Meni je moja najbolja i najlepsa i najmilija i najsladja od sve dece na svetu. Zasad joj to i govorim, ali njoj je samo 4,5 meseca; kad malo poraste, planiram da nastavim sa: „Tebe mama voli najviše na svetu”; ili: „Ti si mamina najveca ljubav”. Ostalo joj neću govoriti, da se ne uobrazi :-). To kažem iz ove perspektive, a ko zna.

Šta ti kažeš svojoj?

potpisujem pustu zelju.

isto može i obrnuto da se pita - na osnovu čega se zakljucuje kako će dete reagovati za 10 ili 15 god ako se ne govori, ili malo (i šta uopste znaci malo ili mnogo) samo tu frazu - najbolji na svetu

po meni, ovde se radi samo o frazi

detetova sigurnost u sebe može da se postigne i na druge nacine, a o osecaju da je dete boljeno i da ne pricam.

Gala vrlo lepo receno.

Neko je spomenuo da joj deca nisu najbolja i da uvek može bolje. Mislim da se tu treba malo pripaziti na ovo uvek može bolje, jer to često dovede do nezadovoljnih roditelja i dece koja se osecaju uvek manje vredna od druge. Tipa mojoj mami nikad ništa sto uradim nije dovoljno dobro, kakav sam ja promasen slučaj ako šta god uradim moja mama kaže može i bolje. Deca traba da budu voljena, i da ih se uci da šta god da urade da ta ljubav ne prema njima ne prestaje, iako ne volimo uvek njihove postupke i odluke koje donesu.

Slazem se sa ovim da je definicija „najbolji” neprikladna koristiti za decu. Mislim šta dodje ti dete kuci iz skoli se jedinicim i šta onda,ti kažeš nema veze sine i sa jedinicom si ti najbolji u razredu:) Ali ne treba ni kad donese cetvorku pokazati razocarenje i reci e pa mogao si i 5 da dobijes, nije cetvorka najveca ocena. Treba tu znati balansirati, a to nije nimalo lako, ali dobro niko nije ni rekao da je lako biti roditelj :)

Potpisujem mojaporodica!

Žena je sve dovoljno rekla, te nema potrebe objašnjavati bilo šta vise, bar ne u moje ime.
Svaka cast!

Bas sam i ja razmišljala o tome ovih dana...šta reci. Razumem i one koji svojoj deci to govore i one koji to ne rade. Ja lično govorim to jako često mom sinu, kao i ti si mamin princ,najbolji decko, ribica ,mrvica, mamin mis najsladji, mamin junak, mamina buba-mara, mamino majmunce, mamina ljubav najveca, mamina sreća najveca, pametnica, ljubicica ...i tako bi vam mogla do sutra nabrajati.
Dali je to dobro? -Zaista ne znam odgovor na to pitanje. Jedino sto znam da sam i ja to slusala od bake, mame, tetke... pa ipak nisam mislila da sam naj-naj, ribica , princeza ,coka-loka, milesa(ovo ne znam ni sad šta im to znaci) i ostalo.Ja to gledam kao neki oblik mazenja, tepanja i zezanja. I to je nekad jače od mene, čini mi se da bi na dupe progovorila kad se raznezim.

Ne znam kako bih na ovo pitanje odgovorila.
Govorim im da ih volim najviše na svetu, da sam ponosna na njih kad nešto dobro urade, da sam ponosna na njih kad nešto ne urade dobro a trudili su se da urade, da ih volim i kad su nevaljali. Ponekad im kažem i da su najbolji devojčica i dečak na svetu.
Za mene su pohvale vrlo bitne, naravno bitne su i konstruktivne kritike ali one ne smeju da prevagnu naspram pohvala.

Iskreno, više bih volela da mi deca budu pomalo uobražena nego previše skromna i bez samopouzdanja.

