Čak sa 9?! Moj je to radio ranije :-D, kako rastu njihovo nezadovoljstvo spovecava i eskalira, ne biraju ni mesto ni vreme

Pa i ljutnja je emocija, zar ne? :)
Kao što se smije i place tako se maleno i naljuti.
Naucice se tokom vremena, uz vasu podrsku, da se bijesom ništa ne postize. Uvijek sam govorila da su maleni tu da testiraju granice dokle šta mogu, a da smo mi tu, kao roditelji da ih podsjetimo na iste :).

I moja je jedno vreme bas jako lupala glavom u pod ili zid kada joj ne dozvolim nešto. Nisu palila objašnjenja zašto to ne sme, da je opasno itd...Ja sam je u tim situacijama sklanjala i sprečavala da nastavlja sa lupanjem, ili sam joj podmetala jastuk na pod, pa neka tu udara.Plasila sam se da se ne povredi, ali nisam popustala tj. nisam joj davala ono sto hoće a ne sme.
Kada je bila malo starija onda je pocela pazljivo i polako da udara glavu o zid (da je ne boli), pa bi se hvatala za glavu i dolazila meni: Mama, boji me, jubi (boli, ljubi me). Ja je poljubim ali ni dalje ne popustam. Uvidela da nema efekta, pa je prestala.
Sada kada nešto ne sme, ja joj lepo objasnim zašto ne sme.
Nekad prihvati, a nekad ne pa pocne da place. Ja joj ne branim da place i bude ljuta- to je njeno pravo, a moje je da joj ne dam.