Ista stvar. Djevojcica 2 godine i 4 mjeseca. Kod kuce jedan jezik, u obdenistu drugi. Prica ona, ko navijena, ali pola je ne razumijemo. Neke rijeci su na engleskom, neke na nasem, neke na njenom izmišljenom jeziku. Dok god pokazuje inetersovanje za govor, fond rijeci raste... ja nisam previse zabrinuta. Razvoj govora je individualna stvar. Istrazivanja su pokazala da neka djeca pocnu da „pricaju” sa godinu, a neka ne beknu ni do 3, ali zato kad razvezu... presisaju one sto su poceli sa godinu :) Prati djete da li ima ikakvih naznaka napredka i ne poredi previse sa drugom djecom. Ako su i dalje zabrinuta, potrazi mišljenje strucnjaka. Iskreno, mislim da nema razloga za zabrinutost.

^
Pa i nije govorila o zabrinutosti razvoja jezika već o ucenju i savladavanju maternjeg naspram jezika sredine.

I ja želim da čujem iskustva drugih, prolazimo kroz sve to upravo sada. Mojoj curici je 18 mjeseci i ne prica bas, vise brblja na svom izmišljenom jeziku.Ne znamo bas mnogo djece ljudi iz naših krajeva plus ona ide u vrtic 5 dana pa je bas okruzena engleskim. Primijetila sam da ne mijesa rijeci koje nauci na srpskom i engleskom (osim 'hi' i 'bye' i 'yummy') Ja joj pustam dosta muziku na srpskom i pricam dok me grlo ne zaboli. Jako bih voljela da nauci srpski iz milion razloga i na tome ću se truditi. Dvojezicnost nije balast već nevjerovatna prednost.

Maka i ostale mame...
Moja deca su rasla u sredini gde se pricao materinji jezik i kuci i van kuce i obojica su progovorila posle 2. rođendana, kako to obično i jeste slučaj sa decacima. Do je cerka mog sina sa dve godine razgovarala o ozbiljnim stvarima, moji su se vise bavili gestikulacijom i uglavnom se sve svodilo na to - jezik ruku, tela, mimiku. Od druge do druge i po godine kreće ubrzan razvoj govora ali govor je pomalo zaostajao u pracenju mišljenja - osetila sam i videla da dete u svojoj glavi zna da sklopi recenicu, ne znam kako da to objasnim a da ne ispadnem „vidovita Zorka' koja lupeta...ali kada krenu da govore, kreće bujica reci i ponekad nisu uspevali da se nose sa time.
Uglavnom oko treceg rođendana, situacija se smiruje i deca savladavaju govor u punom smislu. Npr. stariji nikada nije ni tepao, mladji je tepao a sada sa 3.5 godine uveliko koristi reci tipa ”zadovoljan sam„, ”uzmi u obzir„, ”ne pada mi na pamet„, dakle konstrukcije koje su prilicnije starijoj deci.

Dete treba poticati na govor ali ga ne na opterecujuci način. Muzika na materinjem jeziku u pozadini, citanje knjiga, ucenje pesmica...pustiti detetu da uci kako je njemu lakse,uvek ga neprimetno ispravljati, kada pogresi ponoviti za njim recenicu ali pravilno i ne padati i sami u zamku tepanja.

MIslim da svako dete ima individualan razvoj a pogotovo govora i da roditelj može da oseti tu finu nijansu između trenutnog zastoja ili naglog skoka u ucenju govora ili kada nešto nije u redu. Nema veze sto skracuje reci, važno je da veze pojam i reč, da sklapa recenicu, da ga ispravite polako kada pogresi, da mu pokazujete pojmove na slikama i objašnjavate, da razgovarate sa njim lakim i jednostavnim recenicama koje može da razume.

Maka, nemas nikakvog razloga za zabrinutost, takvi su bili i moji decaci a sada da vidis ovoga od 12 god, nikada ne bi verovala da je progovorio kasno.”

