju sa detetom koje nije njegovo krvno srodstvo (da ne pricamo o pitanjima nasledja, itd)? Deci je teško čak i kad im se rodi rođen brat/sestra, ne vidim zašto bi moje dete moralo da se traumatizuje. I zašto bih morala svom detetu da uskratim neke stvari zbog drugog deteta koje nije moje (jer ocigledno sa dvoje dece mora drugacije da se preraspodeli novac).

Imaš li ti bracu i sestre? Zar su vas roditelji odgojili da jedni drugima budete konkurencija? Možda sam ja malo naivna i imam neke romanticne poglede na zivot, ali za mene proširenje porodice, braca i sestre pa bili oni rođeni ili usvojeni nisu razlog za traumu nego za radost i sreću. Imaš nekog svog, nekog s kim ćeš da se igras, posvadjas i pomiris, djelis i radosti i tuge. Kad bude vrijeme da se oprastamo od ovog svijeta, ako moja djeca budu toliko razocarana što se imovina dijeli na 2,3 ili 4 djela - j#bes ti tu svu imovinu i blago kad sam skoroz okinula ko roditelj i odgojila sebične i samozive osobe.
tweety_m
(?)
2013-03-13 03:30 PM
Meni recimo nikad na pamet ne bi pale stvari koje je ilka spomenula,dobro žena je iskreno rekla šta misli.Kako sam ja shvatila i iz ranijeg pisanja da je ilka majka za jedinca.Usvojeno dijete bi trebalo da bude dar,neko na koga se tvoje dijete može osloniti i obrnuto,najbolji prijatelj tvom djetetu.To sve naravno zavisi od toga kako ih/ga ti odgojis.Moji momci ne vide konkurenciju jedan u drugom,ne dozvoljavam nikakve „konkurencije”,sve ide na ravne casti.A što se nasljedstva tiče i da usvojim dijete jednog dana,dijelilo bi sa mojom djecom ono sto smo stekli,jer je i ono moje kao i ova dvojica.
Vodo_lija
(nasmijana)
2013-03-13 04:38 PM
Vidi se da je Ilka provela dosta vremena u 'hladnoj' zemlji...ne mogu da vjerujem šta piše. Jeste, lupila sam ti minus i ne krijem se :)))

Covjek dovede malo mace ili kuce u kucu pa ga zavoli kao dio porodice, a kamo li malo neduzno ljudsko biće.

Usvojila bih djete iz Srbije, po mogućnosti, ali ne bih usvojila drugu rasu, ne zbog sebe, već zbog njega samoga da se ne osjeca kao „visible minority” ovde na zapadu.

Nikada nisam čula da se neko djete osjecalo odbaceno zato što je usvojeno, naprotiv, tom djetetu se čak i vise paznje posvecuje i od roditelja, brace/sestara, a i od rodbine.

Manifique, ovu svoju drugaricu poznajem od njene 28-me godine, nikada nisam primjetila da je roditelji, braca, babe i dede, i druga rodbina gledaju drugacije. Ona nikada nije krila da je usvojena, niti je zalila za tim. Čak je nedavno kada joj je baka umrla, dobila i nasljedje od nje, jednako kao i njena braca.
bomboncic
(zvezdica)
2013-03-13 07:06 PM
Ko ne želi da usvoji i ne oseca da može ne treba da usvaja, i ne treba mu za to suditi. Ali moram nešto da kažem, zapao mi je za oko komentar „kako bi vasa familija tretirala usvojeno dete u poredjenju sa unucetom koje je rođeno u familiji”. Meni deluje da familija koja je u stanju da pravi takvu razliku između dece nema ljubavi u sebi i mislim da ne treba uzimati njihovo mišljenje ili osecanja u obzir. A što se tiče novca, nasledja, usvojeno dete pri usvajanju postaje ravnopravan clan porodice i deli nasledje jednako, to uopste ne bi trebalo da postoji kao pitanje. Nadam se da nisam nikoga uvredila, samo sam „morala” nešto da kažem.
mama-2
(ako ne pocnes neces ni zavrsit)
2013-03-13 10:44 PM
Na diskusiji Emigracija, ima jedna predivna žena sa nikom Nina.Ona ima dve svoje cerke i dva usvojena decaka,oni su sad odrasli momci i devojke.Možeš da odes na tu diskusiju i potrazis je,prica otvoreno o svemu.
Lep gest.Ja sam kao mala molila moje roditelje da usvojimo neko Egipcance,nešto su jurili i na kraju odustali zbog peripetljancija, a onda muzu predlagala.Nije bio voljan nešto.
Nana101
2013-03-14 02:15 AM
Bravo za odluku usvajanja. Nadam se da ćeš uspeti u nameri. Ne znam gde si, ali ako ne živis u Srbiji, vrlo je teško usvojiti zdravo dete iz Srbije.
Ja sam imala strasnu zelju da usvojim dete pre nego sto sam uspela da imam svoje potomke, ali je muž uvek bio protiv toga. SAda je ta zelja minula, mada bih volela kada moji malo odrastu da usrecimo jedno dete - ako muž promeni mišljenje do tada, posto je dosta „omekanio” otkad imamo kcerku.
Postujem mišljenje Ilkke, jer treba znati da nešto nije za vas; samo da dodam nešto u vezi:„kako bi vasa familija tretirala usvojeno dete u poredjenju sa unucetom koje je rođeno u familiji”. Znam dve devojcice, sestre, i to bas decu druge rase, koji su bili usvojeni od para koji imaju samo jedno dete - baba i deda se lomataju oko ove dve, kao i oko svoje bioloske unuke. SAd, možda oni osecaju vise ljubavi prema bioloskom unucetu je moguće, ali se dobro pretvaraju u drustvu :-)
NavyGirl
2013-03-14 04:33 AM
Ja poznajem par porodica koje su usvojile decu i nisam primetila da se ponasaju prema njima drugacije nego prema svojoj bioloskoj deci. Secam se jedne emisije na TV gde je bio neki poznati gost koji ima dvoje bioloske i dvoje usvojene dece i sad pita ga voditelj kolika su deca i koji su usvojeni, tek će gost, nemam pojma koje smo usvojili, vremenom smo zaboravili :) Kad krenes u startu sa takvim stavom, razlike neće biti.

Ja sam zbog nekih medicinskih problema bas dugo bila ubeđena da neću moći da imam svoju decu pa sam već razmišljala i o usvajanju, u međuvremenu deca se rodila ali još uvek razmišljam o tome. Imala sam ideju da posle treceg usvojimo ali videcemo, nešto nas umorise i ovo dvoje sto imamao, tako i o trecem još razmišljamo :) A i nama je problem jer često menjamo poslove i selimo se, tako da smo stalno u nekom pokretu.