Mislim da ono šta svaka mama ovde želi da keze jeste bas to da mi sve svoju decu najviše volimo. Tu nema šta da se diskutuje. Mazimo ih pazimo ih i tepamo im na sve moguće nacine. Najsladji moj seceru, ili najvece moje srce ili volim te najviše na svetu ne znači da će dete biti uobrazeno i misliti da je najbolje na svetu. To je roditeljska ljubav prema deci i ne mislim nikako da se to deci treba uskaracivati. Ja se i dan danas secam nekih nadimaka i reci sto su meni moji govorili i moja baka i još neki meni jako dragi ljudi u zivotu, i to mi uvek izmami osmeh na lice:)

Potpisujem trudnjacicu i planiram da radim isto sa svojim detetom. Odrasla sam uz ovaj način tepanja i nikada nisam mislila da sam zaista najbolja, najpametnija i najlepsa. Ali jesam sigurna u sebe i to mi je pomoglo u zivotu, jer vrednujem sebe. E sad, da li zbog tih reci ili ne, nemam pojma. A moja beba je za mene i najlepsa i najsladja i najmilija i najmudrija i najdrustvenija i sve naj! Nemam nameru da joj govorim- ok si ti, ali ima i bolje. Ma bolje da bude uobrazena i arogantna, nego nesigurna sa kompleksom nize vrednosti. Moje mišljenje.

Ja mojoj svaki dan govorim da je najlepsa i najbolja na svetu, i sto puta na dan joj govorim da je volim. Meni je moje dete najbolje mada je i ne upoređujem sa drugom decom već je to moj osecaj. I bolje neka bude samouverena pa i arogantna nego da nema poverenja u sebe ili da misli kako nikad svojoj majci nije bila najbolja. Svako ima pravo da vaspitava svoje dete kako hoće i smatra da je najbolje. Ja godinama radim sa zapustenom i maltretiranom decom kojoj roditelji nikada nisu govorili da ih vole i da nešto vrede, tako da mi je to strasno i videla sam kako ta deca rastu u bezosecajne i agresivne osobe.

S Girl, mislim da si i ti malo promasila temu. Ne govori se o tome da ovi koji tepaju djeci da su najbolji i najljepsi...idu okolo i to pricaju drugim ljudima, da se hvale i sl. Nego tako pricaju svojoj djeci kad su sa njima! Ne pada mi na pamet da cerci kažem da je ona bolja od nekog drugog djeteta, da idem okolo i da se hvalim kako je ona najbolja, nego njoj tako tepam i uvijek ću to raditi a rekla sam gore razloge...

ja bih se slozila sa pustom zeljom u ovome 100%:
'Vidim da neke mame ne razumiju da je i sama arogancija i uobrazenost ustvari kompleks. To su samo odbrambena sredstva koja nam ne trebaju ako imamo samopouzdanje, već ako patimo od odredjenih kompleksa.'

s druge strane sto mia55 kaže isto mislim da je tačno, znam jednu takvu osobu, i mnogo mi je zao.

naravno da su mi moja deca najbolja, čak sam sinu i sklepala pesmu koju mu pevam od rođenja, i on je sada pevusi, a uvek se njise kad mu je pevam: naboji na cejom svetu x3, na-bo-na-bo-jiiii!

sad, naravno da on nema pojma šta je najbolji, niti jeste najbolji objektivno, ali u mom srcu jeste tako i nikako drugacije.
druga je stvar u odnosu na drugu decu, nikada mu ne bih rekla, naročito ne pred drugima: najbolji si bio, najbolje si to uradio i sl., nego 'super, bravo' i sl.

sto rece sekspir:
the voice of parents is the voice of gods, for to their children they are heaven's lieutenants.
..a nacrta dostojevski:
ništa na ovom zemaljskom šaru nije vredno jedne dečije suze.

Pa ja vas drage žene ne kontam: reci nekome da je najbolji ima isto znacenje kad mu se kaže nasamo ili u drustvu. Bar ja tako mislim. Tepam i ja svojoj djeci ali i kad im tepam, govorim istinu, a to je da ih volim najviše na svijetu. Ne moram ja da mislim da su najbolji na svijetu - ko sto i ne mislim - da bih ih voljela najviše.

