može se sve postici,imam 3 i radim 80%.kad sam treće rodila smanjila sam %,ja volim sebi malo vremena posvetiti i zato taj dan kad ne radim to je moj dan nikakvo ciscenje,kuvanje.sebi sam najpreca:-)

mi smo prilagodili radno vreme vrticu/skoli,jedno ranije ide na posao da može malisu pokupiti a,drugo kasnije da bi malisa mogao ustajati zajedno sa batom i sekom.kod nas funkcionise,ništa mi teze/lakse nije nego kad sam imala dvoje.
kod nas je radno vreme 8.sati pa i to olaksava.ne znam kako bi bilo da radimo po 10-12sati kao sto su neki ovde pisali.

moj ti je savet stariju decu upisi na neke treninge,muzicku skolu ako su zainteresovani,bilo šta.razvijaju se i mentalno i fizicki,istrose visak energije i svima bude lakse,oni zadovoljni ti imaš vise vrenmena za bebu.samo radi na organizaciji svakodnevnice i biće dobro.idi sa bebom gde god se sastaju mame/bebe tu ćeš svasta korisno cuti kako se oni oniganizuju a i naći ćeš drustvo.

za posao,ako je neka normalna država ne bi trebao biti problem sto imaš troje dece.negde je i prednost da si gotov sa trudnickim.

doći će valjda i to vrijeme kad ćemo i mi mame raditi da doprinosimo :-).

----------------------------

Draga, mi mame šta god radile, u bilo kom obliku, uvek doprinosimo
:-))) nije samo novac doprinos ;-)

A hvala Bogu, deca su svakim danom sve starija, vremenom samostalnija. I da daš sve pare na ženu od plate, ostaješ ti i tvoje vreme, tvoj kvalitetniji život a samim tim i zadovoljini život :-) Kada deca porastu, ostajaće ti i para koje ćeš opet davati na neke njihove aktivnosti, želje, potrebe...ali kada jednog dana ostariš, dobiješ penziju :-)))

Sve se može kad se hoće. Samo je potrebna dobra organizacija.

A kad bi se muž slozio, sutra bih ostala trudna sa četvrtim djetetom i naravno da bih ostala da radim, bas kao i do sada - em sto volim da sam u pokretu (da imam neko zanimanja 'van djece'), em sto mi treba da održimo način zivota koji smo organizovali. Drugi razlog preteze (potreba) pa onda i prvi ostavlja bolji osjecaj (sto mislis, to ti je).

Javit će ti se neko iz tog kraja, kod nas je totalno drugacije. Na kraju krajeva, ima svakakvih opcija - regularna obdanista, pa 'kucna' obdanista, pa privatno žene 'na crno', pa Au Pairs preko agencija, pa nanny po satu prijavljeno, itd.
U svakoj zemlji je to dovoljno regulisano trzistem da porodica sa nekim normalnim poslovima može podnijeti (nekad i razapeti se) sve te troskove.
Samo jedno po jednom. Trebat će tebi neko vrijeme samo da se skrazis u novoj državi, da si djeci pri ruci u početku jer njima je na kraju krajeva ovo velika promjena. Ja da sam na tvom mjestu, ne bih tražila novi posao bar pola godina pa i godinu. Treba vremena da se svi vi malo naviknete na novo okruzenje, da si 100% posvecena starijoj djeci jer njima će biti najteze, taman će ti i ovo malo trunkicu odskociti, ti ćeš srediti vas dom da ga osjecas kao dom, upoznat ćeš okruzenje, upoznati ljude, doći do toga da pocnes da 'osjecas sistem' (nije dovoljno samo da znaš glavom već ja mislim da moras početi i da ga osjecas, da se nekako srodis sa novim okruzenjem).
Ja ne bih trcala i sad razmišljala o poslu i cuvanju djece - nekako mi logicnije da kad već pravite ovako veliki korak, onda da za sada samo gledaš korak po korak da djeci sto mirnije pomognes u preseljenju a dotle ćeš i ti da se stabilizujes dovoljno da će ti se posao 'sam pokazati' (ne mislim da će ti pasti s neba, al' da ćeš imati bolju sliku šta i kako raditi).

ims pevise ocekivanja od žene koja će ti cuvati dete,ništa oni ne zatezu effi.ako platis da ti cuva malu onda je samo mala,neće ti ona cuvati 3 dece za cenu od jednog,za starije ima produzeni boravak u skoli.za zatezanje trebaš plati drugu ili ovoj povecati.to samo u srbiji ima 3.u 1.da kuvaju,spremaju i cuvaju dete.možda ni tamo vise.

Effi povedi svekrvu za početak,taman da vidi gdje ste se smjestili :)

mi kad smo dosli ovamo tata je imao sve obezbedjeno kao tvoj muž,mami je njegova „firma”nasla prvi posao,to je lako moguće da se i tebi desi.obično takvi poslodavci unapred imaju rešenje/plan(ne znam kako da to nazovem)za celu porodicu.

Možda ću ispasti glupa u društvu,ali,da li neko može da mi objasni šta su to expati?

