Moj ima tek 26meseci, tata mu je holandjann, u nl i živimo. Ja uvek pricam sa njim srpski, i dolaze nam srpske au pairs. Doduse, ja sam posledjih godinu dana kod kuce, porodiljsko sa drugm bebom, pa to nije kao tvoja situacija. Međutim, mali prica i hlandski koliko i srpski skoro, a uci ga od tate koga vidja uvece i vikendom ( to lici na tvoje pitanje pomalo). I ja sa muzem pricam hol. Mislm da je bitna upornost, trud da se sto vise izlaze nasem jeziku, odlasci u srbiju itd. Sad, videcemo, mi smo još mali, ali znaci za sada su mi ohrabrujuci, kako lepo uci i prihvata oba jezika.

Jedan nas rodjak živi u Becu. Žena mu je Slovakinja koja radi puno radno vreme (sto pominjem da se zna da ne provodi ceo dan sa detetom). Imaju sina kome su 2,5 godine a koji razume Nemacki, Srpski i Slovacki. Koristi sve te jezike u datim sredinama, naravno, u meri u kojoj jedno tako malo dete može. Dakle, nema nemoguće misije. Ovde su upornost i zelja najbitnije.

Mi smo u sličnoj situaciji - muž Amerikanac, dijete cijeli dan u vrticu, čitaj okruzena engleskim. Muž i ja radimo pa smo s njom ili ujutru ili navece, samo. Vikendom naravno.

Ja stalno, stalno i uvijek pricam na nasem. Na engleskom skoro uopste ne. Čak i kad smo u drustvu ljudi koji ne razumiju, njoj se obratim na nasem i prevedem često drugima šta sam joj rekla - iako ne sve, nije sve ni tako zanimljivo da se prevodi!

Mislim da nije nemoguća misija - samo se treba sjetiti da se na engleskom ne prica. Sa muzem prica engleski a on nešto malo razumije nas. Razumio bi i vise da sam za ovih 11 g vise pricala s njim nas.

Nama jako pomaze to što svake godine idemo u naše krajeve. Prošlo ljeto je kcerkica provela mjesec dana sa mojim roditeljima i bratom kod nas, mi ovdje. Moj otac uopste ne govori engleski, znaci nije imala na koga da se „slepa” - a kažu da se vrlo brzo prebacila na nas kad je dosla tamo.

Moji takođe često dolaze ovamo, tu je i Skype, pjesmice, citanje, ja ništa ne čitam na engleskom - kažem to je na engleskom, tata će ti procitati.

Za sada dosta dobro govori (ima 4g) - treba jezik i te kako održavati i razvijati - i sami znamo da jezik nije samo govorni, nego i pisani, treba citati dosta i pisati na nasem jeziku, pjevati, sto cesce jezik koristiti.

Meni je ovo jako bitna stavka jer sam kao dijete od 17g dosla u Ameriku i uvijek sam nastojala (i uspjevala) da održavam veze, sto porodicne, sto prijateljske. Jezik je jedna od tih spona, i nešto sto čini da nam se djeca osjecaju kod kuce i „tamo” - kad odu i krajeve gdje sam ja odrasla. Što se komfornije osjeca, bit će joj sve to prisnije i želit će i da ide sama.

Upravo veceras muž i ja pricamo na tu temu i on kaže kako mu je drago da sam je „naucila” nasem jeziku, i sto idemo svake godine, jer će joj to dati, nadamo se tako, neku sirinu razmišljanja i drugacije vidjenje svijeta. Šta god da je „plan na duge staze” za sada razmišljam najviše o tome kako je to moj jezik i dio nasljedstva koji joj prenosim.

Mislim da je previse lako pasti u zamku da - eto, dijete ne vidjam i ovako, pa kud ću još i na nasem jeziku pricati, malo smo skupa, itd... Ako ti je to bitno, samo naprijed i pricaj non-stop i od samog rođenja.

Evo da se ja prijavim od ovih porazenih: moja deca placu kad pokusam sa njima na srpskom.

????
Zbog čega placu,koliko su stara?

