Nema.

Hmmmm... ja mislim da ne može bez svadje/rasprave ako su partneri ravnopravni u zajednici. Ako jedno odluci da bude 'potlaceno' zarad mira u kuci, to je onda drugi padez.
Mi se brate dragi tako slatko isvadjamo, možda se zato tako i volimo godinama :)
mada postoje ljudi koji se ne svadjaju glasno i burno, nego tiho i turobno, sto je za mene mnogo gora vrsta 'svadje'.
PS Anatolija možda su u pitanju hormoni...ovaj 6 mjesec se bas otegao nešto :)

Pa ja, vidi sad ovo, a ja kad postavim temu o svom „hipohondaru”, ma sve divni muzici :))))

Dobro dosla u klub udatih žena :))))

Naravno da nema braka bez svadje ali navedeni razlozi za svadju u ovoj temi nisu po mojim standardima prihvatljivi uslovi zajednickog zivota.
„...doduse, razlozi su razliciti - nikad nije kod kuce, ne pomaze s djetetom, zaduzio se za brdo para, izgleda da kocka, opet se napio, napao me ni zbog čega, nešto je zivcan...”

Ja se zalim na svoga da li 'skoci dovoljno brzo' kad kažem da nešto treba uraditi oko djece, koliko se intelektualno i emotivno ukljuci kad je na sastanku kod sina u skoli, da li gundja dok protiv svoje volje vodi dvoje djece na skijanje, što se vuce ujutru bar pola sata prije nego što se rasani i uzme djecu, sto može da gleda TV a da oni skacu po njemu bar sat vremena a da i ne primjeti, sto mu je saniranje njegovog vlastitog glada/umora/fizioloskih potreba prva i glavna preokupacija (prije djece i mene),...
E u mojoj kuci je ovo dovoljno za svadju, negodovanje, pricu,...

A da slučajno imamo situaciju da on 'nikad nije kod kuce', bravu bih mu promijenila nakon nedelju dana.

„Da se zaduzio za brdo para, izgleda da kocka” - to tek ne bi prošlo. Ostao bi sam da rjesava svoje probleme jer ja ne bih djecu NIKAD stavila u situaciju da žive sa ovisnikom bilo kakve vrste.

„Da se napio, napao me ni zbog čega...” - ni to ne bih trpljela jer sam odrasla u kuci u kojoj alkohol nije bio problem i ne bih mogla da podnesem zivot sa nekim ko pije (a da nakon pica onda ima ratoboran/svadjalacki stav prema meni/djeci).

Znaci, nema braka bez svadje, al' ima i te kako brakova koji nemaju ništa zajednicko sa razlozima svadje navedenim u ovoj temi.

A za Vodolijicu, niko nije ni na tvojoj temi rekao da imamo idealne muzice. I te kako je bilo rijeci o razlici između ljudi u braku. Ipak, ogromna je razlika između razlictih razloga za svadju a ako si ti iz sve price izvukla 'svi brane svoje brakove a napadaju moj', onda si dooooobro promasila naše poruke. Procitaj potanko opet jer ti je sve bilo napisano iz najbolje namjere i nade da i ti jednoga dana možeš da zahtjevas bolje za sebe i da imaš vise standarde nego sto si ih do sada pokazala. Ja i pored svadje i povremenog nezadovoljstva nisam spustila neke osnovne standarde - mogu da sam nezadovoljna, mogu da gledam šta treba da radimo da se malo 'trgnemo i vratimo u normalu' ali ni pod kojim uslovima ne bih dala na sebe, napad na moju licnost, srozavanje mog samopouzdanja.

sarena, opis tvog muza kao da gledam mog ;-)

inače i meni je nepirhvatljivo gore navedeno za zajednicki zivot.

sto sarena rece, promenila bi mu bravu pa nek se slika onda sa svojim problemima.

SLO, ja se samo malo zezam, znam ja šta ste pisale.