Neobavestena, expat(pravilno expatriat) je osoba koju firma dovodi u odredjenu državu na rad, na određeno vreme. Njima je smanjena mogućnost integracije i nemaju pravo na dobijanje normalnog boravka. Recimo primer. Radis za neku svajcarsku banku kod nas. Zbog potrebe firme oni e prebacuju u Svajcarsku na rad na određeno vreme. Kretanje u poslovnim krugovima ti je ograniceno, nemas prava na pravu integraciju, prava na dobijanje normalne vize, deca moraju u internacionalnu skolu da idu koja je priznata u celom svetu. Maltene kao diplomate samo sto nemaju nivo „ministarke”

Effi to ciji si i kakav državljanin u vasem slučaju ne igra nikakvu ulogu. Ti ne ides kao migrant nego expat, ogromna razlika. Opet sve zavisi i od opstine u kojoj ćete biti, a tek od kantona ili govornog podrucja i da ne pricamo. Recimo ako budes u Zenevi ceka te nešto sasvim drugacije nego recimo u BErnu ili Ticinu.

Ma ne mora i grad, mislim već danas, da ne preteramo sa intimizacijom ;-) Može to i sutra, preksutra.

Pa nema goreg i boljeg dela. Najviše mogućnosti za posao imaš u ZH kantonu, najveci je. Ima lepseg i ruznijeg dela CH. Recimo u Basel-u nikada ne bih da živim dok za Ticino se ne razmišlja previse. Sve zavisi šta je kome prioritet i od ukusa.

Razlike jesu ogromne i u platama i u ostalim cenama, ali standard ostaje na istom nivou. Jer velicini plate su prilagodjene cene stanova, zdravsvenog osiguranja. Zakoni su u principu isti svuda al opet sve zavisi i od opstine do opstine. Tipa glasanja, uslova za dobijanje državljanstva, slobodnih dana u skoli. PO kantonima se razlikuje kolicina slobodnih praznicnih dana, koji su placeni. U katolickimm kantonima ima se 12 placenih praznika* a u protestantskom 6.

Hehehehe dobra si ;-)

Jeste Zh je oznaka za Cirih. inače šta da ti pricam, ima nash koliko hoćeš, a opanaka se neko stidi a neko ne, kao i svuda drugde u svetu

super sretno preseljenje u drugu državu !!!

samo pazi kako sa djecom...oni su bas rigorozni što se tiče djece...bilo je žena ovdje sto su imali problema sa socijalnim radnicima

e izvini Neobavestena, tebe preskocih :-) Lugano kao sam grad nije ništa posebno, ali zato ceo Tessin(Ticino) jeste. Na obroncima Alpa a prava mediteranska klima, udaljen je od Djenove manje od 2 sata voznje. Deo u koji kad dodjes izlazeci iz tunela dugog 17km a ono samo palme, sunce, jezera.

ma kakva crna penzija megi...kakvi penzioni fondovi i bakraci.

-----------------------

Ali Efi, nada umire poslednja ;-)

Effi, ako ti doncorleone sad postane najbolja drugarica, ja ću ozbiljno da se naljutim, samo da znaš. I posle ćeš morati mnogo da se pravdas da bih ti oprostila. I to da znaš.

Majozavera, ti si bre nadmasila samu sebe.

effi, vama je najbolje da dodjete ovamo,pa onda laganice
nisu nasi snobovi,ali jesu svjacarci.

oo, evo gore expat objašnjen, nisam sve citala dobro.eto novu riječ da naucim.

ne seri pusta, tvoj muž sjedi kuci uglavnom i cuva djecu dok ti radis full time. žena ciji muž radi( isto full time) a djeca su ispod 7 godina( najmanje 3je), bez pomoći bake, seke, strine,komsinice, uglavnom sjedi kuci ili radi od kuce. naravno, izuzeci su one ciji muzevi su dovoljno bogati da plate enormno skup babysitting.

istvarno šta bi sa abudabijem, nisu ponudili dovoljno love?

zašto zamlacujes ženu bez veze? sada će ona da sleti u Zenevu i za godinu nadje posao sa bebcetom od par mjeseci i još dvoje od 5-6?
pa može i ona da ih da u vrtic i jaslice pa da trazi posao ali je li to tebi realno???daj boze da nisam u pravu a to ćemo da vidimo.

to što ti ne možeš da sjedis kuci ne znači da svaka žena ne može da se strpi dok djeca ne podju bar u prvi razred jer sam bar ovdje vidjela da je takvih bezbroj.neke su sretne da ih same podizu,neke jednostavno znaju da tako mora, neke imaju roditelje da pomognu, neke CEOke imaju toliko para da mogu da naradjaju 6 i da ih drugi odgajaju ali generalno, mame sa vise male djece sjede kuci neko vrijeme.

Preki, rekla si da vise nećeš svracati ovde. A drugo, ti i Efi ste dosta slične, hehe. Mislite da je svaki stav/ razmišljanje koji nije sličan vasem pogresan. Ko si ti da određuješ šta je za drugoga ispravno, ko treba da radi a ko da sedi kod kuce, kako ko treba da misli, postupa, itd... K'o baba neka. Dugo si u Kanadi a još se nisi asimilovala i prestala da gledaš tudja posla.

