Što se fonda reci tiče, razvoj govora je individualan ali mnogo je bitnije kako i na koji način razgovara i komunicira nego sam fond reci. Da li razume kada ti govoris, da li ume da veze imenicu i glagol, da li koristi reci pravilno /veze reč za predmet/ i slično. Moja oba sina do dve godine skoro da i nisu govorila, a između druge i treće su „otcepili” i od tada pa do sada usta ne zatvaraju:)

Gledanje crtaca na engleskog ne verujem da ga ometa u razvoju govora, bar po mom iskustvu, jer moj stariji sin je tako bas naucio engleski iako je odrastao u Srbiji.

Slaganje autica nikako nije znak autizma, autizam je nešto sasvim drugo i nema razloga da panicis. Deca oko tri godine pocinju vise da se igraju sami sa sobom, da smišljaju svoje igre, da se udubljuju, da mastaju, da razmišljaju. Moj sin od 3.5 godine npr. obozava da slaze puzzle i ima ih milion i u stanju je da ih slaze prilično dugo, sam sa sobom a nema ni govora o autizmu. Prosto to je njegov način igre, on ide u obdaniste i tamo se super socijalizovao, igra se sa drugom decom ali čim dodje kuci, puzzle stupaju na scenu. Pre pola godine je bio lud za kockicama.

Što se govora tiče, treba ga podstaknuti. Knjiga je zlata vredna za decu koja razvijaju govor i dete treba podsticati da uci pesmice, citati mu slikovnice, razgovarati sa detetom, podsticati ga da izrazi svoje mišljenje, emocije, zelje. I sto je najvaznije, nikada ga ne prekidati kada govori. Ako pogresi, treba ga ispraviti tek kada zavrsi recenicu.

Dobro je sto si se obratila lekaru ali mislim da apsolutno nemas nikakvog razloga za zabrinutost. Deca koja su kuci imaju drugacije ponasanje od dece koja su u kolektivu jer se ne susrecu sa drugom decom, ne znaju „pravila igre”. Svi oni na početku ustuknu pred novim drugarima ali posle se opuste i prihvate, samo ih treba voditi na druzenje.

Sad još samo da meni objasni šta da radim kad malecki hoće da mi istrgne knjigu iz ruke da on 'cita', a onda je samo prelista i zavitlja preko kuce...

To radi već godinu dana i ja uvijek odustanem od citanja. Ne podnosim nezahvalnu publiku - ubija mi samopouzdanje :-)

Što se govora tiče neka djeca jednostavno kasno pocnu da pricaju bez obzira na stimulaciju sredine. Moj sin obozava knjige koje sam mu ja krenula citati još dok je bio beba. Sa deset mjeseci mi je znao pokazati šta je šta al tek sa dvije i po godine poceo da prica sad mu je tri i po i još uvijek nije na nivou svog uzrasta al polako sve dolazi na svoje, ujedno je poceo da prica i engleski otkako je krenuo u predskolsko. Čini mi se da vecom brzinom kupi engleski nego srpski. Al ja sam oduvjek znala da mu ništa ne fali. Nemoj na osnovu citanja da zakljucujes da mu je nešto nego osloni se na svoj instinkt. Mislim da ponekad ocekujemo(ukljucujuci i sebe) od svoje djece da budu slična drugoj a moZda bi bolje bilo da cijenimo njihovu jedinstvenost.
Uskoro ides kod doktora a u slučaju neke prognoze nikad se ne oslanjaj na jedno mišljenje doktora ma kakvu titulu imao, trazi drugo mišljenje i vjeruj sebi, mi smo najbolji advokati svoje djece.

druga stvar, ako je kojim slučajem jedinac onda možda „nema primjedbi”? :)
bez zezanja, deca nemaju potrebu da pricaju ako ih roditelji (tj. mama, u najvecem broju slučajeva :) ) razumeju. inercija, prati nas ceo zivot.
-------------------------------

Ovo prvi put čujem. Odakle ti to?

Da ne ponavaljam sto su ostale mame već rekle, ali slaganje autica sigurno može da bude pokazatelj uz neke druge stvari, ali samo slaganje autica i nije.
Poznajem dosta dece koji su okruzeni sa dva ili vise jezika, i vecinja njih je progovorila kasno. Ali zato kad su progovorili...

Mislim da je tvoj sin još mali, ali možeš da ga pitas koja mu je najdraza igracka, ili najdraza boja, crtani, odeca (pod uslovom da zna boje naravno). Autisticna deca u vecini slučajeva nemaju najdrazu igracku ili najdrazu boju.
Mada molim te nemoj da panicis i ako nema, to zaista samo u sebi ne može da bude nikakav 100% dokaz.
Po ovom sto si opisala meni tvoj sin ne zvuci autisticno. I moj je slagao igracke, i sad je perfekcionista. Ja bih svom vise pripisala malo OCD-a (na mamu na koga bi drugo), ali to može da bude i dobro.
Srećno
:)

ma opterecujes se glupostima. ne brini, pa sva deca pritiskaju jedno te isto dugme sto puta..to radi i moj sin. uhvati se bas za jedno, valjda mu to interesantno, a nije autistican sigurno.
pusti to i ne opterecuj se.
ne trazi dijagnoze po internetu. tu ćeš naći svakakve gluposti.
sacekaj posetu pedijatru, ali mislim da uopste nema potrebe da brines.

govor kod tvog sina može da kaska iz vise razloga a ne samo autizam.

kao sto rekoh, možda ne komunicirate dovoljno sa njim pa se tu razvija slabije.
možda komunicirate previse to jest ne date detetu da proba da pocne da prica.
možda ima neki problem sa sluhom?
itd

ne razmišljaj toliko o autizmu, nije svaki problem kod deteta automatski autizam.