A za postavljacicu...ako pije i kocka, to bas i jeste za zestoku svadju...mislim da to ne bi mogla da podnesem. Srećom moj nit' pije nit' kocka, a kuci je stalno da bi mi bas nekad dobro i doslo da ga ponekad nema :)))

Nema idelanih brakova ali ni jedan brak ne moze opstati bez svadje. Oni koji se nesvadjaju, ti se trpe.

Moj hvala Bogu nepije, nepusi i ne kocka. Kod nas su svadje većinom oko gluposti, nekad zbog financija ili naših roditelja ali ništa strasno. Nebi mi bilo svejedno da imam takve probleme kao sto si ti navela. To je već malo ozbiljnija stvar.

Anatolija, ti si nas zbunila, mi smo sve pomislile da tvoj muž ima sve te ruzne odlike...bar sam ja tako shvatila :)))

Šta tebi smeta kod tvog i ko bi koga shakom?! :)))

sad sam i ja zbinjena, ovde nešto nepase!

sto bi rekla jedna prijateljica: „ja imam dvoje djece. prvi je super, a drugi (muž) ko dijete sa posebnim potrebama”

Za ovako glupe sale ja bih uvela novcanu kaznu kao prvu opomenu + 150 sati drustveno-korisnog rada a ako se ponovi, poslala bih i u zatvor na par dana.

Strasno.

Klompa niko nekaze da se svaki dan nadvikujete i svadjate da bi vam brak opstao. Nema 2 ljudi na ovom svetu koji mogu godinama da žive zajedno a da barem nekad nemaju nesporazum. Ako se dvoje nikad nesvadjaju onda se suzdržavaju da kažu ono sto žele iz straha, sto ja opisujem da se trpe. Po meni to nikako nije zdrava veza, i bolje se svremena na vreme izderati i posvadjati nego ceo zivot cutiti i skupljati u sebi dok jednog dana covek nepukne, a onda je kasno. Bolji način za resavanje problema od svadje je smiren razgovor, ali naravno to ne moze svako.

I još nešto da dodam: šta znaci živeti u bracnoj bajci.

Sa muzem sam preko 20 godina zajedno (sto ovako sto onako, poceli smo se zabavljati vrlo mladi). Ja i dan danas ne mogu da docekam da dodje kuci kad ode negde. Svaki put mi je puno srce kada ga ugledam na vratima. Svaki dan mu se obradujem kao da je bio na putu oko sveta za 80 dana, a ne na poslu.

A znam da vazi i obrnuto.

Nije se jednom desilo da ga nisam zagrlila i izljubila kada dodje kuci. Ma kakva uzbudjenja da su bila tog dana, meni je ovaj deo uvek omiljeni.

Coveku stvarno malo treba da bude srećan.

Lea, zaista je lepo procitati da tako šta postoji u stvarnosti.

Mi se svadjamo. Evo bas smo se neki dan posvadjali oko gluposti. Meni je samo drago sto naše svadje ne traju dugo i ne cutimo jedno od drugoga.

ps. Najviše smo se svadjali kad sam bila trudna s prvim detetom. Prepisujem to nervozi, strahu, hormonima, itd.

Mislim da ima puno toga i u tome da smo se muž i ja bas „nasli”.
Slični smo u bitnim stvarima. On je stvarno divan, divan muž pun ljubavi i razumevanja. Moj stav od početka braka bio je da ga volim takvog nesavrsenog (musko... mislim, budimo realni, kako musko može da bude bas savrseno, je li). Naucila sam sebe da volim kad vidim recimo da je prosuo kafu po sporetu (to mu i otac radi na isti način kad zakuvava kafu, znaci genetika). Kao kad malo dete prospe casu vode na patos, kažeš „idi dete u pzdu tvoju materinu”, obrises patos, poljubis i izgolicas dete, i zivot tece dalje.

Ako možeš da oprostis detetu zašto da ne možeš i muzu.

Opet kažem živela sam kao dete u drugacijem okruzenju i znam tačno o cemu pricam kad kažem da je ovakvo okruzenje važno svog truda i sve samodiscipline koju sam prošla na početku zajednickog zivota.