A sad Lea da pokusam da se osvrnem na tvoj komentar... Moje dijete, kao i svako, nije rođeno savrseno već sa vrlinama i manama. Prihvatiti nečije mane zdravo za gotovo i reći da je bas i upravo takav SAVRSEN, je apsurd! Moja cerka je još od najranije dobi pokazivala manjak strpljenja. Npr. dok još nije ni puzala, dok je samo sjedila, ona bi se igrala samo sa igrackama koje su joj na dohvat ruke i za koje ne mora da se potrudi da ih dohvati. Ona bi pokusala jednom i kad ne bi uspijela, jednostavno bi svoju paznju usmjerila na neku drugu igracku.

Tako i sad, kad je veca, vidim isti problem pri pisanju slova npr. Znaci ako joj nešto ne ide iz prve od ruke, ona odustaje. Nema strpljenja da ulozi potreban trud da bi uspijela. Kad ne dozvolim da odustane već zahtijevam od nje da istraje, tj. da se potrudi i da napise slovo koje joj teze ide, ona to radi u ljutnji gdje pocinje sve da joj biva krivo - od olovke, sveske, gumice pa nadalje. Onda se ona dovodi u takvo emotivno stanje gdje dozvoljava da je sitnice poput pomenutih izbace iz takta i gdje se njen bijes zavrsava ili placem ili grebanjem same sebe ili istresanjem na gumici/olovci, itd. A to, ako se ne radi na sanaciji istoga, će tek postati veliki problem kad gospodjica krene u skolu. Ja apsolutno nemam namjeru da sjedim i radim njene domaće zadatke samo zato jer ona nema strpljenja za iste. Ja sam svoju skolu zavrsila. Moje domaće sa mnom niko radio nije. Znaci, ja odbijam da prihvatim trenutnu dozu njenog nestrpljenja iz mnogo razloga, a najvazniji i najbitniji je da će joj ta vrlina dobro doći u zivotu uopste. Bitnije mi je izgraditi kod nje disciplinu i nauciti je da se trudi, da ne odustaje olako i da bude strpljiva, već da sutra baca tantrume kad joj nešto ne bude islo od ruke. Ne želim da sutra ne može da upise smjer koji bi zeljela jer eto nije imala strpljenja da vjezba matematiku npr. Ne želim da sebe, sutra, zbog nedostatka strpljenja uskrati za duhovni i emotivni mir.

Po tvom vidjenju stvari konkretno na ovu temu, znači da se svi radjamo savrseni i da ne treba u zivotu da tezimo ka boljitku. Ne treba da evoluiramo. Znači da roditelji koji imaju bolesnu djecu ne bi trebali da im traže lijeka ili nacina da olaksaju to njihovo stanje. Znaci isto da žene koje ne mogu da zatrudne prirodnim putem, ne bi trebalo da se upustaju u vjestacku oplodnju već da se pomire sa svojim savrsenstvom. Govorim uopsteno o fizickim i psihickim manama i vrlinama, prednostima i nedostacima.

Lea a zašto si otvorila ovu temu? Da vodis rasprave sa majkama ciji je recept vaspitanja bolji i uspesniji? :))))

meni se mnogo svidja kako je ovo sumirano:

„Ali sam uvek znala da ima magicnu podrsku oditelja za koje sam ja najbolja na svetu!”

dete treba da zna da je svojim roditeljima najbolje i najlepse i najpametnije sto nikako ne podrazumeva da je najbolje, najlepse itd... na svetu, a još manje znači da kad nešto zabrlja ne treba da dobije predavanje na temu... i uopste ne razumem po kojoj logici se izvlaci zakljucak da jedno iskljucuje drugo...

Mia, jedno je tepati svome detetu da je za tebe najbolje na svetu, a drugo je misliti i imati u glavi da je najbolje na svetu, jer kad to mislis onda ocigledno smatras da je bolje od sve druge dece. Ti ocigledno tako nesmatras i to je ok. A ovo za hvaljenje svoje dece sam cisto dodala, jer sam naisla na mnogo takvih roditelja koji konstantno pricaju i hvale svoju decu.

A moje pitanje je za meme koje svaki dan govore deci da su najbolja na svetu. Kako mozete biti sigurne da im to necete usaditi u glavu i da će jednog dana smatrati da su bolji od druge dece?