Isidora me vidim tražila:)) izvinte ne smetnji gale, bale, i ostale luzerke...

ne znam šta rece pusta, mrzi me da se vracam
da, dijete ti cuci u skoli od kolko do kolko, ali ti imaš karijeru koju prosipas ovuda jer nemas kome drugom

Pa nije bas tako preki.
Evo ja radim, mm radi full time i imamo sitnu decu- troje.
Uzasno me nerviraju ti paraziti sto sede kuci po 7,8 godina, a kad sva deca krenu u skolu, one su već toliko ispale iz fazona, da niti znaju kako da traže posao, ni kako da se ponasaju u profesionalnom okruzenju.
Poslodavci ih odmah provale, i niko neće ni da im da posao.
Btw, ovde nemamo nikog,ali ko hoće da radi, ima nacina.

Hhahahahah, ma šta da ti kažem, javila se jeste ali kaže neće da se druzi sa mnom, neće tebe da povredi:)

Lep recenik imaš, damo, nije ni cudo sto te niko neće:PpP

Nego ima li neko nekog rodjaka koji želi u Kanadu a nema papire, pa da napravimo neki biznis, evo preki da ga „prevede” besplatno, cena prava sitnica:)

Ajd uzdravlje i ti, pa se vidimo u sledećem zivotu, ti rece da ćeš se vratiti kad budes imala 2-3 dece, u plusu, dakako:)

ps. ma šta izlazila, operisala

nisu za tebe djeca pusta..

povlacim se dok vam neki doktor konacno ne propise pravu terapiju:)

diskusije su vam dosadne do bola..a možda stvarno takve treba i da budu?!

pozdrav, afrodicka. nisu mame paraziti, mame su mame full time, to im je posao, jako tezak ali ništa ne može da odmijeni mamu..6-7 godina brzo prođe.

aj sad stvarno

onaj lik sa nikom:zg7666 je idealan spoj za precious.sve znaju kako/šta treba sa decom,još samo da se spoje.meni iskreno zao-istomišljenici da ostare sami kritikujuci majke koje nemaju pojma kako se deca odgajaju.

Slučajno naleteh na ovu diskusiju pa me zainteresovala zbog broja dece.
Bogu hvala mi nemamo takvih problema. Mi nemamo troje ili cetvoro dece, mi imamo petoro.
Radimo i ja i žena puno radno vreme. Snasli se,ista firma, podesavamo radno vreme, slobodne dane...
Najstarije poslo u srednju skolu, ovi mladji dvoje u osnovnu, ovo četvrto predskolska, a najmladja u vrtic...
I uspevamo sve i imamo dovoljno slobodnog vremena za zoo za setnju izlaske za zimski odmor za letovanje...
Ne mogu da pišem sve.
Dajte ljudi ako neko hoće sve se može...

Jaooo cuprija, odusevio si me!! Daj mi pomozi da skupim argumente za muza da krenemo u 'rad na četvrto'.

On i bi i ne bi, sve se nešto necka a argumenti su mu labaviiiiii tipa, joj, pa koje auto mislis voziti sa cetvoro djece, pa kako ćemo putovati, trebat će nam dvije sobe, pa Srbiju nećeš vidjeti svake godine kad bude trebalo kupovati 6 karata, a najbolji mu je bilo 'znaš šta, sa troje djece izgledamo još k'o normalna porodica a sa cetvero pocinjemo da licimo na Rome, Mormone ili Irske Katolike a mi ne pripadamo ni jednoj od tih grupacija.'

Ja to k'o fol 'nagovaram' polako al' mi skoro pa dosadilo - ne znam dal' da odustajem od nagovora ili da navalim (oprave) pa kud puklo da puklo. Trebaju mi malo 'jači argumenti' od tako iskusnijih kao sto ste ti i tvoja žena.

Salu na stranu, mi imamo jedno dijete sa posebnim potrebama (i dvoje djece tipicnog razvoja) pa sa njim dolazi niz otezavajucih okolnosti u odgoju a nemamo nikakve ideje da li bi se njegove poteskoce mogle ponoviti u sledećoj trudnoći. Čini mi se da je ipak taj 'strah' od 'statistike' kod njega jači za sada a ovo ostalo ispadnu sekundarni argumenti.

Odusevljavam se tako brojcanim porodicama kao vasom, koje žive normalan zivot, sto ti kaže organizujete se skupa i sve se može.

Eh Dano i ja sam to isto mislila dok nisam imala djecu...a kad sam se porodila, htjela sam posle 3 mjeseca nazad na posao.
Ko nema djecu teško može da zna kakav je to napor. I sama nisam vjerovala kad su mi druge mame govorile da im je posao odmor, a sad i sama to mislim iako je moj posao vrlo odgovoran i stresan. Sad kad mi se neko zali na posao, ja savjetujem da ima djecu kao 'remedy':)
Effi, drzi se ti svojih poslovnih planova.