O, da, ništa ne pada s neba, mi se jesmo slozili po mnogim pitanjima, ali zajednica dva bica koja nisu u krvnoj vezi je ipak samo to: zajednica dva bica koja nisu u krvnoj vezi.

Imala sam i ja sansu da se svadjam sa muzem kao što se i svi drugi parovi svadjaju. Samo sto sam ja znala kako to ruzno može da bude, kako deca mogu da propate u takvom okruzenju, kako ti takva atmosfera kvari sve ostalo u zivotu. Pricali smo puno, puno, na početku, radili smo na tome da se slozimo.

Kad nekoga volis ništa ti nije teško.

A bilo je tu svega i svačega, familija, roditelji, svi su hteli da umesaju prste. Nas brak je imao istu sansu kao i svi ostali brakovi.

Mislim da se malo razilazimo oko termina „svadja”.

Šta podrazumevate pod „svadja”?

1. neslaganje mišljenja (bez uzajamne razmene mišljenja)
2. neslaganje izreceno „normalnim” tonom
3. neslaganje izreceno povisenim tonovima
4. neslaganje izreceno povisenim tonovima uz psovanje i vredjanje
5. neslaganje izreceno povisenim tonovima uz psovanje i vredjanje i fizicki obracun
6. milicija morala da intervenise
7. dolazila je i hitna pomoć
8. zvali su i popa (na sreću nije bio potreban)
9. pop će biti potreban ako se ovo još jednom ponovi

Kod nas je od 1-3 pretezno. Ovo ostalo nije nikako uredu.

Kod mene zna da „uljeti” i broj 4 :))))

Meni se bas svidja moj brak a Boga mi i muž :)
da, imamo i mi svadje i svadjice. Naročito se svadjamo kada se desi sukob mišljenja u vaspitanju deteta, ishrani deteta. Ali nekako uspevamo da se nađemona pola puta, ili jedno ubedi drugo da je u pravu.

Ja ne verujem bi mogla da trpim kockara, osobu koja me omalovazava i psihicki zlostavlja kao sto je Vodolijin muž, coveka koji ne ceni sebe pa frustracije izbacuje na glupave nacine.

A ovu izjavu postavljacice teme: sto bi rekla jedna prijateljica: „ja imam dvoje djece. prvi je super, a drugi (muž) ko dijete sa posebnim potrebama”
---------------------

Šta je ta tvoja prijeteljica time htela reci? Ako je prvo dete super, šta je dete sa posebnim potrebama? Ne kontam

Mislim da je malo i do toga kakva licna ocekivanja i prag tolerancije imamo pojedinacno.
Meni je i 1 dovoljno nekad - kad vidim da se razilazimo mjesec dana a da se ne obraca paznja na to već 'eto, lakse je bez price, šta nam 'fali''. Meni fali, ja ne mogu da živim u status quo, da se samo 'živi' a ne 'uziva'. Ne treba mi svadja da me kaže 'da nešto nije u redu' - i tisina nekad kaže isto.

Lein Broj 2 - isto tako, prica i prica, i prica u nedogled a na akciji se ne vidi promjena. Ne kažem ja da se može ili treba 'prevaspitavati' uvijek neko drugi u vezi (znaci bracni drug) al' brak i jeste zajednica tako da je često potrebno popustanje sa jedne pa sa druge strane da be se doslo na 'zajednicko'. Znaci ni broj 2 nije prihvatljiv na duže staze ako stalno zvacemo istu temu. Naravno da ćemo imati puno broj 2 situacija al' jednom kad se rijesi, ja bih da to tako 'ostane'. Al' ako zvacem jedno te isto godinama, treba izvagati 'šta je vrijedno a šta nije' (obično je porodica i zajednica vrijedna svakakvih kompromisa a definicija istih nam je svima drugacija).

Ja i broj 3 prihvatam, nije uvijek sve 'mirno' kod nas, ja sam pricalica prve klase pa nekad se i glas zna povisiti sa obje strane - valjda ono 'kvalitet' (ton) da nadjaca 'kvantitet' (kolicinu price).

