Super fora za smajlija;)
Ja sam zelela neke dobre profi crno-bele fotografije, ali kad se pogledam svako jutro kako sam podbula i izdeformisana, momentalno odustanem od te ideje. Mene je, nazalost, zaobisla ona trudnicka lepota i ' blistavi sjaj'. Mada , možda se i predomislim, pa se odradi i dobar photo shop, da me malo ulepsa.
MM je video neki set za pravljenje biste od gipsa za trudnice, hteo da ga kupi, ali kako mi nije bilo do zivota u početku trudnoće , nije mi padalo na pamet još da me maze gipsom;)

Ja sam se slikala tek u devetom mesecu (inače ne volim da se slikam), cisto da imam dokaz da ih nisam usvojila što se pokazalo dobro jer nijedno dete ne lici na mene.

Stalno sam se slikala, nekad iz profila sa podignutom majicom da se viid tiba, a snimali smo se non-stop. Vodila sam dnevnik trudnoće, ako mogu da ga nađem super će mi posluziti ako zatrudnim opet. Vodila sam i dnevnik kada se Maja rodila, od prvog dana, koliko je dugacka, testa, šta je jela, koliko spavala, kad je kakila...bas sam bila zvrknuta :))) Ali biće joj jednog dana simpa...

Jedino sto sam zaboravila, to je da sacivam test :)))

Ja sam slikala stomak iz profila svaki mesec, i obozavam da gledam te slike kako stomak raste:)

Moj muž i ja smo se sredinom januara fotografisali za moj rođendan (pred ulazak u 7. mesec). Zezali smo se i pravili poze u kojima je muž pokusavao da izbaci njegov stomak da i on izgleda trudan :) Fotke su vrlo lepe, amaterske, ali na njima nas dvoje sijamo. Meni se čini da sada (pod stare dane i u ovom stanju ;))) lepse izgledam nego ikada. Planiramo da uskoro napravimo i te fotke sa golim stomakom.

Ja sam narucila ono pakovanje sa gipsanim trakama i dragi će da me melja, pa da imamo skulpturu stomaka i grudi i u svoj svojoj silini ga okacimo ga na zid u sobi :). samo cekam 8. mjesec da se još malo razraste...mislim da će biti predivna uspomena. a još se vise radujem tom meljanju...kad bolje razmislim trebala sam kupiti dva pakovanja, poznavajuci motoricke i umjetnicke sposobnosti mm :))))))))))))

heheh:))
i ja sam nasla da se zezam sa trudnicama..pojesce me zivu ovde..hormoni pucaju li pucaju..

btw..ono sa stomakom na zidu heheh,šta reci,strava i uzas!

Cuvam oba testa. Prvi 3d uz u 10 nedelji, pa onda drugi u 20 nedelji. Imam pregrst fotografija. Takođe sam se snimila kamerom pred kraj trudnoće, snimala sam stomak kad se beba najjače sutirala, izgledalo je kao da imam osmog putnika u stomaku :-D po meni su to lepe uspomene, i bas mi nedostaje trudnoća.

Draga afrodita
mogu da shvatim zašto mislis da je strava i uzas...sve zavisi kako ko vidi sebe, svoj zivot i svoju trudnoću ;)
Ja sam vise u fazonu zanra ljubavnog filma i komedije , a strava i uzas je mislim totalno neprikldana za moje „sretne okolnosti”.
želim ti da te zarazi jedan veeeeliki osmjeh sa moje strane :)

I ja imam gipsani stomak i grudi :D i presprican sa sprejom boje zlata,prelepo izgleda...
za jednu buducu mamu koja planira da radi to sa gipsom,nek slobodno kupi dva pakovanja,biće cvrcse i dobro pre toga namazi stomak i grudi sa nekom dosta masnom kremom da se ne zalepi :D

Ja kao Manu_Chao imam djecu da me podsjete da sam bila trudna. Imam i slika, ali sve su regularne, spontane slike kao i kad nisam trudna.

