Bas kao i ti cuvam ih u kutijici specijalnoj za njih:)) bas neki dan ovom mladjem se ljuljala gornja dvojka,prvu sam mu ja izvadila prije par nedelja ovu je uspjeo sam:)))
Ne znam kako nalazu obicaji al zubice neću da bacim,neka ih.Ovo sa ogrlicom je dobra ideja:)))Pozz

Bacam.

Kod nas još rastu,nismo dosli do ispadanja.

Cuvam.

Sve cuvam. Prve nokte, pupak, kosicu, zubice, benkicu, kapicu... Sve ostavljam na stranu i kada budu jednom otisli od nas, dobice kao poklon kutiju sa njihovim ispisanim nestaslucima i ovim suvenirima. Od vrtica ima dosta uspomena, nacrtanih, ispisanih, napravljenih... Sve su to oni, njihove licnosti u mini formatu.

Ja sam svoje zube cuvala dugo godina dok me sestra nije izblamirala pred rodjacima koji su dosli kod nas i ja onako sva rasrdjena, pobacam zube u vatru. Ali i ta uspomena SAM JA.

Ja sam jednostavno takva. Volim da cuvam uspomene i one za mene predstavljaju nevidjeno bogatstvo. Od mnogih stvari sam se morala oprostiti, ali ono što se dece tiče, cuvam pazljivo kao skoljka svoj biser.

kako ste uspele da sačuvate sve zubiće? Zar im ispadaju samo u vašem prisustvu? Ili i oni čuvaju? Ja se setim da su mi ostajali uglavnom u jabuci, u kifli i slično, ne znam kako će deci sad da bude.

Ovo sa ogrlicom se definitivno iskristalisalo. :o))

Mogu se uvezati kao one ogrlice od cilibara.

Postoje neki mali privesci od stakla i u njih se mogu cuvati tako neke kerefeke, koje su srcu drage. Bivši kolega mog muza je imao cerkin pupak u njemu. Nemam pojma gde je to napravio. Možda mamice koje imaju vremena za surfovanje mogu nešto slično pronaći.

@safira, prvi zub joj je ispao dok se brisala peskirom. Obično obrise i jezik ujutru :o))

Drugi je pojela sa krofnom :o)))

Jedan je izvuka u skoli. Videla od druge dece :o)))

Ostale smo zajedno propratili.

Sve crteze imam oznacene po godini ili eventualno po datumu, u fasciklama. Koja su to remek dela. Ni Pikaso joj nije ravan :o))

Meni je posebno drag jedan kolaz gde je prikazala nasu porodicu inkluzivno mali bata. Raznorazne slicice izrezane iz kataloga.

A, imam i slike gde je sarala po mom stomaku. Svima se hvalila u vrticu da će nacrtati bratu nešto.

Danas pitam malenog „dali te boli ovde?”, pokazujem na uho
„da”
„a, ovde”, pokazujem na drugo uho.
„da”
„a, ovde?”- stomak
„da”
„a, ovde?”, noga
„da”
„zezas ti mene?
”da„

:o))”

Što se teme tiče, mi smo još mali za ispadanje zubića 3.5 god ali nas to čeka. Znam za zubić vilu, jedva čekam da se ,,poigramo,, na tu temu, posle čega će svaki zubić da se ugodno smesti u gore pomenutu kutiju.

Ne znam da li ih treba čuvati, da li je dobro ili ne. I ja bih volela da neko nešto napiše o tome više. Neka bude i neka legenda, nema veze :-)