Sve preko toga je NEPRIHVATLJIVO u svakom pogledu u mom zivotu!

Nikad ni od roditelja nisam čula ruznu riječ (psovku ili pogrdno ime za sebe) a da ne pricam da ne bih prihvatila da me muž zove pogrdnim imenom, da mi opsuje, ili da ja sebi dopustim isto. Pa cemu onda ucimo djecu - da je sasvim u redu koristiti takav jezik za rjesavanje problema. Svi smo ljudi, može se i desiti da covjek opsuje al' tačno svako od nas osjeti kad je ta psovka usmjerena da omalovazi bracnog druga a kad je dio impulsivne reakcije na situaciju.

E sad, neki brakovi su skladniji pa i ovo od 1-3 bolje rjesavaju bolje, neki bracni partneri su se bolje nasli pa su im pogledi na svijet uskladjeniji, neki su pazljivi, neki dijele mnogo vise humora pa lakse prolaze kroz zezancije.

E, takvih par brakova vidim oko sebe (nema ih puno), bolji su od mog, ima vise zezancije, lakse se dolazi do kompromisa, ljudi su vedriji valjda pa je sve onda lakse.

Meni teško pada sto je moj muž po prirodi mrgudniji a ja na totalno drugoj strani spektruma - pa koliko ja cvrkucem kroz zivot, toliko on negoduje da 'ovo ili ono' ne valja.

U takvim spojevima ne mora ni da ima ni 1-3 a da nekad imaš osjecaj da ne stima dovoljno da ti i 10 padne na pamet. Znaci, ne mora biti grozno, i proćikroz vise od navedenih tacki da se covjek upita 'jel' ovo dovoljno'. Voljela bih nekad da imam nize standarde ali za ovih 15 godina ih nisam naucila sniziti a i dajem od sebe 110% (sto radi i on na svoj način) tako da ima nade ;-)

Možda sam ja pogresno shvatila o kakvim se svadjama ovde govori. Lea je to lepo definisala, tako da meni stavka 1, 2, sa primesama tri, uopste nije svadja, već konstruktivna diskusija :))). Dakle kod nas ima 1, 2 i ponekad 3. Ja pod svadju podrazumevam vredjanje, psovanje, omalovazavanje, nepostovanje, sebicluk, pretnje, a toga kod nas nema. Od svake svadje je možda gora partnerova nezainteresovanost i hladnokrvnost,ali i toga kod nas nema. U sustini imamo jedan jako solidan brak.

Za moj pojam je Leina tacka 3 svadja, i ima toga kod mene, kao i tacka 2.
Ponekad imam i tacku 1, mada ja tu tacku bas i ne volim Ja sam temperament i ponekad ne umem da zazmurim.
Ostalo ispod tri nemam.

Ja sam jako impulsivna i vrlo lako mugu da se izgalamim na muza zbog sitnice. On je uglavnom taj koji smiruje situaciju i uvek je stalozen (takav je po prirodi a i profesija mu je takva) i uvek on meni „prvi pridje” nakon svadje. Medutim, on me i voli zato što sam takva. I dan danas mi tepa da sam njegova neukrotiva maca :-)
Trudimo se da se pred decom nikad ne svadjamo. Neka galama se omakne koji put ali sin takođe odmah to registruje i proprati sa komentarom „mama je ljuta na tatu” :-)

Iju, do 5 nismo stigli, ali ...šta podrazumevate pod „fizicki obracun”?
Salim se naravno.Fizicki se nismo obracunali još uvek, i ne planiramo ali koja dobra psovka svakako, majku mu,srpske korene da sushim, nikako to.