Hvala vam sto ste pisale. Upraznjavam da joj stalno pricam, i kad menjam pelenu, opisujem joj šta radim, onako visokim glasom kako se obracamo deci. Međutim, danas sam bas pazila i trudila se da joj pricam na srpskom, čak i kkada je muž bio u okolini. Meni je kad pricam na srp. kao da njega iskljucujem (mada on razume dosta), i iskrena da budem, posle dosta godina zivota vani, eng uzeo maha, i na njemu se i razmišlja.

Za srpsku AP za sada ništa - imamo ženu koja je cuva (prica treci jezik), i za sada smo vrlo zadoveljni. A za slanje u Srbiju - recimo da imam 4 nedelje slobodno, 2 nedelje bih provodila u Sr, a 2 negde drugo. A ne bih je slala tamo samu, možda posle sedme godine, ako bi ona htela - mislim, ne znam, ovo je samo hipoteticki.

I eto, i ja bih kaoo Draganesa uradila - hvala Manu sto opisa kako bi ti to resila.

Evo ja samo da se nadovezem,moja Mila ima 26 meseci i odrasta u trojezicnoj sredini i ne sva tri jezika komunicira odlično. Ali smo 100% doslednim ja samo srpski, tata samo engleski, dadilja samo svoj jezik i to je najbolji recept!

padaju mi na pamet neki primeri iz moje familije: doduse svi žive u Evropi pa je lakse doći do matice. Jedna porodica ima dve cerke, prva je recimo iz revolta pricala francuski i pravila se da ne razume majku na srpskom (sa 4-5 god), a sada fenomalno prica srpski, bez gresaka i sa vrlo malim akcentom. Mladja isto tako.

Druga porodica ima 4 dece, živeli su u Fr. pa onda u Svajcarskoj gde su bili u swiss deutch gov. podrucju a u isto vreme isli u fr. skolu. Srpski je sve vreme bio prisutan, ali su dosta i gresili. Sada je jedna od te dece u Lozani na ecole polytechnique i šta se desilo: dosli su studenti sa bg. etf-a na postdiplomske, druže se i ispravljaju je, uce je novi 'sleng'- ona sada govori srpski bolje nego ikad! A sve zato što je osnova tu.

Treci rodjak živi u spaniji, rođen je u americi, ide u fr. skolu a sa mamom i tatom na srpskom. Dete prica super srpski, između ostalih jezika

Nasa situacija je potpuno ista kao kod BigSur (osim sto ja ne radim):
deca su nam vrsnjaci, živimo u Americi, pricamo sa detetom iskljucivo nas jezik, ne čitamo knjigice na engleskom, samo je tata razlicit (ali je Amerikanac :))

Mislim da je kljuc pricati iskljucivo jedan jezik, jer onog trenutka kada roditelj pocne da ubacuje reci na npr. engleskom, slika se menja. Time se detetu otvaraju vrata da sam odabere na kom jeziku će pricati sa roditeljem, a to je uvek jezik okoline (engelski, nemacki, holanski).

To se desava i sa decom gde su oba roditelja iste narodnosti, ali verovatno nešto kasnije.

Neka mama je gore pomenula da, kad joj dete kaže nešto na engleskom, ona odgovori da ne razume;)

Kad god čujem to, setim se kad su moji klinci bili mali...Uvek kad bi pokusali nešto da mi kažu na engeskom, isto bih odgovarala da ne razumem.

I to je radilo dugo, sve dok mi sin nije jednom prilikom rekao, ne secam se koliko je godina imao, tolike godine si mama ovde, mogla si do sada da naucis taj engleski;)

Lea ne znam šta ima dobro na „strani” da ne zna srpski??

KAd bi mi mama i pola familije bilo iz vjetnama naravn oda bi bilo značajno (bar meni da) da znam vjetnamski. Lea, ovde nije tema da li uciti decu srpski nego kako. Otvori novu temu i tamo iznesi svoj stav, pa da diskutujemo. Ovde si na pogresnoj adresi.

