Nemam dete u skoli pa ne znam 100 % kako je sad trenutno (Tamara sigurno zna) ali kad sam ja isla u skolu bilo je domaćeg od ponedeljka do četvrtka vikend slobodan. Moja sestra 11 godina mladja dok je isla u osnovnu skolu imali su plan, uciteljica napravi za celu nedelju plan i tu piše šta se radi u skoli a šta bi trebali i kod kuce, vikend isto uvek bez domaćeg. Na primer ove nedelje uce iz engleskog jednu pesmicu napamet, iz prirode kako se koje drvo zove, iz matetmatike moraju zadatci na stanici 13,14,15 biti uradjeni itd. I onda dete sa tim radi tokom cele nedelje, neka deca naravno to sve stignu da urade i u skoli, pa kuci nemaju mnogo. Ono sto je bitno je da je u petak sve uradjeno, ako je bilo nekih „ispita” ili zadataka koji su se trebali uradit to uciteljica pokupi u petak i preko vikenda pregleda. Ako su imali npr u planu da te nedelje nauce 5 novih reci iz englskog, kako se pišu i šta znace, onda im u petak da papir da svi napisu teci koje ona kaže, i to ponese sa sobom da pregleda i vidi ko je radio na rečima a ko nije. Ovde se ide pravilom da decu ne treba mnogo opteterit :)

Nemam bas puno vremena za diskusije jer krecem na odmor, ali samo ukratko da kažem i ja koju :0)

Moja cerka ide u celodnevnu skolu u kojoj je nastava do 15:30 h! Za to vreme oni uce, igraju se, zavrse domaći i kada je uzmem onda je voljno! Pošto je Austrija u zadnjim redovima na PIZA listi, sada su im uveli OBAVEZNO citanje kod kuce, sa sve potpisom roditelja. Ja sam tu malo negodovala jer ne želim da mi dete nema slobodnog vremena, posle napornog skolskog dana, jer ima i par kurseva posle nastave/ kompjuter, ples, gitara/ i stvarno je preumorna. Naravno, pravila su pravila i nema odstupanja od njih. Sreća moja pa mi je dete marljivo i vredno, voli svoju skolu i uciteljice pa i citanje kuci joj ne pravi problem. Obavimo ga usputno. Ali, da posle čitavog dana provedenog u skoli donosi još neki domaći, to kod mene ne dolazi u obzir. Uciteljica je duzna da joj sva deca urade domaći a sve sto rade ja proverim vikendom jer tek tada donose domaći kuci. Vikendom dobiju 2-3 stranice matematike i nemackog+ citanje. To se sve zavrsi za max 1 h. Inače, ja sam za to da dete vikendom donosi domaći jer iz sopstvenog primera znam da nije isto uciti u skoli i kuci. Mi smo imali poteskoca sa <i> i ona to uopste nije kapirala i bas je sebe ubila u pojam. Fino sam ja uskocila, objasnila joj i sada zna. Ne želim da razmišljam o tome kako bi bilo da ništa ne donosi kuci i da se sa uciteljicom vidim samo preko sveske za obavestenja.

Aj, pozz!

I moj Vuk je u celodnevnoj, od 8.30-15.30 u skoli i onda voljno. Kad god pitam šta ima za domaći, oni kažu ništa.. To je super sada u ovoj fazi, ali pitam se kad dodje u III razred kako će izgledati objašnjavanje da sada mora i kod kuce nešto da radi?

U Torontu domaći zavisi od skole do skole, od ucitelja do ucitelja. Moj stariji sin koji ide u 4 razred do sada je imao domaći...pa možda 5 puta? Mene je vise brinulo sto nisam imala uvida šta rade u skoli, jednostavno ništa kuci nije dolazilo, tek na kraju kad je sve zavrseno dobijemo papire šta su deca radila i kako su ocenjeni...i to ne uvek i sve. E sad iskeno meni odgovara to što nema domaćeg. Sad mi sin kaže da treba da nose kuci i zavrse ono sto nisu stigli u skoli i to mi je u redu. Možda imam sreće da on sve dobro kapira i sve postigne da uradi. Moram primetiti da je nivo znanja mnogo manji nego sto je to bilo kod nas. Volela bi samo da deca imaju neku knjigu da roditelji mogu da vise šta se radi pa ako imaju zelju neka svako radi sa svojim detetom dodatno.
E sad ovaj mladji stalno dobija papire i upustva, ide u SK ali ništa ne moramo da vracamou skolu i naglaseno nam je da radimo sa decom samo ako hoćemo i imamo vremena. Ipak su oni u skoli 6 sati zar to nije dovoljno ucenja?

Sin moje prijateljice koji ide u katolicku skolu...domaći su svakodnevni, on radi, ona pregleda, brise šta ne valja i opet se radi. Ja smatram da takav domaći nema svrhu jer to je njen rad.

Nisam ja protiv domaćih zadataka jer svakako tako obnavljaju znanje i novo naučeno, samo neću da mi niko sedi na grbači svakodnevno i da ,,drhtim,, zbog učiteljice i njenih nepisanih pravila i da sve to stvara tenziju u mom domu, privatno, van škole.

Što se tiče obimnog gradiva u Srbiji, uvek je i bilo obimno. Mi smo učili gomilu stvari koje nam manje više nisu nikada zatrebale, za neke se ispostavilo da čak i nisu bile tačne i istinite a današnje generacije opet svašta nešto uče po meni mnogo ubzano i preobimno a kada se završi školovanje te naše i njihove diplome niko u svetu ne priznaje (zamalo niko) a mi se napatili. I džaba nam tolikog znanja.

Ja svoje dete pratim u stopu u svemu, to bez daljnjeg ali neću niko da mi maltretira dete pa ni mene.

Blondika to što si napisala kako si šta radila i koliko sa detetom, znam da mora ali to može samo kod nas u Srbiji. Toliko obiman program da su roditelji i deca samo skoncentrisani na domaće zadatke, udžbenike, nepisana pravila učiteljica, strahove, tripove ... gde je tu privatni život, zabava, opuštena atmosfera, lutamo tamo vamo vikendom...

Ako je program toliko obiman zašto imaju 3-4 časa dnevno? Neka imaju 4-5. U 3-4 časa im natovare svašta pa mi roditelji da ,,vadimo oči,, kući da bi deca sve mogla da savladaju jer im očigledno treba više vremena. Po meni je bolje da imaju svakodnevno 4 ili 5 časova pa da imaju vremena da im lepo sve objasne i da duše male to sve prime u svoje male glavice.
Meni je sve to s brda s dola kod nas. Slušam roditelje pred polazak u Septembru po knjižarama, pa to je haos. Ljudi više ne znaju gde udaraju. Kud nemaju para, kud svaka učiteljica zahteva posebnu knjigu od posebnog izdavača. Ljudi više ne znaju šta od koga kupuju.

I ko je kriv? Upravo mi, roditelji!!! Da vidiš kada bi se napravio jedan dobar protest protiv tog haosa, da vidiš kako bi svi učili iz iste knjige. Nego je i to prešlo u biznis, ko čiju knjigu koristi i promoviše dobije ,,ispod žita,,. Više se ne zna ko sve izdaje/štampa knjige.
Ako je jedno ministarstvo prosvete u Srbiji i jedan program školstva za svaki razred, onda je i jedan izdavač udžbenika kao i nekada što je bilo i kraj.

Neobavestena, ja sam bas to pitanje postavila preko maila Ministarstvu jer se i pre ovde to pominjalo (a ja nisam znala za taj podatak) i oni su mi odgovorili da besplatne knjige finansiraju gradske vlasti pojedinih gradova. Naravno, posto u Beogradu ima najviše para, ovde je to odmah sprovedeno (mi već dve godine inače ne kupujemo knjige, samo poneki radni list i, naravno, sveske i skolski pribor)ali je, kažu, sprovedeno i u nekim drugim gradovima (pa su naveli primer Jagodine) ali ne znam da li je to tačno i koji su to gradovi.

Kod nas su sve skole organizovano ulozile prigovor i trazile od gradske vlasti da im se odobri i finansira ugradnja ormarica u skole i to je im je prošlo na gradskom nivou (isto su kod nas u vrticu promenili ormarice ove godine, nevezano za tu pricu). Ja sam se verovatno ne bas detaljno izrazila pa da ti objasnim vezano za knjige. Jedan paket knjiga (potpuno novih) dobijaju besplatno i taj paket ostaje u skoli i te knjige deca koriste samo tokom nastave u skoli. Ovaj paket knjiga koji dobijamo kuci su KORISCENE knjige od prethodne generacije (to je ovaj pomenuti novi paket, samo je sad već koriscen u prethodnoj godini). Mi smo svi roditelji potpisali da se slazemo sa ovim i da ćemo svake godine uredno vracati nove knjige za sledeću generaciju itd. Mislim da bi se trebali organizovati na gradskom nivou i pokrenuti sličnu pricu, znam da svaka opstina u Srbiji nije ni priblizna opstinama u Beogradu, nego samo kažem u admnistrativnom smislu. Inače, moj sin je tu tesku torbu teglio 7 godina, tako da znam o cemu pricas:) Ovo je projekat od ove godine, nije toga bilo ranijih godina, osim sto smo prvi put pre dve godine dobili besplatne knjige. Do tada smo ih kupovali.

Kod nas su deca kratko u skoli jer skole nemaju dovoljno prostora za drugaciju organizaciju. Zato kod nas i postoje dve skolske smene i dalje jer imamo previse djaka po jednoj ustanovi. Nemamo dovoljno prostora.

Ja se slazem da je naše gradivo obimno, u nekim oblastima čak i bespotrebno (prakticno gledajuci) ali ja sam zadovoljna ovim obrazovnim sistemom i ne bih ga menjala,možda bih redukovala neke oblasti ali, kao sto sam i rekla na nekoj od prethodnih tema, ja sam odusevljena sto moj klinac toliko toga zna iz opste kulture u skoli. Primera radi, geografiju bih ostavila u celosti ovakvu, istoriju, možda bi im smanjila presiju u muzickom i likovnom obrazovanju gde je, po meni, i dalje van pameti da se ocenjuje deciji rad ocenom. Dakle, nisi nadaren iz likovnog, odličan si matematicar ali ti zato neko da 4 iz likovnog ili ti poklanja ocenu radi nekog proseka. Po meni, te predmete niti treba ocenjivati niti ih tretirati na taj način da deca moraju napamet da uce biografije muzicara cija dela ni ne cuju na casu. Ok, neka ih uce, nemam protiv ali daj da cuje tu Odu radosti ako dva sata raspredate o njoj, zar ne?

Megi, ima sve vremena za sve, veruj, samo je pitanje organizacije i pitanje odgovornosti deteta. Ako ga naucis od prvog razreda da bude samostalno i odgovorno, koliko mu to naravno godine dozvoljavaju, posle nema problema. Moj klinac ide i na sport i u neku skolu informatike, i još se i druzi i sve stigne i odličan je djak. Ali recimo on nije kampanjac, uci lekciju za lekcijom, piše redovno domaći i kad se „usemis” nije bas toliko strasno:)

Ajde, sto mora da radi domaći nego kad deca idu na neku aktivnost pa moras da radis sa njim kuci:)))

U mom gradu ima jedna operska diva našeg porekla.Mlada osoba, nesnadjena i nepronadjena i ja manje vise da joj pomognem finansiski upisem dete kod nje na klavir.Prodrna ona sa njim 40 minuta a meni uvali note da ja vezbam kuci sa njim.Uf, ja nikad u zivotu nisam svirala a o notama nemam pojma a još kojim prstom koju dirku i duzina note.Strahota:)))

Sve zavisi od ucitelja a i od deteta. Moj stariji sin je oduvek bio samostalan, njegovo skolovanje osetila nisam niti znam za domaći ni za testove. Mali je druga prica. Ide u četvrti razred i stalno mora da se radi sa njim.

