Nemam bas takvo iskustvo, ali razmišljam na tvoja pitanja iz svog iskustva.

Ne znam šta je kazna kod kuce, ali ako joj govoris da ne sme da zadržava piskanje i da ne treba da vice u datoj situaciji onda ispuni do kraja svoju pricu. Recimo, moras da piskis u međuvremenu jer ćete boleti stomacic, ako ne piskis mi ne možemo da idemo u igraonicu. Ako vices kada mama kaže da krecemo kuci znaci opet ne idemo na zabavu.
Opet ne znam šta znaci tvoja obecana kazna:-), ali recimo da oseti vaznost tvojih reci direktno vezano za odlazak na zabave/igraonice.

Važna stavka koju prenosim iz mog iskustva sa detetom, za 4 meseca će 4 godine, je postupnost pri planiranju da krenete kuci. Poceti polako privoditi kraju boravak zapazajuci da deca polako idu kuci, da je noc i da se igraonica zatvara, da ima još malo vremena da se poigra, još jednom i krecemo...Njenu veliku akciju i uigranost polagano „spustati”, jer ne može sve to napustiti u vrhuncu zabave i velike tenzije. Znaci sedite zajedno pri kraju, možda jedan sokic, mazenje, prica o tome kako je cekaju stvari kod kuce koje voli (prema njenim afinitetima, recimo kupanje u punoj kadi, itd), crtac. Plan da ćete opet doći jer je ona dobra devojcica i mama je ponosna kako se ponasa.

Još nešto, mislim da deca reaguju na taj način kada su umorna i razdrazljiva. Vece, velika svetla, decja buka, i ako je to često nakon dugog radnog dana, njihova uzbudjenost prerasta u bunt i viku. Prosto su umorni. Razmisli i uporedi sa kasnim popodnevima kod kuce.

Reci i poruke treba da dopru do nje u svoj toj akciji i zabavi, he, he. Znači da ne oseti vasu nervozu kada prilazi fajront i vi ocekujete vatromet sa njene strane. Vasa relaksiranost, spusten ton će joj pomoći. I naravno da pokusas da se držite dogovora, inače ta malena pametna stvorenja nas vrte oko malog prsta.

isto kao bt, upozoravanje i pripremanje.

moja kcerka je prije bila „losija”, super se igra i vesela je a kad ja pomenem da ćemo kuci, plac, vika, dreka i scene.
ona zaista nije neka „dramakvin”:) ali tada bude.

mislim da se djeca boje da će nešto propustiti pa zato trpe recimo da odu do wc-a.

u početku ih treba opomenuti, a ja sam poslije uvela cekanje:), cekamo da oboje piske pa gledamo dalje crtani ili se igramo.

Moj sincic (3god) je isti takav s tim sto je dedo bio ovde tokom ljeta pa ostajao sa njim u parku po 4h dok se on totalno ne smori i onda nije bio problem da se krene kuci.
Međutim mi nemamo vremena ostajati po 4h u parku i primjenili smo sistem koji se ovde (CND) koristi. Prije nego sto mislis da krenes kažeš idemo za 5min. pa prođe 10 kažem idemo za 2min i onda stvarno idemo. U početku on nije kapirao to 5min. ali kasnije je naucio i nije se bunio.
Takođe je trebalo (u početku) predavanje prije samog ulaska u park ' kad mama kaže idemo kuci za 5min. Stefan se neće buniti, plakati, vristati, bjezati, itd. nego mami dati ruku da idemo kuci'.

Jao to piskenje... Moje iskustvo je da je sporije i kilavije sa muskom decom. Devojcice nekako brze rastu i sazrevaju. Decaci su kilavi.

Za gnjavatore povodom piskenja - stavljala sam na WC solju pa hteli ne hteli. Koliko puta se desilo „neću piskim” a onda u kolima u sred saobracaja - maaaaaaamaaaaaaaa ocu piskim!

Interesantno je da je bilo uvek piskanje kad god ih stavim na WC, a pre toga dranje „neću piskiiim”. E onda bih izmislila pricu (donekle tacnu) od toga da je danas dan kada ciste WC pa su zatvoreni pa to toga da će biti guzva i nećemo imati gde da piskimo.