Za svadju je potrebno 2, a verujem da 99% slučajeva ovde (kao i kod mene), muž sedi i cuti dok žena drobi:)

Joanna, svaka cast!
Već sam htjela da se javim i pitam da li u brakovima gdje se ne psuje su oboje naski, ili stranci ...jer, brate mili, mi Srbi volimo da psujemo, pa to nam je zastitni znak :) Dobro, salu na stranu, ali svakako da ima trenutaka kad brate nema ništa ljepse nego socno reci: a u pm, ali si me iznervirao/la..meni je omiljena svakodnevna psovka ostala od jedne tetke: hebote te patak! ali ono ljutito, pa to ustvari ispadne na kraju vise komicno nego ista.

Nego, primjecujem jedan trend i u VL i u RL: sasvim je u redu kada se žena iznervrira, izdere na muza, lomi piksle i ostalo po kuci, itd.. ta je onda smatrana kao vatrena, i sve je ok. Kada je muž u pitanju, e onda je on primitivac i nasilnik i treba ga u zatvor. Meni se jedino to ne svidja: dupli standardi. Sve sto vazi za mene, vazi i za njega. Od dreke do suza. Lomljenje ne prihvatam. Idi brate u kafanu pa lomi, oni će ti onda lijepo „zaokruziti” ceh na kraju:) pa nećeš vise nikad lomit kad vidis koliko kosta :) ( to je bila taktika jedne moje stare prijateljice)
Zato mislim da nije bitno da li se svadjate ili kako se svadjate ( svako ima svoj stil), ali je najbitnije da pravila igre jednako važe za oboje.

Joanna ja iskreno mislim da u braku jedno mora da bude vatreno a drugo malo smirenije, jer zamisli da su oboje vatreni pa dokle bi to stiglo. Recimo ja sam dosta vatrenija od muza, ako drobim zbog neke gluposti on mene pusti da zavrsim i onda kaže ono sto on misli. On meni uvjek kaže šta misli ali smireno dok ja kad se iznerviram ne znam smireno, i ta njegova smirenost onda smiri i mene. Jer da se i on i ja deremo u isto vreme ko zna dokle bi doslo. Najbolje je ako oboje mogu smireno:)

pa sad...što se tiče tacke 4. ne volim da se nazivamo pogrdnim imenima,mene to vredja. Mada jednom mi se omaklo i rekla sam mu da je magarac!

a psovke inače koristim vise za sebe, kad sebe opsujem kao na primer hebote...

Ipak, da se malo ispravim: da li psujete i koliko psujete zavisi naravno i od toga da li ste odrasli u familiji u kojoj se psovalo i odakle ste..( znaci, nismo ni mi opet svi isti). Ja volim da psujem, ali rijetko, jer se kod nas u kuci nije psovalo, dok muzeva familija.. brate, oni to ko dobar dan, uzelo mi je dugo da se naviknem na to. Naravno oko djeteta svi paze, i u stvari i mi u zadnje vrijeme skoro nikako ne psujemo...nije to vise za nas, omatorili smo, ne stoji nam:)
a što se tiče podneblja i psovki, znam koliko su me Dalmantici uvijek zaprepastavali svojim „talentom” da u istoj recenici mole Gospu milu i psuju krv Isusovu...

Sve sa merom pa i psovke.Inače ja sam naravno socnija, glasnija a on je stalozeniji. Materijalna steta po kuci nikada nije dolazila u obzir, zajedno smo je uredjivali, vadim oko da mi neko polomi bilo šta, a i on je sujetan za kucu pa ne lomimo.Pred malenom nikada ne povisimo ton, a sin je dovoljno veliki da zna kada da se sklanja s puta, mada izbegavamo pred decom bilo kakve rasprave, ako do njih i dodje.
Inače ove svadje i prave ljutnje su se smanjile drasticno nakon 15tak godina braka a sada sa 20 su prava retkost, razumemo se bez reci.
Poenta psovki je isprazniti frustraciju u pravo vreme i na pravi način a ne cuvati da se skupi do nenormalnih granica pa onda nenormalno pogubiti zivce.
Za PMS toplo preporucujem izolaciju od ukucana, kalcijum, magnezijum, cokoladu i pokola kapsula ulja od nocurka :) Moj je nekoliko puta u braku skupo platio moj PMS, naizvinjavala sam se ko zuti ,bruka:)
Moja mama ,inače psuje ko mornar nakon pijanke, pa eto, geni...