Tačno je da u prvi i drugi razred ne uce puno, ali zato u trecem ih razvaljuju.Moj je jedva ukapirao šta ga snaslo da skola nije vise igra...

Moj cerka koja ide u zabaviste uopste nema domaći ove godine. Uce da čitaju tek u 1. razredu i insistiraju na tome da ih mi roditelji ne ucimo kod kuce da čitaju, već da ih pustimo da se igraju.
U istom gradu, skola pored, deca mojih prijateljica u Montesori skolicama čitaju već sa 4 godine.
Dopada mi se ideja o ucenju slova, brojeva, itd. kroz igru, čak mi se dopada i citanje tek sa 6-7 godina. Ali smatram da je domaći u nekom normalnom obimu dobar za dete u smislu stvaranja radnih navika. Decu ne treba opterecivati, ali bas da uopste nemaju domaći- to mi se ne dopada.

Inače, najmanje razumem - plaćam profesoruku klavira, a ona mi šalje da dete vežba kod kuće?! Čuj, pa naravno da če da vežba kod kuće, kako drugačije da nauči da svira? Ako ne vežba, džabe ti te časove plaćaš. To baš nije prijatno za čuti, moje dete svira flautu, prve godine su bile muka za sve nas, u smislu, ona za flautu, mi svi na vrata, ali sad ume lepo da zvuči.
----------------------------------------------------------------------

Ja da znam da sviram klavir ucila bih ga sama.Placena je bila da ga uci, da sa njm vezba, da mu objasni šta treba i kako da vezba kuci.Šta ja mogu da mu pokazem,kako da ga ispravim,kad meni svi isto...
Moja sreća te neće da vezba balet inače bih morala i balerina da postanem.
Ne znam da li si čula za metodu SUZUKI, sviranje po sluhu ( ovde jako popularna) i šta sad roditelji cija deca sviraju po toj metodi treba tonovee da vataju:)))

mi imamo 3 djece skolaraca...jeste naporno sa svim obavezama kad covjek radi...

moj najstariji je krenuo u skolu sa 5,5 godina i uvjek sam mislila da nije spreman što se i dokazalo...zato je isao 10 razred ovdje to ima jer se nije bio odlucio šta će dalje...sad ide u gimnaziju...

cerka je drugacija ona rjesava zadacu odma po dolasku iz skole i nemam brige oko toga...

jedino mi je ovaj mali ostao da se o njemu brinem...on je u predskolskom nemaju zadace još uvjek...ali ja mu nađemda radi nešto..crtanje bojenje slova i brojevi pisanje...cisto da stekne naviku...jedno pola sata dnevno..nekad i duže jer hoće i voli

torbu nosim ja do skolskih varat a sad već sam stavlja hranu u fizider i vodu sljedeci korak je jakna na mjesto i sl...

Zaboravih da napomenem,ovde prvih 5 razreda dobijaju knjige od države (nove,koje se ne vracaju),i te knjige stoje u skoli u ormaricu.Kad imaju domaći,onda ih donose,a inače svakog dana nose samo sveske.

Jedan moj poznanik, čiji je sin krenuo u prvi razred, dobio je od uciteljice poruku da su se „njegov sin i još jedan decak gadjali SA olovkom”, pa je tu poruku skenirao i stavio na FB, tek da se zna da uciteljica njegovog sina ne zna da su se deca gadjala olovkom a ne SA olovkom. Kako li će tek decu da nauci...
Što se domaćih zadataka tiče, mislim da treba da ih imaju, ali ne u tolikom obimu da bi satima sedeli kod kuce. Moja devojcica ima svake nedelje po jedan domaći u vrticu, navikavaju ih na skolu, i meni se to čini ok. Domaći su tipa - ja da napisem omiljenu pricu na jednom papiru, a onda da nacrta pa to onda spojimo, ili npr domaći im je da zapamte obavezu, pa je skoro dosla i sva važna mi rekla da joj za sutra treba braon vunica za kosu i dva dugmeta za oci jer će u vrticu crtati najboju drugaricu. E sad, videcemo kako će biti kad krene u skolu... Al već sad vidim da ću morati dosta da se ukljucim.

Ja sam stekla utisak da ovdje (govorim za ameriku) akcenat nije na tome da uciteljica djeci prenosi sto vise znanja, u akademskom dijelu, i zahtijeva od njih da to besprijekorno znaju. Ona ima neki program koji treba da popuni, ona to ispredaje onako kako zna i umije, a ostavlja roditeljima da driblaju dijete onoliko koliko oni smatraju da djetetu treba. ovdje nemaju kompleks neznanja i neobrazovanja, i nije ništa strasno ukoliko dijete nešto ne zna. smatraju da za svakoga ima prostora i da ne mogu svi biti ljekari, zubari, apotekari:)

Akcenat se vise stavlja na ponasanje djeteta unutar grupe - na to da dijete bude poslusno, da ne pravi probleme, da se ne svadja sa drugom djecom, da postuje pravila, ma koliko bila glupa, da ne protestvuje i ne buni se, da odmah tuzaka i prijavljuje sve sto nije po pravilima, i naravno da se uvijek smije, bude veseo i ljubazan i kad mu nije ni do čega,da ne pokaze ljutnju i sl. Ovo poslednje naročito teško pada nama slovenima, koji nismo nauceni i nemamo u genetici tako drasticnu kontrolu nad sostvenim emocijama.

Ovo, djelimicno, i ima smisla, imajuci u vidu kako ovdasnji sistem funkcionise, kakve vrijednosti se njeguju, i što se ocekuje od pojedinca.
Čak i kada ta djeca pocnu da rade, ovaj akcenat na ponasanju postaje dominantniji nego samo znanje. Niko im neće skinuti glavu ako na poslu nešto ne znaju, a voljni su da nauce, ali će im zato i te kako skinuti glavu ukoliko se ne ponasaju primjereno, ukoliko ne postuju pravila, ukoliko nemaju dobre odnose sa okolinom, ili ukoliko odmah ne prijave sve sto je protiv protokola.
Tako da uciteljice imaju neke druge prioritete, ja bih rekla, a ne samo znanje.
I još da dodam da u ovom burzujskom kraju, u kojem slučajno živim, roditelji su ponosni na to da im djeca imaju sto vise zadace. To im je kao neki skolski prestiz.
Naravno, ne rade oni lično zadacu sa djecom, uglavnom svi imaju au pair ili bebi sitterke koje provedu poslijepodne sa djecom i sve vezano za skolu rade s njima. Uglavnom tek svrsene studentkinje ili obrazovane imigrantkinje. Roditelji ionako dolaze kuci oko 8, nemaju oni vremena za to

izvini curice, vidim da si za pravila rekla da su glupa, to sve menja.
izvini još jednom ;)

I ponovo da naglasim da je ovo samo moj utisak i iskustvo u ovom dijelu svijeta u kojem sam ja.
=======================================================================
A na osnovu tvog utiska moj je utisak da ja nikako ne bih želele ada živim i školujem decu u takvom sistemu!

Mislim da sam skapirala šta si htela da kažeš,i nisam onu „dresuru” shvatila bukvalno,da ih tamo neka Spartanka muštra i postrojava:-)Ali šta znam,sve to mi zvuči toliko strano i totalno drugačije od ovoga na šta smo mi navikli tako da nisam sigurna da bih ikada mogla da prihvatim takav vid obrazovanja i sve ostalo što ide uz to.
Ovde se ne radi o tome da li je nešto bolje ili gore,jednostavno,meni su te razlike nepremostive.
Ok,da sam prinuđena,trudila bih se da se nekako uklopimo,a ovako uživam u obrazovnom sistemu u Srbiji,pa iako ima i propusta mene se generalno dopada:-)

curice,
tačno je da nisam pratila na casu, bila sam već legla i kako sam kliknula objavi, nešto mi i u glavi kliknulo, pa sam te ponovo procitala, jer mi se s tobom to nije slagalo.
ti si za mene inspiracija, sve sto pišes procitam po tri puta, obozavam takve ljude sa takvom vedrinom i duhom.
ništa ti ne laskam nego je tako od a-sh ;)

Oceania, pa gde si ti to isla u skolu??? Na mene nikad nijedan nastavnik nije povisio ton, ni na mene ni na druge. Nismo imali strah ni od jednog profesora, jedini strah je bio da ne naletis na njega/nju u trenutku kad bezis sa njegovog/njenog casa :-)

Ja se, inače, nerado ukljucujem u ovakve diskusije, jer uvijek poprime neki drugi tok, izvlace se rijeci i redovi iz konteksta i komentarise nešto sto i nije bilo receno.
Pored toga nikada ne komentarisem loše o Americi. Ova zemlja je mojoj djeci pruzila ono sto moja rođena, nazalost, nije mogla, vratila ih je u zivot, omogućila i njima i cijeloj nasoj porodici jedan dostojanstven i ljudski zivot, koji u drugim dijelovima svijeta, ipak, ne bismo imali.
Iz tog razloga, smatram da bi bilo i neljudski i nezahvalno i gresno sa moje strane da pljujem i kritikujem ovu državu, iako sam svjesna svih manjkavosti ovdasnjeg sistema.
Pored toga, ja lično se ovdje osjecam izuzetno prijatno, kao riba u vodi. Uzivam u Njujorku i svemu onome sto on pruza, punim baterije svaki put kad samo prođem ulicama, volim sarolikost naroda, volim konkurenciju koja je ovdje prisutna i tjera te da se konstantno razvijas. Lijepo smo prihvaceni od ovdasnjeg stanovnistva i nemam po tom pitanju moral da govorim nešto loše.

Ukljucila sam se u diskusiju samo iz razloga jer je tema bila da li pisati zadacu sa djecom ili ne. Moj stav je bio da ukoliko živite u Americi, a ne radite sa djetetom, dijete vam neće znati puno toga. Dakle,poenta mog javljanja, po peti put:), jeste bila u tome da kažem da uciteljicin prioritetni zadatak nije da insistira na znanju, nego da uci dijete za funkcionisanje u sredini i sistemu.
Ukoliko želite da vam dijete ima vise znanja (a ja bih rekla makar prosjek znanja) onda MORATE raditi s njim, ili vi ili neko koga ste angazovali. I ne samo to, morate i biti prisutni i nadgledati šta se radi u skoli.