Deca prepoznaju ljubav i paznju i bez da im govorimo da su najbolja i najlepsa na svetu. Dovoljno je da im govorimo da ih volimo svaki dan, da ih mazimo, pazimo, i pruzamo im podrsku. Moja curica već sad zna da ako se udari da dodje meni i stavi svoju glavicu na moje rame dok neprođe bol. Nezna šta znaci kad joj kažem „ti si najbolja na svetu' ali zna da na mene može da se osloni i da ću ja da joj pomognem kad joj je teško.

Reci su samo reci i mogu da budu prazne ako se ne pokazu i ne praktikuju u svakodnevnom zivotu i uzgoju deteta. ”

Pa sa obzirom da ga obozavam naravno da mislim da je najbolji i sve ostalo sto sledi :)
Nikad nisam razumela moje roditelje, ali sad razumem. :)

moj sin ima slikovnicu o tri mala medvjedica(na engleskom)
pa čak medo i medica kažu svojim medama da su najablje,najljepse i najdivnije mede na cijelome svijetu:)) hoće reci ove rijeci imaju carobnu moc:)

ja sma ubjedjena da su svim uspjesnim a u isto vrijeme zdravim ljudima , mame i tate govorile da su najbolji i najljepsi na cijelome svijetu.

Ja sam svojoj deci govorila da su najlepsi, najpametniji i ostalo naj..naj ali me oni odvikose od toga:)))

1.
-gde je mamin najlepsi decko?
-nisam najlepsi, sto me lažeš?

2.
-Bravo! Dodji da ljubim najpametniju glavicu!
-Nisam ,najpametniji! Istu ocenu je dobio i taj i taj drug!

Moja deca imaju realnu sliku o sebi i znaju da sam uz njih pa makar i ne bili naj..

Deca su sama shvatila ono čega se neki ovde plase: neke se pohvale moraju zasluziti radom. Ali moje pohvale o njima kao osobama (najboljim na svetu!) deca zasluzuju time sto su rođena. Moju ljubav i podrsku ne moraju nicim da zasluže, ona im je na raspolaganju dokle god je zivota u meni. Svako dete je savrsenstvo. Lepota je u oku posmatraca, zar nije?
___________________________________

To je tačno. Samo ne vidim da su majke pricale drugacije od ovoga sto si ti napisala?
Svaka majka je rekla to na svoj način. Nasu ljubav i podrsku deca ne moraju da zasluže, jednostavno im je data samim rođenjem.
Sve metode vaspitanja koje sam procitala na ovoj temi su mi ok, nijedna nije pogresna.

Bitno je da dete zna da je ORIGINALNO, JEDINSTVENO, VOLJENO, da uvek ima podrsku i ljubav roditelja i u dobru i u zlu. A kojom metodom će roditelj to uspeti da realizuje- da li time sto će mu govoriti NAJBOLJI SI NA SVETU ili nekom drugom metodom, manje bitno.

lea,
vidis meni je neprirodno da detetu kažem: volim te i da ono meni isto odgovara.
to se zaista podrazumeva, kao da kažem 'danas je nedelja' i sl.
druga je stvar ohrabrivanje, koje detetu bas treba i oni to shvataju kao ljubav, vise nego prazne reci. mislim da će se svako dete vise obradovati jednom 'bravo', nego praznom 'volim te'.

meni roditelji to nikada nisu govorili, niti su to tražili od mene, a ljubavi su mi dali toliko na milion drugih nacina, da se i sad na nju zestoko oslanjam.
uvek sam se osecala voljenom i bez tih fraza iz dinastije i dalasa:

i love you- i love you too bla bla

Baby potpuno se slazem sa tobom. Moji roditelji nikada nisu nama govorili „volim te”, ali nikad nismo sumnjali u njihovu ljubav. Moj otac dan danas poleti da me zagrli i poljubi svaki put kad me vidi. Ja prepoznajem njegova osecanja na druge nacine. Kao naprimer, ako se razbolim i on se razboli sa mnom i neprestalno misli na mene i proverava ako sam ozdravila. Meni su recimo ovakva djela mnogo znacnija od reci.

