Svaka cast! Nadam se da će još neka od diskutantkinja koja za sve moguće praznike u decembru i januaru kupuje poklone da se ugleda na tebe!

bas iz tog razloga ja nisam svom detetu kupovala mnogo igracaka, ide ng i paketici a i rođendan mu je krajem januara, a od bliznjih sam narucila, ako već kupuju igracke da ne kupe neke gluposti. Tvoja cera se igra sa cinijama a moj se igra sa ambalazom, kartonskim kutijama i plasticnim flasama. Od pravih igracaka najviše voli da se igra itedijem i nekim stocicem sa lopticama, takođe voli da redja kolutove na stap.

Mi smo sinu za prvi bozic uradili sličnu stvar - pitali smo rodbinu da kod Oxfam „kupe” kozu, vodu za skolu, ili bilo šta to je na njivom site-u, u sinovo ime. On je dobio čestitke u njihovo ime, gde se kaže šta je uradjeno za te pare. To smo mu sacuvali, pa kada naraste, znace da je učinio dobro delo kada je imao samo tri meseca:)

Ma znam.. to sve deluje i veoma prakticno i humano.. ali ako neće sada da imaju igracke i da uzivaju u tome, kada će? Ne vidim zašto je manje humano jednog dana tu gomilu igracaka donirati nekoj ustanovi koja se bavi decom.. Tako će svi biti zadovoljni. I Vase dete i neka druga decica koja nisu imala bas neku sreću u zivotu...

To je za bogate.
Mi ionako doniramo iskoristene igracke ,a vecina je ganc nova, plus garderoba, plus saljemo u Srbiji , plus hrana za food banks redovno.
Neka se deca raduju rođendanima, tada je vreme za poklone.

To je jako fino od tebe.
Doduse rođendanske proslave kad su djeca mala su vise za odrasle nego za djecu. Već kad djeca postanu malo veca, npr za 3 rođendan bi te znalo i pitati kako to da su gosti dosli a njoj nisu ništa donjeli.

Mislim da je jako dobro umjesto poklona dati da se uplati za skolu.

slazem se sa venerom. meni je to glupost.

sve je to lepo sto ti hoćeš da budes humana, ali budi humana na svoj racun. to što su tebi te igracke bezveze ne znači da su tvom detetu, a ono ima pravo da dobije poklone za svoj rođedan, nemas ti pravo a i ruzno je da svom detetu uskracujes tu radost u detinjstvu.
zao mi je dece koja nemaju roditelje ili šta već, ali takav je zivot.
sto su ti druge zenice rekle, uzmi pa daj igracke s kojima se tvoje dete igralo pa ga više ne interesuju.
to je mnogo bolje jer će doći do deteta. od para nema ništa. 99,9% tih para koje ti doniras ode na administraciju tih organizacija. izvoli pa proveri, ima tih informacija na netu.

a ako hocete ti i muž da donirate pare, izvolite pa se odreknite nekog svog zadovoljstva,a ne da izigravate humanost na racun deteta. lako je preko tudjih ledja biti human.

mi dajemo staru odecu/igracke u dobrotvorne svrhe i to je dovoljno. humanost pocinje od kuce, sto znači da kod nas, kad imamo viska para posaljemo mojoj tetki u srbiji jer ona i muž teško žive, ili nekim porodicama koje poznajemo koje su siromasne. zašto bih izdržavala nepoznate a zapostavljala ljude koje volim i koji su uvek bili dobri prema meni i vole me?

Ja se slazem sa sarenom lazom.

Poklona ima previse to je cinjenica ali djeci se ne može uskratiti ta radost ( jednogodisnjem djetetu to puno i ne znaci ali posle je bitno). Mi smo takođe prestali kupovati poklone tokom godine.
Za bozic dobiju poklone do $30.00 po djetetu ove godine, ja kupujem svoj djeci za 25/12 a sestra za 07/01, znaci za svaki bozic samo po jedan poklon.

Za rođendan, gosti donose poklone oboma djece. Ja ih sakrijem pa posle nosim dalje ili vadim u doba godine kada nema puno pokolona ( kod nas od 25/12/ - 24/04 svi rođendani, bozici itd a posle ništa ), zavisno od toga šta je bilo za poklon.
Sve sto mislim da će moja djeca voljeti ja ostavim za njih, rjesavam se duplih stvari ili onih koje su prerasli itd.