Ovde se ne radi o tome da li je nešto bolje ili gore,jednostavno,meni su te razlike nepremostive.
//////////////////////////////////////////////////////
Upravo to, potpuno je drugacije, ni bolje ni gore, ali potpuno drugacije. ovo je jedan od najvecih razloga zbog kojih se imigranti odlucuju na povratak u maticnu zemlju kada dodje vrijeme da djeca idu u skolu. zbog toga sto je drugacije. zbog toga sto vrijednosti,koje su njima važne za njihovu porodicu, ne nalaze u ovom sistemu
(i uopste ne govorim da li su u pravu ili ne, samo to za njih nije opcija).
odlaze ne samo nasi ljudi, nego i ljudi iz drugih zemalja, i nije ih mali broj. neki to rade bucno, ismijavajuci i pljujuci americki sistem, neki odu u tisini i ne komentarisu razloge svoje odluke, znaju oni da se nisu pronasli u tome i njima je to dovoljno.

Ovo je dobra zemlja i u njoj ima bezbroj opcija za svakoga, ali svako bi pojedinacno trebao da je upoznat i svjestan kako sistem funkcionise, pogotovo skolski.
Trebao bi biti iskren i prema sebi i definisati vrijednosti koje želi za svoje dijete i svoju porodicu, stepen obrazovanja i sirinu znanja koje želi za dijete, pa onda odluciti da li mu ovaj sistem pruza takve vrijednosti i kako do njih doći.
Neki roditelji smatraju da dijete ne treba da se trosi na ucenje „bespotrebnih” stvari, istorije, umjetnosti, geografije, nego da samo izuci neki zanat i pocne sto prije da radi. Po meni je i to ok, ukoliko dijete nema sklonosti ili ukoliko porodici nije obrazovanje važna stavka u zivotu.

Što se tiče obrazovanja za siromasnu djecu, ja bih samo voljela da svi vi jednom posjetite siromasne dijelove ovdje u USA i da vidite kakve su to skole i kakvo gradivo se tamo prelazi. Siromasno dijete, neobrazovanih roditelja u USA ima vrlo male, ako ikakve sanse da stekne znanje i zavrsi dobru skolu. Nije ovo Evropa. Dijete mora da je daleko iznad prosjeka da bi dobilo sansu. Govorim o siromasnim krajevima njujorka grada, velike svjetske metropole, u jednoj od najrazvijenijih americkih država. Kako izgledaju siromasni krajevi i skole u Iowa-i, Kansas-u ili Alabami ne biste voljeli ni da vidite.

Ja se ne bih slozila sa cinjenicom da nas je skolstvo dovelo, posredno do raspada naše zemlje jer, po toj logici, zemlja se nikada ne bi raspala sa kadrom odskolovanim na vojnim akademijama i skolama koji je naucen od, maltene od malih nogu, da se slepo povinuje sistemu koji ga je odskolovao, „dao hleb u ruke” itd. Da je narod ista odlucivao, sve bi izgledalo sasvim drugacije, no to nije tema ove diskusije.

Nije bas Srbija zemlja namrgodjenih ljudi, mala predrasuda, oceania:)Mi samo nismo nauceni da se lažno smejemo. Potpuno razumem ovaj „slovenski gen”, curice želi da kaže da je nas način podizanja dece drugaciji od americkog, da ne ulazim sada u detalje zašto i kako ali prepostavljam da svaka srpska majka vidi tu razliku. Mi smo po „genima” bucniji, izrazavamo emocije bez ustezanja, glasno se smejemo, glasno slavimo, glasno placemo, glasno se ljubimo, glasno se molimo, glasno kukamo i glasno se hvalimo. To je „slovenski gen” a da li je zaista gen ili samo metafora, nije ni bitno za raspravu:)

Nisam bas nešto preterano mlada ali već u moje vreme (ili možda u delu zemlje gde sam ja živela) ta stroga disciplina o kojoj vi govorite je otisla u proslost.

Međutim, sa druge strane, uciteljica koja je mene „vodila” kroz prve četiri giodine u osnovnoj skoli bila je 1919. godine godiste (da, mi smo joj bil poslednja generacija pred penziju, pa sad vidite koliko imam godina:))) i od nje sigurno nismo mogli da ocekujemo pristup ucenicima kakav je danas. Da bi uporedili na pravi način skolske sisteme, trebamo da uporedimo americku uciteljicu istog godista sa tom mojom uciteljicom i kraj sedamdesetih godina u njihovom skolstvu a ne sad da uporedjujemo uciteljicu rođenu, recimo, 1975. godine koja predaje 2012. godine u zemlji u kojoj se nije desio nikada nikakv rat, beda, neimastina, u kojoj, ako ćemo već tako, jedan um kao Nikola Koljevic nije morao da strada kako je stradao. Dakle, to su neuporedive stvari, ono naše vreme i ovo sadasnje, americko ili svedsko ili koje god hocete.Ne razumem kako uopste može da se poredi moj prvi razred 1979. godine (ovde dolaze mame koje nisu tad bile ni rođene) i prvi razred mog sina 2005. godine, pa to ne da nema nikakve veze nego nema ni logike da bi moglo imati ikakve veze. U međuvremenu je, ako ne ništa drugo, Pluton prestao da bude planeta, izmišljen internet i Novak Djokovic postao teniser broj jedan u svetu. To sve je bilo nezamislivo te 1979.godine. Odavno ucitelji ne cupaju decu za kosu niti vicu njih, niti ih se deca boje niti se provodi neka celicna discplina u skolama.

Ja sam, recimo, isla u srednju ekonomsku skolu ali sam isla na sva moguća takmicenje u onoj zemlji (SFRJ) iz srpskog jezika kao i iz pesnistva i besednistva jer sam imala profesorku takvog kalibra. Ja bih sada, recimo, mogla bez imalo ustezanja da tvrdim da je sistem u kom sam ja odrasla bio fenomenalan jer niti jednog trenutka nije uticao negativno na taj deo moje kreativnosti. Sve je zavisilo od zelje i mogućnosti profesora da „prepozna” dete sa posebnim stremljenjima ali, dozovolicete, to je bas teško. Osoba koja zavrsi srpsku knjizevnost uopste ne mora da bude kompetentna da prepozna nečiji talentat za „pisanje” jer ni svaki svrseni student knjizevnosti nije genijalac. Da bi neko prepoznao talenat a još teze genija morao bi da bude najmanje i sam na tom nivou. Da ne ulazimo u to koliko mi imamo psihologa, pedagoga ili bilo kakvog strucnog kadra u skolama a koliko ih ima u Americi ili recimo kako neko sa 34 djaka u odeljenju može da prepozna genija. Koliko smo pak losi u prepoznavanju genija, pokazuju i nasi rezultati iz matematickih olimpijada tokom godina a i uspeh naših ljudi u inostranstvu koji su odskolovani u nasem sistemu.

Zanimljivo razmišljanje Venera i još uvek se smejem na ono „ nije to pisac mislio” ahaha jaoo znaci svuda isti format je bio. :))
Da potvrdim da i ja imam takvo iskustvo i pogled na americki ili anglosaksonski sistem obrazovanja. Zapravo nemam nekakvo iskustvo, u 4 srednje bila sam na razmeni studenta u sacramentu i to je sve od direktnog iskustva i upravo je tako kako si napisala.
Kad sam ja stigla tamo to je za mene bilo preobrazenje, od tih profesora koji su bili neverovatno friendly i pricali sa nama kao da smo na istom nivou, tada sam prvi put čula da „nema glupih pitanja”.. uvek osetis taj respekt i svakog dana bilo je puno interaktivnih vezbi možeš kako hoćeš da se uvalis u stolicu,izadzes iz ucione u wc ili da promenis mesto hehe ma nešto predivno. Da naglasim da ovo je bila državna skola i nismo uopste bili poslani u luxuznim krajevima gde su navodno te skole bolje..

Ja i dalje mislim da je bolje sto taj amer.sistem nije natrupan svemu i svecemu kao sto je nas, pa i ne vidim i dalje poentu da čitaju balzaka i još 20ak pisaca za lektiru jer realno nema efekta , to je samo trosenje vremena . Oni su okrenuli stvari u pravcu da ti ljudi pronadju svoju vokaciju jer neki trebaju biti dobri sluzbenici,clerks, agenti,tehnicari itd. ne mogu svi postati advokati,hirurzi .. Osobe koje su iz familija skromnih primanja i dalje imaju sansu da odu i studiraju na prestiznim fakultetima od MIT do Harvarda.. sve ove skole imaju određeni procent stipendija ,grants , za one koji nemaju imucne roditelje.

Par puta sam čula iz sigurnih izvora da je onaj nas obrazovni sistem bio adaptiran od francuskog modela negde u 50tim godinama odmah nakon što je Tito prekinuo vezu sa Staljinom (inače ništa cudno da bismo imali ruski sistem).
Francuski sistem je očaj živi, neverovatno unazadjen, bez progresa , uopste nije adaptiran ovom novom svetu u kojem živimo.
Kad pricam u francuskoj sa amerikancima koji žive tu i deca im idu u skolu a imam i prijateljicu koja je prof.engl na francuskom fakultetu i svi do jednog , zale se i kukaju sto je ovaj sistem tako konzervativan, profesori imaju vise ego nego pameti, nekakva totalno nepotrebna disciplina, strah, i sto je najvaznije , insistiranje na hierarhiji.
Ja sam profesor , ja sam iznad tebe i sve sto ide uz to...dok amerikanci imaju taj međusobni odnos stvoren na respektu, istom nivou i slično.

Ne znam gde je prvo pocelo, skola ili teren, ali jedan od uspeha americkog modela funckioniranja u malim i velikim kompanijama,departmentima i sl. je upravo to što hierarhija već odavno nije vertikalna nego ona je horizontalna i to menja sve.

Par godina na tim nekim listama , Finski obrazovni sistem je na prvom mestu i videla sam par dokumentarca koji iz koraka u korak objašnjavaju i prikazuju kako stvari idu tamo.
Deca od 1razreda i nadalje , sede najcesce onako sa stolicama u krug (vrlo važno iako deluje nebitno) ,ucitelj/profesorka je uvek sa decom na prijateljskom tonu, uvek pokazuje kako ima poverenje u svakog pojedinacno, i sto je najvaznije cela nastava odvija se interaktivno. Engleski jezik koji uce od vrlo ranog doba uvek je prepun lakih pesmica, ponekad gledanje crtaca i diskusija o njima, ma svasta nešto..
Ti ljudi koji idu iz amerike nazad u exyu zbog super nam obrazovnog sistema bolje neka uzmu kartu za helsinki :))) é

U vezi sa angazovanosti po raznim pitanjima..to je vrlo teško analizirati. Pre svega u igru idu i faktori kao to da smo svi postali biljke, sedimo ispred tv,pc-a i niko više ne izlazi napolje pa taman da dele gratis torte a ne da ides i protestujes.
Drugo, verujem da su procentualno vise angazovani nego sto je bilo ko na balkanu.