Ja sam se toliko raznjezila odkako se malecka rodila da od silne sreće i ljubavi joj kažem da je volim par puta na dan. Ove reci nisam nikada izgovarala među roditeljima, bratom i sestrom jer nismo tako odrasli i nismo navikli na to. Nikada neću ocekivati da moja cerka meni uzvrati i kaže „volim i ja tebe” jer se to podrazumeva. A znace i ona da ja nju volim i bez da joj govorim svaki dan.

Još da dodam, da meni, bratu i sestri ništa nehvali sto nam roditelji nisu govorili da nas vole, da smo najbolji na svetu itd...Pokazivali su nam to na druge nacine i svo troje imamo samopuzdanja i znamo da smo za njih najbolji iako nam to nisu govorili svaki dan.

„Pravo da ti kažem pomalo mi je tuzno to što tvoja cerka treba da radi na sebi da bi bila bolja. ”

Lea, izvini, pitanje se jednostavno samo namece-sto tebe boli za tudju decu? Ocigledno si ubeđena da si vrlo dobra majka, što ne poricem,i to saznanje bi trebalo da ti bude dosta da si zadovoljna. Mislim da je smesno sto postavljas ove teme da preslisavas ko šta prica i šta radi sa svojom decom, da bi ti sebe upoređivala i postavljala se kao svemogući primer.
Šta ja pricam/radim sa mojom decom-MOJA STVAR.

Tema je glupa ,ne može gluplja biti.Sad postavi neku -Kakav je ukus cokolade? Pa da vidimo koja će najtacnije odgovoriti.
Neke stvari se podrazumevaju, ne treba gubiti vreme objašnjavajuci ih.

Joanna, svaka ti je reč na mestu!

Haha baby, luda si ;-))
Moja mama se isto mnogo žrtvovala za nas i milion puta dokazala da nas voli iako nam to nije govorila, ali ipak ja mojoj malenoj ne mogu da izdržim a da joj ne kažem da je volim, to mi dolazi samo od sebe, sto kažu, izunutra. Nekad je gledam kako spava pa joj sapucem kako je volim i kako je ona moj andjeo. I ona mene ponekad spontano zagrli pa mi kaže da me voli ili da sam najbolja mama, na primer dok plesemo i kad je srećna. Po meni to nisu prazne reci i znace mi puno, i to je način da se iskaze ljubav.
Nego zenske, govorite li vi vasim muzevima da ih volite ili se i to podrazumeva? :-)

evo jacu ujutru umjesto dobro jutro dragi da mog dragog zavalim stosom u nos, a malisu ću da ispucam varnjacom po guzi, da mi se nedaj boze ne uborazi.

a sebe su da smokaznim već, jer uvidjam postajem proamericki raspoložena, ispoljvam previse emocija prema bliznjima:P

zeljo,i moj otac je bio cvrst ko stijena, prije bi mu odbio bubreg negoizvuk'o neku toplu riječ, njegov brat je bio susta suprotost,kao mala sam zavidjela njegovoj djeci, i potajno prizeljkivala daje njihov tata moj tata:(

vjerovatno je taj njegov drvenasti stav ostavio posljedice na moj psihicki razvoj:)), ali i na nas odnos:(

sada bi on, jadnicak, da me mazi i pazi,a meni shega, ipak sam ja žena u godinama,ali pustim ga da to traljavo odradi cisto da mu uljepsam dan.

jeste moj cale bio o.k lik i dobar stratelj svojoj porodici, dobar otac, da je bolje znao sigurno bi pruzio, valjda je trebalo da me dobro pozeli te da shvati šta je sve propustio,sto je svakkao tuzno i ne bi mu bila u kozi:(

„Ja sam vrlo prakticna - zayebi ti meni volidbu u magli i prazne rijeci. De ti meni pokazi da me volis.”