A od prijatelja koje poznajem koji su usvojili, recimo jedan par bas dugo nije mogao da ima decu i na kraju kad su bili oko 45 usvoje decaka, par meseci posle ostane trudna i rodi im se devojcica a godinu dana nakon rođenja opet ostala trudna i dobili i sina. Eno ih presrecni sa troje prelepe dece :) Jedni drugi prijatelji su usvojili već većeg decaka koji ne cuje, a mali nestasko, sad ima on aparat ali dzaba ne cuje često u igri i vidis samo odjedanput majka trk za njim kad krene negde da trci :) A jedni prijatelji su isto tako nakon xxx godina neuspeha i već presli cetrdesete usvojili prvo jednu devojcicu, ubrzo još jednu, meni se čak čini da te devojcice lice na njih, preslatki svi i presrecni :)
tamara
2013-03-14 04:59 AM
ne razumem zašto kritikujete llkku,ona gleda tako na zivot,bar je iskrena.
manifique
2013-03-14 07:00 AM
Usvojena deca su nešto lepo. Međutim, ako je to tako i samo postoji ona pozitivna strana, recite mi zašto onda samo u Srbiji u domu trenutno žive oko 9'400 dece?! Svi se nadaju boljoj sudbini, i cekaju na „pomilovanje” i da dodje jednom neko i bukvalno PROBERE od tolike dece, koje će dobiti roditelje a koje neće?!

Dakle, meni je jasno, da kada su deca mala, osecaj je prelep. Nedavno sam citala o ženi, koja je usvojila devojcicu od 4 godine..i kada nju je dovela kuci, to malo dete celu noc nije spavalo, nego stalno govorilo ovoj MAMA, mama i mama..znaci tako malo dete je shvatilo da ono sada ima MAMU?!!

Sve je to dirljivo i lepo, a mene vise zaposljava cinjenica, da sa usvojenom decom dolaze problemi tek u pubertetu. Doba kada covek sam sebe pronalazi i trazi svoj identitet. Kako su stariji, sve im je teze „boriti” se sa time, ali doduse, teze je deci koja ne znaju od malena da su usvojena.
Mene je strah od tog perioda!!!! Čitam često da u tim godinama deca često znaju kazati, a ti si dete koje je prihvaceno? Dakle, ako krijes da je usvojeno, ne valja po njemu kasnije, ako ne krije, desi se da možda sutra biolosko dete u svadji tako nešto kaže ovom usvojenom. Ova recenica se lako izgovori, u svadji deca znaju biti jako nemilosrdna, ali jednom takva izgovorena recenica, može ovom detetu navesti velike stete po dusevnom stanju.

U svemu tome me eto brine cinjenica, kako usvojena deca imaju odnos sa bioloskim. Gotovo je nemoguće da se ne izrodi ljubomora?! Da li bioloska deca budu na neki način „kaznjena” sto je ovom detetu trebalo vise paznje da bi ga uverili da pripada familiji???

ILKA što se tiče nje, kritikovana je od vecine. Međutim, da li ona bila samo iskrena? Ili niko više nema tj. ne deli mišljenje sa njom??? Ako je tako, da niko ne deli mišljenje sa njom, radi čega su onda domovi prepuni dece za usvajanje??? Zašto nisu usvojena, ako već preko 90% sviju nas, gleda na decu koja nisu bioloska isto kao svoju?
Ja lično verujem da je puno ljudi sto tako osecaju, ali ne kažu. Ilka je bila definitivno iskrena.

Ne bih nikada osudila ljude kao Ilka, ja sam se predhodno već i zahvalila na iskrenosti i na objašnjenju kao pogled sa druge strane. Možda ima nas vise, sto na usvajanje deteta gledamo razlicito. Ja sam prvi primer, sto sve to vidi opet drugacije..radi toga valja i imam zelju, a kao sto sam opisala, mene jedini strah, da li ću istrajati u tome, naročito kada dodje vreme, da dete ima potrebu otkrica svog identiteta.

Ja lično vise kritikujem ljude, tj. majke, koje ostavljaju decu, ali ne SVE!!! Kritkujem samo one, koje iz hira ne razmišljaju o zastiti za vreme sexa, ili kada zatrudne, kažu mlada sam, hoću karijeru ili inače iz egoistickih razloga ostave dete.

Ne bih nikada urucila kritiku nekome ko ne može ili smatra da nije dobro da usvoji dete. Ja postujem taj stav...ali žene koje rode i ostave iz egoisticnih razloga, to mi je daleko strasnije.

Međutim žene koje ostavljaju većinom imaju razlog?! Citala sam o njima i zudnji da poneke žive za taj momenat da samo vide dete koje su ostavile pre 20-30 godina, samo da znaju da je tom detu dobro. Ipak, ostaviti dete nije stvar koja se desava svaki dan. Mora da je osoba poremecena, ovisna od alkohola droge..i ko zna šta još.

Tako da iako kritikujem majke koju su ostavile decu, ujedno opet kažem, RESPEKTUJEM DA IH NISU UBILE. Dal abortusom ili ubijanjem svog celjada. DAkle, hvala i njima da su dete rodile i predale ga u nadi da će i to dete dobit sansu u zivotu.

Smatram da se treba vise dece usvojiti. Ako mi vecina smatramo da je to nešto dobro, da treba..smatram da bi trebalo broj ostavljene dece da bude daleko manji?!! Ili smo mi možda umno unazadjeni, mi ljudi, mi svi koji to gledamo, sazaljevamo i onda se okrenemo i nastavimo svoje zivote..
Pitam se, dal smo mi losi, kada možemo imati snage nastaviti svoje zivote i okrenuti glavu od svega toga?! Čak u zivotinjskom carstvu postoji da mladunce hoće druga zivotinja da uzme i podigne..Zar nama ljudima nije već kao malima pokusano da se usadi, da smo svi jednaki. Ili prica o ruznom pacetu, zar nije pokrenula nikada nešto u nama da danas kao ljudi gledamu na neke stvari drugacije?!!
Ja mislim da je previse „humanih” organizacija, neretko ljudi sami cine humana dela, da bi se valjda opravdali pred Bogom, sobom ili narodom, a i dalje broj ostavljene dece je u velikom porastu..morali bi mi ljudi preispitati nas i svet oko sebe, kojeg ustvari mi sami formiramo.
Pantija
2013-03-14 07:58 AM
Ja često razmišljam o usvajanju deteta (dece), mada se ovde suocavam sa tehnickim problemima oko izvodjenja te ideje. Usvojeno dete bih volela kao svoje rođeno, a ako bi familija ili bilo ko drugi samo nešto natuknuo, iste sekunde bih im odgrizla glave.
Nego, odakle su usvojili decu svi ti ljudi koje pominjete? Usvojiti dete iz Srbije je skoro nemoguće, za nas koji živimo u inostranstvu.
manifique
2013-03-14 10:15 AM
Pantija, zašto je ne moguće usvojiti dete iz Srbije?? Ja bih prvenstveno htela dete odande, jer bi najlakse uspostavila danas sutra kontakt sa familijom tog deteta, naravno ako dete želi da upozna krvno srodstvo.

Zašto mislis da mi iz inostranstva nemam pravo na decu iz SR?