Ni moj brat do 3 godine nije imo sto zamjerit :)

Moja mala je pre mesec dana napunila 2 godine i najviše prica neki nemusti japanski.. Zezam se, ali ima taj neki svoj jezik koji je najviše u upotrebi. Ja sam definitivno ustanovila da nju zbunjuju ta 2 jezika u kuci ali kod nas su neophodna jer se sa neni sporazumeva na engleskom. U novembru smo bili u Srbiji (tada je imala 23 meseca) i do tada nije bila voljna da ponavlja ni za kim, odjednom tamo sve ponavlja, od prvog dana, raspricalo se dete skroz. Čim smo se vratili nazad u Dubai ucutala je i vratila se na to pomalo. Sada sve miksuje - oko, nos, mouth, ears.. Još je kod nas arapski zastupljen na TV, mada to bas izbegavam. Obzirom na taj miks jezika u kuci tek ne znam kako da joj iskristalisem srpski od engleskog jer se i sama toj ženi obracam na engleskom a onda njoj na srpskom i verovatno je ja najviše zbunjujem.

Ja sam cekala da postavis temu.

Evo našeg slučaja. Stariji sin, kod kuce samo srpski do 2.5 godine kad je krenuo u vrtic. Engleski je znao sa tv-a i iz parka. Nikakvih problema nismo imali i nismo ga ucili da prica engleski. Sad je drugi razred engleeski prica bez akcenta, kuci samo srpski ali se malo frlja sa padezima i rodovima. Jednom sedmicno ide u srpsku skolu.

Maldji sin sad 4 godine star je isto krenuo u vrtic kad je imao 2,5 godine. Poceo je da sastavlja recenicu od 3 reci bas kad je krenuo u vrtic. U vrticu su mi skrenuli paznju da se ne odaziva na svoje ime i da imaju utisak da ne razume šta mu pricaju, ne saradjuje samo pokazuje rukom kad nešto hoće, to je bilo kad je imao 3 godine.

Ja po prirodi nisam panicar iako volim sve da ispitam i ako treba da pomognemo. Predlozili su nam da se obrate sluzbi koja vodi racuna o svemu ovome i nadgleda decu ako imaju nekih problema. Ja sam naravno pristala na sve i na prvom sastanku sa zenom koja je pratila mog sina, prvo pitanje je bilo kako se izgovara njegovo ime? Svi u vrticu su ga igovarali drugacije, sto sam ja primetila i to pripisujem mom propustu da ih nisam ispravila na vreme, vodeci se time da moje prijateljice smatraju da preterujem sa insistiranjem da se imena izgovaraju onako kako se originalno izgovaraju...ali to je već druga tema.

Ime je tipicno srpsko ali nije teško za izgovor nema ni DZ, S, NJ, LJ ne moraju da lome jezik da ga izgovore. Drugo na šta mi je obratila paznju da on kad ispade iz rutine tipa, obukli su se da izadju napolje ali jednoj devojcici je krenula krva na nos i morali su da odloze izlazak. On to nije prihvatao i bunio se. Da vas ne zamaram sa detaljima ukljucili smo i logopeda (Speech Language Pathologists) i upravo sam dobila njen izvestaj šta ona misli da zaostaje u govoru i da bi trebalo kreuti sa terapijama. Ujedno i nas upucuje kako treba s njim razgovarati i na šta obracati paznju.

Iskreno ja zbog ovog ne brinem jer vidim da svaki dan jako puno napreduje. S njim u kuci i dalje pricamo srpski jer vidim da mu isto nedostaje. Logoped nam je rekla da nastavimo da govorimo srpski s njim i da mu svaki dan proširujemo recnik. On sve vrlo lepo prihvata i voli da uci, čak i sam trazi. Ona je uradila test s njim Clinical Evaluation of Language Fundamentals (CELF Preschool-2) i sve su mu ocene 5 i zastoj u govoru deley -significant. Još treba da razgovaram sa njom i ispitam sve detaljno jer sam tek dobila izvestaj.

Inače odlično barata sa loptom, naucio je plivati sa 3,5 godine tako da sa koordinacijom je bolji od mog starijeg sina. Voli da se igra sa drugom decom a od pre mesec dana je u fazi kad je sve njegovo i on je uzeo prvi (a nije) znaci poceo je da laže ali onako naocigled. Uvek mora da je prvi i da je on pobednik. Sa bratom se odlično slaze.

Evo zbog čega ja najviše brinem.

1.Trebalo nam je mesec dana da ga naucim da je 3 godine star ali kad smo mu rekli da će ići u skolu kad je 4 godine star vise nema sanse da kaže da je 3 godine star (prošlo leto) i n ne ide u vrtic već skolu kao i stariji brat.