Takođe 'rotiram ' igracke. U svako doba ima ogromna kutija sakrivenih igracaka u garazi i tu bude par mjeseci. Posle ih izvadim a kutiju napunim onim igrackama sto su u kuci.

Mi kad zavrsimo sa igrackama prodamo na garage sale i ponovo im kupim nešto, bilo njihovo i biće njihovo.Garderobu koja je ok saljem drugarici u Srbiju, eto i to je jedan vid donacije, nekom meni dragom.
Ove godine smo dobili recimo mnostvo edukativnih igracaka, neki laptop svemirski, nešto za slikovnice(nisam ni pogledala posteno šta je), vidim da je za stariju djecu, to sam uredno spremila u sobu i nek ceka druga vremena.Moj svrco je vise za „fizikalije”, nešto njega slikovnice i knjige ne zanimaju.Ali svejedno da ste vidjeli njegovu radost kad je otvarao „klopone”.Nek se izigraju a kad budu veci nek odlucuju šta će sa poklonima.

Dajanara ja saljem u Srbiju, a ako nećeš poresku olaksicu samo svom racunovodji ili ko ti već radi taksu ne das onaj papiric sto si dobila od ovih sto si donirala kod njih.

Aluzije, ne iluzije naravno... Da me ne fina diskutantkinja ne bi prozivala da sam nepismena. Hormoni histericne trudnice rade, loše se spava, ruke trnu...

Postujem želju da se drugima pomogne, ali, brate, iznad svega volim da vidim radost u očima sopstvene dece!
Nikada im ne bih uskratla rođendane i poklone, ali zato višak igračaka, one koje im nisu posebno interesantne, kao i očuvanu garderobu koju su prerasli odnosim u sirotišta ili poklanjam rodjacima i prijateljima kojima treba takva pomoć.

to jeste lep gest, al i ja se slazem da je možda malo rano za to. nisam za to da se deca navikavaju na gomilu poklona, ali ipak oni se tome zaista obraduju.Ja im većinom dopustim da otvore jedan, dva poklona, ostale ostavim negde gde im nisu na ocima. Oni se većinom igraju s drugom decom, tako da im bas i nije zanimljivo da se igraju poklonima. Nemamo ni ono „tradicionalno” sedanje i otvaranje poklona da se vidi ko je šta doneo. To ne radim.
Sutradan kad ustanu pregledaju sve poklone, znaju šta su dobili, ali uzmu samo jednu igracku ostale sklonim. Posle ih otvaramo jednu po jednu, u toku cele godine. Kad se nešto polomi i pokvari ili kad im stare igrace dosade, dobiju novu. Neke od ovih „ispod kreveta” odnesem u goodwill, ako su duple ili ako im ne ne svidjaju. I one koje su prerasli i s kojima se ne igraju odnesem u goodwill takođe.
Što se donacija tiče, saljemo na Kosovo, i mi smo donirali novac za kozu, posaljem St. Judd hospital, oni lece terminalno bolesnu decicu besplatno (koliko ja znam), sad bas razmišljamo da nešto odecice i igracaka, možda po koji slatkis odnesem s njima u sirotiste, dajemo i kroz crkvu...ma sad ispadoh Majka Tereza, Boze oprosti, a nisam zaista, samo želim da kažem da postji mnogo nacina, povoda i razloga da se pomaze onima u nevolji, a rođendane ostavljam deci za ono za šta su predvidjeni-ZA NJIH :)

Tako si mogla svojim gostima da kažeš da vi necete vise slaviti rođendane. Da ćeš ti novac koji bi potroslia za pripremu proslave donirati nekom kome je vise potreban.

Rođendani te vrste sa po 50 odraslih ljudi se slavi samo prvi, ili možda prva tri. Posle uglavnom dolaze smao deca iz grupe iz vrtica, ili iz razreda, njih 10-15 i to je to. Ako ćemo tako nema potrebe ni sa proslavama rođendana preterivati.