Kako sam ja informisana, dete ako jednu godinu bude u dom i nije usvojeno, onda može i izvan granica?! Jesu li te informacije pogresne?
tweety_m
(?)
2013-03-14 12:31 PM
Ja mislim da kad bi sad u Srbiji primijenili zakon za usvajanje djece na porodice koje imaju djecu 90 % djece bi bilo „oduzeto”.Negdje '99.godine mi je dosla na posao žena koja je tražila potvrdu o placenim porezima i trebala joj je za usvajanje djeteta.Žene drage vi nemate pojma šta su sve tražili tada,kolika primanja,ma katastrofa.Papiroloski je vrlo teško usvojiti dijete.Eto primjer ljudi koji rade trange/frange i imaju super primanja,ali naravno ne mogu to da prikazu,ne mogu ni da usvoje dijete jer nemaju dovoljna primanja,ili su na Zavodu za zaposljavanje.A što se njih tiče imaju zelju i mogu da usvoje.Pogotovo sto kod nas malo ko živi od plate a vecina od posla „sa strane”.
xjkx
(plavusa)
2013-03-14 12:54 PM
Prvo, Illka je napisala kako ona razmišlja o usvajanju bezveze napadati je. Ja mislim da je cin usvajanja human ali ja nebih usvojila dete, pogotovo sad kad imam svoje. Ja mislim da bih ja bila divna majka usvojenom detetu, da bih ga volela kao da je moje ali... Odakle ja znam kako će to usvajanje da utice na mene, na dete koje imam? Kako ja mogu 1000000 posto reci „ma volecu ga kao da je moje” kad možda neću? Mogla bi ja da se trudim, ali šta ako se desi da ja ipak vishe guram, potenciram i volim moje bioloshko dete? Šta onda? Ja kakva sam osoba, ubio bi me osecaj krivice i s' tim stvarno nebi mogla da živim.

To je moje razmišljanje. Da nemam svoje dete verovatno bi bilo drugacije.

Uglavom, podržavam taj humani chin,želim vam svu sreću ovog sveta i nadam se da ćete usreciti nekog malishana.
Tashka
2013-03-14 01:04 PM
samo da razjasnim da uopste ne osuđujem Ilku zbog izjave da nikad ne bi usvojila. Tako se osjeca i iskrena je, postujem. Samo mi je cudno tako hladno razmišljanje, ne razumijem to da bi porodica pravila razliku između djece, da bi jedno dijete voljeli vise nego drugo ili da je dobitak brata ili sestre traumaticno iskustvo za djecu.
Ilkka
2013-03-14 01:11 PM
manifique, ovo moje mišljenje je iskljucivo moje, to jest, što se tiče usvajanja u mojoj porodici. svaka cast ako ti hoćeš da usvojis dete i svaka cast ljudima koji ih odgajaju isto kao i svoje dete.

na zalost, poznajem i mnogo ljudi koji to ne rade, to jest, usvojena deca se tretiraju loše.
ovo je sve naravno individualno i zavisi od samih ljudi. zato i kažem da to nije za mene. ne verujem da bi maltretirala to dete, ali jednostavno tu ne bi bilo ljubavi a to je ono sto deci treba.
verujem i da mnogi koji su kao za usvajanje kao sto si rekla i nisu bas, nego je to kod mnogih novi „a la angelina jolie” modni trend.

vodolija, kažeš provela sam mnogo vremena u „hladnoj” zemlji..e pa vidis, ta hladna zemlja je daleko vise child friendly nego nasa divna topla zemlja..da ti ne pricam kakve sve pogodnosti postoje za porodice sa decom, kakve sve pomoći za decu sa posebnim potrebama, itd.
a što se usvajanja tiče, u ovoj zemlji gotovo nema dece za usvajanje, jer se država trudi da maksimalno pomogne neudatim majkama, mladim ženama, porodicama, itd da Ne bi morali da daju svoje dete na usvajanje (iz finansijskih razloga, itd).
Pored toga, uporedi malo trend usvajanja između tih „hladnih” zemalja i kod nas u Srbiji..koliko srba je usvojilo decu (ne mora da budu samo srbi iz srbije, nego srbi koji žive u inostranstvu) iz srbije, rusije, itd? a koliko finaca? kod finaca ima gomila usvojene dece i po onome sto vidim, čitam i čujem uglavnom se dobro tretiraju (naravno, ima loših pojedinaca, ali to je svuda isto).

ovo pitanje:
Imaš li ti bracu i sestre? Zar su vas roditelji odgojili da jedni drugima budete konkurencija? Možda sam ja malo naivna i imam neke romanticne poglede na zivot, ali za mene proširenje porodice, braca i sestre pa bili oni rođeni ili usvojeni nisu razlog za traumu nego za radost i sreću. Imaš nekog svog, nekog s kim ćeš da se igras, posvadjas i pomiris, djelis i radosti i tuge.
------

imam..RođeNOG. moj brat i ja smo bliski, ali isto tako znam dosta slučajeva gde braca i sestre nisu i to ne krivicom roditelja. jednostavno su drugaciji. ako ti je neko krvno srodstvo, to ne znaci automatski da ste rođeni bliski. zavisi mnogo toga i od karaktera ljudi. prema tome, sorry, da, tvoje razmišljanje je naivno.

a što se tiče onog da samo podržavam to da se ima jedno dete, nije tačno. nisam za radjanje bez mere, ali 2-3 deteta su sasvim ok. to što ja imam jedno dete je sticaj okolnosti i moja privatna stvar o kojoj neću da raspravljam na forumu, ali da su stvari drugacije verovatno bih imala još jedno - svoje. i to nema veze s tim da ne mogu da imam decu, fizicki mogu, ali zbog mnogih okolnosti ne želim.

a drugo, imam skoro 39 godina..moje LIčNO mišljenje što se tiče MOJE porodice (drugi mogu da rade kako žele) je da sam jednostavno prestara. to sam trebala da resim pre par godina. ne želim da moje dete ima babu, nego majku.
Ilkka
2013-03-14 01:19 PM
još nešto, znam da na ovom forumu ima dosta starijih majki, i ja sam jedna od njih, i ne treba niko da se oseca uvredjenom zbog moje izjave. svako može da radi kako hoće, ja ovo govorim u vezi onog što se tiče mene lično, i kako se osecam zbog svojih godina i svoje porodice.

-----

Samo mi je cudno tako hladno razmišljanje, ne razumijem to da bi porodica pravila razliku između djece, da bi jedno dijete voljeli vise nego drugo ili da je dobitak brata ili sestre traumaticno iskustvo za djecu.
------

ne hladno, nego racionalno..zato nama u srbiji ništa ne ide kako treba, jer se zaletimo i ne razmislimo glavnom. mora SVE da se uzme u obzir, jer usvojiti dete nije mala stvar. to nije usvajanje kuceta ili maceta kog možeš da se otarasis kad ti dosadi! to je odluka koja menja čitav zivot, ne samo tebe nego SVIH buducih generacija u tvojoj porodici!
naravno da mnoge babe i dede prave razlike, prave razlike i među rođenim unucicima, a kamoli usvojenim! pa kako se tretira dete koje je neko doveo u brak iz prethodne veze?? u cemu je tu neka razlika? i naravno da ima dosta roditelja koji usvojeno dete tretiraju gore od rođenog. to se naročito desi kad dugo nisu mogli da imaju svoje, pa usvoje pa se rodi svoje.
i naravno da je dobitak brata ili sestre traumaticno iskustvo jer deca osecaju da gube roditelje! neka deca zbog toga ubiju brata ili sestru..neka vise nikad ne progovore (znamo takav slučaj, otac je toj porodici tražio psihologa), itd.