Dovoljno je ukucati WTO seattle u gugl i videcete kakvi su to bili riots.. jer radilo se o protestima ,organizovanim i prijavljenim ali danas nema cile mile, posalju specijalne jedinice policije koji mlate,bacaju one bombe,mitraljez u glavi i ajde ti idi protestuj. Sve vise tako stvari stoje i u evropskim zemljama, pre dve tri god bili su protesti u nemackoj i tada su odlucili da postavljaju hd kamere kojima prave face recognition i zaveden si odmah u crnoj knjizi a da ne govorimo o tome kako možeš da nastradas..
Prošlo je ono vreme kad možeš da strajkujes na ulici i policija samo mirno sedi i gleda.
U vezi francuza to je komplikovano. Imaju slobode za strajk i tu tradiciju neku ali kad strajkuju sindikati (ili soferi ili poljoprivrednici) to je zbog toga sto francuski sindikati nikada ne mogu da postignu dogovor sa patronatom i politicarima u vezi podizanja plate ili subvencije ... Americki , nemacki sindikati su sto puta mocniji od recimo francuskih i kad sednu na stolom da pregovaraju ,dobiju ono sto traže i ne dodje do masovnih protesta. Dok u fr sa sindikatima i politicari i glavni vlasnici poduzeca igraju se ping pong i na kraju moraju na ulice.
Recimo australijski sindikati još pre 30god dogovorili su se da kad se radi subotom , satnica je veca a za radnike napolju ukoliko pada kisa ili je placen neradan dan ili duplo se placa ,kao i rad nedeljom itd itd. Epa jaki francuzi nemaju -ništa- od svega ovoga mogu samo da sanjaju. Ima još puno toga, ali bottom line je da eto australijanci nemaju potrebe da idu i danima vise na ulicama da bi dobili kikiriki već to se uradi na miran način i svakome ravno do vojvodine.

Kao za kraj, za mene je najstrasnije ovo što se desilo sa occupy wall st. ljudi su protestirali danima danima i radilo se o zaista jako ozbiljnom problemu zapravo srz problema, kao sto je morgan sachs, krediti i ostalo. Ja sam okretala i bbc i cnn i franucske kanale, ma ništa! ako daju neku informaciju onda to traje 25 sec maksimum u kojem uopste ne daju kljucne,bitne informacije već krajnje povrsno .
Nijednom nije bila debata ili diskusija, pa zašto , pa kako .. n-i-s-t-a
eto u kakvom svetu živimo .

Oceania, nećeš verovati ali i moj sin je prve dve godine skolovanja u Beogradu (u trecem smo presli u Sarajevo) sedeo u krug u ucionici i imao vrlo interaktivan odnos sa uciteljicom. Takođe, u Beogradu se engleski uci od predskolskog (u dobi od 5.5 do 6.5 godina, finansira grad) a u celoj Srbiji je obavezan u prvom osnovne. Recimo, moj sin je u Beogradu u drugom osnovne imao i (dobrovoljni) kurs spanskog, a ta skola je od petog imala i grcki i francuski. Nas sistem je vrlo sličan onom starom ali daleko unapredjen od vremena kad smo se mi skolovali u njemu.I mi imamo projekte, promenila se i nastava informatike i iz tehnickog vise niko ne mora da rezbari Titovu kucicu u Kumorovcu, smanjio se obim znanja o sljivama u Brazilu ali i dalje je opste obrazovanje na visokom nivou i meni se to bas dopada.Ništa gore od visokoobrazovanog coveka koji ne zna da prica van svog posla, u drustvu deluje kao da je živeo u vakuumu. Pa nećemo valjda da podržavamo svetu u kome lekar na prvom sastanku sa devojkom prica o patologiji, valjda je lepo da nešto i pride zna da fascinira istu:) Takođe, što se Balzaca i Krleze tiče oni služe razvijanju pismenosti, jezickog izrazavanja itd. Ništa gore od strucnog coveka koji piše na nivou 1. osnovne, mlati hrpom strucnih izraza a recenica mu zvuci kao los prevod sa nekog nama vrlo dalekog jezika. Uz to, knjizevnost razvija i duh, smisao za humor, za metaforu, hiperbolu, za uporedbu, za napisati, na kraju krajeva, lepu posvetu na knjizi koju poklanjamo nekome za rođendan:)

Ja stvarno ne vidim u cemu je toliki problem u tom sirokom znanju koje deca dobijaju i zašto pekar ne treba da ima opste obrazovanje nego samo treba da mesi, mesi, mesi i cuti i da se ne pita valjda ni za šta na svetu a eto advokat bi trebao valjda da se pita za sve. Meni je to totalno diskriminatorski pristup ali eto, ja iz ovog srpsko-sovjetsko-francusko-kubanskog sistema tako gledam na stvari:) Optimisticno - svi će ljudi biti braca:)

Samo da pitam, glede daljeg toka diskusije, da li su kritike dozvoljene samo na racun srpskog obrazovnog sistema ili možemo da dajemo kritike i na racun, recimo, americkog? Jer vidim, oceania, ti se ljutis ako neko nešto kaže protiv americkog, pa da te ne bih ljutila, bolje da znam unapred:)

zašto bi obucar ucio kibernetiku, kad sa 15 godina može da bude super obucar?

MOzda zato što u svetu socijalne pravde, osoba sa 15 godina je dete koja treba da ima jednaku mogućnost kao i druga deca da se obrazuje i napreduje a ne da radi i nekome popravlja cipele.

Na zalost, svih koji su primili naše siroko obrazovanje danas mu se smeju i smatraju ga bespotrebnim iako ih je to učinilo ovakvim kakvim jesu, sa sirokim vidicima. Niko se ne buni sto mu to siroko obrazovanje sluzi da palamudi po ovakvim diskusijama ili u drustvu prijatelja o stvarima za koje ne da nije strucan nego nema veze sa njegovom strukom i ne smatra to kvizovoskim znanjem, nego eto bogom danim, valjda.

Primeticu samo dve stvari - prva je da vecina ovde koji diskutuju o sistemu skolovanja u Srbiji zapravo u taj sistem nisu aktivno ukljuceni i po 20 godina ali mnogo bolje znaju o njemu nego ja koja jesam. Upoređuje se sadasnji sistem u nekoj Americi sa prošlim sistemom u bivšoj Jugoslaviji između kojih stoji jaz od 20 godina.

Drugo, ja pretpostavljam da vasa deca nisu ispodprosecna čim ovako posmatrate stvari. U slučaju da vase dete (a na temi, čini mi se, ne raspravlja niko cije je dete ni blizu odabira zanimanja ili polaska u srednju skolu) ne bude natprosecno, da li bi dozvolili da sa 15 godina nekome popravlja cipele (i da ne zna da postoji Brazil ili da je Srbija bila mocna država pre par stotina godina)?

@Venera,

Što se tiče kvaliteta znanja ucenika u Americi I Srbiji,ma koliko programi bili slični u 3-4,razredu,razlike su drastcne.u.Kao prvo,u Americi nema usmenih odgovora,sva testiranja se svode na multiple choice I true/false testove I poneki esej tj.sastav koji nasa djeca pišu bar jednom sedmicno. bar tako bilo dok u „onom sistemu”kad se u 4 razredu catalog 4-5 knjiga za lektiru pa team onda nastvnik pita šta je „tema” a šta „ideja”.pa ako ne znaš on se izgalami„misli”!!

Ovdje nema galame,sto je naravno dobro, I svako ima pravo da se izrazi
Tj.to express themselves, pa to ne mora biti ni tačno.naravno kod nas,ako nešto bubnes nastavnik ti reći da nije tačno,ovdje nema pogresno odgovora.

Pa ovdje 90% ljudi ne zna tablicu mnozenja bez digitrona!kod nas se za popravni iz matematike za dvojku vejzbalo iz Veneove zbirke iz matematike.zadacu iz fizike u 5 osnovne djeca u Americi rade u 9.te četiri godine za koje ih sijemo znaju I ptice na grani.

Što se tiče dizanja ruke u razedu I kod nas je to bilo.razlike je u tome što se dijete koje izbrblja odgovor prekori I ono iako zna vradivo osjecaj se plnizeno.svi tim mu u glavi ostaje osjecaj da ne smije ništa reci bez dozvole.

Što se tiče Americkih protestant poslije Vijetnama,apsolutno zanemarljivi.je su li izasli na ulici kad su pravi put napali Living,nisu,okupirali Panamu,nisu,prvo put Irak,nisu,Bosnu,nisu,Srbiju,nisu,Afghanistan,nisu,Drugi put Irak nisu.ni za Vijetnama nisu progestvovali dok im nisu poceli odvoditi sinove.Amerikama je jedino bila u punom sjaju kad je cijeli svijetlo bio unintended,poslije 2.svjetskog rata.gledaju ih sad kad je uspostavljen neki ekonomski balance u svijetu.na koljenima!.I niko se ne buni.Ovi occupy protesti su samo staged.grupice od hiljada ljudi od prošle godine do danas skoro neprimijetne.Kad pred Bijelu kucu.u dodje 2.mil.ljudi onda možemo reći da Su se Americanism probudili.

Living-Libija

Izvinjavam se za poslednji pasus,ne mogu da se izborim sa PlayBookom koji držim na krilu koji memorise rijeci I sam poprevljaauto correct nemoguće isljuciti.

precious, evo kako da ugasis auto correct na PB-u.
Na glavnom ekranu, u gornjem desnom uglu stisni onaj tockic za „options/settings”.
Sa leve strane, skroz pri dnu liste, ćeš videti „Keyboard”, stisni to.
Potom promeni „Show predictions and suggestions”, „Automatically correct as I type” i „Check spelling” u OFF.
Cheers:-)

majkakg,

roditelji ne placaju skolovanje, ako imaju stipendije.
drugo, ovde je najnormalnije da studenti rade, ako roditelji pomazu, to je ili krevet ili skolarina, oba jako retko, sem naravno, ima i bogatih, ali radi se o zanemarljivom broju. treće, karta je sad za london jeftinija od pg-bgd, tako da ni to ne bi bio neki problem. ni ovde deca ne idu kuci često kao kod nas.

odabrala sam matematicku gimnaziju gde idu talenti, nisam nikada čula da se tu radi o nekim malverzacijama, možda postoje. to je jedna od najpoznatijih skola u svetu (matematika, fizika i astronomija). spomenula sam je kao primer kada se radi sa decom i to bas usko, imaju i oni opste obrazovanje, ali manje od drugih gimnazija kod nas, sto ih ne čini manje obrazovanim, naprotiv. koje nagrade su osvojili i osvajaju, nema im premca u svetu, a da se bakcu sa krlezom i balzakom cisto sumnjam.
volela bih ako elastigirl procita ovu temu da nam kaže iz prve ruke.

Cekaj blondi, jel to ja ovde pricam sa nekom spisateljicom,poetom ili ?? talent postujem i nisam znala da ovde komentarise veliki dokazani talent u knjizevnosti.

Da odgovorim na ono zadnje jer stvarno je bezveze voditi stvari u tom pravcu.
Ako kritikujemo ovaj ili onaj obrazovni sistem, to su kritike,pogledi,iskustva,mišljenja ne radi se o glorifikaciji i ništa nije samo po sebi apsolutno. Naravno da je amer.obrazovni sistem katastrofa, i to što je curice navela sa nekim delovima zemlje je sasvim tačno ,totalni raspad sistema,nepismenost. Na nekim amer portalima kao huffington,slate i sl stalno idu clanci velikih autoriteta koji pišu „american education is obsolete” .. Znaci svako u svojoj basti vidi da neke stvari ne valjaju,da treba cupati korov,saditi novo, rezati,menjati i tako to.

Ako isticemo ovde neke elemente tog obrazovnog sistema ili finskog :) to je zbog toga jer to su ti pozitivni elementi koji možda njihovo drustvo cine (ili past tense) da bude fleksibilno, napredno,kompetitivno,moderno . U sustini nema poente pricati ovo ili ono jer ne može se uporedjivati i na kraju krajeva , često uspeh je individualni neki proces u kojem skola je sporedna.

