Kakva je fina motorika tvog deteta?

Za početak pokusaj zajedno sa detetom uz pomoć plastelina razlicitih boja da formirate slova.Za početak jedno slovo jedan dan. Umesto plastelina mozete koristiti drvca ili iseci slova iz recimo bukvara (ali slova da budu velika) pa zajedno lepite ta slova na svesku koja je predvidjena za vezbanje i ucenje slova. To su jedni od nacina da motivises dete.
Pored ovoga vrlo je korisno i pisanje slova rukom u vazduhu(zvuci smesno i jednostavno ali je vrlo korisno).
Pa čak i kada budete presli na pisanje slova na papiru, ti prvo napisi slovo , pa uvek insistiraj da dete to slovo napise prvo rukom u vazduhu, pa tek na papiru.

Ili ako ti je lakse, u zavisnosti u kojoj zemlji se nalazis, angazuj nekog ko se time bavi i koji će privatno raditi sa detetom i uspeti da ga motivise.

Drage moje mame moram malo da vas kritikujem, ja sam sa 2.5 godine znala da čitam, sa 4 kada sam posla u predskolsko, mogla sam da čitam bilo koju knjigu za decu. Ne, ništa ja nisam posebno pametna, samo su moji roditelji puno radili sa mnom. Normalno je da dete od pet godina ne interesuje ništa osim igre,naročito ako nikada nije videlo obdaniste i sve vreme provodilo sa odraslima u kuci, kako ga naterati, morate ga malo „uceniti”. Pokusajte sa igrom „placanja”, odredite vreme preko dana kada se rade zadaci i obecajte placanje i to pravim novcem, sitnim, tek da dete misli da njegov rad i trud nešto vredi, naravno novac sakupljajte u kasicu i od tog novca nešto vredno kupite.
Drugi način je osnovati „klub”, sakupite nekoliko deteta istog uzrasta i dajte im u početku papire da boje ili crtaju šta hoće, kasnije im dajte neke zadatke kao slova i brojeve, najbolje radove nagradite masnom, medaljom ili necim sličnim. Ne preterujte u duzini vremena koje dete provodi radeci, da ne bude duže od pola sata, jer dete postaje frustrirano ako u tom uzrastu duže radi.
Još jedan dobar način, ako u kuci nemate starije dete koje radi domaći, da sami sednete i nešto pišete i kao za sebe pricajte glasno koja su to slova i brojevi i kako ste ih lepo napisali, u početku će vas dete ignorisati, ali garantujem da će već treci dan sesti s vama i raditi.
Ako dete ne drzi pravilno olovku ili bojicu, sedite iza njega i pridržavajte mu ruku, laktovi da budu obavezno na stolu i da dete sedi na odgovarajucoj stolici, ako im nije udobno, neće raditi nego će se vrpoljiti i gledati kako da pobegnu, deca jako brzo kapiraju kako se drzi olovka, vezbajte drzanje makaza i secenje po liniji, to je isto veoma važno.
Nabavite slagalice sa slovima i brojevima, to isto jako pomaze u prepoznavanju oblika slova i brojeva.
Isti princip je i za citanje, ako dete nema sanse da sedne ili slusa šta čitate, sednite sami u istoj sobi gde se dete igra i naglas čitajte knjigu za decu, savetujem u početku nešto što se rimuje jer je zanimljivije i lakse ulazi u usi. U početku vas dete neće ni slusati, ali ako budete uporni i nastavite tu malu „igru” eto deteta pored vas i terace vas da čitate još i još. Onda zajedno gledajte knjigu, pitajte dete da li prepoznaje neko slovo, neka kaže i pokaze koje, pitajte dete koja još reč pocinje tim slovom, neka ih nabraja sto vise, izaberite sami neke jednostavne reci i dajte detetu mali papir da nacrta šta pocinje odredjenim slovom, napravite zid ili tablu sa slovima i tu zakacite njegove crteze.
Savetujem isto da ne pocnete od slova A, nego od nekog jednostavnijeg oblika O, N, I, E, slova koja imaju krivine kao B, S, R itd ostavite za sam kraj. Pisanje slova se isto uci ako zutim flomasterom na papiru napisete vi, a dete samo kopira preko, kada budete sigurni da je dete ovladalo nekim slovom, na početku reda napisite svojom rukom, a dete pustite da zavrsi do kraja reda.
Srećno

@ nadjka, a zašto su te tvoji roditelji ucili da čitaš u 2.5 godine? Jesu li za to imali neki dobra razlog? Ili si ti sama izrazila zelju za tim, e to je već druga prica.

Bez detaljisanja i davanja prijedloga (primila si dosta korisnih sugestija), samo jedno: nedjka, nalupala si se za medalju. gluplji komentar nisam odavno procitala. ti si preveslala i teslu, ajnstajna, pupina...

Da malo pojasnim nevernim Tomama, igru „placanja” me je naucila jedna profesorka matematike iz Srbije, ona je tako kod svoje rođene dece razvijala „ljubav” prema matematici.
Sve ostale „metode” ucenja se primenjuju u americkom skolstvu za decu sa learning disability, ako ne verujete izguglajte sami ili pitajte nekoga ko je inclusion specialist.
A to što sam ja citala tako mala, moji roditelji su mogli da mi kupe igracke, ali su zakljucili da su igracke ne-kreativne i ucili su me da čitam, pišem, crtam i oni su bili slabi sa matematikom pa sam i ja, to nam je u porodici i to me nisu uopste ucili.

A kada sam ja sve to znala u 4-oj godini, sa 5 su me testirali za skolu i sa 5.5 sam posla u skolu, a moj sada pokojni deda pita : „Pa kad ovo dete sve zna i vi ste ga sve naucili, šta će onda uciteljica da radi?”
I meni doslo isto pitanje kada su moja deca bila u pitanju, a sto ja da ga ucim kad za to postoji skola.
A ovde u Americi naucih da su igracke stvarno ne-kreativne, sada ne mogu da se setim koje jer su moji veliki, davno bilo, ali secam se da su bojanke totalno nekreativne, Diznijevi crtani ne-edukativni i stvarno sada ne mogu da se setim, lista je velika.