kao sto rekoh, treba biti realan, ne mastati..nije u pitanju americki film sa happy endingom..često nema happy ending-a.
zato je manifique u pravu sto želi da dobro razmisli o svemu.
tamara
2013-03-14 02:06 PM
samo da potpisem da su hladne zemlje raj za decu i da ima mnogo usvojene ili „premestene”(ne znam pravu reč na srpskom)dece u stabilniju porodicu.ovde deca ne žive sa roditeljima alkosima,narkomanima,ljudima koji tuku decu,tako da su hladne zemlje jako tople za bezbrizno detinjstvo:-)
mnogi se prave fini-„bi ja”aha,bi i ja sedmicu na lotu ali,nešto me neće.
Aurora06
2013-03-14 02:15 PM
„ i naravno da je dobitak brata ili sestre traumaticno iskustvo jer deca osecaju da gube roditelje! neka deca zbog toga ubiju brata ili sestru.. ”

--------------------------------------

Boze sacuvaj!
Ovo spada u patologiju i nikako se ne može uzimati kao primer u ovoj celoj diskusiji!
xjkx
(plavusa)
2013-03-14 02:45 PM
E ebi ga Illka, pretera ga sad..
bomboncic
(zvezdica)
2013-03-14 03:09 PM
Dobitak brata ili sestre ni na koji način nije „trauma” i ne daje utisak detetu da „gubi roditelje”. Ovi komentari su me bas iznenadili, posebno što se secam dana kada je nova beba dosla u nasu kucu kada sam ja postala starija sestra. Ništa od ovoga mi nije palo na pamet, zaista nikada, ni kasnije. Nisam se osecala ugrozenom i bila sam zaista srećna sto tu ima još neko koga mogu da volim. Ja mislim da je sto vise dece u kuci to bolje. Što ne znači da su porodice sa jedincima u krivu, svako ima pravo izbora, ili ako su u pitanju uslovi nikoga se ne tiče sem te porodice. A što se usvajanja tiče, roditelji koji su u stanju da vole decu i imaju uslova treba da usvajaju, oni koji ne osecaju da mogu ili žele, ne treba.
Tashka
2013-03-14 03:22 PM
I rest my case
PustaZelja
(i posle mene - ja)
2013-03-14 04:50 PM
Meni su Ilkini komentari sasvim na mjestu. Cinjenica je da mi NE ZNAMO, ni pored najbolje volje, da sutra nećemo praviti razliku zimeđu bioloske i usvojene djece. To niko ne može da tvrdi dok se ne nadje u samoj situaciji.

Roditelji prave razliku između rođene djece, a o babama, dedama i ostaloj familiji i da ne pricam. To je jednostavno tako. I ne može se familiji glava odgrizati (kako je neko spomenuo) jer se oni osjecaju drugacije.

Ja imam jedno dijete koje već godinama sponzorisem preko jedne organizacije, ali to ne mogu nikako da uporedim sa konkretnim usvajanjem i stalnoj brizi o jednom zivom biću.

Ko želi da usvoji i može, smatram da treba i da je to plemenito. Lično smatram da kad bih usvojila malo dijete, da bih sigurno mogla da ga zavolim i prihvatim kao svoje. Za starije već nisam sigurna. Prema starijem bih vjerovatno bila fer i korektna, ali mislim da bi teze bilo razviti tu neku blizu vezu.

Sada posto imam svoju djecu, nisam sigurna da bih se bakcala usvajanjem iz striktno samo jednog razloga - strah bi me bilo da rođenoj djeci u kucu ne dovedem neko zlo (u smislu nekih mentalnih oboljenja koja bi tek kasnije možda dosla do izrazaja, npr. pritajeni psihopata koji ceka pravo vrijeme da se aktivira). Mene je lično tih stvari strah. Mada, u tom slučaju mislim da bi svakako pomoglo da se zna ko su roditelji i da se malo uradi istraga o familiji, itd.
Ilkka
2013-03-14 04:51 PM
I šta je tvoj case, Tashka? Kako si ti sokirana jer ja ne pricam bajke za malu decu tipa „bi ja ali”. nego priznajem da ne želim da odgajam tudju decu, naročito ne sad kad imam svoje?

aurora, to jeste patologija i ne desava se često, ali se desava na zalost. Međutim blazi oblici ljubomore i te kako se desavaju.

Ma sigurna sam da se secas, bomboncic..svi se kao nešto kao secaju. :=)

A što se tiče dece u Srbiji i o tome kako ljudi žele da ih usvoje a ne mogu, malo sutra..skoro sam citala da dece ima za usvajanje ili za to da se ljudi prijave kao hraniteljske porodice (zašto ne i to?) ali se bira..nema dovoljno SRPSKE dece, a srbi ne žele rome.
sto znači da smo rasisti i da ovde nije u pitanju ljubav prema deci koju žele da usvoje ili generalno zelja da se pomogne, jer da je u pitanje zelja da se pomogne, ne bi se gledala rasa.

inače, ja ne vidim šta je nekima problem sto ja ne želim da usvojim tudje dete. s kojim pravom bi mene nazivate „hladnom”, „suvise racionalnom”, verovatno i sebičnom i šta ne? to se zove nepostovanje tudjeg mišljenja i to nas srbe razdvaja od CIVILIZOVANOG sveta.
ja imam pravo na SVOJE MišljENJE. i tu nema diskusije! jel sam ja vama rekla nešto za vase „ja bih ali” bajke? hajde, kad biste, što ne usvojite?
zašto dete mora da bude iz srbije, zašto ne iz rusije, kine, rumunije? na kraju krajeva, decu su deca i sva deca trebaju roditelje pa budite humani..ali kao sto je to tipicno za srbe, mnogo price, malo rada.

Ilkka
2013-03-14 04:58 PM
Ja imam jedno dijete koje već godinama sponzorisem preko jedne organizacije, ali to ne mogu nikako da uporedim sa konkretnim usvajanjem i stalnoj brizi o jednom zivom biću.
----

to je jako lepo od tebe, pusta zelja, i mislim da je to idealna stvar ako neko želi da pomogne ali ne želi da usvoji dete. može i te kako tom detetu da pruzi bolji zivot.

mi ne pomazemo direktno deci bez roditelja ali finansijski (i u garderobi, itd) pomazemo jednoj nasoj porodici (nasi rodjaci), koja je dosta siromasna, pa makar da se ta njihova deca izvuku iz bede ako mogu (da mogu da se skoluju, itd).

Na taj način vrlo rado pomazem.