Fizikela, to je upravo i moja poenta. Tvoj sin se obradovao pantoflama (to su papucice, zar ne?), kao sto bi se obradovao i svakom drugom poklonu - malom i velikom, bomboni ili nekoj skupoj igracki. I verovatno se obradovao zato što nije dobio brdo poklona u roku od mesec dana. Nisam ja protiv davanja poklona, ali za sve treba imati mere.
I moja beba će biti decembarska (ili možda ranojanuarska, ako je prenesem), ali mi ne pada na pamet da pratim sve moguće tradicije i kupujem poklone sveke nedelje. Ovde se tradicionalno daju pokloni 5. decembra za Svetog Nikolu, ali se vise radi o ceremoniji oko Svetog Nikole - pesmice, rucno radjeni pokloni itd. - nego o vrednosti poklona. Namera mi je da se držim te tradicije, jer će dete ovde da raste i ide u skolu. Ne mogu da razumem neke naše ljude ovde koji onda kupuju deci poklone i za pravoslavnog Svetog Nikolu (sto uopste nije tradicija), pa onda za Bozic po novom kalendaru (takođe nije u tradiciji zemlje u kojoj žive), pa za Novu godinu, pa za pravoslavni Bozic, pa opet za tzv. Srpsku Novu godinu. Tako se iskupljuju deci sto nemaju vremena i paznje za njih tokom ostatka godine.
Inače, u Holandiji je obicaj i pitanje dobrih manira da se poklon odmah otvori. Znaci, to ostavljanje poklona za otvaranje tokom godine ovde otpada... Uz to, mislim da treba da postoji dobar povod da se dobije poklon...

dajanara, gest je vrlo lep i mislim da odlično pasuje u nekim periodima detetovog zivota, a ima kada ne pasuje bas nikako.

neko je pomenuo koliko je cela ideja izvodljiva: to bih i ja volela da znam. bas zato što su ljudi navikli da daju poklone. to kao prvo, kao drugo poklon mnogo vece izgleda neko suma novca koji je dat za poklon, tako da neki ljudi preferiraju poklon iz tog razloga.

kada je dete malo, to možemo da nazovemo faza 1, kada ovako nešto zaista ima smila. mala deca obično nemaju pojma o kolicini i vrednosti poklona, nemaju pojma ni šta je party ni znacenje reci „rođendan”, tako da recimo do 2-ge ili možda čak i 3-će godine ovaj tvoj sistem pasuje fantasticno.

sa malo vecom decom koja razumeju koncept rođendana stvar je potpuno suprotna (faza #2). mene bi dusa bolela da od svoje dece uzimam poklone ili da kažem ljudima da ih ni ne donose. obrati paznju da za 20 godina tvoje dete ne pocne da boravi redovno kod terapeuta boreci se sa osecajem nize vrednosti. „zašto su svi dobijali poklone a ja nisam?”

pogotovu kao sto rekoh ako drugari dobiju puno poklona, zašto to svom detetu uskratiti? human gest - jeste, apsolutno, ali dete u tim godinama nije u stanju to da shvati.

tamo negde kod puberteta dolazi sledeća faza a to je da dete samo poklanja svoje poklone, ili da trazi pare koje će da uplati (ili deo da uplati) negde u dobrotvorne svrhe.

Jeste humano ali mislim i neizvodljivo. Ne znam kakav je tamo obicaj i mentalitet, ali ovde bi to bilo krajnje cudno. Meni bi lično bilo neprijatno da me neko tako uputi na neku humanitarnu organizaciju (kao da sama nemam svest ili potrebu da tako nešto uradim), isto iz razloga sto volim da poklanjam. To radim sa posebnom paznjom i ljubavlju, i vise me ipunjava da poklanjam nego da primam poklone.

Moj predlog je sledeći, u stvari evo kako mi radimo. Do sada sam uglvnom poklanjala samo polovnu garderobu ili neku novu koja mi se nije dopala. Ove godine prilikom selidbe me je jako zabolela glava od gomile igracaka (ko kaže da od viska glava ne boli :)). Sela sam lepo sa cerkicom (4 god) i objasnila joj da postoje deca koja su gladna, zedna... i koja nemaju igracke. Da li bi ona odvojila neke koje više ne želi i poklonila toj deci? Malo je reći da je bila odusevljena! Odmah je pocela da skuplja igracke. „Dacu im ovu, i ovu, i ovu...” Ono sto je mene bas iznenadilo jeste sto je birala sve novije, lepse i skuplje igracke, a htela da zadrzi samo nekih 4-5 bezveze.

