bas ništa,ni na bolje ni na gore.

jedino sto sam skoro primetila je da mi se mozak ponovo prikljucio u zadnjih mesec dana otkad sam prestala da dojim (zadnje 4 god ili sam trudna ili dojim:))

-Stopalo mi poraslo za pola broja.
-Zglobovi me ubijaju i vise uopste nisam u stanju da odvrnem zapecene poklopce na teglama.
-Pamcenje me je totalno izdalo, mada svi kažu da se to vrati ali evo ja opet trudna i još uvek „luda”...
-Kad dobijem mecu vise me ne boli manijacki par sati pa da prođe, već sad boli potmulo i slabasno par dana, i nikako da prođe:) Ali makar više ne padam u nesvest.

Iskreno govoreci sve mi ove promene ni malo ne prijaju, bojim se šta će tek biti nakon ove druge trudnoće. Treće dete bih verovatno imala da neko drugi bude trudan umesto mene, a ovako - nema sanse. Trudnoća uopste ne prija mom telu a ni mojoj psihi.

Nisam nikad imala bolne cikluse, ali sad nemam čak ni bol u grudima ranije sam imala i znala kad će da krene, a sad ništa, vucaram uloske tokom celog meseca jer nemam ppredznake ciklusa, samo krene. A inače imam manje vremena za sve, najviše mi je zao sto mm i ja ne provodimo zajedno kao nekad. Da ne pricam o grudima, to mi je najzalije sto su sad ko dva mrtva pacova a bile su ko dinje :-D (kakve li c ebiti posle drugog deteta?)

Nešto mi se snizio prag tolerancije, to me zabrinjava.

Vodolija, dobro dosla u klub. I meni rade znojne zlezde kao lude. A i dezodoransi ne pomazu kao nekad.

- tolerantnija (čini mi se)
- strpljivija
- neorganizovanija (nisam ni pre bila nešto posebno organizovana, ali sada...)
- nema se vremena za fiz. aktivnosti (one sportske mislim :D), dakle zakrzljala sam

vremenom ću još nešto primetiti.

dok sam isla u skolicu za trudnice, babica sto nam je drzala predavanja jednom rece „svaka trudnoća podmladjuje ženu za dve godine”. Cesto se setim tih njenih reci... Ma kakvi! evo još malo pa će godinu dana od porodjaja znaci još uvek imam podocnjake i tamne krugove oko ociju, sto pre nisam imala, imam i visak sala na stomaku a pre sam bas bila vitka u struku, po ceo dan na nogama, uvece kada nađemvremena za sebe i malo izmasiram stopala uh kako boli, kapilarcici popucali ovaj jedan veci još vise se uvecao, telo mi vise nije elasticno kao pre, ledja me bole - odkidaju (tri puta dnevno po pola sata nosim bebca dok ga uspavljujem u pozi ramena privijena napred a stomak ispao, da ne racunam i povijena ledja dok ga presvlacim opet dva tri puta dnevno i vodjenje dok hoda) na sreću te sam narucila onaj magnetni drzac za ledja, stize za par dana.I plus briga i sikiracija sto slabo jede i ima manjak gvozdja. Ali.. ništa lepse kada mi pruzi rucice da ga uzmem i onda nasloni glavu na moje rame ili kada ga ostavim malo kod babe i ne vidim ga dva tri sata i vise a onda dodjem po njega, pa njegovoj sreći nema kraja a ni mojoj. Zivot je postao malo naporniji ali lepsi i ispunjeniji!

Zivot mi se promenio totalno. Osetila sam ljubav kakva se ne može ni zamisliti a ni opisati već treba osetiti. Moji prioriteti u zivotu su se maksimalno promenili.

Moja predivna kosa, koja je bila još samo lepsa u trudnoći se totalno ... nazalost, ali u zadnje vreme vidim da to ide na bolje.

Glavobolje i bolovi u zeludcu me rasturaju i to mi jako teško pada. Mislim da sam premlada da bih već sad muku mucila sa tim :(

Nedelju dana pre menstruacije svi iz moje okoline znaju da ja trebam da dobijem jer se bukvalno pretvorim u drugu osobu. Tih nedelju dana budem uzasno depresivna :(

Ima i pozitivno i negativno.
Prvo pozitivno:
- čini mi se da vise razumijem ljude oko sebe, postala sam toplija, ali i jača
- kao i svima, prioriteti su mi totalno izmjenjeni, brinem većinom oko bitnih stvari u zivotu
- generalno imam opusteniji stav o zivotu
- još uvijek nosim isti broj cipela, jeee:)

Onda negativno:
- proruznila sam se:( postala sam deblja i sama sebi izgledam starija (pogotovo sad u drugoj trudnoći), tjesim se da kad zavrsim sa trudnoćama i dojenjem vracam se malo sebi, znaci sport i ostalo...
- odnosi sa muzem su potpuno drugaciji, trazimo način da 'redefinisemo' nasu vezu
- hronicni, konstantni umor, neispavanost, nedostatak vremena za sebe...al ajde valjda će biti bolje...

Fizicki sam se vratila skoro 100% u normalu tek kada mi se vratio ciklus, godinu dana posle porodjaja. Od promena primecujem samo da mi je koza postala malo suvlja.
Psihicki, sad tek kapiram šta je to kad si cool :-))
I još cekam da mi se mozak ukopca ;-)

Meni usporila stitnjaca (desava se kod 5% žena poslije trudnoće), pa su se i kilogrami zalijepili, koza i kosa isusile, zaduvala bih se od 5 min hoda. 3 godine kasnije sve se to popravilo osim kg kojih još imam 7-8 viska. Estetski mi ne smetaju (posebno u predjelu grudnog kosa ;-)), ali se osjecam malo truntavo :-)

Pojacale su mi se i proširene vene, ali mora covjeku nešto faliti.

Mozak mi je proradio punim kapacitetom 2 godine nakon poroda - ili mi se samo tako čini :-))

Raspoloženje mi je isto kao i ranije (uglavnom suncano do umjereno oblacno :-)), samo muza nešto sve vise volim i ne svidja mi se to :-)

- imam cesce glavobolje nego pre porodjaja
- hrana mi je veoma slatka i primamljiva
- ruke i noge su sada sasvim tople uvek ,pre su mi i u sred leta bile ledene
- manje imam strpljenja,ali vishe razumevanja i prihvatanja..sto je možda u sukobu jedno sa drugim ...ali eto:)
- nisam primetila da mi je stopalo poraslo ali sam primetila da sam ja sva cela porasla hehehheh
- problem sa pamcenjem i koncentracijom sam imala veoma izrazen u toku trudnoće i neko vreme posle porodjaja