Što se usvajanja tiče, postoji jedan izuzetak kod mene, a to je da se mom bratu ne dao bog kad ima decu nešto desi, naravno da bih tu decu uzela kod sebe i odgojila, ali to je drugacija situacija.
Pantija
2013-03-14 06:25 PM
Pusta zeljo, ja sam rekla da bih nekome glavu odgrizla i bih, jer onog trenutka kada usvojim to dete, to je MOJE dete, možda ga nisam rodila iz stomaka, ali sam ga rodila iz srca i nema tu ko sa strane da daje svoje mišljenje. Ako im se ne svidja, imaju na to pravo, ali mogu samo da se udalje od nas, ne i da komentarisu, jer bi za svaki negativan komentar dobili veoma jasan odgovor.

Usvajanje nije za svakoga, za to treba imati veliko srce, mnogim ljudima ne treba dati ni dve nacrtane ovce na cuvanje, a kamoli dete. Nedavno sam gledala na TV-u jednu staru epizodu programa 'Extreme Homemakeover', ljudi (belci, on vatrogasac, za nju sam zaboravila šta je bila) imali svojih nekoliko sinova i usvojili PETORICU brace sa Haitija. Svi su sada tinejdzeri i toliko ljubavi u toj porodici ima da zrace i preko ekrana. Svaka im cast. Da su oni racionalno gledali na to šta im donosi sigurnost u buducnosti, da li su mladi, stari, zdravi ili bolesni, imaju li para i baba i deda u blizini, ta sirota deca bi gladovala ili umrla u nekom od Boga zaboravljenom sirotistu u Haitiju. Ovako barem imaju ko da ih voli, poljubi i zagrli svaki dan.

A imam oko sebe i suprotne slučajeve, ljude koji ganjaju karijere (još mi je najmucnije kada to rade majke male dece), decu koja su zatrpana kompjuterima, televizorima, video igricama i tabletima a ovamo su zeljna roditeljske paznje. Ponekad se pitam da li su im i rođena deca previse.

Usvajanje nije za svakoga, pa treba biti posten i priznati sebi koje su ti granice. Šta god neko rekao, mislim da se svi razlozi na kraju svode na to da li mozete to dete da volite kao svoje i još za mrvicu specijalnije.
Pantija
2013-03-14 06:38 PM
Manifique, rekla sam da je skoro nemoguće, barem je to bilo isuvise komplikovano ranije kada sam se o tome raspitivala. Prvo sto mislim da je u zakonu bilo navedeno da se usvojiteljima iz inostranstva prvenstveno daju deca za zdravstvenim problemima, sto samo po sebi nije problem, jer svaki normalan roditelj će se potruditi da učini sve za svoje dete. Ono sto ja mislim da je problem je sto vecina roditelja na zapadu mora da radi (uglavnom smo svi mi pocinjali od gole nule), a deca sa specijalnim potrebama zahtevaju konstantnu paznju i negu, a nema tu nikoga od rodbine da priskoci i pripomogne. Ako jedan roditelj ostane kod kuce, onda to već drasticno menja situaciju, naročito u zemljama gde zdravstveni sistem nije darezljiv. Dalje, nisam sigurna da li bi zapadne zelje pravile probleme oko dovodjenja takve dece, mislim da sva usvojena deca moraju da prodju zdravstveni pregled i sigurno da ima nekih limita i zabrana.

Druga (još veca) prepreka je obaveza usvajalaca da provedu godinu dana nakon usvajanja u zemlji da bi mogao da ih prati centar za socijalni rad. Opet, mi koji živimo na zapadu teško da možemo da ostavimo svoje poslove i sve sto imamo na toliko dugo vremena. Doduse, verujem da bi se ovi problemi resili poznatim srpskim metodama podmicivanja i veza.

Naše dece nema puno za usvajanje, to je problem, jer imamo neki glupi zakon da dete ne može da bude usvojeno ako roditelji nisu dali eksplicitni pristanak. To znači da sva ona deca koja su samo ostavljena bez ikakvih informacija (a njih je najviše), ne mogu da budu usvojena.

Nina sa emigracije koju je neko pomenuo je usvojila dvoje romske dece, neka je Bog pozivi. Pamtim da je jednom rekla da sva deca (a naročito ta dvojica) neverovatno lice na muza :)) Ona je žena-zmaj, verujem da bi nemilosrdno napala bilo koga ko samo pomene nešto na racun njene dece.
xjkx
(plavusa)
2013-03-14 07:01 PM
Ja sam skoro za jednu devojcicu komentarisala da je ista cale, da bi me drugarica pogledala zbunjeno I rekla 'kako ista, pa ona je usvojena'. Znaci, ona sličnost je neverovatna. Ja sam mislila da se drugarica glupo sali, ali ne.
hana-banana
(.)
2013-03-14 11:04 PM
Hahaha, Illka je uvijek tu sa svojom verzijom „realnosti”. Postujemo mi tvoje mišljenje, ali fakat je da je naše da si frigidna i morbidna, tocka. Ja ništa bolje nisam ni ocekivala znajuci sa kakvom je hladnocom pricala o drugom djetetu, a kamoli usvojenom. I kad već tako fino mišljenje imaš o Srbima, bolje za srpsku djecu da se držiš podalje od njih.

Ja bih usvojila i nije mi bitno ni koje je nacije dijete, mada mislim da bi za njega/nju bilo bolje da se može identifikovati sa nama kao roditeljima. Ne vjerujem da bih pravila razliku među djecom, kod mene se ni macke ne kinje a kamoli ljudska bica. Dragi je kao za to, ali prvo da izradjamo nasu, mada mislim da kad bi doslo stani-pani brzo bi izgubio strpljenje sa papirologijom, birokratijom i čitavim procesom, bilo bi „sto fino ne ostanemo na ovoliko djece koliko imamo”. Što se ljubavi tiče, sigurna sam da bi je i nas dvoje i svi u familiji imali na pretek da usrece još jedno stvorenjce, pitanje imovine i ostalog ni ne ulazi u ovu jednacinu, bar nama koji znamo kako je zivot varljiv i kako se sve preko noćiizgubi.

Nana101
2013-03-15 03:13 AM
Još da se nadovezem na ovo sto je Pantija napisala: u slučaju da jedan od supruznika nije srpski državljanin, usvojiti dete iz Srbije je još teze.
tamara
2013-03-15 03:42 AM
hana-kažeš:„postujemo mi”ko je to mi?
vi samo u fazi razmišljanja pravis razliku,„prvo da izrodimo nasu decu”!šta,znaci to usvojeno ne bi bilo vase?ili prvo nasoj pa šta ostane usvojenom?nisu za tebe usvojena deca.

hana-banana
(.)
2013-03-15 04:14 AM
tamara, hvatas se za retoriku. Hajde da ti nacrtam - nasa, jer dosta ljudi pribjegava usvajanju samo zato što ne može da ima bioloski svoju djecu. Kako bit ti izrazila tu misao a da ne krenese od KUlina Bana? Bioloski nasa, ni u kom drugom smislu, a ti i dalje izvlaci baukove iz mojih recenica.

Mnozinu sam koristila jer vidim da ima još osoba koje se ne mogu nacuditi kakve je nebuloze Illka napisala i stiti to pod okriljem „njenog mišljenja”.