Trudnoća je divno stanje, ali mi nikada nije nedostajala i nije mi se još desilo da ni na trenutak ceznem za njom. U stvari i kad sam bila trudna, jedva sam cekala da se porodim. Možda je tako jer sam imala stvarno super lake trudnoće i osjecala se skroz normalno, pa sad samo imala pogled ka cilju :)

Važno mi je da zabiljezim važne detalje od rođenja nadalje... a da trudnicke sise i stomak kacim na zid u kuci – izvinite ali to mi je komedija :)

Ja sam možda od neke 12-13. nedelje snimala snomak kako sam ulazila u svaku nedelju, dok nisam negde u 30. nedelji presnimila snimke, jer sam zaboravila da podesim kasetu na kameri i tako zavuek izbrisem najgori deo trudnoće, mada moram priznati da sam tad najbolje izgledala

I meni u stvari nedostaje samo ta jedna stvar iz trudnoće (grudi ipo :)))).

Kakve to veze ima da li je bilo u nekom filmu? Pa sve i da je bila inspirisana tamo nekom scenom ili urbanom legendom ne znači da njeno iskustvo nije jedinstveno i vredno.

I ovi komentari 'imam dete da me podseti da sam bila trudna', šta to znači da ne treba ni decu da fotografisemo posto će nas uvek dok rastu podsecati da su nekad bili bebe i mala deca?

Ima ljudi koji su čuli pa čak i videli nešto što se zove skulptura. Neki, oni malo kreativniji ih i prave. Neki, a to su obično oni malo ograniceniji, se cerekaju blentavo na sve to. Svako prema svojim sposobnostima. :)

ja mislim da je trasformacija zenskog tela u trudnoći nešto zaista neverovatno. ne mogu da se nagledam svog stomaka i grudi u ogledalu ( mada mi je to trenutno jedini lep deo tela na meni), pa mislim da je lepo imati to ovekoveceno, pa u bilo kom obliku. e, sad ne verujem da bi to okacila u dnevnu sobu, pre mi je za spavacu, kao deo neke naše intime.

Ovako na brzinu gledano, čini mi se da zenske koje još nemaju decu, već su u razlicitim stadijumima trudnoće, mnogo vise polazu na ovo pamcenje trudnoće. Iz iskustva pricam, jednom kad dodje dete/deca, ceo period trudnoće će da izbledi i izgubi na toj, sada ogromnoj vaznosti. U trudnoći je majka centralna, i to traje samo devet meseci (na sreću ne duže). Deca su em mnogo prisutnija nego stomak, em su tu za stalno...
No frks dame, vi trudnice uzivajte još malo u vasem stomaku, miru i tisini, evo i ja uzivam, jer mi obojica spavaju, ali to nikad ne traje predugo...ali se ni ne zalim, ljubi ih majka, hehehe.

Joj meni je lepa uspomena iz trudnoće samo osecanje kad se beba pomera u stomaku. Sve ostalo rado bacam u zaborav, mucnine, strije, salce gde ga pre nije bilo, hormonalni ispadi sa penom na ustima ...itd.Ne znam šta je pre za voleti:))))Ja sam jedva cekala da se porodim.
Ali poznajem puno žena koje su bukvalno druge osobe kad su trudne, procvetaju, prolepsaju se, sijaju od sreće i hoće da to vecno traje.
Postujem iz sveg srca. Sve je ok, u granicama ukusa.
Samo da znate, kad deca porastu, interesuju ih slike mamine trudnoće, i to puno:) Trinka ima 3 godine a jedno od obozavanih pitanja je -ajde mama pokazi mi stomak gde sam bila (na slici). Pa ljubi pa grli sliku...
Mogu da zamislim koja je to sreća ako je trudnoća rezultat borbe i dugogodisnjih muka. Ja bih verovatno radila gipsane odlive stomaka svake nedelje...