2.Sa ucenjem (kroz igru i kad on hoće a zapravo sam trazi)koristimo divnu knjigu od kreativnog centra sa brojevima, i on ima problema da prepozna 3, 4, 6, 7, 8, ali zna da broji i na engleskom i na srpskom. Na svakoj strani je jedan broj i kad se otvori pola strane možeš izbbojati recimo 3 slona, 6 krokodila i znaš koji je broj. Ja sam prestala otvarati stranicu da broji i on ne može reci koji je broj Onda je krenuo da kad vidi broj 3 napravi prstima broj 3 i izbroji i kaže broj 3.

3. Crvenu i zutu boju, nikad ne zna, mislila sam da ne raspoznaje ove boje ali kad mu kažem da je crvena i trrazim da mi pokaze još nešto crveno, nema problema sa time.

4. Kad neće nešto da uradi, ma koliko ja govorila i objašnjavala zašto tako treba, nema sanse da popusti i odustane ali bukvalno nikad nije popustio padne u histeriju i ja imam utosak da se blokira i da ne cuje šta govorim iako posle kad se smiri i ja mu pokazem sasvim je svestan sasti je nešto moralo biti kako je bilo i sam to govori.

E da dobro cuje iako ćemo ići i to da ispitamo jer kad kažem „cokolada” doleti odmah oz treće sobe.

Ja sam prije godinu dana postavila sličnu temu.Imam dva sina. Stariji ima 9 godina i u svemu je izvan prosjeka. Tako da njegov govor ne mogu ni da pominjem jer je zista van prosjeka.
E sad mladji dasa. Rođen je sa 34 sedmice. Sa 18 mjeseci je sve razumio ali je samo govorio deda i tata i znao da prepozna svako slovo.Sa dvije godine je pricao dosta. Ništa na engleskom a na nasem po prva dva slova. Naprimjer crvena boja bi bila crv, zuta zu itd. Sad ima 2, 5 godine i 6 mjeseci ide u vrtic.Sada pjeva pjesmice na oba jezika (ponekad teze za razunijeti ili po melodiji ide. Govori po 4-5 rijeci u recenici ali na nasem ima problema sa padezima. Cr je postala crvna, zu zuta itd.
Hoću da kažem da se kod njega vide ogromni pomaci sa svakih 6 mjeseci. Jedina razlika u odgoju je bila sto je stariji bio izlozen samo nasem jeziku (plus TV na egleskom ) do 2,5 godine a maleni je jednako izlozen oba jezika od rođenja. Ja mislim da tvo napreduje sasvim dobro.
Još nešto drgo i treće dijete progovara kasnije (bar tako kažu ljekari)

Evo mi smo isto u dvojezicnoj sredini.Stariji sin ima 3 god. i propricao je sa oko 2 god bas tecno, sa 2 i po godine je naucio fino da kaže slovo r.Prica iskljucivo srpski.Na engleskom zna hi, bye, thank you i naravno zna šta da uradi za „high five”, ne gleda kao telence.Ne zna da kaže svoje ime, nema sanse da kaže Aleksandar, on je Aleksander, i koliko god da ga ucis, nema teorije, prezime izgovori pravilno(mamice na FB mogu da vide koliko je zapetljano). Ako ga pitas kako se zove kaže Aleksa, a kaže isto tako good job Alex.Mladji je dr. prica, njemu je i hrana i pice njam njam, pokazuje prstima to, kad hoće nešto zna bye, mama, tata, Aleksa mu je Aja, a sebe zove Anda.Mislim da će on biti malo sporiji sa pricom.Meni je recimo obrnut problem, zao mi Alekse što ne zna još engleski, pa kad ga vidim sa djecom on se jadan slomi pricajuci a oni ga gledaju nemaju pojma šta prica.

A sad mi pade na pamet kako ste uvodili i drugi jezik?Gledamo mi crtane i meni je tv ukljucen većinu dana (u usi ulazi)ali opet imam osjecaj da ništa bas ne konta osim tog osnovnog.

Hajde da ja vas pitam, da li je moguće da dete koje ima manje od dve godine, zna da kaže ime i prezime, sve boje, da broji do dvadeset, da celu deciju pesmicu otpeva?

moguće je :). Moji roditelji mi uvek pricaju kako sam bila zavodnica. Kao mala sam prisla decaku na ulici koji mi se dopadao i rekla „ja sam xxxxxx xxxxxxxxxxxxxxx (ime i prezime, i to dugacko, pomalo nepravilno izgovoreno), imam jenu ipo godinu”.