Jel ima još nešto nejasno?
tamara
2013-03-15 05:26 AM
ma,jasna si ti meni:-)ipak mislim da ti je bolje da energiju trosis na svoje advokatske usluge nego za usvajanje jer još uvek mislim da nisi za to:-)
hana-banana
(.)
2013-03-15 05:52 AM
Ako se iko bavi advokaturom ovde to bi bila tvoja malenkost. Još nisam vidjela da si se igdje izjasnila što se same teme tiče, osim sto skaces u oci čim se Illka spomene.

Sva sreća pa nisi dio bilo kakve komisije za usvajanje, tacnije, niko te ni za šta ne pita. Prijatan dan!
tamara
2013-03-15 06:13 AM
zao mi je sto su ti zasmetale tvoje reci.
prijatan vikend:-)
hana-banana
(.)
2013-03-15 06:20 AM
Izvinjavam se i postavljacici i konstruktivnim ucesnicama ove teme, nadam se da će se nastaviti u tom duhu, bez padobranaca koji nemaju čak ništa ni reci na istu.
sharlota
(bez zanimanja)
2013-03-15 07:58 AM
usvojti dijete je izuzetno plemenit cin,koji sa sobom povlaci puno razmišljanja i ozbiljnog preispiivanja.

kada usvojimo dijete,onda usvajamo i familijarnu istoriju bolesti,genetiku koja često nepoznata,urođene karakterne osobine.

preispitivanje se nastavlja u nedogled,nakon što je dijete u novom domu, da li sam dobar roditelj,kada mu saopštiti da je usvojen, šta ako bioloska majka pozeli da ga vidi kakav će to da ima effecet i sl.

nekada rođenda djeca povrijede roditelje,razocaraju ih,uniste ih tkao da je sasvim normalno zastati i upitati se u šta se upustemo,hoćemo li moći da se izneemo sa situacijom.

ja se ne cudim ljudima koji iz razloga koje navela illka ne mogu da usvoje dijete, to su konkretni i vrlo realni razlozi, iz kojih ni moj muž ne bi nkiada usvojio dijete.

dijete je mali covjek kojeg trebe poduciti, pripremiti,nahraiti,obuci,porvodoti vrijeme, pruzii mu kvalitetno vrijeme i ljubavi, dosta ljubavi... i listi nkad kraja
ko ima prostora u svom zivotu za još jednog malog covjeka to je divna stvar miisija koja im je od boga,universa tj za tako nešto su rođeni.

Teogopa
(HECTBAPHA)
2013-03-16 12:13 AM
Mozete da pricate šta god hocete o Ilkinoj hladnoci, ali Ilka zaista racionalno razmišlja, i ova pitanja bi trebalo da si postavi svako ko hoće da usvoji dete.
Eh sad Ilka je razmislila i kaže ne, neko će da razmisli i kaže da, ali svi oni koji bi se upustili u ovu proceduru i pri tome ne bi razmotrili ova pitanja, zaista žive u lala landu, potpuno su neozbiljni i povrsni kad dodje do usvajanja. Jer će ih ova pitanja kad tada docekati, kad tad će se suociti sa ovim dilemama, a kad već dete bude deo familije za to biće kasno. I eventualno će i familija i to dete da trpi posledice.
Njena odluka je možda čini hladnom, ali njeno razmišljanje o usvajanu, ne. Već samo realnom.
Ja o ovome duuuuuugo razmišljam, i ja bih ga bez obzira na sve sutra usvojila.I znam da ga neki možda ne bi prihvatili kao deo familije, ali koliko god sam ja sprema s tim da se nosim, ne znam da li bi dete bilo.
No, nije to ono sto me sprečava. MM i ja se još ne možemo dogovoriti.
U svakom slučaju, prilično je naivno i romanticno reci „oh ja bih gasutra usvojila, jako bih ga volela, ma sve bi bilo kao na reklami...” Jes' malo morgen. Postoji mnogo faktora i problema nad kojima nemate mnogo kontrole, a koji iza ugla vrebaju. O svemu treba dooooobro razmislit.
hana-banana
(.)
2013-03-16 12:59 AM
Teodora izvini ali meni razmišljati da li usvajanjem djeteta sopstvenom stvaram „konkurenciju” nije racionalno razmišljanje. Takođe ni razmišljanje o finansijskoj diobi, mogućem ubistvu mladjeg djeteta itd, to je meni sve daleko od racionalnog, zato sam i rekla da je Illka morbidna i stojim iza toga.

Pozdravljam svaku preispitanu odluku i to što ja kažem da bi usvojila ne znači da mi je glava u oblacima, da nisam razmislila o nacionalnim razlikama, problemima u odrastanju, asimilaciji novog clana porodice, mogućim bolestima djeteta, pojavljivanju bioloskih roditelja, itd. Postujem Illku sto je preispitala to pitanje i shvatila da to nije za nju, ali neke od razloga jednostavno ne mogu da prihvatim, ja ne gledam na zivot tako iskalkulisano. Ne osuđujem nikoga ko se preslusa i shvati da to nije za njega, ali nemojte osudjivati ni ljude koji znaju u dubini duse da imaju dovoljno ljubavi u sebi da prevazidju sve potencijalne probleme koje ovakva situaciju sa sobom može da nosi.

Jedinica sam, nikad u sivotu nisam morala ništa da dijelim, a dijelila sam jer sam tako naucena, sto ću proslijediti i na sopstvenu djecu. Kamo sreće da sam imala nekoga da sve dijeli sa mnom, ne vjerujem da bih puno ispitivala da li mi je taj neko u krvnom srodstvu ili ne. Govorimo o prilici da se promijeni jedan zivot, da se usreci jedno biće. Jeste, sve to može da dodje na ustrb nekog našeg komfora, ali ja mislim da bi na kraju bilo vise nego vrijedno svega.
Teogopa
(HECTBAPHA)
2013-03-16 09:16 AM
Ti ipak ne možeš da znaš kako će se tvoje dete sutra osecati. Ja ih imam dvojicu pa su kao nebo i zemlja razliciti. Kao da ih ne odgajaju isti roditelji. I znam da bi imali razlicite reakcije na usvajanje. Možeš sami da se nadas da tvoje dete neće videti konkurenciju i da na tome radis sa svojim detetom. Ali svakako nije faktor koji treba zanemariti. Već treba i to uzeti u obzir da budes spremna da se nosis sa situacijom ako problrm iskrsne. Iako ne mislim da to treba da bude prepreka usvajanju, ali o tome svakako treba razmislit.
velika-mala
(...)
2013-03-16 09:24 AM
Jednom je neko pametan rekao:
„Ne volimo dete koje nam raste u stomaku, volimo dete koje nam raste u srcu”
curice
(trazim informacije)
2013-03-16 01:37 PM
Mislim da najveca analiza nas samih treba da bude na pitanju - iz kojeg motiva usvajam dijete? Tu je najteze biti iskren prema samom sebi.

Ljudi ciji je motiv samo i iskljucivo da se pomogne djetetu (koje nema krov nad glavom, dovoljno hrane, ljubav i paznju, sigurnost u zemlji u kojoj živi, mogućnost skolovanja i sl), i koji smatraju da mogu djetetu da pruze vise nego sto ono trenutno ima, odluce se na usvajanje jednostavnije.
Ove druge stvari koje se ovdje pominju budu manje bitne, pa na toj osnovi se i sopstvenoj djeci i ostalim clanovima porodice sve lako objasni. Zivot se živi dan po dan, kao i sa rođenom djecom i prihvataju se i radosti i problemi onako kako u zivotu nailaze.

