koliko ti traje pauza za rucak?
ja sredom idem na kick box na pauzi za rucak, tamo se istusiram i vratim se nazad.
Doduse tada uzimam malo duzu pauzu, al je sutradan ne uzimam nikako. Ako ti je poslodavac flexibilan, ovo je dobra opcija. Neki cas, traning.
Doduse sve zavisi od tvog interesovanja...uvece kad svi legnu odgledam neki film.
A meni lično je shopping solucija za sve. Iz mrtvih dize :)

Sastajanje sa prijateljicama je moj najbolji način za punjenje prijateljica. Imam ih dosta i skupljamo se često tako da mi ništa pored porodice ne da toliko energije koliko sastajanje sa njima (prica sa njima mi zivota znaci).

nikako draga nikako...ja imam 2 tinejdjera i cetverogodisnjaka...zaspem citajuci vas ovdje od umora a o nečemu drugom i ne pomišljam...

tjesim se da se dan duzi i da ću za mjesec dana moći vise nego sad

muž je velika podrska ali zato se ja i on uopste ne vidimo...dokle je to doslo da sam se navikla bez njega u svakom smislu :((

tv gasim...ves ceka vikend...i svi ostali kucni poslovi...prodavnicu sam zaboravila...jedino nabrzaka od hrane šta mi treba...a odjeca preko neta...ili kad su neki praznici a prodavnice otvorene

Izlazak sa drugaricama, filmovi kad stignem i ne zaspim odmah nakon 10 minuta filma, pedikir/masaza kad ugrabim vremena (moram priznati ništa od fitnesa, ali dizem 28lb k'o od sale po nekoliko sati dnevno), dobra knjiga ili casopis pred spavanje...pocela sam i sa dodatnom skolom (kao da mi nije dosta, ali izgleda da nije, ja bih u skolu isla cijeli zivot:-)) pa kad stignem ucim:-))

moram da priznam-nikako. Jedino sto radim je da se 'decompress' tj. praznim od raznih nadrazaja u toku dana, a i to polu-uspesno. Veliki, veliki problem u mom zivotu za koji trenutno nemam rešenje

SLO, bas htedoh da tražim recept za „punjenje prijateljica” :)

Evo kupih i juče i danas po par cipela u ocekivanju proljeca... iako kod mene još uvijek zima i minusi haraju. Nije pomoglo da se baterije napune, ali zato imam kez od uha do uha :)

Moje punjenje baterija je onih nekoliko sati sto uhvatim između trenutka kad stavim djecu da spavaju i trenutka kad ja legnem u krevet. Iako je velikim dijelom i to vrijeme ispunjeno kucnim poslovima, tu uvijek uklopim druzenje sa muzem, citanje knjige, ponekad film, email, fb i slična internet druzenja i raznorazne kreativne aktivnosti.

Ipak, „druzenje” sa muzem je najbolje za punjenje baterija. ;)))))))

Setnja po suncu i divnom Vondelparku, 3 km do kafica sa najboljom kafom u gradu. Nekad uzmem capuccino to go, nekad ga gustiram tamo, uz casopis. Rucak sa prijateljicom. Kuvanje, food styling. Uskoro krecem na casove francuske patiserije. Filozofiranje sa muzem. Gledanje moje dece, dok spavaju. Masaza. Lemon meringue tart. Telofonski razgovor sa mamom. Vruc tus. Hanky panky :).

Vrlo rado, Teodora. Bas mi to fali, neka srdacnost, spontanost i neposrednost u odnosima s prijateljima. Svi smo zauzeti, pa su onda i ta vidjanja unapred isplanirana, dozirana, na kasicicu

Designer, niko ne kaže koliko često puni baterije, samo kako ih puni. Svi se polamamo (mi sa malom decom)! :-)

Da, da ne zaboravimo Beograd. Spas, ja se tamo oporavljam od ove 'rabote' ovde u Americi.

teodora, to je bas bezveze sto putujes do posla toliko. Jedna drugarica ovde (inače je farmaceut, i radila je kao floating pharmacist neko vreme)mi je rekla: uvek ti nešto neće odgovarati na poslu-ili kolege ili nadrdani sef-nema idealno. Ali zato je #1 kriterijum udaljenost od kuce. Ko mora svaki dan da provodi vise od sat u kolima zna najbolje koje je to gubljenje vremena, kad ti se zuri kuci da zagrlis decicu itd.

Barilli, evo i ja da se prijavim na spisak ovih sto provode vreme u kolima: sat i po na dan u proseku. To je moje vreme za zurku, slusam muziku do daske i opustam se.

