To je normalno (iako iz tvoje perspektive i perspektive mladih mamica koje razumeju -nije) i bolje da se privikneš na to. Moji roditelji i roditelji mog muža su isto nebo i zemlja, svekar i svekrva isto očekuju sve da ja radim kad su oni kod nas, a ja kad sam kod njih uvek pomognem. Ali ja sam se pomirila s tim. Ja ne bih mogla da sedim dok mi svekrva pere sudove. Verovatno ti je muž stranac. Kulture su drugačije. Čak i u okviru Srbije ljudi koji su odrastali na selu su čini mi se spremniji da pomognu nego „gradski” baba i deda (ne uvek). Ljudi na Zapadu su dosta otuđeni, generacije žive posebno, a ako su baba i deda živeli dugo sami onda im treba vremena da ukapiraju da bi trebali da pomognu. Takođe ako samo godišnje dođu dve nedelje u posetu oni apsolutno nemaju pojma šta je njihova uloga u svemu tome pa se drže postrani. Što duže vremena provode sa tobom, ako su dobri ljudi uvideće neke stvari, ali nemoj previše očekivati...tako se nećeš razočarati...različite kulture su to...

Auu... :)
Živim u grckoj oblasti i svaka cast izuzecima, ali ta starija generacija je bas nekako na ho-ruk a još ako nemaju uvida u to kakav je zivot ovde...

To je razlika u mentalitetima i to im se treba napominjati, ne treba cutati, ali ti lično ne ocekuj neku drasticnu promjenu.
Neka im muž kaže da telefon nije dzabe, da malo olade od zvanja svaki dan. Ti ili prihvati skracenu setnju ili nemoj ići sa njima, to je bar lako. Napominji da se teze kreces, da ti noge oticu, oni se neće sjetiti sami. Sto je neko meni jednom rekao: „Koliko se cuvas, toliko ćeš i trajati.”

Nemam svekra i svekrvu, a moji su prilično uvidjavni (Mada sada kad je beba tu malo pretjeruju sa savjetima, ali to je druga tema)pa nemam tih poblema, ali mogu zamisliti kako je kad ti tako hormonalnoj neko igra po zivcima :). Srećno!

Izvini a sto ti ne možeš da hodas?
Šta će biti u devetom ako u sestom ne možeš da hodas.heehehe:))

Bas me interesuje da li će ijedna diskutantkinja da ima pozitivnije mišljenje o roditeljima svog partnera nego o svojima... Teško... Cenim i jedne i druge, ali pokusavam da ih imam na distanci, jer smatram da mi treba da imamo svoj zivot i mesanje sa strane - koliko to bilo dobronamerno - meni ne treba. I jedni i drugi nam daju savete (skoro po definiciji bez potrebe), kad se vidimo žele sve zivo da placaju i daju poklone koji nam uglavnom ne trebaju i to sve iz najboljih namera. Meni to uzasno ide na zivce, moj muž je mnogo opusteniji što se toga tiče, ali ja jednostavno ne podnosim preterano mesanje u moj zivot. Mi smo odrasli ljudi, a da je bilo po njihovom sve bi bilo drugacije - i naše vencanje i nasi odmori i sve ostalo... Trudicu se da vaspitanje svoje buduce bebe držim u našim rukama, babe i dede dodju i odu, ne želim da mi razmazu dete kao što se desava kod nekih mojih prijatelja i poznanika.

Mindjusice pitas da li će ijedna imati pozitivno mišljenje o roditeljima svoga muza...

Ja svoje roditelje volim i postijem naravno i mama je stvarno super sa klincima ali ona toliko puno radi da žena nema vremena da bude sa njima onoliko koliko bih ja voljela al šta ćeš tako je. Tata isto tako.