Ni sa sopstvenom djecom ne možemo mnogo da predvidimo, ako ista.
Ja sam ziv primjer-poznajemo pet koljena unazad i muž i ja, najveca bolest u svim našim pokoljenjima je blago povisen pritisak jedne bake, a mi imamo dvoje djece sa komplikovanim posebnim potrebama kojima ni savremena medicina nema pojma odakle poticu. Nema garancije u zivotu ni za šta.
Covjek koji ima motiv da pomogne djetetu, da ga spasi od gladi, od zlostavljanja i sl ne razmišlja previse o stvarima o kojima razmišljaju osobe kojima ta pomoć djetetu nije primarni cilj.
Za njih je jedno spaseno djete dovoljno da kažu da su imali ispunjen zivot.
Mi ostali samo pricamo, bas ovo sto Ilka kaže- jeste, ja bih, to je divno,to je humano, ali niko se na to ne odluci.
Do tada su nam sirotista puna djece, čiji bi zivot možda bio bar mrvicu bolji da se mi nismo toliko razmišljali i analizirali svaku sitnicu.
Moj zakljucak je da onaj ko je želio da usvoji dijete i da mu pomogne to je i uradio, onaj ko to nije želio uglavnom je samo pricao.
Kao i ja sama.
curice
(trazim informacije)
2013-03-16 01:52 PM
Ja sam prije desetak godina bila UBIJEDJENA, gotovo u sopstveni zivot, da ćemo uz nasu djecu da usvojimo bar još jedno dijete. Imali smo dobre finansijske uslove, znala sam da ćemo da budemo dobri i posveceni roditelji (posveceni smo beskrajno i ovima sa ovoliko zdravstvenih i razvojnih problema) i znala sam da će djetetu koje bude uz nas biti dobro. Moj motiv je bio samo da izvucem dijete iz doma, jer sam mnogo saradjivala i pomagala u domu i znala sam kako im je tamo.
Onda su se nasa djeca razboljela i mi smo proveli dane, godine tacnije, po bolnicama. Moju zelju da pomognem nezbrinutom djetetu zamijenio je strah da bi dijete moglo da ima zdravstvene probleme i da ja emotivno ne bih mogla da podnesem ponovni boravak po bolnicama.
Ne bi djetetu ni da je bilo bolesno ništa falilo, sve bih ja njemu obezbijedila, kao sto sam obezbijedila i mojima, ali meni bi falilo, ja nisam imala snage za to, i ja nisam mogla da se na usvajanje vise odlucim.
Da nije bilo toliko komplikovane i duge bolesti moje djece, ništa me od usvajanja ne bi sprijecilo. I sada ja ponekada pomenem to, ali to je vise samo prica, kao i vi ovdje, znam unaprijed da od toga nema ništa.
Uz to se slazem sa Ilkom i da već imam previse godina i da sam potrosena od zivota :)) da bih imala malo dijete.
jedina opcija koja ostaje otvorena jeste da „usvojimo” neko vece dijete, pomognemo mu da se iskoluje ovdje u USA i sl, ali to ne bi bilo klasicno usvajanje, već pomoć nekome ko je siromasan, ali ima roditelje.
curice
(trazim informacije)
2013-03-16 02:41 PM
Poznajem 10ak porodica koje imaju usvojenu djecu. Sve žive ovdje u USA. Dok smo zivjeli u Bosni i Srbiji nisam poznavala nikoga. Moja ideja da usvojim dijete nije bila bas prihvacena i odobrena na onim prostorima, ni od naše familije ni od naših prijatelja.
Svi su mislili da je to potpuno bezveze i navodili milion problema zbog kojih ne bi trebalo da se odlucimo na taj korak.
Ovdje u USA dvije od tih porodica koje znam su srpske, obe su usvojile dijete jer nisu mogli da imaju svoju djecu i obe su usvojile srpsku djecu.
Ostale porodice su americke. Samo jedna porodica nema svoju djecu, ostale imaju, vise njih. Djeca koja su usvojena su svakojaka-crni, iz kine, rusije, etiopije, latino americkih zemalja. poznajem i porodicu koja je usvojila nepokretnu djevojcicu iz afrike.
Dve porodice, ipak, najviše izdvajam, zbog pozitivne energije i harmonije koja ih okruzuje.
Prva ima svojih troje djece i dvoje usvojenih-djecaka iz etiopije i djevojcicu iz guatemale. djecak iz etiopije je dosao kada je imao 5 godina i bio je vrsnjak njihovog srednjeg sina.
bio je toliko gladan i neuhranjen da je za samo godinu dana porastao 7 cm i udebljao se 6 kg. jeo je halapljivo i imao tako izrazen strah od gladi da im je trebalo skoro dvije godine da ga nauce da ne grabi hranu sa stola i da će uvijek imati dovoljno hrane. sada ima 11 godina, divan, miran, veseo djecak, dobar sportista.
Druga porodica je usvojila bliznakinje iz rusije, pored svoja dva djecaka koji su tada bili srednjoskolci.
Obe su imale blaze posebne potrebe, dosta tantruma i agresije i kaskale znatno za vrsnjacima. Imale su 3 godine kad su dosle. Njih srećem često, sad imaju 10 godina i svaki put mi bude puno srce kad vidim u kakve su djevojcice izrasle i kakve su probleme prevazisle.
Mogu tek da zamislim kako im se roditelji osjecaju.
Njih dvije, konkretno, imale bi pakao od zivota da nije bilo ovih ljudi.
Moje iskustvo je da se ovdje na usvajanje gleda drugacije nego kod nas. Znam da je moj tata bio zaprepasten kada sam mu na igralistu pokazivala djecu koja su usvojena i njihove roditelje i da je onako naivno rekao-ma, nismo mi još na tom nivou :)))
Poslije smo ga zafrkavali :)
kayleen
(bankar)
2013-03-19 04:04 PM
Pozzz
Nisam citala prethodne komentare...
Skoro sam ovde pisala kako moja se moja majka bavi hraniteljstvom,tj.i tata.Trenutno kod sebe imaju dvoje male dece,brata i sestru,decak 2,5 godina a devojcica 1,5 godina...on je dosao kod moje majke sa 4 meseca a devojcica iz porodilista.Može se reci od rođenja,i biće kod nje do usvajanja(ako uopste dodje jer je cela situacija zamrsena)tj.njihiv `status`Pre njih je bila devojcica od rođenja pa do druge godine ,dok je jedna porodica nije usvojila.
Sve njih isto volim i isto sam se vezala,mogu ti reci ne odvajam ih od sestrine dece.(možda čak i vise jer su oni svakog dana tu,dok sestra živi u drugom gradu.
Prva devojcica je dosla kod mojih bas u periodu kad sam saznala da imamo problem sa sterilitetom,i ona je dosla ko melem na ranu..Dugo sam ubeđivala muza da je mi usvojimo,jer sam je bas zavolela ,i danas kad imam svoje dete,verujem i garantujem da je ne bih nikada odvojila od rođenog deteta.Ne mozete da zamislite kako se ta deca zavole,kad dodju onako bespomocna,sama na svetu i odvojena od svoje prave porodice,odmah osvajaju...
Kada je prva devojcica otisla od mojih,nikad je vise nisam videla,jer su tako njeni sadasnji roditelji zahtevali da se sto bolje prilagodi i veze za njih,ali se čujemo...ali nema dana da na to dete pomislim,veoma često je sanajm...njen odlazak je meni jedan od najtraumaticnijih dogadjaja u zivotu.
Malo duzi post,ali sam htela da naglasim i kažem da ako razmišljas o usvajanju,probaj sa hraniteljstvom za početak,pa vidi,kasnije to dete možeš i a usvojis. Dete se zavoli sigurno.
Imam dva para u okruzenju sto su usvojili dete,i to je danas relativno lagan postupak i brze se zavrsava nego pre nekoliko godina.
Srećno šta god da odlucis
Pozzzz
skoljka
(student)
2013-03-19 06:55 PM
Kayleen, ja sam se uvijek pitala kako ljudi koji rade taj foster care uspijevaju da se oporave kad im ''oduzmu' djecu. Ja to bas nikad ne bi mogla da radim.
PERISTERI
(NEMAM MOTO)
2013-03-20 04:05 AM