jao to sa ogrlicom mi dodje bas morbidno. Ajd cuvas zubice, pa to i da raumem, ali poznato je da lovci, poglavice divljih plemena etc, prave orglice od zivotinja koje su ulovili. Bar je pre, to vise bio kao trofej, simbol mushkosti, tj snage i umeca ovih lovaca. Neki su, daleko bilo cuvali i ljudske sigurno. Tako da ta ogrlica kod mene definitivno ne bi bila na spisku.
Ja sam sacuvala prvu odecu u kojoj su izasli iz bolnice, po jednu pelenu iz prve kese pelena koju smo koristili (Vasilijeva kao za one celave bebe, tako mala), otisak ruku i nogu na papiru, otisak u gipsu. Imam pupak (koji su takođe da bacim, samo da ga nađem, imam trakicu koju su nosili u bolnici. Imam papir koji je stajao iznad Dimitrijeve glave, u kreveticu na intenzivnoj, „listent to the heart on the right side” posto mu je srce na desnoj strani, imam gomilu crteza, imam baby book koju dobijes od pedijatra, sve sto su radili od pre school do sad. Međutim ne skupljam sve crteze, par lepsih. Za neke praznike recimo. Svako od njim ima svoju kutiju u garazi u kojoj stoje stvari obelezene iz kojeg su perioda, tj razreda. Imam odelca sa krstenja, pramen kose, kresteno platno.
Tako da jesam sentimentalna, volim da skupljam njihove stvarcice, ali zube zaista bacam, čim nas poseti zubic vila.

Meni se to sa stavljanjem u ogrlice, utapanjem u staklo ili plemenit metal uopste ne svidja. Šta vise, izaziva neka negativna osecanja. Zubice samo operem, obrisem alkoholom i stavim svaki u po kesicu. To je to. Ubacim papiric na kome piše datum, čiji je zubic, koji je zubic. U poslednje vreme, mlecni zubi su izvor maticnih celija (ne daj boze) i bezbednija su varijanta nego uzimanje krvi iz pupcane vrpce tokom rođenja.

Meni je simpaticno sacuvati par zubica kao suvenir, prve benkice, prvo cebe, onu kartu iz bolnice, ali kad me med. sestra pita hoću li onu kozicu od pupka, ja sam je bijelo pogledala i pitala:„Šta će mi to?”. Ne znam zašto ali neke od tih stvari mi imaju sentimentalnu vrijednost (imam zapisanu tezinu i visinu sa svakog pregleda, pramen kose, prvu igracku) ali neke su mi malo gadne. K'o u onom filmu Meet the Fockers, kad je B. Streisand sacuvala sinov sunet, ew.

Bas je fina ova tema, i mene zanima to sa zubicima, maticnim celijama i uslovima za njihovo cuvanje.
Mi smo još mali za ispadanje zubica,dobro je znati neke stvari na vreme.

Što se tiče stem cells- dzaba cuvate za to, kad se zub osusi, nema vajde od stem cells. Ako već hocete to da praktikujete, kada se mlecni zubic sprema da ipadne, odnosno je nestabilan, idite zubaru neka on izvadi i skladira. Placa se, postoji ova usluga već u svetu u vecini razvijenih zemalja. Mi se spremamo da uradimo sledeće:

http://www.store-a-tooth.com/faq/collecting-dental-stem-cells#.UQQdbWc0-pA

Ja sam bacila i pupak, ne treba mi parce osusene koze da me podseca koliko smo moja deca i ja vezani.

zar pupak ne smrdi ?...ja to ne cuvam...
jel bio onaj film (komedija) kad macak pojede bebin pupak tek sto je odpao :))))

zubice imam...vile su nam donosile novac a mama je BuBice poslje sklanjala za uPomenu ;-)

Ja od svega jedino imam pupak od najmanje zvrcke. To sam jedino jedno vreme imala od nje kuci jer je kao nedonosce bila skoro 2 mj u bolnici poslije rođenja. Tako je i ostao, još uvijek ga imam, zao mi ga baciti.
Zube nemam ničije, naopako, pa još i da ih slazem u ogrlicu, ne znam, svakom svoje, ali not my style... :).
Sad će najmladjoj vjerovatno početi ispadati, ono što ne pojede i ne pogubi cisto sumnjam da ću skupljati. :)
Gledam danas Antiques roadshow, pa neki cicica donio komad papira sa nekom velikom smedjom mrljom. Ispostavilo se da je to od njegovog djeda iz 1800-ih i tad je bilo popularno na papir stavljati amniotic sac od beba i tako presati i susiti i onda to dijete treba to da nosi sa sobom non-stop jer će ga kao cuvati od davljenja u vodi. Valjda ima neke veze s tim da je beba u stomaku u vodi itd., u svasta su ljudi vjerovali ili vjeruju...
Sve u svemu, sve je bolje nego da sam tolika budala pa da pojedem svoju placentu misleci da će mi uraditi neko dobro.