cao
da evo theo skoro godina i problemi su čini se veci nego ikad,
bilo koju priliku da ga gurne/udari/srusi jer theo hoda koristi isto tako voli da mu stane na nogu/ruku da ga cupa/ugrize ako theo sedi da mu glavomu udari u pod...lista je neizmerna

ne voli da thea diraju baba/deda/teta/ujo samo ja i muž smemo ostsli su svi njegovi i sve su igracke njegove...haos živi jedini mir je dok beba spava ili kad je oli u vrticu...tese me da će proći

a da ja ne smem da vicem na bebu ,nećemo je bacit u kantu za smece jer je nas, nećemo je prodati...samo on sme da je terorise i niko drugi i nama nasa beba treba njegove reci...voli ga i mrzi u isto vreme...

ne znam koliko traje, ne znam kad će proći znam da me crpi, ne smem da ih ostavim same...sve sto mogu da ti kažem je
good luck

moja devojcica sada ima godinu dana a moj sin 3.5 godine i to je uzas.
ako ona slučajno sedne kod mene eto ga i on mora tu da se ugura i to bas između...nema dana da ne prođe pored nje da je ne udari, sutne, gurne, ustine, stane joj na ruku ili na nogu, samo što se okrenem on je već nešto uradio i ona place. sve igracke joj otima i njene i njegove i sve je njegovo ništa nije njeno pa čak i lutke i snalice i tako ona jadnica po ceo dan place a ja više ne znam šta da radim. sve se nadam da će to što pre proći mada da ne zaboravim...pre tri dana je ona kao nešto pocela da se brani pa ga klepila po sred nosa, ne namerno možda, ali on se bas malo bio trznuo.

ja nisam imala takvih problema(hvala bogu).jest,doduse,i kod nas bilo malo natezanja tokom dodjenja mladjeg djeteta,ali ona je fino podnijela te prve mjesece.između njih je razlika 21 mjesec.on uskoro puni 2 godine,a njoj će 4 :)
nikad joj nisam govorila:ti si starija,pametnija...trudim se i dan danas da ih isto tretiram.dok je on još bio mali da bi razumio šta govorim,koristila sam se malim trikovima.na primjer,ako joj dajem slatkis,obavezno kažem glasnije:ne možeš ti bato dobit cokoladu,samo djevojcice koje su dobre.i tako slične recenice sam uvijek koristila.uvijek naglasavala da ih isto volim.mada je on bio posve mali da bi ista razumio al upravo zbog nje sam to govorila.ona je zaista bila super prema njemu.možda je to i do samog djeteta.sjecam se kad smo bili u gostima,moja curica je od svoje vrsnjakinje čula:moja mama,moja mama.a onda je i ona pocela tako kod kuce.al kad god je ona rekla 'moja mama' ja bih se malo nasmijala i rekla:tvoja i batina mama.i trajala je ta faza sa tim 'moja mama' možda i 2 mjeseca.da bi onda odjednom pocela govoriti:moja mama i batina mama :)
sad ga nekad udari,otima igracke,ali oduvijek naglasavam da ono sto neko uzme da se igra,drugi mu ne smije preotet jer je on prvi uzeo.to vazi za oba slučaja,bilo da uzme on prvi il ona.mislim da je i sasvim normalno da dodje do tog prezasicenja i trzavica između njih dvoje jer su stalno zajedno.al da ti još kažem da mi srce zaigra kad ona dodje iz vrtica pa se grle i ljube jer su se pozelili.
da još dodam da sam ja svo vrijeme skoro sama s njom bila prije nego se mali rodio.
ako već nisi,pokusaj sa tim forama.kad dajes slatkis naglasis da beba to ne može dobit jer je mala za slatkise.
još sam se ovog sjetila:ona nikad al nikad njega nije izgurala iz krila il rukuu ako ga držim,a on je nju znao gurat od mene ako ih zagrlim oboje.zato sam već rekla možda je to i do djeteta,al ja mislim da trebaš zadrzat cvrst stav.da gledaš dugorocno šta je najbolje za njih oboje.što se tiče dojenja,naravno da ne trebaš prekidat,nego sasvim mirno objasniti da bebe tako jedu,al zato ne mogu da jedu jogurtice,lizalo,cokoladu...bilo šta sto starije dijete voli.meni je moja mala rekla jednom dok sam dojila:hoću i ja,ja sam rekla:evo dacu ti dok bato ruca.i onda sam je poslije uzela u narucje i sasvim normalno ponudila joj da sisa.u glavi mi jest bio haos,jer sam kontala samo mi još treba da i nju opet pocnem dojit.ona me gledala u oci ko i bi i ne bi.na kraju liznu bradavicu,a ja sam napravila facu ko da mi se gadi.ona opet liznu i sammo rece bljak.i nije vise nikad.
ja oduzih malo :)
izvini,al nadam se da će i to brzo proćipozdrav

Auuu, ja se taman malo opustila, sve vreme sam se brinula kako će sin prihvatiti bebu, a ni na pamet mi nije palo da mislim da mali bebac kasnije može da pravi probleme. Ocigledno još nisam iskusna mama dvoje dece...

Kod nas je razlika 23 meseca...sada cerka treba da napuni 3 a sin je pre par dana napunio 1.godinu. U početku je imala osecaj da je zapostaljena s moje strane(iako sam se trudila da joj ja lično posvecujem paznju nisam mogla u istoj meri kao pre rođenja sina, moji mama i tata su je pokusavali zabaviti i to im je islo od ruke ali je ona eksplicitno tražila moju 100% paznju) , htela je ponovo da je dojim, toilet training je otisao mast u propast, imala je period kada je gugutala i nije htela normalno da govori, momenata kada bi ga udarila, stegla , ustinula...ali eto iako po nešto od svega toga i dan danas se desi njih dvoje se obozavaju...prva recenica kada se probudi je „gde je bata”, on kada cuje njen glas ujutru cicchi od sreće, stvarno se obozavaju, tako da nebrinem...trudim se da je negrdim kada nešto loše uradi bati tako da u njoj evociram anksioznost prema bratu, trudim se da ih tretiram kao ravnopravne ali razlicite, uvek ih utvrdjujemo u ljubavi i slozi i nadam se da će se voleti koliko moj burazer i ja ( a mi smo 14 mecesi razlike) :), kada smo bili klinci tukli se i i cuvali na smene...deca ko deca...moras i kada kaznavas starije dete da ga ne kaznavas tako da se ono oseti da je mladje krivo za njegovu kaznu, a i da mladje ne uzidizes i time omalovazis strarije ili razmazis maldje...