Evo ja još ne radim, imam dečake 7, 4 i 1. U Nemačkoj možeš 3 godine da ostaneš kod kuće, mesta u zabavištima za decu ispod 3 godine nema, jedino možeš neku privatnu varijantu da nađeš. Imamo sreće pa možemo da živimo od muževljeve plate (pomoć traje samo godinu dana meni). Prvo i prvo ja nikad u životu neću moći raditi puno radno vreme jer se deca moraju kupiti iz produženog boravka i vrtića u 1630, a meni je sat vremena do posla. Posle drugog deteta imala sam sreću da sam dobila ugovor na 25 sati nedeljno. Druga stvar, ovde gde nemamo babe, dede i tetaka, takođe nismo okruženi našim ljudima, meni je bilo veoma važno da ja tih 3 godine ostanem kod kuće i bavim se detetom, vodim ga u muzički vrtić, pričam s njim na srpskom. Sada vodim starijeg na časove srpskog, na gitaru. Da ne kažem da svake druge nedelje visimo kod lekara, ili oni ili ja. Da radim, možda bih se i uspela organizovati, ali bi bio mnogo veći stres po mene.

Poštujem svačiju odluku, ali verzija 3god kod kuće je za mene najbolja. Upoznala sam nedavno mamicu ovde koja je počela da radi puno radno vreme kad je dete imalo 6 meseci, imala nemačku bejbisiterku, i dete ne zna da joj zucne srpski. Mislim, i na to se mora misliti ovde u inostranstvu, ako ti je važno. Kad se ujutro probudimo, mazimo se sa bebicom pola sata, nema strke, jurnjave, oblačenja, odnošenja kod neke druge žene, itd, mislim da je i to bitno za dečije samopouzdanje. Pozdrav i srećno!

Jedna Tanja sve sto si napisala je u redu, ja se sasvim slazem da ti znaš šta je najbolje za vas i tako i postupas. Ne osuđujem mame koje ostaju godinama kuci sa decom, vise im se divim.

Ali mi nije jasno ovo da vrtica za decu ispod 3 godine nema.Jel je to jako teško dobit mesto ili šta? Znam ženu cije dete ide u vrtic u Njemackoj od prve godine, ali su ga tražili čim se mala rodila. Vrtic je privatan i po meni jako skup, ali oni jako dobro i zaradjuju.

sad će da te banuju, kako smes super mame da diras u zivac :)

Effi,

Na kraju je to odluka između tebe i tvog muža, ali da je drugačije u inostranstvu odgajati decu u poređenju sa sredinom u Srbiji gde svako uskače da pomogne, i to na tvom maternjem jeziku, velika razlika. Još samo da napomenem da ovde poslodavci izuzetno poštuju to vreme koje je predodređeno da majka ostane kod kuće. Čak su neki iz moje grupe dobili otkaz dok sam ja bila kod kuće nakon što mi se drugi sin rodio, ja bila zaštićena. Tako da se nikad ne zna. S druge strane, kao što neko reče gore, sve je moguće ako se dobro organizuješ. Jedino treba da izvagaš šta je tebi i tvom mužu važno, da li možete živeti od jedne plate, itd, ima puno faktora. Srećno!

effi, draga, nije reč o tebi, reč je o onima sto imaju savrsenu porodicu, te pišu blogove i, da se izrazim na prepoznatljivom dijalektu, free of charge smaraju sa spiskovima „šta sve mogu postici u toku dana a biti savrsena”:) Ne možeš ti, boga mi, sa presoljenom boranijom među blogerase:)

Dje se ti guras, majke ti, među savrsene, nemoj da ti zovenem zengu da ti odrzi predavanje o decijim straznjicama:)

Ja bih samo da se osvrnem na nečiji komentar a u vezi sa ocuvanjem srpskog jezika kod djece koja rano krenu u vrtic. Ako nečije dijete ne prica srpski, to nema veze sa vrticem već iskljucivo sa roditeljskim odnosom prema srpskom jeziku. Znaci, roditelji takve djece ne pricaju srpski sa svojom djecom.

Moja starija je krenula u vrtic sa godinu dana. Srpski razumije i prica, a od utorka će, ako Bog da, i na formalne casove srpskog i mislim da tako može samo da napreduje, a nikako da nazaduje po pitanju govora, razumijevanja, pravopisa, citanja, gramatike, itd. Kuci s njom pricamo na srpskom u svakodnevnoj komunikaciji. Ona nerijetko krene da objašnjava na engleskom, ali mi se trudimo da ona sve to ponovi na srpskom. Na engleskom joj se obracam samo kad ucimo i vjezbamo prateci literaturu na engleskom, a i tad joj predstavim nove pojmove na srpskom.

Ova mladja je u vrtic krenula sa 8 mjeseci. I sa njom, samo pricamo na srpskom. Ona je prava mala brbljivica i sa nama prica na srpskom, mada nekad zna da riječ ponovi i na engleskom odmah nakon što je kaže na srpskom.

