5.5 sati je pjesma, brzo će to proći Malo grickalica, malo nekih igrica (obavezno novih), malo setnje, malo vrckanja po sjedistu, možda malo placa i zezancije (al' posto nije dugo, i to ćeš prezivjeti) i dok trepnes, eto te na destinaciji.

Evo naše svjeze iskustvo, let od 2 sata (curica 16 mjeseci)- jutarnji let ka destinaciji je bio poprilično naporan i pored milion novih sitnica, iphone aplikacija za djecu, novih knjiga- ona se verala po nama, sto je neko pomenuo virila ljudima okolo, htjela da seta po avionu i plakala jer smo je drzali 'prikovanu'- dosta sam je drzala u rukama i nosala. Na kraju se smorila i zaspala jedno pola sata i to je bilo ok. povratak je bio pjesma, naciljali smo oko njenog spavanja pa sam joj pred ulazak u avion dala mlijeko, ona odspavala skoro pola puta, a onda joj dala grickalice, naljepnice, da slusa muziku...nije se ni čula. u svakom slučaju želim sreću, opsti utisak mi je da je prošlo mnogo bolje nego sto sam zamišljala (i ja imam nevjerovatno aktivno bebce).

Ma 5.5 sati možeš predubiti na glavi, taman da je sve moras nosati nije strasno.

Ja sam početkom oktobra jedne subote posle podne dobila poziv od sestre 'djed je na samrti ides li ili ne, mama i ja odosmo sutra'.
Odlucim te subote uvece oko 6 da idem, iako ni pasosa nisam imala.
MM me onda podje moliti da povedem malu, koja je tada imala 20 mjeseci da je njegovi roditelji prvi put vide.

U nedjelju u 3:30 smo krenule( znaci za manje od 24 sata od donesene odluke), let Pert - Beograd, to je 22 sata leta plus 2 pauze od nekoliko sati i onda 4 sata voznje od Beograda. Pošto ni mala ni ja nismo imale pasos od subote uvece do polaska svo vrijeme sam provela sredjujuci pasose, nisam imala vremena ni da se spakujem kako treba nego onako nasumice nabacala stvari u kofer.
Avion nas cekao, kad smo usle vrata se za nama zalupila i avoin krenu. Ja sjela, noge mi drhte od umora, pipnem pelenu a ona puna a ja kontam kad avion uzleti ja neću imati snage da ustanem da je promijenim. Kako ću proćiu putu nisam ni razmišljala, sretna sto sam uopste u avionu.
Put je prosao u pono boljem redu nego sto sam mogla zamisliti. Nekako se sve samo od sebe sredilo. Spavale smo obe super, ja koja inače nikada nisam mogla spavati u aviounu. Mala je pri povratku jednom odspavala 10 sati u komadu i to na meni a ja 8 od tih 10. Jeste bila aktivna svo vrijeme dok nije spavala ali boze moj.
Ustvari od svih mojih prekookeanskih letova ovaj sam najlakse podnijela a bio mi je jedini da putujem sa djetetom. Dijete malo odvuce paznju, imaš obavezu pa vrijeme brze prođe.

Sve ja ovo isprica da ti kažem da svaki let sa djetetom ne mora biti horor prica.