Ostar prijekor, time out i poslije 2 minute izvinjenje sestri.

Prijekor bas treba da je ostar, jer ovo nije 'otimanje' igracke već fizicka bol koju nanosi drugome. Ja sam mišljenja da treba da se uplase naše rijeci i da istog trena vide da smo mrtvi ozbiljni da takvo ponasanje necete tolerisati.

Ostro kaže 'nema ujedanja, to boli jako i sad ides u time out'.

Time out je po meni super metoda disciplinovanja. Izdvojis dijete iz centra zbivanja, njima se ni malo ne svidja, bit će placa, bacanja, vriske, itd, al' isto tako i nauce strahovito brzo da i sama prijetnja na timeout ih obično zaustavlja u lošim pohodima (to je ono kad ih upozoris da će pojedina akcija da ih dovede do time-out i onda brojih 1-2-3. U normalnim situacijama, nakon nekoliko puta vjezbe ovoga, nećeš doći ni do 2 a oni će da prekinu nezeljenu radnju).

Treci korak je izvinjenje - bez obzira sto to u početku ništa puno ne znaci i oni to ne rade svjesno (da se suosjecaju sa tim koga su povrijedili), ipak je to vrijedna lekcija i ostaje dugorocno sa njima.

Ujedi su obično impulsivni pa će uzeti nekoliko dobrih epizoda da se zaustave u ovim pohodima ali sam ja duboko uvjerena da ih treba u korjenju zaustavljati a ne cekati da prodju 'jer su faza'.

Faza jesu ali je na tebi da fazu odmah u početku sasjeces umjesto da je drzi duže.

Ma ja mislim da je to neko ispitivanje, vrsta komunikacije. Naravno da dete treba ukoriti i reci ne, ali ne može dete da se izvini u 17 mes, ako ne zna da govori :)

S. recimo često po glavi pomazi/udari P. ja mislim da još ne vidi tu razliku između ta dva nacina dodirivanja

Vdim da smo pisali u isto vrijeme.

Pa evo kako je to izgledalo kod nas. Razlika između djece 25 mjeseci s tim da je stariji sin bio razvojom vise na nivou jednogodisnjeg djeteta kad mu se rodila sestra. U godinama kad su mogli da se podzapaju, bili su vjerovatno sličnog razvojnog uzrasta.

Prvih par puta kad se nadjes u situaciji tipa ujeda/udarca/guranja koju treba rijesiti u prvih par navrata, izgleda prava pometnja u kuci. Sto ti kažeš, place jedno, place drugo, ti ne znaš koliko ko konta šta se desava, itd.

AL' nije ni važno. Tvoj zadatak je jasan. Izignorisi na tren dijete koje je povrijedjeno (naravno ako nije vidljiva povreda). S

tvoris se pred djetetom koje je pocinilo napad i ja lično sam možda i previse stroga u tim trenucima (ali ama bas nikad ne udaram) i sa prstom priprijetim i kažem samo par rijeci 'nema ujeda/guranja/udaranja, to mnogo boli'.

Ovo kažem najostrijim tonom mogućim i još malo i povisim ton. Moj nagli pristup tom djetetu koje je pocinilo grešku ga obično iznenadi i uplasi dovoljno da kao sto rece, i ono pocne da place. Te suze ne primjecujem. Uopste me boli briga sto place i sto sam ga uplasila.
Uzmem dijete u ruke, i prenesem ga u neko mjesto za koje kažem da je u 'timeout' (to kod mene može biti kauc u blizini, dio tepiha, neka mala niska stolica, ako smo vani, to je onda samo nekoliko koraka dalje od akcije, itd). Dijete još gore place onda al' ja ne odustajem. To može da potraje i te kako prva 3-4 puta. Drugo, udareno dijete zagrlim, pomazim i kažem sve će biti u redu.