Naravno da roditelji biraju ono sto misle da je za njih i njihovu decu i porodicnu situaciju najbolje. Biraju i šta će obuci, i gde će živeti, i koje će jezike nauciti. Deca kad porastu mogu da biaju isto to, ali za svoju decu. C'est la vie.

Kakve veze imaju „dobre strane” neucenja jezika sa (subjektivnom) „vaznoscu” faktora koji su roditeljima prevagnuli da dete ne nauce jeziku??? To nisu čak ni babe i zabe već vanzemaljci i paus papir. Teško da crtanje tu može ista da „pojasni”. Ne znam ni gde je prasina oko ove teme, osim kad je digne neko ko pocne da prica o - pogresnoj temi?

Ninocka - Bravo za Lolu! Slatko je kako se mogu prebaciti s jednog na drugi jezik. Da je meni ta pamet za još koji jezik, osim engleskog.

Ma mi oboje pricamo srpski, imamo i dadilju koja prica srpski pa opet teško održavamo nas jezik u kuci. Ja sam odusevljena roditeljima koji to bolje cine (kao recimo BigSur koju nikad nisam čula da kaže ista na engleskom svojoj kcerki).

Ja i moj muž smo najveci krivci sto nam djeca 'natucaju' srpski.

Pricaju oni ok al' im definitivno nedostaje puno 'veznika'. Vidi se da im nije prirodno da se izrazavaju na srpskom. Ljeta u Srbiji strasno mnogo pomognu, oni se totalno presaltaju na srpski za 5-7 nedelja odmora i to nam strasno mnogo znaci.
Onda tokom godine novo-obnovljeni jezik 'održavamo' koliko toliko iako bi mogli mnogooooooo bolje.

Ja i muž smo u Americi već skoro 20 godina, većinu svog 'odraslog' zivota i nemamo ovde ostale rodbine. Drustvo nam je takođe većinom americko.

Nama samima je engleski nekad prirodniji od srpskog pogotovo kad su u pitanju teme koje smo ovde 'upoznali' (npr. posao). Pošto smo oboje 'sa iste strane', nemamo ni potrebu da 'podržavamo svoje' - obeje imamo osjecaj da su nam obe strane 'naše'.

Vjerujem da sam u braku sa Amerikancem ili s nekim druge nacije, da bih imala izrazeniju zelju da 'održim svoje'. Ovo znam da je samo isprika, naravno da bi bilo bolje da SAMO pricamo srpski sa djecom ali mi smo ta 'carobna vrata engleskog' nesvjesno (ili iz ljenosti) otvorili pa takav nam je i rezultat.

Djeca znaju da mogu sa nama na oba jezika i tako i biraju u zavisnosti od raspoloženja, prilike, nivoa umora, itd. Moji se ne bune ako pricamo srpski i ako kažemo da oni treba da se obrate nama na srpskom - prebace se na malo pa opet nakon nekoliko minuta 'zaborave'.
Niko od nas ne mijesa srpski i engleski u istoj recenici.

Za sada održavamo srpski ali bi trebali i voljeli da ga bolje razvijemo a to se samo može 'drasticnim' promjenama i upornoscu da se ne prica u kuci ništa drugo osim srpskog.

Masho, upisali smo se u skolicu, i ja sam imala velike nade da će deca opet zavoleti srpski, ali na zalost bilo je katastrofalno. Skolica se vodi s puno ljubavi, ali je na cisto amaterskom nivou, na zalost. Moja deca su jedva izdrzala prvi cas, od dva sata (i to sam ja prisustvovala sve vreme casa), a na drugom su plakali da ih vodim kuci posle dvadesetak minuta. Nastava na zalost nije prilagodjena deci koja imaju sasvim rudimentarno poznavanje srpskog jezika. Ostala prisutna deca sva su bila iz domova gde su oba roditelja nasi ljudi, pa je njihovo iskustvo bilo daleko pozitivnije.

Ih to sa karom, znam milion anegdota. Najbolja je bila jedna iz stare imigracije koja je pitala novopecenu suprugu mog rodjaka: (on je bio kupio nova kola) Kako ti se svidja Pedjina kara?

