SarenaLaza ovo sto si napisala me je nateralo da dopunim prethodno: postoje slučajevi u kojima apsolutno nemamo kontrolu nad ishodom i ja sam sa tim pomirena. Ako bi se tako nešto desilo, bila bih najbolja sto mogu da budem mama svom detetu, i znam da bi cela porodica ucestvovala u tome pa kako nam bude. A ovo sto sam rekla odnosi se na slučajeve gde postoji mogućnost reagovanja... Znam da testovi ne dijagnostifikuju sve i da puno toga prođe neopazeno. Ako bude tako, to nam je sto nam je. Ja se ipak nadam da će sve biti u redu i da neću biti stavljena pred takve izazove.

Juče sam napisala dugacak komentar pa sam na kraju kliknula nešto bezveze i nisam mogla nikako ponovo da ga vratim, a nisam imala vremena da opet pišem... pa me opet evo tek sada. Još duže:)

Sarena, verovatno bas zbog prethodnog iskustva nisi dozivela naročito olaksanje nakon testova, znaš da oni ne moraju ništa da znace i da ništa ne garantuju. Verujem da je bio neki test konkretno za slučaj tvog sina da bi ga u ovoj trudnoći već uradila, na zalost ustvari jako malo možemo da predvidimo i kontrolisemo, uglavnom se zavaravamo statistickim verovatnocama. Ja ti želim sve najbolje i da ti za tri meseca padne kamen sa srca u pravom smislu te reci.

Što se tiče uticaja na porodicu, moram da pojasnim da su u instituciji gde sam radila bila smestena deca sa izuzetnim razvojnim i fizickim poremecajima koji uopste nisu bili laki za menadzment u okviru porodice, u mnogim slučajevima tu je potreban čitav tim strucnjaka i 24/7 vrsta nege da bi se detetu pruzio neki optimalni kvalitet zivota. Moje iskustvo je da su te porodice dale sve od sebe i nakon što su iscrepele i finansijske i emotivne resurse, vise nisu znale kako da se nose sa potrebama svog deteta, koje su iz dana u dan bivale sve vece i komplikovanije i potpuno konzumirale celu porodicu. Braca i sestre su u velikom broju slučajeva tu od velike pomoći, ali na zalost detinjstvo im je često (u)skraceno jer su morali brzo da postanu „veliki” i da pocnu da se staraju o sebi i novom detetu zajedno sa mamom i tatom, iako su još uvek i sami deca. Mislim da retko ko svesno usmeri svu paznju na jedno dete a zapostavi potrebe ostale dece, ali u situacijama gde jedno dete ima ekstremne probleme i potrebe, zdrava deca jednostavno se smatraju dovoljno sposobnom da vode racuna o sebi i žive sa umanjenom paznjom iako to često nisu, tako da se sve to desi prilično spontano. Ok je sve to, nauciti vredne lekcije u zivotu, ali kako rekoh, verujem da je neke lekcije lakse i bolje ne nauciti na sopstvenom primeru ako ne moras. Kad bi moglo da se zna koji je poremecaj u pitanju i koliko će biti zahtevan, ali to niko ne zna, to pocnes da otkrivas tek kasnije, onda kad vise nemas izbora. I naravno ti tada volis svoje dete najviše na svetu i sve ćeš učiniti za njega, međutim u teskim slučajevima cena nekog minimalnog uspeha je jako visoka, i ja sam često bila svedok velikih patnji svih clanova porodice koja na kraju iscrpljena i slomljena smesta dete u instituciju. Na takve slučajeve sam mislila.

Rinzo, u Torontu sam. Imam kod ginekologa zakazano 28 decembra pa ću ga pitati za tog specijalistu, hvala na preporuci. Šta tačno znaci FISH?

Barili - moj slučaj se totalno bespotrebno zakomplikovao zbog lošeg tajminga i nedostupnosti mog GP-ja u odsudnom momentu, tako da sam ja tek ulaskom u 4. mesec dobila uput za ginekologa, a do tada sam preko walk-in klinike uradila prvi UZ i testove. Poslali su me u St. Joseph's bolnicu da radim NT test i radila ga je tehnicarka koja mi uopste nije ulivala poverenje. Trebala sam lepo ići u Mount Sinai na lice mesta, tamo gde su strucnjaci, ali eto... uglavnom sve se tu zakukuljilo do te mere da u jednom momentu vise nisi znao ko pije a ko placa, walk-in je slao dokumenta mom GP-ju koji nije bio tu, bolnica je slala rezultate takođe GP-ju a njegova sekretarica u walk-in da bi na kraju walk-in posle 2 bezuspesna uputa za ginekologa uradio i treci koji je konacno bio uspesan - makar sam zadovoljna lekarom, on je nacelnik akuserskog odeljenja bolnice u kojoj ću se poroditi i ulio mi je puno poverenja a vazi za velikog strucnjaka čula sam to od mnogo žena u svojoj okolini koje su totalno nepovezane. Uglavnom tako meni ustvari nije imao ni ko da ponudi bilo šta, nego je sve bilo na moju inicijativu. Nemam ni detaljne analize, samo krajnju statistiku. Sada imam zakazano genetsko savetovanje u Mount Sinai za početak januara. Pri svemu tome još i putujem sredinom januara, pa mi je cela situacija prilično tesna, i zbog toga sam delom prilično uplasena.

U svakom slučaju hvala vam svima, javicu kako se odvijaju stvari...