Da bi se jezik odrzao, potreban je rad i trud, prije svega roditelja i niko me u suprotno ne može ubijediti.

Effi,
evo ja ti se javljam da podijelim svoje iskustvo, jer sam prije 4 godine dosla u ameriku, u sličnoj varijanti kao ti.
htijela bih i da te upozorim i da te ohrabrim istovremeno.

mislim da samo onaj ko nije dosao u inostranstvo sa djetetom mladjim od 6-7 godina (a tek sa dvoje ili troje!!), može da kaže kako je sve lako i kako se sve može postici dobrom organizacijom.
potpuno je jedna prica doći bez djece u inostranstvo i onda ih radjati u tom okruzenju, a drugi par opanaka dovesti tako malu djecu i zapocinjati novi zivot. sam pristup i adaptacija, organizacija zivota i ponasanje u novoj državi je neuporedivo u ove dvije situacije.

-ja, doduse, nisam dosla sa troje djece, već sa dvoje, ali su obe imale posebne potrebe i izuzetno komplikovane zdravstvene probleme, sto mu dodje na isto kao ti...
nismo imali nikoga, ali bas, bas NIKOGA da ih pricuva ni sat vremena. ono na šta želim skrenuti paznju jeste da, iako postoje skole i sve ostalo za djecu, nije to tek samo upisati dijete u skolu, odvesti ga u ucionicu, na tudji jezik, u tudje okruzenje i reci mu da on sad tu pripada, a ti si slobodna da ides gdje hoćeš...
puno vremena i objašnjavanja ćeš morati tome da posvetis, kako bi se djeca sto prije uklopila, a sa sto manje trauma. ide to brzo sa njima, ali ne treba previse ocekivati.

- muž će ti imati sve naoko dobro organizovano, ali imaj na umu da on ipak ulazi u novo okruzenje, da se način komunikacije u poslovnom svijetu znatno razlikuje od nacina na koji smo mi navikli, i da će mu trebati vrijeme da se i on adaptira i aklimatizuje. naročito ukoliko će da radi na novom jeziku i sa drugacijim ljudima nego sto je navikao. treba mu vrijeme i strpljenje i za to, naročito u početku dok još razmišlja kako se ti i djeca snalazite u svemu.
ogromna je razlika raditi u inostranstvu i raditi u srbiji. čak i nasi ljudi koji su dugo van srbije razlikuju se od nas, a možeš tek zamisliti koliko su drugaciji stranci. muž treba da je jako fleksibilan, da bi sve islo lakse za porodicu

- bez odgovarajucih papira biće ti teško da nadjes pristojno zaposlenje, i velika je vjerovatnoca da ti ono neće moći donijeti zaradu koja će pokriti cuvanje djece. to je na zapadu zaista skupo. zbog toga mislim da treba da se posvetis, dok si slobodna, rjesavanju svog boravisnog statusa, tj prelaska na radnu dozvolu.
čitaj o tome, konsultuj se sa advokatom, ali rijesi to, ukoliko zaista želiš tu da ostanes i da radis nešto pristojnije.

koja euforija ybt, žena ostaje godinu dana,a sve i da ostane za stalno, već zna engleski i navodno još jedan oficijelni jezik zemlje u koju odlazi. treba joj posao za ovih godinu dana pa pita jel može s troje male djece postici bez icije pomoći.

oh, sorry onda...
ja nigdje nisam procitala da je to na samo godinu dana.
samo sam procitala da dolazi kao expatriot, a u tom statusu možeš da ostanes i do osam godina, a u međuvremenu da rijesi status.

Ukoliko je samo godina u pitanju onda mislim da ne, neće moći da radi sa troje male djece. to bi bilo bespotrebno smaranje za sviju.
može da nauci jezik, da volontira možda negdje pa da danas-sutra to navede kao neko iskustvo. i može da putuje i obilazi evropu vikendom:))

A otkud vam to da oni ostaju tamo samo godinu dana? Ne sjecam se da sam to procitala... U danasnji vakat, cinjenica je da djecu još i najmanje roditelji odgajaju. Vi ste u velikoj zabludi i živite u lalalendu ako mislite da majka 3 djece, uz to još i male bebe, može KVALITETNO vrijeme da provede kuci sa svojom djecom. Evo npr poredim svoju najmladju i kumica koji je od nje mladji 2 mjeseca. Moja ide u vrtic i radi tamo šta se već tamo radi po planu i programu. A radi puno, nema još ni 2 godine, zna dosta pjesmica, zna da broji do 10, zna i ABC pjesmicu, drustvena je, zna da se igra sa drugom djecom, a zna i sama da se zaigra.