A ovo prvo koje je zapocelo cijelu frku, njemu bez obzira na dreku kažem 'imaš 2 minute, sjedi tu i ne mrdaj'. Ne objašnjavam previse, ne zna dijete ni šta je 2 minute, niti odmah konta zašto je tu. Skontat će s vremenom vidjet ćeš. NIje ni važno što ne konta prva 2-3 puta. I tako 'odradim' time out te 2 minute - možda i manje (mora samo da sjedi dovoljno dugo dok ja ne vidim da sam ja ipak 'pobijedila' u tom natjecanju sa njihovom voljom.

Onda zagrlim pocinioca greške, poljubim i kažem da 'mi se ne smijemo ujedati, to boli, treba da se izvines sestri, itd'. Onda odemo skupa do sestre, kažemo 'sorry' i ne treba vise 'velike price'. Samo jedno jednostavno 'izvini' i oni se ponovo zagrle i idu dalje.

Dijete od 17 mjeseci nije malo za 'izvini' - ne zna u početku sve detalje ove interakcije ali skuzi s vremenom a ti si neke stvari stavila na pravi kolosjek i nećeš morati da 'ispravljas krive Drine' poslije.

Ovo je moje mišljenje i mogu reci iz iskustva da je uspjesno u mojoj kuci (a ne samo sa mojom djecom, već i sa mojim okruzenjem - necak recimo koji slusa vise u mojoj kuci nego u svojoj).

Pa evo i nas sa našim iskustvom. Mi nismo imali ujedanje ali guranje i udaranje. To je pocelo sa oko 16 meseci i ja sam isto radila kao SLO ,viknem ne! ,objasnim da se to ne radi ,boli, nije lepo... posaljem ga u sobu i onda dodjem po njega i na izvinjenje. Naravno da oni ne znaju šta je izvini i ostalo ,neka deca i ne pricaju u tom uzrastu ali onda može gest mazenja npr. Svejedno kako ali to moras konsekventno i oni to nauce.I samo da ti kažem to i jeste sasvim normalno i faza sto tvoje dete radi samo je na nama da im pomognemo da izadju iz toga .
A sad anegdota oko tog izvinjavanja.
Moj sin je stariji od prijateljicinog 6 mes. i stalno ga je jedno vreme te gurao ,te prođe pa ga udari, pa mu uzme igracku...Ja zabalavila od price i grdnje i bas mi je bilo naporno sastajati se sa njima. Hvala Bogu te moja prijateljica to razume inače bi se davno prestale vidjati.Jednom sedimo u basti kafica i moj sin opet pocinje da luduje ,ja ga uzmem kod sebe opet objasnim, posadim na stolicu ,pripretim i posle dva min sugerisem: Izvini Riki, kaži. A moj Leon ponavlja u sav glas sa andjeoskim osmehom : IZVINI RIKI KAžI! ;0)))))
Pozdrav!

Moj decak ume da ujede iz besa i ja ga uvek saljem u kaznu ali vrlo je tvrdoglav i opire se. Ja sam imala sinoć jednu neprijatnu situaciju da me je ujeo za rame. Bio je umoran posle vrtica jer ocigledno nije spavao pa me je ujeo iz besa, nemoci u trenutku kad sam podviklnula da pokupi igracke koje je poceo da baca po kuci. Stavila sam ga u timeout (nama je to iza vrata) ali desio se sledeći problem koji imam skoro uvek u timeoutu da dete neće da me slusa već bezi iz mesta za timeout, znaci neće da stoji u mestu odredjenom za timeout, pocne da besni i valja se. Ja ga ponovo vratim i kažem da ide u kaznu zato što me je ujeo i da ne sme da se ujeda a on opet isto da bi se na kraju uhvatio za moja kolena i jecao „mama, mama”. Moj decak ima malo vise od 2,5 godine. Gde gresim?