Možda nema veze sa temom, ali kada se već razglaba o svemu, meni su ove reci Puste Zelje malo grube. BTW, ja ti nisam lupila minus, jer se ne bavim ocenjivanjem tudjih reci i mišljenja.
Pa zar oni roditelji koji se nisu „snasli” u toj krizi i deci nisu uspeli da obezbede nešto mnogo vise od „volidbe” ne vole svoju decu, jer nisu znali prakticno da upakuju svoju ljubav i pruze konfor. Ja npr ljubav mojih roditelja nisam nikada ocenjivala kroz prizmu materijalne stabilnosti ili onoga koliko su se oni potrudili oko mene.

Summa summarum, svi mi definisemo ljubav na svoj način i tako je i osecamo i pruzamo. I Joanna je upravu, o ovome ne vredi raspravljati.
Ali, to i nije bila tema. Tema je bila nabolja deca na svetu.

Samopuzdanje se ne stice time sto 'cujes' da si najbolji, najljepsi, najpametniji. Dijete kao i mi odrasli gradi samopouzdanje sirinom iskustva i raznoraznim malim i velikim uspjesima.

Ja sam mišljenja da djeca i te kako znaju kad su u nečemu dobra a kad nisu i nema tih rijeci kojima roditelj može da zamagli oci djetetu i da mu pomogne sa izjavama tipa 'ti si najbolje dijete na svijetu'. Znaci, reci djetetu 'najbolje si svijetu' neće doprinijeti 'boljem samopouzdanju'. Tu ima mnogo vise faktora nego par rijeci tipa 'najbolje dijete na svijetu'.

Za mene moja djeca i jesu najbolja, ljubim ih, mazim ih, kažem im da su 'za mene najbolja djeca na svijetu' al' to nema nikakve veze sa njihovim relativnim poredjenjem sa ostatkom svijeta. Pricam im price o tome kako je 'Bog mami poslao najbolje dijete sto je imao u invertaru samo za mene, da smo mi određeni jedno za drugo još i prije rođenja i da će mama da ih voli najviše na svijetu zauvijek'.

Ipak, nisam mišljenja da ih treba dizati u zvijezde, pricati im bajke kako su 'najbolji na svijetu' kad je nešto 'specificno' u pitanju (recimo mi na gimnastici i poslije pricamo o casu pa da ja kažem 'bila si najbolja, itd'). Sasvim nepotrebno, moje mišljenje je da je najbolje reci 'bravo na trudu, bas si dobro odradila to i to, ovo drugo će uzeti još malo vjezbe, itd'. Znaci sve specificno, definitivno sa specificnim pohvalama ali i relana ocjena a ne 'kujem te u zvijezde samo zato što si moje dijete'.

Ne slazem se uopste da se 'rijeci podrazumijevaju', da se samo akcijom pokazuje vrijedna ljubav. To je odlika naše kulture koja je proizvela mnogo nezadovoljnih ili iskomplekisranih ljudi. „Nasa” svaka lijepa riječ je „SKUPA DO ZLA BOGA”. To se vidi od dana do dana na ulici pa tako i u porodicama. Nije dovoljno samo 'raditi dobro za dijete'. Mislim da i te kako treba reci djeci po milion puta na dan koliko su voljena, kad nešto urade dobro (specificna pohvala neke radnje), neće nam jezik otpasti od lijepih rijeci. U nasoj kulturi je premalo 'pohvala'. Svi se nešto ustrucavaju da 'hvale' i 'zahvale' jedni drugima, a ja sam mišljenja da lijepa riječ svakom mnogo znaci, pa čak i onima koji su mišljenja da je lijepa riječ i prazna riječ jedno te isto. Meni teško pada cuti roditelja koji ne zna nešto lijepo reci svom djetetu i kome dijete uvijek ima 'mjesta za dogradjivanje'. Razumijem ja da treba da budemo 'realni' ali isto tako, ako ti roditelj neće biti najveca fizicka i verbalna podrska, onda se takva potvrda obično trazi sa strane (sto većinom vodi do nesigurnog ishoda). Usta mi neće odpasti od iskrenog hvaljenja - vise primjetim dobrog nego lošeg i to kažem pa čak kad znam da će neki 'skeptici' (obično našeg porijekla) misliti da su 'lijepe rijeci isto sto i prazne rijeci'. Ja znam šta mislim a drugi može da sudi kako hoće.

