:-))) LOL

Obozavam ove trudnicke hormone hahaha

Reko, nisam iz Dalmacije.Mada bih volela da mi kosa mirishe uvek na borovinu Dalmacije.

Ovako generaciski nekada na jedan zeleni sa mirisom jabuka (ako se neka seca nek me podseti), rođena u Beogradu a sad na miris Severnog mora.

:0)))

Ponosna budi da si imala tako divno djetinjstvo. Puno bezbriznosti i radosti :). Velika je razlika izmedu seljaka i papaka.

Seljacima kapu skidam, a papci, obično likovi koji ismijavaju sve i svakoga da bi sakrili svoje lične komplekse.
Da nije tuzno bilo bi smijesno.

Nama nije ništa falilo, a neće ni nasoj djeci.
I oni imaju sretno djetinjstvo na svoj način.
Samo im treba nekako uputiti u zivot i pokazati neke stvari, da znaju da razlika između onoga kako smo mi zivjeli i sad kako oni žive nije velika. I da postuju to što su se generacije prije nas žrtvovale da njima bude bolje. S njima i nasa generacija, sto smo eto prošli preko 7 mora i sad smo ovdje među tudjim ljudima.
Uciti ih da nije sramota biti seljak, da nije njih mi bismo bili gladni. Da ne padaju banane i govedji odresci s neba pa pravo u supermarket, niti ih donosi Mickey Mouse :).
Mi imamo neki veggie patch, to djeca zajedno ceprkaju, pregledaju sa mnom, polijevaju vodom, beru ako šta ima, jer još uvijek nema puno, posto mene biljke nešto ne vole hehe :). Ali ide na bolje, tek nam je druga godina, za koju ćemo biti „profesinalnci”. Sljedeci korak su mi koke, po meni nema odanijih i korisnijih ljubimaca ;).
Mogu djeca i sad da rade kao sto smo mi radili, ništa im neće faliti.
Jedan dan će vjerovatno bolje postovati $$$ koje zarade i biće vredniji nego neki drugi.
Kad im je dosadno i kad izmišljaju bjesne gliste, krpu u ruke, neka brisu prasinu ili usisivac, pa neka usisavaju, neka peru sudje, ubace ves u masinu, pokupe ves, pospreme svoju sobu... neće im ruke otpasti, nisu od stakla :).
Ne kažem da treba uvijek, sve u zlatnoj sredini, ne valja ih ni previse razmaziti.

Universal,hvala ti...:0)))))))

Pazi znam kako je izgledalo pakovanje i sinoć bi kasno da zovem mamu da pitam jer sam isto bila nesigurna.Ukucala sam ja sve mogce kombinacije i secam se da su nas decaci zezali kad pomirishu kosu pa dobacuju Kiss me ali onako sa cmokicima. :0)
Ali na net-u ne mogu naći sliku.Secam se zelana providna plasticna boca sa okruglim zatvaracem i slika zelene jabuke.A miris...;0)))
Operesh kosu i mirishe danima!
Hvala ti josh jednom...;00))

Kod mene kao kod Nee. Daleko se ljepse osjecam u bakinom selu iako bake vise nema nego u rodnom gradu kog su zaposjeli neki ljudi koji i izgledaju i zvuce i hodaju drugacije od nekadasnjih stanovnika. Kažu da su Karadzicu pjevali: „Radovane, ljubim te u bradu sto mi dade da živim u gradu” :-)

Drago mi je da je bar bakino selo u Republici Srpskoj, pa će i moj sin da slobodno trci po livadama, ganja zmije i ostale domaće zivotinje :-)

Zao mi je samo što ne mislim da ćemo mi znati onako lijepo pricati kao sto su nasi stari znali. Sjecam se još veceri uz svjetlost petrolejke ili ljeti pod zvijezdama i dugih prica o tome kako je nekad bilo... Svi smo bili strpljivi, niko nije nikoga prekidao, provjeravao mobilni ili fejsbucio...

Najviše smo se radovali raspustu jer smo tada isli kod babe i dede na selo! To su mi bili naj draži dani djetinjstva!

Baka me je samo jednom istukla jer samo razbacivala seno koje bi ona pokupila. A pokojnog dede se uvjek setim kako je mene, brata i ujaka ganjao oko kuce sa svojim stapom. Nas 3 smo uvjek pravili neke zijane, a pretezno su mene nagovarali jer sam bila jedina djevojcica.

Blondi moracemo te uhvatiti jedan dan na FB i da te naucimo ovim hitovima, kad odes sljedeci put kod svekrve da pokazes šta si naucila.Repertoar ćeš dobiti na FB
:)
A za Rijeku, vremena kakva god da su bila uvijek se kaže „dobra stara vremena”, nekako kad razmislim nama djeci jeste bilo super, odraslima bas i nije, ne bi ja bas mijenjala sad ovu moju masinu za pranje i susenje za onu prakljacu pored potoka...Mene kad uhvati zal za svim tim odem na selo na par dana i zacas me prođe.A da li će da sjede porek kompa,ili trckati po parkicu to sve zavisi od nas koliko im omogućimo tako će i biti.