Radila sam od kuce četiri godine, pa sad placam kaznu.

bas tako draganessa, ja iskoristim tih 45 min da se opustim i ostavim onih 14oro dece a poslu, a dodjem kuci svojoj. Pevam na sav glas, opustam se, da me neko vidi svasta bi pomislio.
Rucak nastavim skoro čim udjem, posle 30min. To se kuva a ja pospremim, uradimo domaći, evo sad oni se igraju s tatom u basementu, ja tek sad rucam...
nije sve perfektno u kuci, ali eto gladimo po povrsini :) DOk oni legnu rucak bude gotov onda ja u opustanje. zato i kuvam nešto na brzinu i jednostavno

sex i trcanje

šta tebe najviše opusta generalno, šta si najviše volela da radis pre dece?

mene muzika u trans baca, i potrebno mi je 'me time' bar pola sata dnevno. pored zgrade imamo jezero i ja kad muž dodje s posla izadjem, stavim slusalice i do daske odvalim, ako nema nikoga u blizini malo i zapevam ;) nekada pola sata, nekada 10 minuta.
posto slusam sa telefona, mogu cuti i ako me muž zove (do sada nije), inače sve ostalo je ili uzivanje ili borba s decom, moram biti malo sama i tako se jedino totalno opustim.

vratim se fully recharged , kao 'ispod cekica'!

Kafenisanje. Beskrajne price sa drugaricama.

I, naravno...

„Moje se baterije najviše napune u Beogradu :)”

To je prednost nas koji živimo u Bg -stalno napunjenje baterije:)Evo, danas...nema ni 5 stepeni napolju, jutros je bilo čak -4 ali sija sunce. Odmah proradile baste kafica na suncanim stranama ulice prepunjene nasmejanim licima, odjednom svi imaju vremena da hodaju ulicom u radno vreme, prodavnice rade punom parom...

Obozavam ovaj srpski optimizam - dovoljno je samo sunce, za sve ostalo nekako se snadjemo:)

Afrodita, a setnje sa Bobbie-m?

haha:))
spremamo se za maraton:))

Ih, Rep, pa ja imam anemiju od kada znam za sebe /gvozdje uvek oko 5, u trudnoći bilo 2 pa ti vidi/ a svejedno sam navijena 100/h, kako god da okrenes. Usta ne zatvaram, sednem samo kad moram /da održim nekom predavanje na SC:)/ i spavam 6h dnevno /dok podmirim porodicu, internet i prijateljice, jedva i ovo nakupim/ a čini mi se da imam snage za pet zivota istovremeno.

Sto bi rekla moja pokojna prabaka „teško ćeš ti naći nekoga ko će ti na rep stati”:)

Da dodam: mislim da se energija najbolje puni kada ima dovoljno praznog mesta. Sto znaci - istreses iz sebe negativnu energiju i stvoris prostor za pozitivnu. Neki, kao ja, taj visak negativne energije resavaju pricom, diskusijama, chatom, pisanjem, mlacenjem prazne slame, ako treba:) Neki, kao afro, preferiraju fizicko praznjenje i punjenje /nije da sam protivnik seksa, da se razumemo/.

U svakom slučaju, kao i za baterije, da bi se dopunile, trebaju prvo da se isprazne. Mislim da je nagomilavanje negativne energije prvi problem koji treba rešiti a za početak, dobar razgovor je sjajna osnova.

Una, ja radim od kuce i ne putujem na posao. Ujutro razdužim decu po kolektivima i imam celo jutro pred sobom da uradim posao uz koji mogu da slusam muziku, kuvam pedeset pet jela, zevam, šta god. Niko me ne kontrolise niti se kome moram pravdati. U tome je poenta sto mi je 6h sati dovoljno - kada legnem u krevet, umereno sam umorna,nisam preumorna kao ti i sve one koje putuju dva sata dnevno do posla. Pa samo je to dovoljno da ne možeš da se sastavis od umora. Ja biram svoje vreme i trosim ga na način koji meni najviše odgovara, tako da to nikako ne može biti za uporedbu sa nekim ko se mrtav-umoran vraca sa udaljenog posla, kupi dete u obdanistu i dolazi kuci da kuva rucak. Tvoj dan traje beskonacno dugo, moj ima pauze u kojima ne radim ništa osim sto sam posvecena sebi, pa makar i sat vremena. Živela sam takav zivot kao ti i svi drugi pre par godina, istina, bila sam i mladja tih par godina i imala samo jedno dete ali moram da priznam da se uz dobru organizaciju sve postize ali zato sam već u 22h bila u krevetu. Bez 8 sati sna nije bilo sanse da funkcionisem.

Međutim, i ovakav zivot dosadi. Ko će nam ugoditi:)

Meni nedostaje ozbiljan posao i ozbiljne obaveze, sada kada je Tibor porastao i krecem se u tom smeru da tu zelju i sebi ispunim.

A kad se samo setim sebe u dvadesetim, mogla sam i pet noćida ne spavam zaredom, ako treba:)

Ovo sto Blondinka gore rece - „kad se sjetim sebe u dvadesetim..”

Mene podsjetilo na nešto sto je rekla prijateljica moje mame.

Sjede njih tri - moja mama (60ak godina, još jedna od 55 ili tako nešto i treca od 77). Ova od 50 i nešto kuka (tako redovno) - te boli je ovo, boli je ono, nije dovoljno spavala, bla bla bla. Slusa je ova treca i kaže - „ma daj, kad sam u tvojim godinama bila, nisam znala u cijem ću se krevetu probuditi, šta si se raskukala...”

Mene ovaj komentar uvijek nasmije (kažu moji roditelji da je istinit).

Najavise napunim baterije vikendom na kartanju!Ništa ljepse od drustva,dobrog smijeha i muzike...:)Pozdrav