hahahah isidora, dobra fora 'omlet'!

da iskreno kažem ka sam prvi put videla to 'i love you' deci u dinastiji, koju smo gledali zajedno sa komsijama i ništa nismo shvatali.

moja komsinica je kristl zvala 'kristilka': 'oh blake' shmrc shmrc shmrc
moj tata se smejao sto mi nismo treptali dok smo gledali i stalno je govorio i love you, i love you too, a samo jedno drugom namestaju da ih ubije struja :)
pitaj boga šta je on gledao!

blondinka
(avanturista)
27. februar 2011. u 13.43
Joanna, svaka ti je reč na mestu!

_____________________________________

I zbog ove izjave Blondinka popije dva minusa.
Bas bi bilo interesantno da se jave te lupacice a ne da se kriju:P

Layla

A gdje sam ja napisala da je los roditelj onaj koji nije mogao djeci da pruzi sve sto je želio u nekim teskim uslovima? Generalizovati ovakve stvari je gotovo pa nemoguće zbog mnogo razlicitosti među samim ljudima i njihovim sudbinama. Ja sam govorila iz svoje perspektive. Ono sto želim da kažem Layla je da je i moj otac, kao mnogi ostali, mogao da se trudi do besvjesti da ponovo bude direktor, jer zaboga, njemu je ispod casti raditi poslove ispod njegove strucne spreme. Ali nije, već se prihvatio alternativnog posla da koji mu je omogućio da se brine o svojoj porodici. A priznaćeš, kod nas je i previse propalih direktora, inzinjera, itd. U svemu tome, za mene je najbitniji trud.

Tepam i ja svojoj djeci; mislim da bebu poljubim pa bar jedno 1000x na dan! Kad god mi je pri ruci (kad je nosim), ja je cmacem. Ovu stariju cmacem kad to dozvoli. Pa kažem i ja svojoj bebi dok joj tepam da je najbolja beba svih peJioda:) Tako sam svojevremeno tepala i starijoj. Ma nema šta im sve nisam govorila. Međutim beba je beba, a dijete ipak razumije pa se trudim da joj govorim istinu kad je hvalim. Ma ustvari, uopste se ne trudim; takav način mi se prirodno namece. Znaci apsolutno nisam skrta na rijecima hvale kada i gdje treba, ali da ja svojoj djeci govorim krajnje ozbiljna da su najbolja na svijetu samo zato eto jer su moja i jer postoje... Ma dajte! Pa ne znam zaista kako blaze da okarakterisem takvo ponasanje već kao jednu veliku nesigurnost roditelja u samog sebe. Moje dijete mene treba da postuje sve dok se brinem o njemu. Ono ne mora i da me voli samim tim jer sam mu majka - to je nešto što se zasluzuje i osjecanje koje se razvija kroz interakciju. Isto tako smatram da nisam duzna svojoj djeci svakodnevno izjavljivati ljubav i govoriti im kako su najbolji, samo zato jer postoje eto.

koja nebuloticna tema

:-)) blondi, lijepo receno (da prikupim još koji - jer - i - daju +).

meni je recimo ovaj clanak objavljen nedavno u Time magazinu super (ko ima vremena da cita)- da ne bude zabune, ovaj vid odgoja mi je stran i ekstreman svakako, ali ponekad poželim da su moji roditelji možda bili malo istrajniji da podrže (i da insistiraju) neke moje talente koji su prohujali kroz milion i po sekcija i aktivnosti kojima sam se bavila i koje su mi omogućili da probam:

http://www.time.com/time/nation/article/0,8599,2043313,00.html

Lea, meni se čini da je ovo tvoj fazon – postavis temu bez da izneses svoj stav i onda čim se prvih par diskutanata javi sa stavom koji vuce na jednu stranu, ti automatski zauzmes stav na drugu stranu. Meni lično ne smeta, sposobna sam da zaobidjem nešto sto mi je bezveze, ali eto uvijek upecas par njih da ti omoguće stvaranje „opozicije”.