Tweety, čim ih prepoznajem samo po tekstu, odmah vidis da ih sve znam:) Inače, moja svekrva subotom ujutro mesi pitu i slusa Radio Istocno Sarajevo, tako da htela-ne htela mnoge hitove znam. Međutim, ovo je njena omiljena pesma koju pevusi po ceo dan /ne samo subotom/ a stvarno sam mislila da je autorska jer se ona rodila na Igmanu.

I tako, ispricah rodoslovno stablo svog muza u jednom dahu:)

Hvala, rijeka, a što se minusa tiče, znam spisak „minisuarki”:)...nema to veze sa tekstom kao sto bi svi mi normalni pomislili nego ima veze sa mnom. Zamisli kakav je zivot ljudi koji mrze virtuelne likove:)

U svakom slučaju, tačno znam na šta mislis i za šta su ovce i livade metafora.To posebno mesto u našim srcima koje pulsira u daljini vremena i greje...

Svi smo mi imali selo i baku i dedu i toplinu i zimska jutra u kojima je jedina briga bila da li ima dovoljno snega za sankanje...ja sam svog dedu poslednji put videla 1991. godine na snegom zavejanoj seoskoj česti sa visoko podignutim sesirom u znak pozdrava, još se secam brade koje je ogrebala moje lice u znak zadnjeg poljupca i mirisa duvana na koji je mirisao. Već sledećeg proleca deda je ostavio sebe u nekom rovu a taj svet zvani Bezbriznost je otisao u nepovrat. Danas imamo surogat Bezbriznost ali, moram i to da kažem, srećna sam u nadi da moje dete nikada neće morati da bira između prijatelja iz detinjstva i roditelja i da ovakav svet, elektronski i sa neonskim bojama, ipak će moći da bude njihov, sve do tabana.

Isidora, nisu minusi zbog zablude da se rugam pesmi ili selu, to ti garantujem:) Uostalom, ja sam na ovim diskusijama prva linija odbrane Republike Srpske tako da ne verujem da može doći do takve zabune.

A što se livade tiče, ja sam bas zato i rekla na TIM livadama, misleci na rijekine livade u Hrvatskoj i sve drugo sto sam o njima napisala a vezuje se, na zalost, a surov prekid te Bezbriznosti usled rata. Na takve sam livade mislila jer te njene livade jako dobro poznajem.

Inače, protiv livada kao livada ama bas ništa nemam. Nisam cuvala ovce, nisam muzla krave, nisam spavala u senu, moj deda je imao moderno seosko domaćinstvo pa nisam imala prilike da tako detaljno uzivam u selu ali protiv sela bas ništa nemam. Čak stavise, volim da se budim uz zvuk petlova i mirise vruce pogace. Na zalost, vise nikoga nema da mi je spremi.

A što se bas Igmana tiče i kraja moje svekrve, taj deo je posebno lep i često smo, dok smo živeli u Sarajevu, vikendom odlazili na te proplanke.

Samo ni tamo vise nema ovaca.

Ni ljudi.

Deca shvataju roditeljske uspomene u onoj meri u kojoj su ih roditelji naucili da steknu i vole sopstvene. Hoću da kažem umece ona da posredno dozivi i tvoja lepa secanja na detinjstvo ako je naucis da svoje detinjstvo pamti po sličnim stvarima - mirisima, bojama, zvucima, ukusima...

Republica,

„Reko, nisam iz Dalmacije.Mada bih volela da mi kosa mirishe uvek na borovinu Dalmacije. ”

Kupi Hermesov parfem „Voyage” pa strc strc po kosi, ima da ti mirisi bas kao dalmatinsko primorje - na kamen, borove i so. Meni je taj parfem lekovit, bas zbog toga.

Blondi, ako si ti prva linija odbrane Republike Srpske, šta sam onda ja? :-)

Rastuzila si me sa ovim sto pod Igmanom nema ovaca, a ni ljudi. Nekada je i kod mog dede bilo krava, svinja, bikova, koza, konja, a sada samo par kokoski :-(

Mnogo manje je i ljudi, ali u zadnjih par godina mladi i stari iz gradova sve cesce dolaze da budu tamo ljeti. Svima nam nedostaje ljepote, prostora i osjecaja slobode kojeg u gradu ne možeš imati.

Ako uspijem da prokljuvim kako kod Engleza jedna osoba cuva 150 ovaca, možda i ja napravim neku relokaciju :-)

Sharlota:)

ps. meni je najdrazi momenat na svadbama kada se zapeva „sidji, Raso, sa planine, nisi sis'o četiri godine...” a uz to ide i složna koreografija gde se prstima pokazuje prvo jedan, pa dva, pa tri pa četiri da bi se ilustrovalo koliko to godina Raso nije sisao. To me svaki put odusevi.

Steta sto nema neki link da vam pokazem kako to izgleda.

:))