Sestra i ja smo imale bebisiterku koja je meni kao mladjoj uvek drzala stranu. Da li treba reci koliko je sestra patila zbog toga a moji se roditelji nisu mesali bebisiterki u odluku (?!).

Sa bratom je bilo drugacije, on je kao znatno mladji uvek bio u pravu, zato je od mene dobijao porcije batina koje je kod roditelja propustio.

Nije lako biti roditelj... Po nekad.

Moje mlacenje brata je jedno od najbolnijih secanja iz detinjstva (a konkurencija za ovu laskavu titulu je dosta jaka). Secam se i dana kada sam prestala da ga bijem... Tako mi ga je bilo zao... i dan danas mi je zao, bez obzira sto sam mu milion puta do sada rekla da nisam trebala i da u sustini nemam opravdanja za batine koje je dobijao od mene.

Roditelji naravno nisu imali pojma... Pa se ja pitam: da li vi znate da li je neko od vase dece ljubomorno i da li bije brata/sestru?

Danas mi nije jasno kako mi je polazilo za rukom, ali tada sam znala da ga ucenim da tati i mami ništa ne govori.

Tata i mama su naravno mislili da drže situaciju pod kontrolom... Manje vise za mene i moje osecaje, ali pod našim krovom desavalo se maltretiranje a da oni nisu imali blage veze.

Mislim, ne da sam ga tukla nego sam ga bas lesila. Nisu mu ostajale modrice ni masnice ali svejedno nije bilo zezanje. U kakvom je paklu živeo moj brat, uzas jedan.

jeste, to je roditeljstvo, ali ono sto sam ja opisala iz detinjstva NIJE roditeljstvo - bar ne moje!

ja svom bratu nisam bila mama, nego sestra. sto naravno ne opravdava moje postupke prema njemu ali svejedno to su dve potpuno odvojene price.

@kalavestra
„jako je teško biti pravedan ako hoćeš da raspetljas jer roditelj u 90% slučajeva ne vidi šta se ispod stola desava. U svaom slučaju podlosti i maltretiranja između brace i sestara se mora sprečiti iza to su roditelji odgovrni.”
--------------------
Apsolutno!

@kalavestra
Takođe znam slučajeve gde roditelji podržavaju jedno dete vise i ne etko ta razlika se prenosi i na sledeću generaciju pa su pojedini unucici omiljeniji od onih drugih. tuzno vrlo tuzno.
--------------------
U nasem narodu vise se povladjuje decacima. Za to imaju tzv „narodne umotvorine” koje su nepismenom i tupavom stadu urezane u zakrsljali mozak kao apsolutne istine koje se prenose sa kolena na koleno. „Kao sto su nasi stari govorili”... Kad čujem da neko pocne recenicu uvek mi za trenutak padne na pamet da 30 godina robije za ubistvo i nije tako strasno odrobijati.
Eto moja drugarica iz detinjstva, starija od brata godinu dana, živi kao samohrana majka sa svojom starom majkom. Otac im je umro a majka joj je već u stanju da joj treba pomoć. Sa snajom, sinovljevom zenom, je na ratnoj nozi tako da joj cerka jedina pomaze oko svega. To je i bio jedan od razloga zašto mi se drugarica vratila u roditeljsku kucu - da bi pazila na majku.

Majka vidi da joj kraj dolazi i sastavila je testament. Kucu - jedinu imovinu koju ima - podelila je na sledeći način: cerki je prepisala 25% a sinu 75%.

Snaja je inače iz bogate kuce i njen otac ih je stambeno obezbedio. Cerka (moja drugarica) je bila udata za propalicu, popio je i rođene gace tako da je ona bila podstanar.

Nije bilo ni jedne logicne misli zašto je baba cerki ostavila 1/4 a sinu 3/4. Sem sto je on musko.
@kalavestra


@kalavestra
Ja nekad ostavim njih same da rese a nekad ih oboje kaznim time out metodom ne pitajuci ko je kriv. kad se strasti stisaju sednemo i pricamo o nacinu resavanja problema jer tog momenta problem vise i nije problem koji je zapoceo svadju tako da smo fokusirani na komunikaciju i saradnju.
--------------------
Svaka cast!!! Ne postoji ni jedan drugi način da se izadje na kraj sa datom situacijom.

@kalavestra
i sve vreme razgovor razgovor razgovor sa njima. I kad su kaznjeni i kad su nagradjeni mora im biti jasno zašto je to tako.
--------------------
Još jednom: svaka cast!!!
Apsolutno, samo prica i prica i prica. I kaznjavanje - nije mu cilj da se mi ispraznimo kao roditelji nego da sluzi samo i jedino u svrhu vaspitanja.