P.S. Moja djeca su najbolja i najljepsa. Pricam objektivno. :)

Pretpostavljam da je moja namera bila da podelim to sa vama... Da potapsem po ramenu one koje su shvatile to isto i lagano poguram one koji još nisu.

===

Kao sto vidite iz gornjeg pasusa, Lea bi da nas potapse po ledjima ili pogura i nauci pameti. Sto sve pogresno shvata, to bih joj oprostila, al' sto popuje to ne mogu...

LeaDiKaprio
(shumska)28. februar 2011. u 11.34Ja detetu kažem da je najbolje na svetu jer po mojim kriterijumima JESTE najbolje.
_________________________________________

OK, shvatam i razumijem - po tvojim kriterijumima.

Mene cudi kako je moguće da je na tvojoj tabeli drugacije stanje... #1 na tvojoj tabeli mora da se zasluzi. Drugim rečima, kceri moja budi malo ono sto nisi (strpljiva) da bi po mojim kriterijumima bila dostojna moje pohvale.
________________________________________________________

Kod mene sve mora da se zasluzi. Ako nije strpljiva, sigurno da taj nedostatak neću da joj hvalim. Hvalicu neku drugu osobinu za koju smatram da je dobra. Takodjer ću da pohvalim i njen trud. Nema tu šta da se razumije - to je jednostavno tako. Djelimicno zbog mojih pogleda na postojanje. Vidis, ja ne smatram da moja djeca nisu htjela da se rode i da je sve tu samo moja odgovornost. Onoliko koliko sam ja zeljela da ih rodim, toliko su i oni zeljeli da budu rođeni i da im bas ja budem mama. Zivot je proces i mi smo tu da ucimo jedni od drugih; kako oni od mene, tako i ja od njih. Ja nisam tu da ih tapsem po ramenu kad naprave glupost.

Eto npr. jucer je moja cerka nešto sto bi realno trajalo svega 2 minuta, pretvorila u sat vremena a samo zato jer sam je prekinula u igri da bi otisla da se umije, i opere ruke i zube. I takav njen bunt i negodovanje na nešto sto jednostavno mora da se uradi, se ponavlja SVAKI dan. Onda je gospodjica u ljutnji pljesnula rukama i sva sapunica je odletjela na ogledalo. To i nije problem, samo sam joj rekla da kad zavrsi sa umivanjem da će lijepo da obrise ogledalo. I to je ona uradila. Međutim, onda sam tražila od nje da mi svojim rijecima isprica šta se desilo, tj. da kaže da je bila ljuta, razlog iz kog je bila ljuta, šta je uradila u ljutnji, i šta je kasnije morala da uradi da bi popravila ono sto je 'pokvarila'. Znaci, ona je u dobi kad mene ne zanima kazna niti time-out i neka glupa odbrojavanja. Ja hoću da ona razmišlja o svojim postupcima i da razgovara o svojim emocijama. I zamisli, ona bi pocela da nešto mumlja, nejasno i tako nakon 5 minuta cekanja ja je ostavim u WC-u da sjedi tamo dok ne bude bila spremna da mi kaže ono sto sam tražila od nje. I povremeno udjem da provjerim da li je spremna, krene razgovor, a ona i dalje mumlja...a ja opet zatvorim vrata. U jednom trenutku čak zaboravila i zašto je bila ljuta!! I tako je sjedila skoro pa sat vremena dok konacno nije ispricala šta se dogodilo. I je l ja treba za takavo ponasanje da je potapsem po ramenu i kažem da je najbolja?? Ma daj...

Pusta, svidja mi se kako razmišljas.

Samo, pominjanje sizofrenije će sada da otvori Pandorinu /Leinu/ kutiju te ćemo sledećih 15 postova citati psihologiju i dijagnostiku koju ni sama neće razumeti.

Ajd da se kladimo da će opsovati već u sledećem postu.

I meni se dopada kako pusta razmišlja. Drugacije od mene, ali u tome je car komunikacije i sagledavanja stvari iz nekog drugog ugla. Može na ovim diskusijama covek svasta nešto da nauci.