Draganessa, pomenula si da ti je dosla mama- kako se sa njom sporazumevaju? A sa tatom, je l im on prica na holandskom? Bas sam se iznenadila da pokazuju otpor, a čini mi se da sam čula na nekom snimku ranije da im se obracas na srpskom?

Masha111 - to i mene zanima - kako djetetu omogućiti/nauciti ga nas jezik tako da mu je prirodan ako ne jednako kao, onda skoro kao engleski? I ja sam mišljenja da se jezik mora uciti - skolski, kao sto smo mi ucili nas jezik u skolama. Inače u pravu si da ostane samo govorni jezik.

Sa ovim, kao i sa drugim stvarima - idemo korak po korak. Ne mogu unaprijed da brinem o svemu :)

al me citiras, anonimnana, ko lenjina, bogati!!

ja mislim da mi sto imamo domaće muzeve, a ne strane, nismo u mnogo boljoj situaciji što se tiče jezika, jer su muzevi po ceo dan odsutni, a deca u skoli na tom drugom jeziku. Al nećemo se tako lako predati. Danas moj sin poceo recenicu na srpskom a zavrsio na engleskom: Kad budemo closer to our house, I will...Ja se sokirala, odmah sam tražila da mi kaže celu recenicu na srpskom..

Sto kaže BigSur, polako samo, ne možemo mnogo unapred da se sekiramo

A kad pomenuste francuski, ja sam ga bas dugo ucila i nekad dobro znala. Mnogo bih volela da ga obnovim. A kaddd? sto kaže ciga

Obično preskocim i ignorisem ove mnogo pametne komentare, ali sam od jutros nešto los volje, pa kaže:

Jeeee, koji si ti smor!

Ja sam negde procitala o nekom istrazivanju koje je pokazalo da dvo ili visejezicni ljudi imaju u starosti zdraviji mozak i mentalne funkcije tj. ne postaju često senilni, sto vise jezika znati je dobar trening za mozak. Ja sam odrasla u dvojezicnoj porodici, srpski mi je glavni ali i drugi jezik sam odlično razumela i pricala dok sam bila dete, sad sam ga zaboravila tj. samo razumem. Još jedan jezik sam ucila u skoli i dobro ga znala ali sam samo razumem ali ne sve. Sad mi se pridodao engleski ali nikad mi neće leci kao ona prva dva kojima sam bila izlozena u ranom detinjstvu.
Uvek jedan jezik preovlada i bude savrsen. Moja cerka je dosla sa srpskim i kad je krenula ovde u skolu prebacila se na engleski, prica srpski kuci ali ima strani akcent i dosta nepravilnosti. Sa sinom (2.5 godine) se još uvek borimo, prica sve vise, poceo je i na engleskom ali još uvek i brblja nešto izmesano. Ja bih svima preporucila riblje ulje, od kada ga dajem sinu neverovatno kako je propricao vise.

masha111, hajde dodji na neki cas da se upoznamo :)

Dakle, Stefan je prvo progovorio na srpskom, pa tek na engleskom i bolje je pricao srpski dok nije krenuo u vrtic. Sada, ne može da se seti najjednostavnijih reci na srpskom, npr. vrata, igracka, ... Samo engleski prica. Kad se igra sam, prica sam sa sobom i to samo na engleskom. U vrtic ide tek 7 meseci.
U nadi da će da se vrati srpskom, poceli smo da idemo u novo-otvorenu skolu srpskog jezika u NY, ali ne verujem da će tamo da nauci nešto. Ipak, moramo da se nadamo :)

Mi u kuci pricamo sprski (bebani imaju 11 meseci). No, kad smo s italijanskim prijateljima ne znam da li je pametno obracati se decici i dalje na srpskom (prijatelji ih nešto pitaju, pricaju im...) ili da im i mi pricamo na italijanskom. Iz postovanja prema prijateljima muž i ja smo do sada uvek pricali na it. Sada je drugacija situacija.
Na kom jeziku ste vi pricali deci u takvoj situaciji?
I kako bi bilo najbolje, srpski ili jezik okruzenja?