Mislim da se radi o napadima panike, možda je najbolje da se obratite pedijatru ili djecijem psihologu. On se vjerovatno prepao nečega ili je dozivio neki stres, mada se uopste ne mora sjecati čega se prepao, ako traje već neko izvjesno vrijeme neće proćitek tako samo od sebe, nemojte odugovlaciti.

To se zove night teror( noćniteror). Kod mog sina je to pocelo negde oko 4 godine. Pocinjao je da place sat vremena odkad zaspi. To je bilo nije bilo plakanje već jauk, uvek je bio otvrenih ociju i ništa ga nije moglo smiriti a bilo je i nemoguće probuditi ga. Jedino sto sam mogla je da ga zagrlim, tapsem po ledjima i govorim mu da je sve u redu da budem pored njega, da sam sigurna da se neće povrediti.
Nekad je i ustajao i hodao tako placuci ali ja sam uvek bila tu pored njega, nekako sam se uvek budila pre nego sto ta epizoda krene. Bilo je strasno gledati ga tako. Uvek je imao sirom otvorene oci ali se jasno videlo da spava.

Raspitala sam se šta je to i pocela da ga budim pre nego sto će se to desiti. Pronasla sam da je jedino rešenje promeniti ritam u koji je zapao.

E sad kod nas je bio još dodatni problem da ga je bilo teško probuditi. Tako bi cvrsto spavao da se nije budio čak ni kad sam ga setala okolo. Onda mi je lekar predlozio da ga budim ranije, recimo 15 minuta posto zaspi. Tako sam radila, razbudila ga kompletno uvek ga nešto pitala, ponudila vodu da pije setala ga okolo. Radila sam to...možda čak i mesec dana? Ne mogu se tačno setiti.
Moram reći da je trajalo dosta dugo jer na početku nije bilo često pa sam ja to pripisivala uzbudjenjima koje je imao tog dana . Vremenom je to prestalo milim oko 8 godine ali je preslo u to da nocu prica (uglavnom se zali na mladjeg brata ili zove mene u pomoć).
Nekad i ustane seta okolo ali nema onog jauka.

Još sam citala da ako se to desava ujutro pred budjenje to se zove nocna mora.

Ne znam gdje se nalazite, ali ako ima sleep clinic možda da ga odvedete tamo na posmatranje.