Moj maleni je dvojezican, ide dva dana u obdaniste, tri dana je kod kuce, sa mnom i srpskom au pair. Otac holandjanin. Progovorio je oko 20 meseci, pomalo, sada sa 25 prica oba jezika skoro isto, ne tepa, reci koje zna vrlo tecno izgovara. Mislim da ne kasni za vrsnjacima, iako sam to ocekivala.

Moj muž je odskora bas istraumiran, shvatio je nekako odjednom da će mu dete goviriti jezik koji on ne razume. Pa još kad se braca udruže! Muž već 10 godina pokusava da kao nauci srpski, ali mu nikako ne ide, sad mu je totalno frka, a meni nekako smesno. Kad smo kod ucenja jezika, jel može neko da mi kaže kako su njihovi muzevi naucili nas jezik? Padeze ću da mu oprostim, samo decu da razume.

Mi smo isto na neki način trojezicni :) srpski je stalno prisutan od kad se mala rodila (sad je tri i po godine) i u prvih godinu i po dana je pored srpskog slusala i engleski jer smo bili u USA a evo sad već dve godine smo u Nemackoj i slusa taj jezik.

Ona je tecno progovorila sa nekih dve i po godine oba jezika (srpski i nemacki) istovremeno. Međutim u početku je bilo dosta mesanja, znaci pocene recenicu na srpskom pa je zavrsi na nemackom ili obrnuto. Tek sad sa tri i po god je ih je potpuno razdvojila i nema toliko mesanja. Koristi neke recce tipa da, ne pa mi ih kaže na nemackom ali uglavnom se drzi jednog jezika. Da napomenem da mi u kuci pricamo samo srpski a nemacki slusa u vrticu i ide od kad smo ovde, znaci već dve godine. Igrom slučaja mi dosta slusamo i gledamo americke programe i njoj pustamo crtace ne engleskom i bas smo i ja i mm primetili da kapira i taj jezik. Recimo gleda Doru i kad ova postavi neko pitanje a na engleskom je moja mala daje odgovor i tako.

Inače, ne znam da li je pogresno ali mi je to u početku kad je pocela da prica oba jezika istovremeno nikada nismo ispravljali kad nam prica na nemackom. Saslusamo je, odgovorimo na pitanja i eventualno te reci ponovimo na srpskom, ali nikada nije bilo to nisi dobro rekla, kaže se ovako, jer iskreno nije pravila greške, samo je govorila na drugom jeziku :)

A sto je neko pitao da li mogu da recituju i znaju boje pre druge godine, mogu, od drugarice sin koji je vrsnjak moje cere je pre drugog rođendana znao i boje i brojeve i da recituje i to ne ono tasi, tasi i te pesmice, nego bre pesmice imale čitave strofe. Tako da svi su drugaciji i nauce stvari kad su sami spremni za to, sad neko pre neko kasnije :))))

Mi pobijamo teoriju o prvom i drugom detetu:) Stariji i sada sa pet godina visi kod logopeda, jako loše govori i pored toga sto mi u kuci govorimo jedino srpski jezik, on pravilno govori francuski koji koristi samo u skoli. Za razliku od njega mladji je progovorio pre prvog rođendana, za drugi se izrazavao bolje nego njegov stariji brat (sve gore nabrojano, pesmice, visesložne recenice i sl.) Ali... mladji (koji usta ne zatvara) iako ide u skolu, francuski neće da govori (sve razume), već parla portugalski koji je pokupio od naših drugara????? Izgleda mi kao da izrazava protest protiv skole. Sa druge strane, klinci moje sestre koji su dvojezicni sa tatom anglosaksoncem prvo su progovorili srpski, imali su fazu brljanja padeza i rodova, a danas pricaju bez greške. Inače, zet do danas „kao” nije naucio nijednu reč, a klinci ga testiraju i nekako se uvek ispostavi da covek razume 90 posto:))))

Ne verujem, mladji je inače i motoricki znatno napredniji (prohodao je sam nedelju pre punih devet meseci), a tada je već koristio par reci tipa voda, mama, daj, njamnjam i sl, jako retko je ista pokazivao prstom. Stariji brat je i sa zastojem u govoru u tom periodu već naveliko baratao sa dva jezika (njemu nije bio problem fond reci već konstrukcija proste recenice, padezi, rodovi, vreme i sl), dakle uticaj je postojao, razlika se videla u samom početku progovaranja (mladji nikada u govoru nije kopirao starijeg, imao je svoje kovanice i specificne reci) i vidljiva je i danas. Sa druge strane, znam za još dva slučaja visejezicke dece gde je starije ono sa problemom u govoru (u jednom slučaju je mladja sestra, pa to i da odbijem na „sporost” decaka:). Lično, ne verujem u tu teoriju, govor i motorika su toliko individualne kategorije, ne znam kako se takva istrazivanja provode na porodicama sa 3+ dece (ovde znam čak tri potpuno oprecna primera) Doduse, sve sto sam napisala odnosi se na malu razliku među decom, pseudoblizance, možda je teorija tacna ukoliko je razlika veca, pa samim tim i drugaciji uticaj starije dece.