S druge strane, kumic koji je kuci sa mamom (finansijski vise isplativo) - njegov dan izgleda obično ovako:
- ustane oko pola 6, 6...gleda crtani ili tv ili igra se okolo dok kuma kunja na kaucu (jer nije lako dizati se svako jutro u 5, pola 6)
- e onda doruckuje i idu u park (ako je lijepo vrijeme) gdje se on, opet, SAM igra
- posle toga, uzina i vrijeme za popodnevno spavanje
-srećom, dobra je spavalica pa odvali do 2-3h
- onda se opet malo igra, ruca, ne voli sam dugo da se igra pa često ona mora da ga animira sa loptom, auticima itd.
- u tom dodje vrijeme za kupanje i spavanje

Ona mora i da skuva i da pospremi i svasta još nešto i njena paznja nije usmjerena da sa njim crta, piše, uci pjesmice, cita pricice, itd. I tako svaki dan. I ja zaista ne vidim da je on u nekoj prednosti u odnosu na moju cerku. U subotu ide kod babe i dede gdje i noćii roditelji ga pokupe u nedelju pred spavanje.

Kvalitetno vrijeme sa djetetom za mene ne znaci odvesti ga u park i sjediti na klupi dok se ono samo igra. A ruku na srce, malo je mama koje su dovoljno odmorne i imaju energiju i volju da SVAKI dan rade na konstruktivnoj igri sa svojom djecom.

ok effka 3-4, ne znate ni sami, a ne 1-2 kao sto rekoh..uglavnom ne iseljavate se u Svicu kao sto smo se mi iselili u Kanadu. možda ostanete za stalno sto bih vam onako iskreno i preporucila..

a nešto sad mislim,daj boze da vi i odete.znaš kako narod kaže,prvo skoci pa reci hop.do decembra ima još..

postoje parkovi u kome ima djece, lijepo je setati djecu na cistom vazduhu a ne pustiti ih da sjede po podovima kojekakvih vrtica i udisu prasinu po cijeli dan,unose se u lice drugoj djeci i pokupe viruse i bakterije,jedu a ne peru ruke i sl. mame se i te kako igraju s klincima,gledaju filmove zajedno,čitaju slikovnice, vozaju bicikle, djeca jedu na vrijeme domaću hranu i stalno su na oku.
_________________________________

Sve ovo sto si navela ne ide u prilog mamama koje cuvaju svoju djecu kuci. Jedina prednost koju ja vidim je emotivne prirode. Sve sto si nabrojala gore, pa i vise, rade i u vrticu.
- izvode ih napolje svaki dan po 2x, nekad ih vode i u setnje u park ili krace ekskurzije (to koliko je vazduh cist, ne bih da komentarisem jer to je vrlo diskutabilno)
- jok eto, kuci ne sjede po prasnjavim podovima i ne udisu prasinu jer im je kuci sve sterilno - super mama sve stigne, i da oriba, i da usisa, i da skuva domaće zdravo jelo i da se igra sa djetetom, i da ga vodi u park, i da opere ves, i da ga ispegla...jasta radi
- eto kod kuce nemaju ni virusa ni bakterija, drže ih pod stakleniim zvonom
- ako nisi znala, veoma se polaze na to pranje ruku prije jela, tome ih pocnu uciti od malih nogu; u nasem vrticu, zamisli, djeca imaju i svoje cetkice za zube i peru zube posle svakog jela
- i vaspitacice se i igraju sa djecom, i gledaju filmove, i čitaju im slikovnice i svasta još nešto
- jedu djeca i u vrticu vjerovala ili ne - zamisli, ej daju im čak i da jedu! :) a postoje vrtici koji imaju svoje kuvare i prave „domaću” hranu...
- da, bas su stalno kuci na oku...u kom ti filmu živis?

Znaci, kad sve saberemo i oduzmemo, jedina prednost je emotivne prirode i nikakva druga

upis pusta, sorry,mislila sam da si mene naribala:))

Sad vidim I ostatak.haos,super,ako može ostavi je i vikendom.mnogo će joj biti bolje nego kod kuce.

hahaha ma jok Sharlota, za tebe je samo onaj prvi dio iz parka. :) Eto recimo moja starija se bas obradovala kad je konacno savladala monkey bars, a i meni je bas bilo drago zbog njene sreće - inače, monkey bars mi je u zivotu bitan bas ko lanjski snijeg - ali u tome sam joj pomogla u parku POSLE posla i skole. A zbog ove male ću u parku da osijedim. Ona je toliko aktivna i svuda se pentra. Penje se i uz tobogan. Ta bi se sama spustala niz sipku. Ali ja znam moje dijete, znam koliko i šta može. Ja je pustim. Otac je ne bi pustio npr. ali iz ličnih strahova. Njemu je lakse njoj zabraniti već je gledati u iscekivanju kako će da padne i razbije se.