Nije da sam ja ovde protiv srpskog obrazovnog sistema i sad neko treba da ga brani i da odemo do toga da se dokazujemo na kraju ko je veci srbin,amer . Nije ni to da ja pucam tako u prazno cisto da bi rekla kako naše,srpsko ne valja a zapad je zakon.
Eno Venera je navela nekog autoriteta dr Ranko Rajevic ko govori nešto slično , pa da li i on nema pojma o cemu prica ?

To u vezi teorije da svi trebaju da imaju istu sansu. To je neki mec sa dve ostrice. Ono sto bshamble kaže o obucaru je to da glupo je verovati da optereceni skolski program u kojem sva deca trebaju da uce o eroziji,koroziji,mendeleevom sistemu, kafki i ostalo.. je sistem u kojem svi zaista dobiju podlogu ili obrazovanje. Fakt je da, recimo Effi nasa sigurno je spavala na casovima kao i ja i nemamo pojma ni o koroziji ni balzaku ni kafici :)) salim se , ali ne može ni sam bog ubediti da kod nas, generally speaking, da smo potkovaniji,bogatiji znanjem .. ne znam, jel stvarno sa karleusama i ostalim cajkama možemo da prodiskutiramo o balzaku, litosferi ,slovenskoj antitezi ?? ne verujem.
Drugo, u tom sistemu gde se opsirno uci o svemu i svačemu sistematski deca koja su losa u svim tim predmetima i koja će ići da uce kurs za frizera u takvom sistemu prolaze kao losi dzaci, „ah skola nije za tebe, nisi pametan kao sanja,vanja”, .. i sistematski jedni su kao gluplji od drugih (koji su opet procentualno manjina) , A u realnom svetu NIJE neko gluplji jer nema poznavanje materije koja spada u opstu kulturu. Ja zaista cenim sistem u kojem neko dete ima talent za prirodne nauke i sigurno postace neki dr,naucnik,inzinjer.. a drugo uopste ga ništa ne interesira već postace frizer , fotograf, cvecar ali oboje su u tom sistemu gde razvija se njihova kreativnost,rasudjivanje,koabitacija,postovanje...

- da još jednom kažem u cistijoj formi. Da li mi ucili jedan razred od 35 dece u skoli 12 predmeta (geog,hemija,bio,mat,fizika,knjizevnost..) i to sa ozbiljnom teoretskom materijom ili ne , na kraju kad te osobe imaju 20god. vise od pola onih naših koji su „sve” ucili biće tabule raze kao i pola tog razreda u americi. Jer sasvim je prirodno i normalno da biće 80% (ili možda manji procent)dece koju neće zanimati i kod koje nema efekta šta god ucili pa onda zašto gnjaviti nepotrebno a propustiti da im utovis u glavu neke druge univerzalne vrednosti koje su korisne.

Ako stvarno veruje neko da smo mi nešto generalno obrazovaniji jer dobijamo tako dobro skolovanje , jeste li vi ikada pustili kanal sa prenosom iz skupstine da vidite šta je to ,kakvi su to masakri srpskog jezika, demonstracija nelogike,gluposti i još toga...? :))))

Treće, buduci da zaista ništa ne znam o obrazovanju govorim samo iz licnog iskustva i ono sto sam videla i do sada nikada nisam usla u razgovor na ovakvim temama.

Oceania, ja sam dala samo (po meni čak i paradoksalan) primer o tome kako dete iz ekonomske skole može da dobije priliku, pa čak možda i bolju, nego neko iz opste gimnazije da razvije svoj talenat aludirajuci da nije pravilo da talenti često prolaze neopazeni zbog nekog ko ih ne primeti. Mada,evo, recimo da si ti nastavnik srpskog, ti bi meni verovatno rekla „jes' to ti, boga ti, neki poeta” i ja bih pisala pesme u dark fazonu po celu noc i popustila u skoli i na kraju zavrsila kao konobarica (ijaoooooo)a ovako ushiceno pucanstvo SC-a ima sansu da uziva u mojim poetskim bravurama na ovakvim nicim izazvanim temama i to zahvaljujuci mojoj profesorki srpskog koja je me eto, neopravadano, favorizovala:) U mom svetu poeta ti i nije bas pogrdna reč a i davno sam ovde objašnjavala kako izgleda talenat, niti se time hvalim radi hvale, niti je to stvar prestiza - to je nešto sa cime se rodis i ne možeš da mu se odupres. Neko lepo peva pa peva, time se bavio ili ne, po vasceli dan, neko lepo slika pa slika i ako nije zavrsio Akademiju likovnih umetnosti jer talenat izvire iz coveka od kada se rodi, pa bio on pekar ili pisac po ZANIMANJU. Međutim, talenat ne mogu da razumeju ljudi bez talenta, zato je teško prepoznati talentovano dete i usmeriti ga. Isto tako, sujetu je teško preskociti pa da bi se dete primetilo, nastavnik mora biti malo vise od običnog ljudskog bica:)

Dakle, ja sam dala primer da se talenat ne gusi nužno, ništa vise. Isto tako, dala sam primer onog sto govori majkakg - u nasoj državi svaki talenat je skup za brusenje pa je i to bio moj primer kako je nekada skola sama brinula o tome a ja niti sam Jugoslaviji donela slavu niti je Jugoslavija od mene zaradjivala pare. Prosto, ulagalo se pa šta bude.Danas roditelj mora da ulozi ili da nadje sponzora sam, čak i kad se radi o nesumnjivom talentu.

Na početku diskusije sam istakla manjkavosti našeg sistema, sama sam prva rekla da je glavna manjkavost nedostatak uskostrucnosti u obrazovnim profilima „vise klase” ali zato svaki frizer ili pekar ili kuvar odmah može da ide da radi, tako da ne mislite da „izbacujemo” zanatlije sa Goetheom ispod miske i bez prakticnog znanja. Ostala su i dalje problematicna zanimanja „srednjeg reda” - ekonomski radnici, upravno-pravne skole i slično.

Ja sam na početku ove diskusije shvatila da mi pricamo o osnovnim skolama pa sam tako diskusiju i zapocela a kako smo dosli do srednjih skola, misterija mi je:) MOje iskustvo sa srednjom skolom je staro 20 godina pa me pomalo i sramota da se njime dicim kao argumentom na ovoj temi. Od sledeće godine ću se rado odazvati temi o srednjoskolskom obrazovanju kad mi sin upise srednju skolu.

Na kraju krajeva, ja sam rekla da se MENI ovaj nas sistem dopada i da mislim da ga, uz korekcije, treba u dobroj meri zadrzati. Treba ga rasteretiti tromosti i udzbenickog ucenja, možda smanjiti opsirnost tema ali zadrzati ovaj opseg znanja.

Inače, ja to gledam ovako - ako dete potice iz skromne porodice, skola mu je način da podigne svoj nivo na drustvenoj lestvici. Ako mu skola ne ponudi sirok spektar mogućnosti, ko će mu? Od nepismenih roditelja sigurno neće nauciti ni Balzaka ni kibernetiku pa se samim time neće ni opredeliti ni za jedno ni za drugo ali ako mu skola ponudi otvoren prozor u svet, imace priliku da se u nečemu prepozna i da sutra bude istoricar iako mu je majka bila nepismena cistacica.

Izvinite me sad ali moram u rovove:)

Matematicka je uvek okupljala decu koja su jako volela matematiku, a ako se nekad i provukao neko „preko veze” brzo je odustao zbog izuzetno jake konkurencije. Što se „opsteobrazovnih” predmeta tiče nisu nas stedeli tamo negde u drugoj polovini 20. veka kad sam ja bila djak i kad je (još uvek!) vladalo usmereno obrazovanje. Imali smo potpuno isti plan i program usmerenog prve dve godine srednje, ali nam je te dve prve godine bio pojacan fond casova matematike i fizike - verovatno samo po 1 cas ali se stvarno ne secam tačno.

Jedini veliki popust kojeg se secam je bio kod nastavnice srpskog - uspevali smo da prolongiramo rok za citanje lektire ako te nedelje imamo neke važne testove iz matematike/fizike. Bilo je i onih koji nisu citali lektiru već samo kritike, ali obično nisu dobro prolazili. Secam se da smo imali uzasno zahtevnu profesorku istorije, ona je u bilo kom trenutku pitala bilo koju lekciju koju je predavala u toku godine (znaci može i na kraju godine da te pita prvu lekciju koju je predavala u septembru) tako da tu nije bilo nikakvog izvlacenja, kod nje nikako nije prolazio izgovor „spremao sam se za test iz vaznijih predmeta” :-) Secam se i da smo imali fenomenalnog nastavnika hemije koji je bio jedan od retkih koji nam je na vrlo nenametljiv način delio i jako korisne zivotne lekcije :-)

Iz novije istorije MG znam devojku koja je jedna od prvih koja je upisala Trinity na Cambridge-u. Pošto je znam od njene 3. godine znam da je ona neverovatno svestrana osoba koju je odmalena sve zivo zanimalo u zivotu, tako da pored matematike izuzetno lepo i crta, svira klavir i eto, cita i knjige koje nisu iskljucivo strucna literatura :-) Ja za pare nemam obicaj da pitam ljude, tako da stvarno nemam predstavu koliko zapravo njena stipendija pokriva ostale troskove pored skolarine.

A što se skolovanja u USA tiče moguće da to jako zavisi od skolskog okruga do skolskog okruga, mada ja delim BEHEPA-ino mišljenje da je kvalitetno (da se ogradim - bar u nasem skolskom okrugu, zato i jesmo ovde gde smo). Ono sto mi se ovde posebno dopalo je da se trude da svako pojedinacno dete dovedu na vrh njegovih mogućnosti, tako da su recimo već u prvom razredu naprednija deca (koja već znaju lepo da čitaju) pocinjala da rade analizu - na oko pola procitane price daju pretpostavke kako će se prica zavrsiti, na kraju procitanog napisu šta im se dopalo/nije dopalo u prici, kako se osecao glavni junak i sl. Što se matematike tiče tu mi se nekoliko stvari jako dopalo, već od predskolskog oni decu uce statistici - crtaju („bar”) grafove, uce „pattern”-e i kako da ih prepoznaju u prirodi, vezbaju ih da procenjuju (koliko objekata ima u providnoj tegli ili kolika je otprilike duzina neke figure), puno zadataka im od malena daju u kojima ima elemenata kombinatorike i na kraju - jako puno tekstualnih zadataka imaju gde neminovno moraju da razmisle. Sve ovo vazi za nize razrede osnovne skole (moja deca su 1. i 3. razred). Evo u 3. razredu decu uce i da zaokruzuju brojeve do najblize desetice/stotine i da tako proveravaju da li ima smisla rezultat sabiranja/oduzimanja visecifrenih brojeva koji su prethodno odradili. E da, zaokruzivanje ne rade samo ono 'obično' - „round”, već i „floor” (ka nizoj desetici/stotini) i „ceiling” (ka visoj). Naravno, i u matematici ih dele na grupe tako da oni napredniji matematicari imaju prilike da i u redovnom odeljenju rade teze zadatke od ostalih, a 2-3 najbolja matematicara iz odeljenja uciteljica salje na dodatnu iz matematike, gde se već od 2. razreda spremaju za matematicka takmicenja i ucestvuju na istim!

u zurbi, biće gresaka:

pa to što kazete da rade samo malo vise matematike od ostalih, rade dovoljno vise da ih primaju bez problema na top univrzitete.
mislim, da je kljuc u strucnom usavrsavanju u mat. gimnaziji.

moj profesor sj je uvek govorio da nije imao djaka koji nije bio dobar u gramatici, a los matematicar, ne knjizevnosti, nego bas suvoj gramatici.

malo wiki, mislim da malo gimnazija u svetu može da se pohvali da su im vecina profesora strucnih predmeta naucnici. može da se vidi dole i breakdown predmeta, velika vecina su strucni.
(dobili su 7 punih stipendija od samo 11 koje trinity daje globalno):

School's staff maintains connections to, collaborates with, and frequently visits world's leading scientific institutions, such as CERN, Joint Institute for Nuclear Research – Dubna, Lomonosov Moscow State University, UC Berkeley, Oxford, Cambridge, Warwick University, Imperial College London.

