Sad moje pitanje prakticki bi bilo ovo:

Htela bih da za vikend nekoliko dece,najviše 3 ,ugostim kod mene kuci.Da ih vodim na sladoled,picu i na plazu,bazen, koju nikada nisu videli iako su vrlo blizu.Bilo bi lepo da vide i zivot izvan sirotista.Da vide i tv i crtanjce.

A posle se mislim da li bi to bilo pogresno!
A šta kad se vrate?
A šta ostala deca?

Da li imam pravo da rusim „sistem”?

Pitanje je u sustini sve ili ništa.

Sve ne mogu ,i ništa takođe.

Kako biste vi?

Alsk,hvala na savetu:)
Tako nešto i ja mislim.Ali opet...

Kad budem jednom imala dovoljno para ima da iznajmim autobus ii da ih svih 28 vodim u „zivot” jednog vikenda.Sa spavanjem u hotelu jer kod mene kuci ne mogu svi da stanu.
Već kad ne mogu da ih sve djuture u komletu usvojim!
Imaju neki stari tv i dvd ali ne rade i kažu da ne može da se popravi.Već gledam okolo da nađemobar tv,ja ću im dati moj dvd ionako ga ne koristim,šta će mi.
Mogu da eventualno pogledaju nešto na tv jedino subotom.Radnim danima su u skoli i vrticu (izuzetak Malajka i Stefan koji su još mali)do 5 popodne.Onda rade domaće zadatke.Vecera u 7,pa kupanje i spavanje u 8.Nedelju provode skoro ceo dan u crkvi pa domaći zadatci do uvece.
Inače su svi najbolji djaci u razredima.
Denis je najbolji.Ima 8 godina i zavrsio je 5 razred!(kod njih skolska godina zavrsava u decembru i nova pocinje u januaru)

To je volonterski posao:)

Razgovarali smo danas da bar organizujemo jedan dnevni izlet na plazu i rucak negde, sad dok su na raspustu.Neće biti ni skupo.Imamo već jednog prijatelja koji će da organizuje besplatni bus.I jedni drugi koji imaju pizzeriju,kod njih na rucak.
Tako da decica vide već jednom i to more!
Samo svima treba kupiti one leptirice za ruke da nam se ne podave,niko ne zna da pliva.

Saadet,živim u Mombasi:)

kriska
(Kakve su ti misli, takav ti je)
19. decembar 2012. u 09.31
Larami, radis najhumaniji posao na svetu, iskreno, ja ne znam da li bih i kako psihicki izdrzala.
Mislim da bih se razbolela od stresa i tuge, preselila bih se u taj dom i ne bih se odvajala od te sirote decice.
__________________
Upravo tako Kriska.
Ja sam „prekaljena” med.sestra radila na najgorim slučajevima u hitnoj pomoći,bolnicama.I dobrovoljac u bolnicama za siromasne u Keniji godinama.
Ništa me nije izbacilo iz ravnoteze kao ovaj rad sa ovom decicom.
Ni smrt i invaliditet ni tragedije.

Ubi me emocija za zdravu decu!Ništa im ne fali a ja sam u krizi!?

Blizu sam da se razbolim od stresa i tuge!I ja bih iz mesta da odem da budem sa njima tamo,ali zakon ne dozvoljava.
A tek kad pomislim da sada treba ,po zakonu da ih razdvoje musku i zensku decu u dve kuce i zakljucaju preko noći
Samo jedna žena spava sa njima,tek što se nije porodila!
I da je sirotiste u vuko...ebini nema skoro ni puta do tamo!
I ako se nešto desi preko noći
U jednoj skoli za siromasnu decu su izgorela 48 deteta jer su bili zakljucani!

Ne znam, ili da ostavim ili..da siznem od brige!
Ovde je ili sve ili ništa.

Da mi je neko pricao ne bih verovala:ja ih osecam sve kao moju decu.

Ceo program imamo za vaspitavanje i „provod”.Sve treba da je napisano i predato sluzbi odgovornoj za zastitu dece.
Kad potpisu onda možemo da ih vodimo na izlet.
Sto smo organizovali plazu i dnevni izlet,evo koji smo datum!!
Nemamo potpis,svi su na holideju i ne smemo sa decom da mrdnemo nigde bez dozvole.
Takođe za filmove nam treba dozvola.Koji film da gledaju,da li je vaspitni ili ne.Htela sam da im prikazem „Madagaskar”.Cekam dozvolu.I to posle praznika možda.

Ovi kenijanci se jako „brinu” o njihovim sirocicima.Nikad nisu dali ni kintu za njih,a kamoli brigu.

Ahhhh,šta da ti kažem!

Hvala na podrsci:)