Blondi, imam u glavi mentalnu sliku kako ti pricas, pricas, pricas, a jadna djeca kolutaju ocima i misle kako li se kaže 'dosta vise, mama!' :-)

Zaboravile smo napomenuti i da djeca koja su okruzena odraslima lakse propricaju i prave manje gresaka. Nas malecki skoro i da ne vidja drugu djecu, pa mu nema druge nego da se izrazava kako Bog zapovijeda :-) da bismo ga razumjeli.

Vidjecemo kako će se snaci u vrticu, ali ja ne bih mogla pricati sa njim engleski sve i da hoću. Par puta sam probala francuski i on je pukao od smijeha. Kaže mi: 'Šta to ti pricas?' i pocne mi se rugati 'lilulili' sve sa francuskim akcentom.

Heheheheh...steta, Isidora, što ne možeš da vidis moj post na FB grupi TiM ali evo prenecu ti ga ovde. Otprilike, ovo je moj najveci strah što se moje dece tiče:

http://www.youtube.com/watch?v=CGnfKnfY6EM

Kod mene je bio isti slučaj u porodici pa sam to prenela i na svoju decu. Moji mama i tata su besomucno meni i bratu citali, objašnjavali, crtali, nema šta nisu radili tako da sam ja krenula u skolu potpuno spremna za obrazovni sistem stare Jugoslavije:)- sve nasiroko i nadugacko meni je drago:)))
Tako i moja deca - igracke se kupuju u nekoj razumnoj minimalnoj meri, ja lično nikada ne kupujem neke besmislene plisane mede i slično nego uglavnom edukativne igracke tipa puzzle, prepoznavanje boja, zivotinja, bojanke i slično /govorim o ovoj dobi, od 3 godine pa nadalje/. A kuca mi je zatrpana raznim slikovnicama, knjigama i decijim enciklopedijama i stvarno ja pricam li pricam, ubih se pricajuci, slično kao i ovde:)

Moj klinjo je sa tri godine savladao boje duginog spektra. Nije mu bas najjasnija npr. tirkizno plava, tamno i svetlo ljubicasta ali osnovne boje raspoznaje i imenuje. Ume da napise slova T,B,D,E i A, na tastaturi ume da napise mama, tata, baka, dada, deda. Mama, tata i dada ume i da procita. Olovku drzi normalno, kao skolarac, kao i kist. I stariji je sve to znao u toj dobi, kao i deca mog brata ali oni su svi poticani da to znaju - npr. moji još pre drugog godina su crtali prsticima, pravili smo figure od plastelina...Tibor npr. sa 3.5 godine može da slozi puzzle koje imaju 25 komada.

Tibor isto prica kao odrastao covek zato što je najviše vremena sa mnom i sa bratom koji je stariji 8.5 godina mada on ide i u obdaniste. I, naravno,zna milion pesmica napamet, prepricavanje prica i tako to. Međutim, stariji sin npr. je tek naucio da vozi bicikl sa 6 godina, proplivao sa 5 godina itd i ja sam bila ubeđena da je to taj problem - ako si „knjiski” tip, onda si uglavnom i smotan. Međutim, ovaj mali me demantuje, on je naucio da vozi bicikl sa pomoćnim tockicima sa nepune tri godine, pliva, pentra se gde stigne, spretan je do bola a opet da se pohvalim - Jezevu kucicu sipa kao iz rukava:)

Mislim da sa decom treba raditi ali da ipak zavisi od deteta koliko želi da radi i da ništa ne treba forsirati. I mi imamo dane kada neće ni da pogleda knjigu i kada samo slaze kockice, igra se auticima i neodaziva se na ime i pravi se da me ne cuje. Naravno da mi nikada nije palo na pamet da im zadajem radni dan tipa - slikovnica u 5, puzzle u 6, oni sami biraju šta hoće da rade i kako da se igraju.