Charmein,
Ja se nisa vodila po bilo kakvim preporukama već sam isla po instinktu. Ja sam skuzila da moja kcerka sa 13 mjeseci gleda u mene i radi nešto sto joj je receno da ne smije (recimo, da pipka nešto opasno).
Čim ta 'komunikacija' ocima ili radnjom postoji, ja sam bila mišljenja da mogu da uspostavim neko pravilo a time-out metoda mi je bila perfektna. Nisam se derala, nisam je nikad pipnula, nisam ignorisala radnju, itd. Tad je timeout izgledao mnogo drugacije nego kasnije (znaci mnogo krace i samo do tog trena dok ja vidim da je moja 'volja' prevagnula (znaci ne smijes ustati iz mjesta gdje te stavim pa makar to bilo 30 sekundi).
I nakon 3-4 puta, mogla sam da kažem 'Pepi, to je ne, ne, hoćeš li da bude time out' a ona nije znala ništa reci već samo glavom mahne i smjeska se i kaže 'a, a' (kao ne, ne).
Metoda kod nas upalila i bez razmišljanja o 'uzrastu'. Ne kažem da je uvijek islo perfektno. Sto je bila starija, vise se nekad protivila, bilo je i vriske, bacanja, lupanja vrata, itd. al' moje ponasanje je uvijek isto i sasvim uspjesno smo prošli kroz mnoge teze faze.

Što se tiče resistance, mislim da ne radis ništa loše. Ja bih samo izbacila SVU pricu. Jednom kad stavis dijete na time-out, i jednom kažeš zašto ih stavljas, vise im se ne obracas ni slučajno. Znaci, ako treba 30 minuta vracanja na isto mjesto, to uradis. Ta borba 'volje' će trajati dok ti ne 'pobijedis' nekoliko puta (znaci samo smireno i bez price) a dijete može i da vristi, da se baca, da bjezi, itd. Sve dok ne 'odradi' to sjedenje od minut-dva maximum (nekad je dovoljno i 30 sekundi samo da vidis da si ti 'prevladala'), onda prilazis sa rijecima, zagrljajem, poljupcem (al' i tad treba da je sve 'kratko' - ne puno price, recenica ili dvije maksimum).
Ovo je samo moje mišljenje, a možda sam ja imala i sreće sa ovo prvo dvoje djece, možda ja ipak ima dosta 'laganu djecu'. Sto kaže moja jedna prijateljica 'kad sam imala Kate, mislila sam da sam perfektan roditelj. A onda mi je Bog poslao Elijah„ (tako i ja, imam dvoje divne djece, možda u stomaku cuci malo veci nemirko koji će nas sve 'nauciti' njegovim pravilima).”

Moja je pre neki dan udarila tatu od radosti. Igrali su se, i ona od sreće njega udarila. Ne znam da li sam pogresila, ali opomenula sam je i poslala u time out. to sam uradila vodjena logikom, ako je od radosti udarila oca, sutra će udariti i neko drugo dete u parku.
Stvarno ne znam da li je rano za time out, ali ja sam u tom trenutku uradila kako mislim da treba..

Gala, koliko ostane u kazni? moja će sad da napuni 18 mjeseci i tako nešto mi je misaona imenica koliko je to zivahno i uporno stvorenje..

I moja je jako zivahna i uporna, stalno u pokretu.
Ni sama ne znam koliko treba da ostane u kazni ali neko moje mišljenje je oko minut-dva (za njih je to vecnost). U početku kada sam je stavljala u kaznu (cosak) ona je bezala iz mesta, ja je vracala, pa ona opet bezala, ja sam je uporno vracala makar sto puta dok ne ostane bar minut. Nekako je ukapirala da tu treba da stoji dok joj ja ne kažem da je gotovo. Iskreno ne znam da li je to ispravno a i srce me boli kada mi iz coska vice: mama dozi Gaji(mama dodji kod Gale).
Ali drugacije ne znam. Možda mi neka majka da bolji savet.

SLO, mnogo hvala, tvoji saveti su dragoceni. Vidis da gresim: pricam mu sve vreme dok pokusavam da ga držim u cosku, e tu je keč.
Mada moje dete kad sam rekla tvrdoglavo mislila sam na to da je vrlo samosvesno, ima stav i pokazuje svoju licnost i ja jesam ponosna sto je tako ali s druge strane je nekad bas teško s takvim detetom izaci na kraj.