Ilkka,kada neko ima stav kao ti da dete nije kuce ili mace,koje možeš odbaciti kada poželiš,onda je zaista sve jasno. Ne znam zaista kako neko ko je toliko „racionalan” kao ti može uopste da odluci da ima i biolosko dete.Radjamo ili usvajamo decu i ne znamo šta nas ceka,borimo se u zivotu najbolje sto znamo.Imamo mozak da razmišljamo i imamo srce da volimo,koristimo i jedno i drugo podjednako.
Podržavam usvajanje dece,ali to ne može svako.To mora da bude osoba koja ume da voli i da se žrtvuje a ne neko ko je isuvise pragmatican i krajnje racionalan i ko svaku,pa i najmanju,prepreku u zivotu želi da zaobidje.
Hobbit
2013-03-20 11:30 AM
Čak i da usvojeno dete dozivi da ga primitivne babe i dede pogledaju popreko, bolje mu je nego da ostane u domu do 18. godine.
Logika da bilo kakvo malo nevinasce može da bude nekome konkurencija je blago receno za stocnu pijacu.
Ne usvajamo svi decu iz raznoraznih razloga, ali kod iole razvijenog svesnog homo sapiensa to nisu: konkurencija, odvajanje, potencijalno sikaniranje, potencijalne bolesti nego hronicni nedostatak vremena, birokratija, nedostatak novca, depresija itd.itd.
Maxmin
(Braveheart)
2013-03-20 02:33 PM
Bravo za temu i odluku! Ja poznajem porodicu koja je usvojila 11 - jedanaestoro dece! Šta kazete na to? Ruska porodica. Zato - samo napred i ne slusajte komsinice porodicu i ostale koji samo melju a ništa ne rade. Srećno i puno zdravljai sve najlepse u zivotu vam želim. Mima
Pantija
2013-03-20 07:38 PM
„to nije usvajanje kuceta ili maceta kog možeš da se otarasis kad ti dosadi!”

Tugo moja, kako je za neke zivot jeftin... U mojoj kuci ni kucici ni macici se ne izbacuju, kada udju ostaju tu do kraja zivota, pa makar nam se ne slagali sa bojom namestaja ili nam ne pruzaju dovoljnu zabavu. Ni decu isto tako ne bi izbacili, svi koji su manji i nemocniji od nas, bez obzira na broj nogu, imaju bezrezervnu zastitu do kraja zivota. Hbga, tako je to kod nas zaostalih ljudi koji smo losi u finansijskim i emotivnim kalkulacijama.
Hobbit
2013-03-21 05:54 AM
Nasmeja me Pantija, zacaklile mi se oci jer sam se setila svoje babe i dede.
Kuca u pomoravlju, veliko dvoriste, na nekim mestima trosna taraba. Desavalo se da dodjem i nađemu dvoristu 5 kuceta i 10 macaka, bas tako kako kažeš, koje god da je doslo tu je i ostalo. U kuci uvek neki gost. Nikad dobrostojeci, ali im u zivotu ništa nije nedostajalo.
Oli1
2013-03-21 07:09 PM
Moje misšljenje je da manifique ne bi trebala da usvoji dete. Nemoj se ljutiti ali iz tvoje price tako imam utisak. Ti brineš za svoje biološko dete da li će mu usvojeni I brat ili sestre biti dar ili problem. Izbaci reč biološko I usvojeno dete je Tvoje dete. Ako se tako ne postaviš onda mi se čini da bi ti iz sažaljenja usvojila dete ali da to ipak ne bi smatrala svojim detetom, jer svoju decu prihvatamo bez rezerve sa svim manama I vrlinama.
Hoćeš da rodiš drugo dete a da li razmišljaš da li će to tvoje drugo biološko dete biti dar ili problem tvom prvom detetu? Naravo da ne.
Ja sam se nosila mišlju da nekad usvojimo dete, vrlo kratko. Želela sam dete iz Srbije, jer kad već biramo eto to bi bio moj izbor. Imam prijatelje koji su usvojili dete iz Srbije I mogu vam reći da to košta. Oni su platili oko $30,000. To su razorazne takse, potvrde, aplikacije, putovanja tamo i ovamo ne mogu se sad tačno setiti šta im je sve trebalo, ali koštalo je. Dobili su dete koje je odbilo da usvoji 5 porodica iz Srbije. Znači iako su domovi puni dece, deca ili nisu za usvajanje (biološki roditelji se nisu odrekli) ili uvek prvo nude porodicama iz Srbije pa ako baš niko neće onda mogu u inostranstvo. Naravno sve to ne važi ako imate „vezu”.
shtiglic
2013-03-25 10:19 AM
Moj stric i strina su davne 1980 usvojili dijete. Moji roditelji, ostali stricevi, strine, tetke, djed i ostala rodbina su to docekali sa odusevljenjem. I sad se sjecam proslave njenog prvog rođendana, koje je to slavlje bilo. I da u mom brdu rodjaka i rodica nikad je ne gledam drugacije, ona je za mene moja rodica( pa evo i sad kad pišem o tome, a i kad je vidim nemam taj signal „ona je usvojena”)

I sama često razmišljam o ..., ma neću ni da zavrsim recenicu.Znam da je ne ostvarljivo.
ahha
(nemam)
2013-04-01 11:42 PM
Ako imaš jaku zelju da usvojis dijete želim i da je ostvaris i da ti i cijela tvoja porodica prozivite u sreći i veselju.
Kako će se dijete ponasati zavisi koliko ćemo mu ljubavi pruziti u zivotu bez obzira da li smo bioloski roditelji ili ne.
Comment Remember this topic!
Looking for Mantra Bracelets?

Life Press

.