Starijeg sam prebacila sa 3 god a mladjeg sa nepune 2 jer je izlazio iz kreveca pa mi bila sigurnija varijanta toddler bed nego da bubne sa one visine.Ako malecka ne izlazi sama ne moras da zuris.

moj sin je imao 1,5 čini mi se,kada je presao u krevet. proces spavanja, i to sam- je isto tako prosao bezbolno. međutim, sada sa 5 ni da cuje da spava sam a pogotovo ne u svojoj sobi.(dobro, imamo goscu već nekoliko meseci koja je u njegovoj sobi, ali on neće čak ni da zaspi sam: u maminom krevetu.)

mislila sam da je njegovo ponasanje prouzrokovano razvodom (možda u početku i jeste), pa nisam htela da insitstiram, međutim ne vidim neke bitne (a i nebitne) promene u ponasanju- generalno.
on je samostalan pa me takvo ponasanje malo buni. pred spavanje mu procitam par stranica a onda moram da ostanem sa njim dok ne zaspi.pokusavala sam sa pricom,dogovorima,planovima, ucenama (hm) ne vredi.ne želim na silu, ne želim da zaspi u suzama.
šta da uradim?

Sa 6 ipo;-)

ja uzivam u svakom momentu sa njim, naravno, nego desi mi se (u zadnje vreme sve cesce) da nešto zaita moram da uradim/zavrsim to vece, a kada „legim pet minutica” uspavam se, nema sanse da se to odradi- pa sam pod stresom big time!

ono sto ja želim je da se nauci postovati ono sto smo se dogovorili u toku dana, umesto da pet do osam prijavi „ma salio sam se.”.

nesmajnik, fora je palila tri dana. sada se skroz razbudi ako ja krenem iz sobe, tako da me, sve sa onim plisanim zivotinjama, lepo pokrije, legne mi na ruku, zagrli i tako zaspi. milo moje.

resistance,ja sam imala sa mojim klinjom isti problem kad je bio u tom uzrastu kao tvoj.Znaš kako,tada sam još i mogla potpuno da mu se posvetim jer je bio sam(mislim drugi sin nije bio rođen)ali me ponekad izluđivalo jer sam morala sve da ostavim i da idem da ga uspavljujem.Nije ništa drugo tražio nego samo da s njim legnem,znaci bez price,pjevusenje i sl.Pocela sam postepeno da ga odvikavam,znaci dogovorimo se da on legne a ja ću za par minuta dok npr.zavrsim kuhinju,operem kosu,...uvijek sam po par minuta razvacila pa ako jednu noc ne uspijem da ga „prevarim” onda ipak legnem cisto eto da ne primjeti da ga „farbam”:)) Malo po malo i on se naviknu bez mamine pratnje:)) poslije nije vise ni zahtijevao,spremi i izljubi se sa nama i svog medu pod ruku pa pravac krevet.

Ja sam pristalica toga da svako dete ima svoj trenutak u kojem će biti spremno za neke stvari.. npr.. komsinica se na sva usta hvalila kako njen mali piski i kaki na nosi sa 6 meseci. Ja sam menjala pelene i cekala da mi on sam da znak kad je spreman. Sa 2 god i 4 meseca rekao je, ja neću pelene, 3 dana sam mu stavljala samo preko noći onda mi je rekao da neće ni to, i ni jedan jedini put se nije upiskio a kamoli nešto još gore od toga;-). Što se spavanja tiče, sad kad je postao predskolac, dobio je i svoju sobu i pisaci sto.. i samo je izjavio da je on sada veliki i da ne želi da spava sam u svojoj sobi. Prvo vece je spavao sam nekih 2 sata, drugo 4, i treće celu noć.Bez ikakvih setnji unaokolo. Sad kad oseti da mu se spava, samo mi kaže da mu namestim krevet, cmokne me i ode. E da.. komsinicin mali sa početka price se još uvek upiski nocu i oni su očajni, ne znaju šta da rade.. Ne znam zašto, ali mislim da je delimicno to posledica bespotrebnog forsiranja u bilo kom smeru..