Za piskenje u sred igre se nešto nisam bunila. Ponesem rezervnu odecu i cekam da se upiske. Pošto ih bude sramota onda sledeći put kada dodjem i kažem „ajmo na piskanje” na „neeecuuuu” kažem „znaš kako je bilo prošli put...”

A što se tiče odlaska u sred zabave - već su mame rekle, treba dete pripremiti.

Samo sam se nasmjesila kad sam vidjela tvoj nick i temu, jer se dobro sjecam da su nam curice vrlo slične po karakteru, i po ( ne) spavanju, itd :)

Nasa kcerka je ista, čak i „gora”, i to je kobinacija „faze” i njenog karaktera. Moja kci nije piskila po 8 sati u vtricu, mi smo se brinuli, isli doktoru, ali sve je u redu, i onda jednostavno nije piskila, Sada u retrospektu, ja to mogu pricati onako opusteno, ali tada sam bila napeta struna. Isto tako, mi krecemo iz vrtica, vaspitacice stoje na vratima maltene da ugase svjetlo- ma kakvi, ona hoće još da se igra. Ne boji se ničega, obozava drustvo, i kad putujemo moram cetvere oci da otvorim i da je držim uza se, ili je tata nosi, jer ona ode...

Prije jedno par mjeseci je usla u jednu „osjetljivu” fazu ( malo nakon terceg rođendana), a ond apovrh otga smo joj rekli da ocekuje brata, pa je plakala u vrticu ( na nsa velili sok), i odbijala da jede, ali eto i to se evo sada zavrsi nakon sedmica brige , itd. sad se ponovo vraca na staro.

A što se tiče deranja i toga, dodala bih dvije stvrai koje su kod nas upalile: ona tatu obozava jer se tata stalno igra s njom i maksimalno joj je posvecene. Ali jednaput kad se tako derala i nije slusala, on je bas ostro pa čak i grubo reagovao, ali sada se fino samo dogovore kad ona pocne da sizi :„idemo za pet minuta, nemoj da se mama i tata ljute. Isto sam primjetila da kad ona je umorna pocne da ”gubi kontrolu nad sobom„ tj tada se dere ili sizi, ja je samo zgrabim i cvrsto zagrlim i ona se koprca, korca i onda se najednom smiri. često zaboravimo da se one još male i njihova pshiha i tijelo jo nisu u popunom skladu, i kad je npr umorna jedostavno nastane ”kurslus„ u sistemu. Prica puno pomaze, i stalno joj moras davati do znanja ” idemo za pet minuta„. Trik sa nasom djecom da dajoj to pocnes govoriti pola sata oprije nego sto krenete, a stvarno 5 minuta. Njihovoj vrsti karaktera treba mazo duže dase ”unwind„, i da se pripreme da je kraj igri. Kad ih, po njihovom mišljenju, naglo trznes od te igre, e onda je dzumbus.

Npr, mi nju sada uvijek upozroravamo da idemo ”za 5 minuta„ bar pola sata prije nego sto namjeravamo krenuti kuci, a iz vrtica izlazimo mislim najduže od svih, jer smo skontali da joj treba malo extra vremena, in onda kažemo ” možeš se igrat još 3 minute, i onda idemo , ok? „ i onda ona ima osjecaj da ima vremena da ”zavrsi„ igru. Dok se ona spremna, nama to daje priliku da se lijepo ispricamo sa vaspitacicama, sto i one cijene, jer ih pitamo za njih i njihove zivote, dok drugi roditelji ih maltene i ne pozdrave, pokupe dijete i na vrata. Tako da iako proces traje duže, ima velike koristi na vise polja.

sretno !

”

Šta djece? Ne volim ni ja ići kuci kad je zabava dobra! :-)

Nas malecki je prilično mirno dijete ali i on je znao otkazati poslusnost kad treba ići iz parkica Upozoravaje, podmicivanje, ucjenjivanje, deranje... Ovo posljednje se samo jednom desilo ali je dobro zapamtio taj put kad smo zakasnili na voz :-)

Ja samo ne bih kaznjavala dijete kad se dodje kuci jer mala djeca do tada već zaborave i šta je bio problem.