Moj muž nije nikada presao 2., a ja boga mi stignem i do 4 :-))). Pokadkad se naljutim pa ga opsujem na srpskom to je onako spontano, iz duse:-))). To je onda cetvorka.

U početku ga je moja ljutnja (ta oko 3-4) strasno pogadjala. Onda je video da ta ljutina kod mene ne traje NIKAD duže od 20 minuta, te je sada to prihvatio kao kulturnu razliku. :-). Shvata me ozbiljo kad se naljutim, ali ne oseca se drama u vazduhu sledećih 12 sati, kao sto je to bilo u početku.

Za ove 4 godin braka ( i godine zabavljanja pre toga), NIKAD nismo imali ozbilju svadju tipa da bi bili ljuti nešto na duže ili spavali u odvojenim krevetima. To za odvojene krevete pomiljem, jer znam da mu je to nešto strasno! Tipa, „zamisli koliko su se posvadjali, da su spavali to vece u odvojenim krevetima” :-)))

Ali ono sto je pravo pitanje nije kako se svadjate (mada je i to, ako neko stigne do 5.) nego oko čega se svadjate? To kocka, pijancenje, nebriga za ženu i decu...pa to meni nije svadja-to je OZBILJAN PROBLEM! Ono oko čega ja planem je vise vezano za vadjenje sudja iz masine ili zvanja majstora da ocisti oluke ;-).

Evo od jutros sam bila ljuta, jer sam bila ubeđena da će zakasniti da me pokupi da idemo kod doktora zajedno na pregled, a jako sam bila nervozna oko toga. Stigao je u zadnji momenat (kao i obično), a i da nije, ja bih se razljutila u sledećih 10 minuta garant. ;-).

A ko kaže da je brak bez svadje idealan?

Naravno da se svadjamo, ja lako padam u vatru a on je taj koji gasi vatru. Takav mi je temperament, ljuta sam po prirodi:-)
Inače, brzo se mirimo i ne svadjamo se često. Ja kao i mnoge druge žene ocekujem da mi on cita misli, a on kao i mnogi drugi muskarci nema pojma šta ja od njega ocekujem dok mu ne nacrtam.
Sve u svemu imamo jedan zdrav odnos.

mi smo tokom naših godina i godina...reko ja da se znamo od moje 16te :)) prošli kroz mnoge faze svadjanja...

out of control, imali smo i fazu kafe kao kod vas :)) a što se tiče ojkara...pa hvalis ti :)))

imali smo i fazu u kojoj ja rondam...dok on preuzme...i onda ja cutim ili obrnuto :)))

ali ima nešto drugo...njegov osmjeh...ne znam koliko da sam ljuta i ne znam u kojem stanju...eto danas mi se desilo...nisam bila puno ljuta...a on se onako samo malo osmjehne...i mene sve prođe...

Jbt, ja nema sanse da primenjujem tacku 2. a kamoli tacku 1. kada sam bas, bas besna. A ne želim ni da vezbam. Šta fali i povremenoj tacki 3.?

Naravno da ima braka bez svadje kad je makar jedan indiferentan ili kad se dobrovoljno na to pristane ali tu je jasno koliko osecanja ima. Ja sam se udala iz ljubavi i s covekom s kojim sam zabavljala sam se jakko dugo a u braku smo (sto formalnom sto neformalnom) već devet godina.
Svađamo se zbog:
1. sitnica (tipa sto nije poneo smece, nezainteresovan je za kucne popravke)
2. novca
3. oko vaspitanja deteta
4. oko roditelja
Ja sam taj tip koji kad se raspravlja vice, prica povisenim tonom a vrlo, vrlo retko se u afektu desi da kažem neku uvredljivu reč al se posle izvinem. Moram reći da ja ja uglavnom inicijator svadja tj, uvek ja krenem da se raspravljem i vicem a njemu retko kad nešto smeta kod mene. Brzo planem, brzo se smirim.