Svkra nemam samo svekrvu i prije djece nije bas odnos bio naj naj ali vremenom se sve izglancalo. Pošto sam vidjela da ona kaže šta misli i ja sam pocela. So se tiče djece ako se meni nešto ne svida šta radi ja joj odmah kažem ne cekam da se skupi u meni pa onda puknem. Ali stvarno iskreno vremenom smo postale i na nekom nivou prijateljice, mislim da manje slusam neke stvari za koje bi recimo prije 2 - 3 godine digla paniku i frku sada ude u jedno uho izade u drugo i stvarno to nam ide. Što se tiče odnnosa prema djeci od svekrve ja ne mogu poželiti nešto ljepse. Uvijek je tu da uskoci čak mi uvijek kaže kad ja imam slobodan dan da je spavam a ona će ustati jer živi sa nama po 6 mjeseci. Ona i cisti i pere i nikad se ne ustrucava. Naravno jeste malo vise na strani svoga sina l koja majka ne bi bila u vecini slučajeva. Kad radim rucak je uvijek gotov i kuca spremna i djeca spremna. Stvarno za poželiti. Al opet kažem nije bilo lako doći do ovoga odnosa dosta sam oplakala u početku ali sada je sve onako kako bi covjek samo pozelio.

Postavljacicu razumijem ali sto im ne bi rekla neke stvari mislim tvoj muž na jedan fin način. A to za hodanje po ccentru ja ne vidim ništa loše pa ja sam u sestom mjesecu kolo igrala na vjencanju a kamoli hodala. E sad ako ti imaš rizicnu trudnoću i trebaš da se pazis to je drugo.

A to za svekra i svekrvu nek udje u jednu uho i izadje u drugo vjeruj mi manje ćeš se sekirati

Evo da se javi jedna kojoj su i roditelji i svekar i svekrva fenomenalni. Razliciti jesu, svekar i svekrva su razvedeni, totalne suprotnosti, još su i stranci, ali sva tri para nam pomazu na svoj način. Svi se utrkuju ko će šta da kupi za klince, iako nam materijalna pomoć nije potrebna, sveki jedva ceka da cuva unuka na par sati, ili da ga uzme na vikend, ako mi idemo negde...moji su dosli da budu mesec dana sa nama oko rođenja obe bebe.

Sva tri para roditelja ponekad urade nešto sto me iznervira ili sa cime se ne slazem (moji-price i brige oko zdravlja, svekar-dosao bolestan u posetu, hrani ga nekad sa svog tanjira i svojom kasicicom, svekrva još najbolja, samo nekad mnogo dugo me drzi na telefonu...)

Ipak, sve u svemu, super su mi svi, bas mi se posrecilo.

I ja sam jako zadovoljna odnosima koje imam sa svekrom i svekrvom, a i sa svojim roditeljima. Oni ljudi , naravno, nisu idealni, kao ni moji roditelji, a uostalom nismo ni mi (muž i ja). Ono sto je bitno, je postaviti neki balans , i to od samog starta. Nasi bi se, verovatno, vise mesali, da im nas dvoje dozvoljavamo, ali je zato bitno od starta postaviti neke stvari. Nije za ocekivati da ćeš nekoga da menjas,tako da neke stvari prihvatis takve kakve jesu,i onda te jednostavno vremenom vise i ne pogadjaju toliko, prosto ne obracas paznju na njih. Recimo, moja svekrva skoro svaki dan pita jesmo jeli i šta ćemo da jedemo (a živimo na sva kontinenta)?? Ili nas pita da li smo se dobro obukli,ako je hladno napolju. Bas me to nerviralo u početku, kao da smo deca , ali znam da ništa loše ne misli, pa sad lepo odgovorim na pitanje i to je to. Postavlja i moja mama nekad nebulozna pitanja, ali njoj mogu da kažem da me ne pita gluposti.
A ako su neke ozbiljnije stvari u pitanju, ja resavam pitanje sa mojim roditeljima, muž sa svojim, i tako svi super funkcionisemo.
Samo je bitno da se ne stesiras u trudnoći,a i ti losi odnosi donose razdor u braku,tako da se trudi da te sto manje stvari dotice.
Što se setnje po molovima tiče, skroz te razumem, i ja se za cas umorim. A kako će biti u 8-9. mesecu, videcemo ubrzo...
pozz

Kod nas bas i nema puno razlike između mojih i muzevih roditelja. I jedni i drugi vole da provode vremena sa unukom. Materijalne stvari ni negledam jer su moji u vecoj mogućnosti financijski da kupe, dok muzevi nisu tako da mi to nikad nije bilo bitno. Bitno mi je da vole svoju unuku i da bi sve uradili za nju, a takođe i za nas. Roditelji ko roditelji, brinu za svaku sitnicu, stalno djele savete(kad treba i kad netreba), pomognu koliko mogu, a sto je bitno slazu se i između sebe.