Every year more than half of the graduates receive scholarships from top USA and UK universities. In 2010 alone students of MG won 7 full scholarships for Trinity College, Cambridge (out of 11 Trinity awards globally), more than 40 full scholarships for UC Berkeley, Oxford, Cambridge, Warwick University, Imperial College London, Massachusetts Institute of Technology, MIT, Columbia University, Stanford University, Harvard University, University College London, and 40 more partial scholarships for the world's top universities. The rest got full scholarships from University of Belgrade.

koju još skolu ovako drže:
Properties of Mathematical Gymnasium are constantly guarded by private security and by state police officers and are also monitored by 37 cameras.

Mislim da je mana srpskog školstva to što ne priprema decu za realan život, ne feokusira se na shvatanje problema, razumevanje suštine, već naširoko i nadugačko.
To za računovođe mi ima smisla, zato što se zakoni i pravila stalno menjaju, i što neko, ako nije u struci, posle samo par godina nema aktuelno znanje. To me podsetilo da sam imala u školi neki sulud predmet „sistem javnog informisanja”, koji je bio puko bubanje Zakona o informisanju SFRJ, i te godine kad sam ja učila, zakon je promenjen. No, profesorka je insistirala da se i dalje uči „po knjizi” (koju je ministarstvo povuklo iz prodaje :D). Umesto da nas je učila principima, različitostima sistema u svetu, mi smo učili kako je jedini vlasnik medija država, a već počeli da se osnivaju privatni mediji.
E, tako i sad, ima profesora koji okreću neku staru ploču, a gramofona nigde :D

Babyshamble, ne znam - mene bi bilo strah da pošaljem dete iz Srbije na studije, a da nema uvke kod sebe novca da može bezbedno da se vrati kući, ako se nešto desi. Možda sad tako mislim, možda promenim mišljenje za neku godinu, ali mislim, ipak, da niko sa porsečnom platom u Sr ne može da školuje dete na Oksfordu. Volela bih da grešim.

ma vidi, nisam ja mislila ma MG treba sad da bude uzor i da svi budu kao ona, to jeste nemoguće, ali se iz tog primera može dosta nauciti.
jer mi smo mala zemlja, ocigledno sa akademski dosta sposobnim potomstvom, ne znam zašto država ne bi ulagala u tom pravcu.
jer je to mnogima ovde upalo u oci, kako tako jedna mala, relativno seromasna zemlja da postigne takav uspeh.
dete mora da se usmeri, neka to bude crtanje, pisanje, hemija, šta ja znam, svako ima nešto u cemu bi uzivao i samo u onom u cemu uziva može postici dosta.

znam šta pricas za savski venac, jer deca mog brata i sestre sva imaju te kompjutere, ja sam mislila da je to za vezbanje kuci, a oni: neee, to je zauvek naše. meni je to isto bilo cudno, to ovde nema ni u najskupljim privatnim skolama. možda ima, ja nisam čula zaista.

ne znam koliko su ti stara deca, ali mislim da tako svi razmišljamo, ja trenutno ne mogu ni da zamislim da prenoce negde drugo, a ne da žive u drugoj zemlji. i sama sam se jedva, ali bukvalno jedva od mojih odvojila sa 28.
ja se nadam da će u neko relativno kratko vreme i nasi zemljaci moći da studiraju ovde bez non-eu taksi, jer ovo sto spada u full scholarship je preko 50.000 eura godisnje minimum na kembridzu i zbog toga sam rekla koji je to dokaz sposobnosti i znanja naših studenata.
ovde se placa relativno niska cena za godinu na faksu- par hiljada, sto je jeftinije od mnogih naših državnih univerziteta (toliko placaju uk i eu studenti). za kembridz je oko 7000 za uk i eu, a ostali 15.000-35.000.

rekla sam to ovde već nekoliko puta, sve sto deci možemo i treba da damo je neki stabilni osnov za zivot, sto je u danasnjem dobu obrazovanje, jer je pre 200 godina bilo pet puta manje stanovnika nego danas, sve je veci broj obrazovanih, radice se samo o finesama.
kada kažem obrazovanje, zaista mislim i na zanate, na bilo kakvu profesiju, a ne presiroko znanje koje se može koristiti u resavanju ukrstenih reci. jeste to slatko i svi smo ponosni na njega, ali ništa nam, ili jako retko može doneti u profesionalnom zivotu.
opet kažem, i ovde kao i kod nas bi se dobar obucar bez srednje bolje snasao nego vukovac iz gimnazije (ili prava i ekonomija, zali boze onolike kapacitete, eto samo sto ih lično znam, sto nisu znali šta drugo da upisu).

mislim da je to previse, jer je na kembridzu masters godina za non eu oko 12000 (+maintenance) funti za ekonomiju (bilo pre par godina), sto izadje duplo jeftinije od te cifre. nije nikada drasticna razlika u fees između oksforda i kembridza.
znam da je za medicinu preko 35000.
ne znam šta su tu sve obuhvatili, ali masters ovde često placaju kompanije.

Baby, kao ponosna tetka studenata, jednog na Londonskom univerzitetu i drugog primljenog na Kembridz, potvrdjujem da je cena studija oko 9 somica funtica na oba i to za početne studije. Jedan je uzeo onaj državni zajam koji će vracati kada pocne da zaradjuje vise od 21000 godisnje, drugi će izgleda dobiti neku stipendiju, posto je uspeo da se i pre roka fakulteti otimaju za njega. I da, krvnicki su radili i domaće i vannastavne aktivnosti. I dobri su frajeri,ljubi ih tetka:))))

venera,
možda je za ekonomiju trebao ići na LSE, koji je bolji od oksforda u tom polju, a i jeftiniji prilično, plus sto u londonu može jeftinije da se prođe i lakse i radi uz skolovanje.

mila ;))))
e pa tetka nemas pojma kako mi je drago- super su 'klinci', svaka cast!
prava inspiracija!

uvek se setim mog profesora filozofije, koji je jednom sto je dosao da urgira za nekog 'strasno siromasnog' studenta, rekao otprilike: e, pa bas zato što je siromasan, nema drugog izbora nego da zagreje stolicu. on mora da nauci, to mu je jedina karta za zivot.
inače je i profesor iz doma za ratnu sirocad potekao, i postigao veliko i znanje i zvanje.

Kao što rekoh,moja Una je dobila samo jedan komplet knjiga i to polovnih.Drugi komplet i kompovi su rezervisani za određene opštine u BG.Ali,da se ne lažemo,dete kada hoće može sve lepo da nauči i iz ovog jednog polovnog.Nije problem u tome,samo me nerviraju razlike.Ne stigoh ranije da se javim (a bogami,veći deo nisam ni pročitala),ovih dana ima baš mnogo domaćih zadataka pa ih po ceo dan kontrolišem:-)

BEHEPA, sto bi rekli Englezi, the pleasure was mine:) Ja ne da čitam već i ljubim povremeno :)

Ma bre napisi, znaš da ja volim da čitam i čujem tvoje mišljenje, pogotovo volim da procitam ono o cemu malo znam jer moje mišljenje o americkom obrazovnom sistemu se bazira, zapravo, na pricama i povrsnom poznavanju kanadskog obrazovnog sistema. Meni se stvarno dopada sirina znanja koju nasa deca dobijaju ovde ali sam otvorena da čujem i druga mišljenja. Da ih moram demantovati, pa to svi znamo:) Neko mora da stoji i na braniku sprstva bez prestanka, pa makar i obrazovnom:))))

Napisi, molim te, jedno je Shakespeare a drugo su multiple choice, da citiram Vuka Draskovica: „Don't mix frogs and grandmothers”:)

nema teme u kojoj nisam pogresno ubacila komentar

Blondi, u vezi onoga o cemu si pisala, da svako treba imati geografiju,istoriju i sl . možeš li reci kakva je sada obrazovna politika u srbiji.. u vezi fakulteta

recimo postoje zemlje kao Francuska, gde ako ti padne na pamet možeš otici studirati arheologiju dok recimo u Irskoj ne možeš.. U Irskoj određuju godisnje koliko njih će moći studirati arheologiju i sumarstvo :), jer tačno znaju koliko radnih mesta biće otvoreno u buducnosti i koliko imaju potrebe od tog kadra ,etc.

Mi smo dugo vremena bili kao Francuska.. sve sami sumari i arheolozi.. Da li se nešto promenilo po ovom pitanju? ovo sa irskom i sl.zemljama ima zaista veze pogotovo kad se radi o „manjim” zemljama. Meni posebno ima logike jer kako vise manje deca orientisu se u toku srednje skole (ako te zanima slikarstvo zašto da te neko gnjavi i gusi geografijom) tako i sa fakultetima.. priprema te za realni svet

Usput, raspolazete pogresnim informacijama što se zanatskim zanimanja tiče u nasem obrazovanju. Ako ti nije problem, ocean 11:)), izguglaj frizersku skolu, pekarsku itd pa pogledaj šta se tačno uci i kad „gube” opste predmete, koliko imaju prakticne nastave. MIslim i da ne razumete bas pojam strucnih skola - zanat je jedno, strucno skola drugo a gimanzija treće. Gimnazija je opste obrazovanje, samo se deli na uze oblasti tako što se ubacuje vise predmeta za odredjnu oblast (vise jezika, vise matematike i prirodnih nauka itd). Ona je priprema za fakultet, to što kod nas zavrsimo gimnaziju a ne idemo na faks je manjakovost našeg razmišljanja, loše zivotne prilike, problem finansija ili nemotivisanosti, šta god ali gimnazija je smišljena kao priprema za faks a ne kao strucna skola posle koje imaš neko zanimanje i ides negde da radis. Zanati su bili oduvek zanati i oduvek se u zanatskim skolama ucilo malo opstih predmeta a bilo uvek puno prakse i prakticnih predmeta (stolar, frizer, pekar). Strucne skole su problem i tu treba „pojacati” strucne predmete i bolje profilisati zanimanja (ekonomisti, radnici u pravnoj administarciji) ali čak i tu postoje skole koje su to već odlično uradile (zubotehnicka, medicinska, pejsazna arhitektura, hortikultura itd).

Dakle, ja govorim o osnovnoj skoli i pravu na jednako obrazovanje za sve, ne dopada mi se da se deca u prvom razredu dele na one koji uce manje matematike i koji uce vise. Ok, neka postoje sekcije, pa ko voli neka izvoli ali da se odvajaju od nekog srednjeg nivoa znanja, to mi se ne dopada.

