Ja sada već vrlo malo polazem na prosek skole - posto sam imala priliku da razgovaram sa ljudima koji rade u skolstvu i roditeljima koji su „privy to information” i shvatila sam da prosek na testovima zapravo ne mora da bude ni u kakvoj uzrocno-posledicnoj vezi sa time koliko je skola „dobra”. Mislim da je ovde to vise stvar prestiza sa vrlo malo realne supstance. Losi i siromasni krajevi često imaju vrlo dobre skole po proseku, jer se deca imigranata generalno vise trude (i vise su potkrepljivana na rad i ucenje). Isto tako bogati krajevi umeju da imaju dobro rangirane skole zato što se u njih sipa jako puno novca i ucenicima se maksimalno olaksava skolski zivot, kupuju se probni testovi koji decu nauce za šta da se spreme na kraju godine. Hoću da kažem taj prosek je nešto prilično apstraktno za moj pojam, ne govori ništa o tome kakav je curriculum i koliko su pedagozi u toj skoli dobri. Ono sto mi je bitno je da je da je skola u kraju u kom nema ni siromastva ni bogatstva u dominantnoj meri jer sa tim ekstremima dolaze i karakteristicni problemi, no da sada ne sirim pricu. I da skola ima neke dodatne programe za decu koja pokazu interesovanje za nauku, umetost itd... sekcije, kako se to ovde već zove, generalno ono sto ucitelji sada ne žele vise da rade.

York region je odvojen od Toronta. Postoji York Region District School Board, koji je odvojen od Toronto District School Board. U Yorku FI kreće od prvog osnovne.

Slazem se - ne znam ko je rekao - da deca uskoro neće stici da budu deca od silnih zahteva koji im se stavljaju na ledja. Videla sam karikaturu na tu temu nedavno u novinama, dve mame sredjene kao za izlazak, obe guraju trotockase najnovije marke i jedna zapanjeno kaže drugoj - šta, još uvek nisi stavila dete na listu cekanja za French Immersion??? Otprilike čim se rode moras da pocnes da im krojis putanju kroz zivot jer kad u 11 razredu ne budu imali dovoljno extracurriculars, volonterskih iskustava, clanstva u amaterskim udruzenjima i ko zna kakvih još kvalifikacija u svom „portfoliju”, shvatices da su deca onih preambicioznih roditelja u prednosti u odnosu na tvoje dete pri upisu na fakultet... dobri fakulteti danas ocekuju „izvanredne” kandidate - pa nije cudo sto ljudima iz očaja padaju na pamet neverovatne mucke, kao onom tipu koji je lazirao sve na svojoj prijavi za Harvard.Bas zato što mislim da je to u biti snobizam - prosto neću da maltretiram i sebe i dete da bismo isli u FI. Pricala sam u skoli sa mamom dve devojcice kojoj jedna cerka ide u jednu FI skolu a druga je na „lutriji” dobila da ide u drugu - i ni jedna ne ide u skolu blizu koje žive. Ona kaže „pa dobro, šta da radimo, uradicemo šta moramo za decije obrazovanje, zar ne?” - misleci na to što mi je rekla malo pre, kako dolazi kuci tek malo pre 8 uvece i ako klinka nije uradila domaći u produzenom boravku onda mora da ga radi posle vecere, pa legne kasno, pa ovo pa ono. U prvi mah sam pomislila - bas pozrtvovana mama, a onda mi se upalila lampica, koja je to zapravo nebuloza. Živis neki zapravo besmisleni zivot u monstruoznom gradu gde ti treba sat do posla, 45 minuta do jedne skole, 30 minuta do druge i odande 45 minuta do kuce - i nekako si vremenom postao desezitiziran na svu nenormalnost takvog zivota u kom dete ustaje ujutro u 6 da bi stiglo do skole a ti na posao (da, nema garancije za skolski autobus u ovim slučajevima) a domaći radi u 9 uvece posle vecere i odmah potom ide na spavanje. Za cije zdravlje je to dobro, da li ta njihova svetla buducnost stvarno mora da se gradi na neigranju, nezabavljanju, nesetanju, neprovodjenju vremena sa porodicom?

Uglavnom, zato razmišljam da preskocimo celu tu ujdurmu i da se lepo družimo i stvaramo uspomene umesto da se vozikamo po gradu tamo-amo , a jezike posebno, jer svakako će im znaciti.

Anonimna, hvala sto si podelila iskustvo sa nama. Inače ne brinem se ni malo da će mu biti previse tri jezika, naprotiv, znam o toj materiji dosta i tu uopste nisam u dilemi - to je toliko značajno za kognitivni razvoj, kao i muzika, na primer. Moja dilema je komplikovanost zivota koja bi nužno usledila ukoliko oba deteta ne dobiju da idu u istu FI skolu i to u ovu koja nam je relativno blizu.Čak i ako stariji ide u neku drugu FI skolu a mladji u englesku, opet su to u pitanju neprakticne razdaljine s obzirom na to koliko nam vremena u danu ostane nakon posla i skole. Sa ovim online prijavama i izvlacenjem zgoditaka sada je sve toliko proizvoljno i slučajno da uopste više ne mogu da racunam na nešto ili da pravim neke dugorocne planove oko FI nastave. Ovde je slobodnog vremena ionako malo,prosto mi je nezamislivo još da ga provedem u autu umesto sa decom u parku ili nekoj zanimljivoj aktivnosti. Zato pokusavam da dodjem do neke prihvatljive alternative, casova jezika nezavisno od skole.

Zanima me, doduse, kako pocinje nastava na francuskom? Šta oni zapravo i kako uce u prvom razredu, buduci da ne znaju ni reč francuskog? To me interesuje, kako to pocinje i kako dolazi do progresije?