Mi smo krosli kroz sve dete. Moja beba se isto rodila u 37-oj nedelji, jedva 2kg da smo imali. Secer je bio toliko nizak da ga nisu videli ni u tragovima. Odmah su ubacili centralnu liniju, kateter koji ide kroz nogu pa sve do srca, i na taj katater su ubacivali bukvalno litre glukoznog, sernog, rastvora. Bockali su petu svaka 2 sata da vide nivo. Koliko smo mi bili losi pokazuje cinjenica da je dva dana trebalo da nivo secera u krvi bude merljiv. Nedeljama nam je secer padao ispod magicnog broja 2.3, hranili smo bebu na cevcicu, da bi tek posle 4 nedelje bio na 4.0. Pre nego sto su nas pustili kuci, beba je bila na postu 6 sati, nije hranjena, da bi videli da li će secer opet dramaticno da padne. Na nasu sreću nije, pustili su nas kuci i sve je bilo u redu. Gledajuci nazad, sve je bilo jako frustrirajuce. secer je isao gore dole a jedina terapija je bila secerna voda. Jedino sto su pregledali pankreas da vide da li je on u redu, da nije bio plan je bio da se bebi daje neki lek, zaboravila sam ime. Još da dodam da meriti krv iz pete nije jako precizno jer u peti cirkulacija krvi je nsto sporija. Jednom nedeljno su vadili i krv iz vene da se proveri stanje. Samo bebe imaju malo krvi pa nije bas preporucljivo da se to redovno radi. Nismo se za tih mesec dana ništa ugojili, ali zato kad smo dosli kuci i bacili se na siku, dobili smo kilu ipio za mesec dana. Sve će biti u redu, samo neka bebici mere nivo secera.