Skoro nam svracala familija iz Otave. Bili u proputovanju - vodili cerku na faks - i nocili kod nas. E sad, s njima je dosao i cerkin im ljubimac, beba piton. Doduse bio je zatvoren u plasticnoj kutiji. Ja zmije ne volim da vidim ni na TV-u ali nisam se zgrazavala niti pokazivala strah kad je ova uzela da pokaze zmiju Vasiliji. Jer djeca gledaju reakciju roditelja i mimikuju. A ova moja ni 5 ni 6, uzela onu zmiju pa je mazi, pa je drzi u rukama. A ja ne smijem da se gadim i zgrazavam. :)

Za Evropsku Uniju ti ne treba viza za boravak do 3 meseca. Svajcarska nije EU, ne znam koja je sema tamo, ali bi ti verovanto izbor bio suzen na one gospodje koje imaju i hrvatski pasos. Jeste, trebaju ti dve, bravooo!!! I muzevi nisu ljubomorni na decu nego na muskarce koje ta žena, jelte, može da vidi u novoj sredini. Jesi ti inače malo onako spora Effi ili si samo umorna, aaa? Ne pada mi na pamet da tražim preko oglasa, lepo sam ti dala ideju da nadjes nekoga iz centra za socijalni rad u tvom gradu, oni ti najpre mogu preporuciti nekoga.
Što se tiče zdravstvenog osiguranja, mi to platimo nasem bebi-siteru, tri meseca ti je nekih 90 eura u Dunav osiguranju, nikada se ne zna kada može da zatreba.
I opet bravoo, ukapirala si, bog zna kako, rodjaka ti je a platis je na crno.
Ja se više ne javljam ako ti ne budes pazila na casu :-))

Moja sestra, sa troje dece, 2 godine na zapadu pokusavala da se prilagodi slučaju. Odvoditi, dovoditi decu, svo troje u razlicito vreme. bukvalo samo taksirati. rad sa njima, jer im je neophodna pomoć da se prilagode skoli i jeziku. Lagali bi kad bi rekli da je stvar organizacije. Potrebno je vreme da se sve proprati jer je sve drugacije. Čak nije niko hteo ni sa pola radnog vremena da je primi. Drugacije je kad je neko tamo rođen, i od početka je u toj masini. I deca su savladala jezik, i bili dobri djaci, i imali su materijalnu sigurnost, ali nije se moglo. To ih nije ispunilo.Postajali su kao roboti. sve je drugacije u odnosu na nas ali nije tako slatko kao što se prica, definitivno. vratili su se nazad. I za decu skolskog uzrasta je bilo vrlo stresno i teško to prilagodjavanje.

volintiranje je odlicna ideja za sticanje iskustva.
realno kako ti mislis da da nadjes posao u svici,u struci,koliko sam shvatila bez nekog većeg radnog isksutva u srbiji,a da ne pominjemo svicu.
to što imaš troje djece je sekundarni problem ,tj nije problem uopste, problem je tvoje neiskustvo.

dalje, recimo da govoirs pord srpskog i engleskog jedan od sluzbenih jezika svajcarske, realnost je da ti taj jezik ne korists svakodnevno,tak oda je znanje jezika postalo malo pasivno.

dakle,volontiranje je super za sticanje iskustva usvakom pogledu i osvjezavanje poznavanja jezika.

Volontiranje je zaista divan način da pomognes nekoga ili nešto, u šta verujes i sto treba pomoći. Neko do nas posalje koji dinar, neko će volontirati svoje znanje i umece. Svaka cast mama 2 za 8 sati nedeljno, je toliko ne bih mogla da nađem(da se vratimo danu od 48 sati) pa sve i kad bi morala, ali uvek se nadje vremena da se nekom pomogne, učini i nikako to nevidim kao tracenje vremena. Ovo sto radim profesionalo sam milion i jedan put uradila dzaba. I na svoje lično zadovoljstvo, milion i jedan put sam uradila nešto za familije s kojima radim, da nisam uvela uslugu za naplacivanje. Milion i jedan put odnela neku stvar, presla 20-30 milja u jednom pravcu, a da ih ne naplatim firmi, ako familiji treba pomoć.
Mislim da je volontiranje za onoga ko je u mogućnosti da to radi jedan zaista human i nesebican cin.
Da imam dovoljno novca, ovaj bi posao radila i dalje 8-10 sati dnevno za dzaba :) Al nemam, pa ovako s vremena na vreme odradim gde god nešto mogu.
Slazem se da je ekonomska kriza, ali ako je kriza meni koja imam novca da živim normalno, kako li je kriza tek onima koji ga nemaju. Tako da se ne bih otimala za ono sto mi ne treba.

To sto radi tvoj muž nije ništa novo, U celom svetu ako si na godisnjoj plati dobro se zna da nemas placeno prekovremeno, i da radis onoliko koliko ti treba vremena da zavrsis svoje obaveze. tako rade svi normalni ljudi koji su svesni svojih odgovornosti i koji savesno obavljaju svoj posao. Samo ljudi koji rade za satnicu (što se u Srbiji ni ne praktikuje često) dobiju placen overtime.
Tako effi da ni ti ni tvoj muž niste neki izuzetak.
Moje radno vreme je 7.5 sati dnevno, placena sam godisnje, za to radno vreme. Znaš li kad se poslednji put desilo da mi se dan zavrsi posle tih 7.5 sati-NIKAD. Ali ja ne smatram da sam ja to odradila volonterski nego sam odradila posao koji sam prihvatila i za koji sam znala da je takav kakav jeste. Da će me zvati i u 8 i u 10, i nedeljom.
I opet nađemvremena da odradim nešto sto mi nije u opisu posla, ili da odradim ono sto mi jeste u opisu, a da nikom ne naplatim za to, pa ni poslodavcu.
Mislim da je velikodusno pomoći nekom bez neke lične nadoknade.

