i ja

Assertivness po defeniciji je osobina ljudi da bez ustrucavanja,premišljanja I dvoumljenja odradi sto je predhodno zacrtao.Pritom se zanemaruju specijalne okolnosti koje mogu pogubno delovati po druge ako bi do same realizacije poduhvata assertive osobe I doslo.
ASsertivnes je osobina beskrupuloznih I malodusnih, mada se danas slavi kao kljucna osobina ljudi Komi žele da su na chelu neke ustanove, polozaju...neobaziru se na potrebe druggie niti posledice po drugs, cilj je jading opravdanje akcija I nema nikakve kritike .
Vrednosti su se dosta deformisale, pa kao sto devojcica UN- u porucuje:„ucite nas da delimo,budemo pazljivi prema drugima, a Sami ste sebični I bezobzirni”

Izvini, ali ja te bas nisam razumela kada si objašnjavala šta je assertivness...ali evo mogu da ti dam definiciju koje je neko moje istrazivanje po ovoj svetskoj biblioteci(zvanom netu) sabralo...pa sada...vidim da si stavila u opisu prefesije da si psiholog...i naravno da tebi ako ikome treba definicija ove osobine da bide kristalno jasna...mada ovo sto vidim da su definicije assertivnesti dubiozne najviše zbog lakoce manipulisanja terminom, posebno zato što je kompleksan, terminologija je novijeg datuma i sama po sebi osobina je kompleksna i samim tim postaje predmet nečijeg mišljenja i zakljucaka na osnovu ličnih ubeđenja...jer da bi nešto bilo deklarisano kao osobina, model osobine treba biti jasan... assertivness je znaci prozivod ovog drustva i može biti opisan na ko zna koliko nacina...u zavisnosti kome kakav profil asssertivnosti treba. Uostalom ovo simptopaticno postaje pravilo i za mnoge druge stvari u danasnjem drustvu.
Da ne ispadne da ja ovde imam neke fiks ideje...
evo šta kaže Wikipedija:
„Assertiveness is a particular mode of communication. Dorland's Medical Dictionary defines assertiveness as:a form of behavior characterized by a confident declaration or affirmation of a statement without need of proof;...za one koji ne govore engleski prevod bi bio sledeće: ” Assertivness je poseban vid komunikacije. Dorlandov medicinski Recnik definishe assertivnes kao formu ponasanja karakterisanu samouverenoscu dekleracije ili afirmacije neke izjave bez portebe za dokazom.„

dalje se kaže :”this affirms the person's rights or point of view without either aggressively threatening the rights of another (assuming a position of dominance) or submissively permitting another to ignore or deny one's rights or point of view.„
SRB. prevod:”ovo podrazumeva pravo osobe da izrazi svoje mišljenje bez agresivne pretnje pravima drugih (ako je na domnantnoj poziciji) ili pokorno dopustanje nekome da ignorise ili porekne nečija prava ili mišljenje.„

Nije ni cudo sto ovu ”osobinu„ usko vezuju za SAMOPOSTOVANJE...ali kako stvari stoje on je pre usko vezaniji za BESKRUPULOZNOST... a sada ću obajsniti i zašto...

Prvo- sama definicija ove 'osobine” je toliko kompleksna, da je cudo da se dvoje ljudi dogovore oko njezina znacenja...u prvom redu zato što je assertivnes izmišljen kao termin...evo kako...ako ja sada pojednostavim zvanicnu definiciju asertvnesti ona bi znacila: Assertive osoba je ona osoba koja donosi odluke bez kolebanja, i ta odluka je doneta na osnovu subjetivnog stava osobe(kao sto Dorland u recniku kaže bez DOKAZA)...ona je odraz odlucne volje osobe da reaguje bez premišljanja u trenutku potrebe za reagovanjem (potreba za reagovanjem je opet subjektivna odrednica)...podrazumevanje da assertive osoba reaguje „bez agresivne pretnje drugima ili povlacenja kada se ignorisu ili pobijaju nečija prava ili mišljenja” je smesan DODATAK definiciji sa nekakvim „hahaha demikratizovanim” aspektom...evo zašto;

KOLIKO COVEK TREBA DA JE INTELIGENTAN, OBRAZOVAN I UPUCEN NA SVE SVERE POSLEDICA SVOGA DELOVANJA PA DA MOžE KOREKTNO DA DELUJE SAMOUVERENO I BESPOGOVORNO U TRENUTKU KADA SE OD NJEGA ILI (KADA ON SAM IZVAGA) DA JE NEKAKVO REAGOVANJE POTREBNO?

Kada Joseph Wolphe kaže da assertivnes i ansioznost ne mogu se ispoljiti u osobi u isto vreme kod svojih terapija korekcija ponasanja on u stvari trazi rešenje za anksiozne osobe , tretirajuci problem tako što uci anksiozne da budu „assertive” sto je u stvari resavanje bolesti sa drugom bolescu, jer upravo iz njegovih istrazivanja postaje jasno da je assertivness zapravo nemezis ansioznosti.

To je kao kada biste narkomaniju lecili germofobijom...

U sustini čini mi se da se neke stvari danas kao po sablonu tako i resavaju...i onda imamo ciklus smenjivanja jednog bolesnog stanja u drugo i tako u nedogled...cime da lecimo germofobe? Disposophobijom?hahahaha..tuzno, al se smejem...

Dalje definisanje assertivnosti ide toliko daleko da se kaže:„ According to the textbook Cognitive Behavior Therapy (2008), ”Assertive communication of personal opinions, needs, and boundaries has been ... conceptualized as the behavioral middle ground, lying between ineffective passive and aggressive responses„.[6] Such communication ”emphasizes expressing feelings forthrightly, but in a way that will not spiral into aggression„

E ovde je HA HA...kako možemo da definisemo nešto sto je u sustini izmišljotina iz korena na gore...”šta garantuje „emphasizes expressing feelings forthrightly, but in a way that will not spiral into aggression”????
Kako mi ljudi možemo samouvereno da donosime AD HOCK odluke koje će uzeti u obzir druge...pa to je smesno...zavisi od tako puno apsekata ( vaspitanja, okruzenja...) a na kraju krajeva i sreće da stvari ne krenu nizbrdo...

I bas zato poslodavac kada bira profil radnika koji će biti na nekoj od chelnih funkcija treba osobu koja će sebe opisati kao assertiv...jer on zapravo trazi osobu koja će u trenutku donsoiti odluke koje se vode pravilima njegove firme...a naravno te instatne odluke su narodski receno „brzoplete, ishitrene” i nešto mora biti žrtva ove funkcionalne potrebe da se brzopleto donose odluke u interesu kompanije, jer će zasigurno zanemariti interese, potrebe i posledice po podredjene...bez ozbzira kako mi to definisali u recniku.

sve u svemu assertive je terminu koji opisuje sve i svasta..zavisi šta je kome potrebno...
psiholozim jedno
politicarima i poslodavcima drugo
nama običnim ljudima treće

a šta ga čini toliko razlicitim - PA PRAKSA! ZIVOT