Evo nastavni plan za zanimanje kuvar, da se ne sekirate da ne nauci previse geografije:

http://ut-skola.znanje.info/images/stories/pdf/plan_i_program_kuvar.pdf

PA znaš kako je..one thing led to another..:D tako smo stigli do srednje i fakulteta..

U vezi cele price, ja priznajem da ne pišem onako po protokolu već nešto sto sam videla u komentarima ,kod jednog drugog i tako dosla do pitanja.. Napisala bih nešto ozbiljnije, a osecam da bi bio stokilometarski komentar.. a do tada , samo ovako blic pitanja:)

U vezi Fr i Srbije.. mislila sam na to da jedna zemlja treba da ima dugorocni a i jednogodisnji plan.. pa tako , recimo neke pametne glave izracunaju i procene da srbiji je potrebno za 5 god. 6000inzinjera, 3000 lekara, 300 istoricara, 3000 pekara.. pa tako ako na faks prjiave se njih 1200 koji bi da studiraju istoriju - e ne može. ima samo ovoliko mesta.. Da li je to tako ?

U idealnom svetu i ja , potpuno mislim i verujem da i onaj ko je u frizerskoj skoli i onaj u matematickoj gimnaziji trebaju da uce i cuju stvari iz geografije,istorije.. slikarstva.. Realnost pokazuje da stvari nisu tako jednostavne.
Da ponovim po stoti put: imaš decu, srednja skola koju ne zanima uopste da slusaju geografiju,istoriju,biologiju... da li oni slusasli (moraju sedeti na casu) ili NE (kao sto je primer u nekim stranim skolama) ishod je isti. Osoba koja je kao pohadjala te casove (recimo skola iz srb) i osoba koja nije na kraju imaju gore dole isto znanje i opstu kulturu po tim pitanjima .
Razlika je u tome, da taj sto je morao da sedi na casove, je trosio svoje vreme a mogao je to isto vreme da iskoristi za nekakve interaktivne vezbe, menadzment i sl. koje zapravo ima koristi za realni svet, za posao .. dok nasi, jeste da su sedeli, i docepali se do prelazne dvojke, nisu ništa naucili a ni pripremili se za kasniji kompetitivni svet,efikasnost,odnos među ljudima,timski rad,individualni rad,organizacija.. kasnije, ne znaju ko je bizmark ili odakkle pocinju dinarske alpe ili centralni masiv u evropi..itd itd.

Ja ne kažem da sam ja u pravu ili da sam otkrila magicnu formulu :)) već onako glasno razmišljam . Primera radi, kad se prave analize u vezi investicija.. znaci, neko hoće da investira u srbiju, ako pravi market analizu obavezno udje i parametar kompetitivnost,obuka.. na ovom polju uvek je celo balkan jako loše kotiran iako postoje i novi kadri,mladja generacija . To nije tek tako slučajno ,ima veze i to kako smo formatirani ali dobro stvari se menjaju.
Istina je to da ratovi,sankcije sve je to hendikep. Ali, kad se setim situacije posle 1945g i to razruseno sve, nigde strucni kadar, vise od 50%nepismenih.. i uspeli su za 20god i da skolovanje bude na tada modernom nivou i izgradi se onoliko i razviju onoliko industrija...danas možemo samo da sanjamo. Doduse, tada je postojao integritet i državnost sada to ne postoji, ono sto pokrece zemlju to je ovako neka privreda nekakav shkljb kapitalizam.

ps. postoje kvote za svaki fakultet, lupicu primer, na Psihologiju primaju 100 studenata (ponavljam, LUPAM PRIMER), od toga 50 redovno (država ih skoluje) a 50 je samofinansirajucih (sami placaju skolarinu). Ne može da se upise ko hoće, nego ko polozi prijemni ispit (da ne ulazim sad u sistem bodovanja i sl.) i udje među tih 100. Ako se prijavi 875 djaka za prijemni, oni i dalje primaju samo 100. Ako se prijavi 23 djaka tokom tri godine, recimo, a pre toga su primali 100, oni prepolove kvotu. Ako još tri godine, recimo, i dalje je zainteresovanost na nivou 23 djaka-buduca studenta, oni definitivno prebace kvotu na 25. Mada, postoje fakulteti koji bi se fakticki ugasili kad bi se kvota ovako smanjivala (smer Nuklearna fizika, recimo) pa se onda drzi neka kvota, samo da bi smer imao smisla. Recimo, studij Nuklearne fizike upise godisnje 10 studenata ali kvota je i dalje, recimo, 20 jer je studij od državnog/obrazovnog/kakvog god značaja, prosto da se ne ugasi zbog smanjivanja kvote. Takođe, ti fakulteti imaju stabilnu kvotu, recimo na Nuklearnu fiziku se svake godine upise otprilike 10 studenata, da ne mislite da sad svake godine rapidno pada broj pa će jedne godine da se desi i da ne bude prijavljenih:)

Dakle, ne raspolazem realnim podacima, mrzi me da guglam sad koliko se upisuje na koji faks, nego ti samo objašnjavam kako „radi” sistem prilikom upisivanja.

I dalje mogu da poredim sadasnje gradivo ranih osnovaca u Srbiji sa gradivom ranih osnovaca u Kaliforniji. Ovo sto kaže Precious je meni totalno strano. Eseji se pišu prilično, radi se matematika, obradjuju se naucna pitanja ali tako da deca shvate o cemu se radi i to pre svega zahvaljujuci tome sto ucestvuju u opitima i izlaze napolje da ih testiraju. Recimo, moj sin u 3. razredu zna šta kako se i zašto dobija energija od sunca, šta su solarne celije, zna šta je prelamanje svetlosti, zna zakone termodinamike... U ucionici imaju terarijum sa madagaskarskim bubasvabama i tarantulom. Svaki zid ucionice ispunjen je knjigama ili zanimljivim didaktickim igrama. Na sedmicnom nivou se takođe rade testovi - spelling, matematika, razumevanje procitanog, a eseji se pišu za svaki domaći zadatak, barem jedan a cesce dva.

Multiple choice testovi se daju, cime se eliminise faktor straha kod djaka kad ih ucitelj izvodi pred tablu, sto nije beznacajno. Imala sam druga koji je fantasticno umeo sve da nauci, a kad ga prozovu, on se zacrveni i veze mu se jezik da jadnik ne može da bekne, muc tamo, muc vamo i dobije trojku. A ti multiple choice testovi ne mogu da se rese ako nisi dobro savladao tematiku i uopste nisu laki. Da bi ih uradio iz matematike, moras da resis zadatak, hteo ne hteo, nemas kud. A što se drugih predmeta tiče, mogu da budu tako tricky da, bez obzira koliko si siguran u znanje, nisi siguran da li si tačno odgovorio.

Mislim da ne može da se poredi ni pismenost naših i americkih djaka. Spelling se možda pocinje kod nas u 3. razredu, ali nema sanse da nasa deca to savladaju do 8. Ne možemo porediti pisanje Srpskog sa pisanjem Engleskog. Jedno je previse lako, drugo nije. Osim toga, koliko su elementarno pismeni i nasi, veliko je pitanje. Naročito će to sad biti problem ako zaista uvedu kao okej pisanje imena knjizevnika npr. malim slovom (jer, zaboga, važno je da se zna ko je šta napisao, nije važno ako se i napise malim slovom). Bez cudjenja molim, ovo mi je lično rekla zgranuta uciteljica mog sina (zavrsila Svetsku knjizevnost inače).

Lektira - cita se i ovde dosta. Svake nedelje dete bira knjigu koju će citati (razredi 1-5, za dalje ne znam). Dovoljno je kratka da može da se savlada za nedelju dana. Prilagodjena je uzrastu. Nije kao lektira kod nas koja uvodi deci u trecem razredu druge dijalekte i arhaicne izraze koje ni ja ne znam. Mislim i da je dobro sto deca imaju izbor šta žele da čitaju u ranim razredima. Jer ljubav prema knjizi se razvija na taj način. Posle mogu da dodju zahtevnije stvari koje su nametnute. Nije poenta dati Kafku na citanje pa muciti većinu (ja ga obozavam, ali se vrlo dobro secam reakcije velikog broja vrsnjaka). Ako je citanje presija i moranje, onda se gubi volja za citanjem.

Ti si, Blondi, ocigledno, imala divnu i pre svega, posvecenu profesorku maternjeg jezika koja je u tebi videla potencijal. To je slučajnost, ili, ako hoćeš, cista sreća. 95% drugih ne bi to u tebi videlo ili jednostavno ne bi podsticalo. Pa vise nema ni sekcija u našim skolama. Skole izdaju svoje prostore raznim klubovima, pozoristima i kome ne, posle casova. Ako i postoji neka sekcija, ona je organizovana od strane profesora ali uz placanje. U Americi po skolama postoje slične stvari, tzv. enrichment programs koji nude sah, kreativno pisanje, nauku, Kineski, Spanski, ples...

Uspeh naših ljudi u inostranstvu na drugim fakultetima ništa nije veci nego uspeh drugih dodjosa. Nemamo mi neku mnogo veću i siru bazu. Uspeh postize svako ko hoće da zagreje stolicu. Nismo ništa pametniji od drugih. Matematika nam jeste donela mnoge medalje, ali ono sto mi ne čujemo je da i drugi odnose medalje, mladi Indusi na primer.

Ne znam u kom ti tripu živis ali ako ti je ugodno,nemam ništa protiv.taj sistem sto si ti opisala ne postoji jer da postoji ne bi Amerikanac potvrdio da je Irak u Australiji na Lenovom souu koji je inače poznat po dokazivanju glupoce Americkog naroda i njihovog skolskog sistema.Ako me pamcenje dobro sluzi,razmjena studenata se uglavom vrsila u 4razredu gimnazije(ja sam 12. isto zavrsila u Kanadi ali sam pobjegla glavom bez obzira)i sjecam se tih „blank”karti koje su meni bile zayebancija jer se kod nas „Evropa”ucila u 7.osnovne.

Sto e tiče spelinga,bila sam svjedok da prof.dr.na fakultetu ne zna spelovati osnovne rijeci i uopste nema kopleks od toga.o slozenosti naše gramatike i pravopisa da ne pricam.

Multiple choice već sadrže odgovore a koncipirani su u svrhu da prevare ucenika vise nego da provjere znanje. Poznata je fora ako ne znaš ništa zaokruzuj „B” i prolqzis:)kod usmenih odgovora nastavik vidi da li je ucenik studirao gradivo i podpitanjima ga usmjerava i provjerava.

Što se tiče kanadskog vs.americkog skolskog sistema,i tu vas Kanada sije. Jk/SK uzrast je namijenjen prvenstveno da se dijete nauci ponasati u skoli,akademski program se pocinje tek krajem SK perioda,alfabet,brojenje i sl. Skola u koju idu tvoja djeca je vjerivatno neka prestizna te dijete od 5godina uce racunske radnje ili šta već.

Mi smo u 5.osnovne citali Zil verna,Robinzon Krusa,pored Orlova i sličnih lektira.ovdje djeca PO SVOM IZBORU čitaju Hari Potera pa kad onda dodju u srednju sklolu,Sekspira jedino mogu razumjeti iz „Coles notes”ili kako se već zovu one knige „shakespeare for dummies”mi smo bili ponosni sto smo citali „Zločin i kazna”.