Ja sam mislila da je sve to njoj na jedno uvo uslo, na drugo izaslo, međutim ona je još koliko sutradan (i u narednom periodu) stalno izlazila sa novim stvarcicama koje je htela da pokloni „TUZNOJ DECI”.

Inače ih nosimo u jedno cigansko naselje, uvek ugledamo neku majku sa malom decom i dajemo direktno na ruke. Evo kako žive:

http://tinyurl.com/28q4jgs

Ovog puta ćemo voditi i cerku da im lično uruci poklon. Mislim da će to za nju biti jedno veliko iskustvo, iz kojeg će puno nauciti.

Vase dete je isuvise malo da bi moglo to da shvati, zato predlazem da sacekate bar godinu, dve, i onda uz dogovor sa detetom uradite nešto slično. U međuvremenu dajte detetu igracke za koje mislite da će mu biti drage i korisne, a ostale nek sacekaju „sudnji dan” negde na tavanu, podrumu, garazi...

Lolypopa, slazem se s tobom. Podsjetila si me na moje djetinjstvo.
Meni bi roditelji isto tako pred NG rekli da ako hoću mogu da podijelim svoje igracke sa djecom koja nemaju. Isto kao tvoja cerka, ja bih iskupila sve omiljene igracke i sa tatom ih odnijela u sirotiste.
Doduse pazi, ja sam jednom nekoj ciganki koja mi je pozvonila na vrata dala sve, ali bukvalno sve svoje carape i još neki dzemper jer je nosila bebu u narucju a bilo je hladno :) Sjetila sam se kako meni kažu da moram uvijek da nosim papuce po kuci jer „od nogu sve ide” pa sam onda bebi dala carape da se ne razboli... zamisli facu moje mame kad me je sutradan spremala za skolu i skontala da nemam ni jedan par carapa :)))
Salu na stranu, to je vrijednost kojoj bih htjela da ucim svoju djecu, ali ne bas kroz uskracivanje rođendanskih poklona.

Evo ovako, mi smo ove godine prekinuli sa zvanjem Kurte i Murte na djeciji rođendan.Treci rođendan smo proslavili tako što smo pozvali klince do 5-6 godina i dosli su i roditelji(mora neko djecu da dovede).Bilo je njih 6-7, umjesto da iznosim predjelo,pecenje i gluposti ja sam napravila kroasan kifle, rol virsle, kiflice sa sirom.Kupila plastelin, skinula sa Disnijevog sajta bojankice,kupila još neke zanimacije za njih, matching game...Sve uzeto u Dollar Tree.Neke pecatice, puzzle.Djeca se zabavljala nekih sat vremena, donijeli im pizzu, najbolje ide cheese pizza, i poslije je bila keks torta.Moj sin je bio presrecan, nismo stigli poklone da otvorimo, sutradan smo ih otvorili.Ostalima koji su bili pozivani prve 2 god sam rekla da pravimo rođendan samo za djecu, ako hoće mogu da dodju, biće grickalica i pizza.Meni je nadosla ta ideja jer smo prije 3 mjeseca slavili mladjem prvi rođendan.Bilo kao za Slavu, djeca sama u sobi, nisam mogla da im se posvetim jer sam morala da služim goste, ni sa kim se posteno ne isprica, pala sa nogu, a djeca svako 5 minuta izlazila iz sobe placuci, ovaj me udario, onaj me gurnuo, ovaj me ujeo...Nisam htjela da mi stariji proslavi pola rođendana placuci jer ga je neko udario ili on nekog gurnuo.Sad zna da mu je rođendan i toliko, ima drustvance svoje, biće pozvani, a odrasli razliguuu.I da dobio je 5-6 pokloncica, super, zadovoljan on,a ja još vise.I da kod nas svi kad donesu poklon daju i gift receipt pa ako je dupli ili dijete ne voli zamijenite za nešto dr.Eto to vam je bio rođendan jednog trogodisnjaka.