Aj da napisem I nešto lepo, postacu poznata ovde sa kuknjavom, I pitanjima tipa „jaoj, dal' je ovo normalno? kako ću ja sinja kukavica?” Itd itd. Uglavnom moja Jana aka Milunka je jedno zivahno dete. Naucila je da puze, sedi, hoće da se dize uz namestaj pa nam je sad igranka. Uglavnom, juče joj ja napravila kasicu od sllatkog krompira I bundeve, onako divno izglleda, mirise, prelepa boja, ma ja sam htela da je smazem. Ona me videla sa cinijicom I njenom odusevljenju nikad kraja. Uzvrpoljila se, puze ispred mene, ide da sedne jer zna šta sleduje. U jednom trenutku zastaje, I ja da je ne zgazim krenem da se zadržim za nešto I ispadne mi cinija. Sve odleti po belim zidovima, belom tepihu, jastucima. Ma uzas, nikad nebi pomislila da može nastati onoliki haos od cinijice sa kasicom. Ja stala onako, gledam, mislim se pa dobro, oprace se. Sustam pogled prema njoj I kažem „pa bebo vidi šta napravi, sad nema kasice za tebe” a ona me pogleda ko telence, nasmeja se, spusti glavu I poce da lize kasicu s' poda. Jedva sam je odvojila od prosute hrane :)

Uragan moj.

Koji su najraniji biseri kojih se vi secate sa vasim princezama/princevima? :)