Možda od naših bubesanja nije ostalo mnogo ali mozgici i mozdane celije su se i te kako razvile za nova istrazivanja i interesovanja.Da bi napredovao u bilo kom poslu valjda treba da znaš da prezentujes usmeno a to te u skoli ne uce.

Da, i ja sam se već navikla na americki način razmišljqnja da se upala pluca ne dobija od hladne vode ali tamo još vazi to vjerovanje.ucitelj je samo mislio dobro.„slinavko” ne mora uvijek zvucati grozno,može biti i saljivo a ucitelji su samo ljudi.

Sjecam se prakse u jednoj skoli u cijoj zbornici je stajala slika ucenika koji je bio problematičan.svi su ucitelji bili upozoreni jer je navodno nekog od njih sutnuo.mene je uglanomlicilo na one plakate ispod kojih je pisalo„wanted” i bila sam sva iztraumirana.

Elem, ti možeš sebe da ubjedjujes u šta želiš da vjerujes(čini mi se da si se vratila iz Srbije nazad u Ameriku prije nekoliko mjeseci),ali moj savjet ti je da radis s klincima sto vise(čini mi se nisi zaposlena),da ti se ne bi pretvorili u klasicne americke bilmeze..

Mnoge stvari nisam znala o americkom skolstvu, BEHEPA, neke su me iznenadile, za neke mislim da si naprosto subjektivna jer imaš inteligentno dete pa ono, samo po sebi znatiželjno u znanju i sa majkom kakva si ti, imace daleko veću priliku nego neka druga deca. Ja sam sigurna da će tvoje dete izabrati pravu knjigu za citanje ali nisam sigurna koliko je prosecnih americkih majki čulo za pisce za koje smo ti, ja i svi mi ovde čuli do svoje 14-te godine. Šta čuli, ucili napamet:) Ne bih se slozila oko našeg „slovicanja” (reč jeste hrvatska ali me nervira kada moram da kažem spelling i za srpski jezik:)), nas jezik je izuzetno tezak i komplikovan. Imam snajku koja govori (kao i moj dever) sest jezika ali kaže da joj je srpski najtezi. Slazem se da je pismenost sve upitnija kako „izlaze” nove generacije djaka.

Ne bih da ulazim u dublju raspravu što se tiče našeg skolstva, sigurno je da, kao i svako skolstvo, ima mnogo mana ali moram još jednom da ponovim - ono sto smo mi ucili pre 20 godina više ne postoji. Možda se tu i tamo još „zalomi” neki stari namrgodjeni nastavnik koji stavlja sebe ispred znanja ali ne bih se slozila da je to uobicajena slika danasnje srpske ucionice. Sa iskustvom 4 osnovne skole u dve države, moram da kažem da sam daleko „iskusnija” nego vecina mama ovde jer, osim majkekg, ovde ni nema nikoga cije se dete skoluje duže od godinu ili dve u Srbiji, tako da su primeri iz našeg skolstva koji se navode, zapravo, cisto nagadjanje ili, eventualno, nešto što se saznalo iz druge ruke. Ovako iz prve ruke, ja sam zadovoljna našim skolstvom.

Nekako mi je čak i nezgodno da se ponavljam po stoti put ali zaista živite u zabludi što se tiče nastavnickog plana i programa. Ti Bangladesi, plodne krave, ofanzive, broj sljiva u Brazilu i slične stvari ne uce se već godinama. Gradivo je svedenije nego sto je bilo u naše vreme, istorija se uci u manjem obimu i logicnim sledom, geografija je suzena na to da se uci država, glavni grad (broj stanovnika, eventualno neki poznati spomenik), dve glavne reke i naziv planinskog spleta koji je najveci. Matematika je i dalje teska i zahtevna, što se srpskog tiče gramatika je uzela primat nad knjizevnoscu. Mnogo se vise radi sa decom na interakciji, mnogi nastavici su promenili svoj stil a i skola vise nije tako stroga kao sto je bila. Stavise, nastavnik danas fakticki ne sme ništa ni da kaže djaku. Dakle, meni je ova diskusija samo cudna utoliko sto ja uporno ponavljam da imate nepotpune informacije i da prosto posmatrate iz perspektive od pre 20 godina. Ta skola od pre 20 godina i ova skola prilično se razlikuju.

O tome kako je naše obrazovanje uticalo na nas, nekako sad kad sam prevalila pola zivota, više ne znam ni kako da se osvrnem na to. Nama su se desile cudne stvari - ratovi, seljenja, neimastina, sankcije, bombardovanje, preseljenja u druge zemlje, prosto vuci paralelu između obrazovanja i trenutnog zivotnog uspeha nije tako jednostavno ni lako jer nema logicnog sleda koji se desavao ljudima koji su odrasli u normalnim zivotnim uslovima. Mi smo naprosto isprekidani.

Što se tiče sekcija, moguće da sam ja bila srećnica, ne znam, iz ove perspektive sam i svojim skolovanjem zadovoljna, nisam nailazila nikada ni na nipodastavanje niti sam se osetila ugrozeno u nekom obrazovnom smislu. Što se tiče danasnje situacije, ne bih se slozila da sekcije ne postoje, ne postoji zainteresovanost roditelja koji svoju decu podsticu da nose animal print mini suknje u skolu radije nego da idu na literarnu ili likovnu sekciju. Sve sekcije u skolama postoje, samo je pitanje koliko je koje dete zainteresovano. Moj sin ide na sekciju iz engleskog jezika, geografije i istorije. Pride, nedeljom ide u skolu informatike i pomalo i trenira kosarku. Neki njegovi vrsnjaci ne rade ništa, samo sede ispred kompa a ponudjeno im je isto sto i njemu. Ne hvalim dete, da ne bude zabune, samo kažem da je deci ponudjeno a oni, kao i roditelji, su nezainteresovani. Recimo, kod nas u skoli subotom i nedeljom se održava skola kosarke koja jedva skupi 20tak dece. Subotom se deca izvode u trzne centre a sport retke zanima.

Na kraju, ja mislim da detetu treba ponuditi vise opcija i uvek ga motivisati da ide za svojim maksimumom. Iako mi je dete samostalno, ja mu i dalje kupujem knjige za citanje, na početku skol. godine porazgovaramo o tim sekcijama koje se nude, o vanskolskim aktivnostima.

Preki, koji je tebi kriterijum za dobijanje titule dijasporca? Mislim, jel' to brojis nečije bivštvovanje u datoj sredini u mesecima, godinama, šta? Uporno pokusavas da mi naturis da haluciniram ali dobro, eto, ako će tebi tvoj zivot biti laksi i uzviseniji mišlju da ja, ili neko drugi ovde tripuje, nemam ništa protiv. Eto, ti si pobegla glavom bez obzira iz Kanade pa si se opet vratila u taj isti sistem da mu robujes. Što se blank karti i Evrope tiče, argument ti je nikakav - seti se da smo mi, sve sto smo radili u osnovnoj iz geografije, ponovo radili i u srednjoj. Pride smo u Evropi. Amerikancima Evropa nije isto sto i nama.

Sistem rada koji sam opisala u skoli moje dece, opisala ti je sličan i Elastigrl koja je takođe u Kaliforniji. Prema tome, biće da je to način rada i gradivo koje država Kalifornija zahteva, manje ili vise. Skola nije prestizna, ali jeste sa najvisim ocenama. Kada smo birali gde ćemo se nastaniti, dobre skole su bile prvi parametar.

Pravopis i gramatika idu jedno s drugim, ali nisu isto. Nije isto pisati Engleski i Srpski u kome nemas šta da razmišljas ako ti je to maternji jezik. Drugo je nasa gramatika koja je strancu teska, prvenstveno zbog padeza.

Nego, jesi ti citala Sekspira u originalu? I? Kako je islo? Sve razumela? Kako da ne. Umesto sto pricas napamet, idi čitaj Slovo Ljubve Stefana Lazarevica, onako kako ga je on sastavio, pa se javi. Kako uopste možeš da poredis Sekspira u originalu sa prevodom Dostojevskog???

To kako nasi mozgici rade kao posledica obimnog gradiva, pokazuju i rezultati PISA testova na kojima, nazalost (nikad nisam verovala da će to biti slučaj, ali...) Amerika prednjaci nad ne samo Srbijom već i mnogim Evropskim zemljama. A Azijati, koji pocinju sa ranom stimulacijom, pokazuju se najbolje. Biće da nešto skripi. Ubeđuješ me da nema usmenog izrazavanja, a gde su silne odbrane projekata koje djaci rade pa moraju da prezentuju pred svima? Ne dobijaju ocenu za to i ne stresiraju se, ali im govor pred gomilom nije ni stran ni izazov.

Šta ti je zasmetalo sto je ucitelj vodio decu jednom nedeljno, jedan cas, u setnju? Pa potrudi se da i ti budes kreativna uciteljica pa prezentujes deci na zanimljive nacine gradivo. Bila sam prisutna na tim setnjama i videla sam koliko su deci prijale, koliko su bila znatizeljna, koliko su pitanja postavljala, koliko im je zagolicao mastu... Volela bih da je i vise ovakvih izleta.

Ono sto sam pisala o mladom ucitelju ti nisi kompetentna da komentarises jer: a) ne znaš coveka, b) nisi bila prisutna prilikom incidenta (za razliku od mene), c) nisi majka dece koja su se zalila na njega (moje nije jedino) zbog njegovog konstantnog dranja... Ne postoji kontekst (čak i da je sala, a nije bila) u kome ucitelj sme da kaže pred svom decom u razredu nekom detetu da je slinavko. Razumes? Kao sto bi trebalo da znaš, deca drugacije shvataju pojedine situacije, a ovakvo prozivanje otvara prostor za maltretiranje i name calling .

Na kraju, što se rada sa klincima tiče, ja sa mojima radim isto onako kako već jesam radila i u Srbiji, jer dozvolices, i tamo mora da se radi. I pored svog tog tamosnjeg vajnog sistema (koji jeste pretrpeo promenu na bolje), zar možeš da kažeš da nemamo „klasicnih bilmeza”?

Sto b' se reklo - nadzak baba:)

Ijao, zaboravih da dopisem i - prostakusa:)

Evo malKo sevdaha za drustvo u cosku:

http://youtu.be/J_8x8BgZqT4

citala sam Sekspira: shall I compare thee with a summers day, thou art more lovely and more temperate,rough winds do shake darling buds of may and summers lease heath all too short a date..

moj materinji jezik je srpski a ono sto sam naucila engleskog u skoli mi je dovoljno da otprilike skontam ovaj sonet. uz pomoć profesora i do kraja..

evo za tebe i za sve blonde,malo smEha:))

http://www.youtube.com/watch?v=lj3iNxZ8Dww

nasa diplomirana Sekspirologistkinja koja radi od kuce:)))

Aj sad razlozi srpsku,hrvatsku i bosansku verziju za peticu na polugodistu pa onda svjedodzbu ili svjedocanstvo na zid:))

Ono diglo nogu oko Sekspira haha ali mora braniti ove s kojima kafenise, 'ta će:))

A ti dizes nogu kad nešto radis?:) Sama ili u coporu?:))

zakljucak: u juznoj karolini zadaca nije boavezna:))