Evo ja ću da ti napisem naše „sveze” iskustvo sa mononukleozom. Sin (2.5 god) polovinom oktobra dobija nešto nalik prehladi. Ja ga naravo nisam zbog slinavog nosa vodila kod dok. međutim posle par dana njemu naglo otekni zlezde na vratu i ja ga odvedem do dispanzera. Pošto mu se grlo crvenilo, prepidu mu amoksicilin i krrnemo sa terapijom. Tri dana nakon toga on dobine temp od oko 38. Opet u dispanzer, i tada posumnjaju na mononukleozu. Posalju nas na u/z abdomena i vratnih zlezda gde se i videlo da su mu uvecani slezina i jetra. Nakon toga smo bilo kod infektologa po cijem uputu smo radilnrazne analize, između ostalih i igm antitela na Epsten Bar (jedn od virusa koji izaziva mononukleozu) i tada je i potvrdjena mononukleoza. E sad, kod mononukleoze se često desava sa se razvije streptokoka u grlu i to naravno mora odmah da se leci, ali nikako ne sme da se koristi ista osim cistog penicilina, znaci ne dolazi u obzir ni sinacilin/amoksicilin. Nama je covek momentalno ukinuo amoksicilin ali bilo je već prekasno, i dete je razvilo uzasan osip (ako ukucas u google-u amoxicillin induced mono rash videces fotke). Dete mi je bilo crveno, oteceno, neprepoznatljivog izgleda, ma sacuvaj Boze. Teško je spavao nocu jer ga je to uzasno svrbelo pa smo mu davali Aerius da bi mu malo olaksalo taj svrab. U nekim slucanevima se čak daje kortikosteroid ako dodje do teske reakcije i unutrasnjeg oticsnja, sto kod nas hvala Bogu nijr bio slučaj. Osip je prosao nakon nedelju dana ali najteze od svega je bilo to što dete ne sme da bude cizicki aktivno. Mirovanje je jako bitno kako ne bi doslo do pucanja slezine. Jedva sam izdrzala mesec dana. Izvodila sam ga napopje u kolicima a kod kuce smo se oslanjli na crtanje, bojenje, crtace itd. Što se tiče tvoje decice, period inkubacije može da traje 6-8 nedelj tako da su oni, kao i svi vi u kuci, već bili izlozeni virusu. Jedino sto možeš da uradis je da strogo vodis racuna o higijrni ( neka bolesno dete ima svoj pribor za jelo i igracke koje se neće davati drugima) i to je sve. Inače mononukleoza sama po sebi se ne leci već samo eventualni simptomi poput grlobolje, povisene temp i ostalo. Jedino sto mi još pada na pAmet je što se oko godinu dana nakon prvih simptoma mora redovno ko trolisati jetra jer se u nekim slučajevima javi autoimuna bolest jetre ( zbog naglog gomilanja antitela u organizmu koja su podstaknuta zbog Epsten Bar virusa). Mi smo se bockali u novembru i sada u decembru i sve je za sada ok. Ako sam nešto preskocila ili nwdovoljno objasnila ti slobodno pitaj. Kuckam sa telefon pa se usput izvinjavM i na greškama. Pozdrav i cuvajte se!

ode mi ceo post, pa hajd' da probam opet...

Mononukleoza je virusna infekcija, i kao i sve ostale virusne infekcije, ne može se leciti antibioticima. Antibiotici se daju u sliucaju bakterijske infekcije, i to najbolje kada je to utvrdjeno putem analiza. Antibiotici se mogu, i treba, davati kada je uz mononukleozu utvrdjeno i prisustvo neke bajterije, npr streptokoka u grlu itd. Čak i tada se ne daje bilokoji antibiotik već samo cist penicilin.

Ja nikako detetu ne bih nastavila da dajem amoksicilin. Što se toga tiče, možeš se i sama dodatno raspitati i edukovati, pa čak i preko neta. Ako bas ne možeš da sacekas rezultate brisa, onda bar detetu daj Pancef umesto Panklava. Samo da ti kažem još nešto, infektolog nam je rekao da je bris kao metoda dijagnostike izuzetno neuspesna jer uslovi za njenu izradu skori nikada nisu zadovoljeni (tipa, dete ne bi trebalo da jede i pije pre uzimanja uzorka, uzorak treba da bude uzet i zasejan kako treba itd). Iz tog razloga nam je on davao uput za laboratoriju (imuniologiju) gde se radi neki titar na streptokoku (laicki onako receno) i tim putem se ustanovi da li dete ima potrebu da uzima antibiotik ili ne.

Takođe samo da napomenem da oslabljen apetit i gubitak snage nisu obavezni simptomi mononukleoze, šta vise, retko se i javljaju kod male dece koje imaju mono. To se često javlja kod tinejdzera i starijih ljudi koje zakaci taj virus. Uz sve to, treba i napomenuti da mononukleoza iziskuje posebnu ishranu, dakle ništa masno, przeno, bez jaja, cokolade, kakaa itd.

Bitno je da ti dete odmara sto vise, da unosi sto vise tecnosti, najbolje vode i biljnih cajeva, da jede doooooosta presnog voca i povrca i to je to. Vremenom to prođe. Nama je apsolutno najgori period bio taj osip, i tou zivotu neću da zaboravim. Lice mu nije bilo prepoznatljivo. kako je taj osip nestajao ( a povlacio se od glave na dole, kako se i pojavljivao) tako su za otokom ostajale kao modrice na usika, ispod ociju, itd, ma sacuvaj Boze.

Mom sinu se apetit nije promenio uopste, a ni kolicina energije. Bilo je jako teško objasniti detetu od 2.5 godine koje se nije osecalo loše, da mora da miruje. Sto je najgore, sest meseci kakon sto prodju simptomi dete i dalje ne sme da se bavi fizickom aktivnoscu (sport, fizicko u skoli itd).

Eto tako, ako se setim još nečega ja ću da se javim opet.