Ali on uvijek ostaje da radi overtime
____________________

Šta će covek, ne ide mu se kuci jer zna da si ti tamo :P

kod nas svi potpisuju ugovor za godisnju platu,37,5h.ali svi prekovremeni sat se piše,ili se naplati ili uzme slobodno.posle 17h se placa +50%,vikend i noć 00%,praznik valda 130%.niko ne radi dzabe,čak i pauzu ako je placena koja se ne iskoristi pišemo u +.u srbiji je tako kako je ali, bilo gde drugo stvarno ne razumem zašto bi neko radio dzabe.

jao effi ne znaš šta radi mama2, apsolutno je neumesno praviti komentare na osnovu polovicnih informacija.
Ja se dobro secam o cemu je pisala pre kad se radi o volontiranju kao i zašto to radi.
Ponovo, volontiranje je divan način da iskoristis znanje i umece da nekog pomognes.

Ti si effi bas ogranicena i moralno i intelektualno.
Pa niko ti nije govorio da placas siterku da bi volontirala. Žene su ti dale predlog, kako da se najbolje ukljucis u drustveni zivot u novom okruzenju, naravno pod uslovima koji tebi odgovaraju (recimo kad ti muž može pricuvati decu). Da stvoris poznanstva koja posle možeš da iskoristis kad se budes zaposljavala...Niko ne izlazi iz svoje koze da volontira. To i jeste poenta, da vreme koje imaš na raspolaganju ulozis u drustveno koristan rad.
A ako ćeš već tako, žene koje kod nas volontiraju se zovu parent partners, imaju i dvoje i troje i petero i nadju vremena za volontiranje. naravno, kada njima odgovara. Nadrdnadnim osobama ne odgovara NIKAD Ništa, bez obzira na uslove i mogućnosti.

Jako je teško bez dobre organizacije i dobre motivacije raditi i podzati trojew dece. Imam ih od svih fela od studenta do obdanista. Da bi se opstalo mora ccena mog rada da bude u dobrom odnosu sa kostanjem istog. pri tome ne mislim samo na to da naše zajednicke palte pokriju kucu kola obdanista skolarine i sve avnskolske aktivnosti već da u odredjenom momentu možda covek bude i u minusu finasjski ali da investira u kontinuitet svoje karijere. Investicija može biti ivolontiranje ali ne po zlatnu cenu obdanista (koje je ovde poskupo) ili bebysiterke. Volontirati se može zajedno sa decom ili prepustiti tati da cuva decu i kucu s vremena na vreme. Ja sam na primer u ovom periodu od apr meseci sto sam ebz posladosta isla po skolama i promvisala svoj utruku među srednjoskolkama. Divno iskustvo a neka sitna dobit se ostavri krozneke kupone koje dobijemo. dobit je sitna jer postoje i troskovi putovanja. Ali vezbam jezik povezuke se sa ženama iz sličnih profesija i imam osecaj da cinim dobru stavr. Kad sam imala bebe nisam to radila posao i kuca su mi bili dovoljni. Nema organizacije zivota i liste prioriteta koja je fiksa jer deca rastu okolnosti spolje se menjaju pa covek treba da se prlagodjava tome.

Da pojasnim situaciju:)))
Mislia sam da si Eff.odrasla u Kanadi i da odlično znaš kakve mogućnosti ti pruza volontiranje.Prvo, gore neko spomenu da ćeš na taj način usavrsiti jezik koji si ucila u skoli pre x godina a govori se u Svajcarskoj, a drugo mnoge firme imaju interne oglase i radije zaposljavaju svoje volontere nego li da traže tamo nekoga.
Mnoga deca krecu sa volonterkim radom još iz srednje skole, daju 5 sati nedeljno, ali zato kad zavrse skolu, fakultet ne biju glavu gde će da se zaposle.

Vidim da nagadjas o meni i plasiras gluposti, da ti kažem ja voloniram u jednom bolnickom buditiku, vodim knjige i prodajem. Butik funkcionise na volontiranje i zaradjenim novcem raspolaze bolnicka fondacija. U periodu kad se rade takse ( februar-april) radim takse penzionerima po starackim domovima, studentima po skolama. Nađemvremena bar 4 puta godisnje, kao sto si spomenula da pomognem i u crkvenoj kuhinji.

Dalje deca su sve veca i veca, samostalnija a ti imaš vise vremena.Ti ćeš biti takva kakva jesi ma gde živela, uvek će neka država, sistem da ti smeta.Ajde sto neznas sama sebi da pomognes ali ne dozvoljavas ni drugi da ti pomogne a pri tom trazis savet.

Da bi nasla ispred sebe moras prvo da bacis iza sebe.

uz duznu postovanje volonterima ali pojedini mi lice na neke sektase.kad uhvate nekoga ne popustaju.hajde pa hajde.
nismo svi isti,ja vise volim trcati sat nego volontirati.ne bih nikad to radila.