U kojoj si zemlji? Ako si u Srbiji preporucujem knjigu od dr Jasminke Komnenovic Od prvog obroka do skolske uzine
http://www.drkomnenovic.rs/
Ja sam po njoj hranila dete i bas sam zadovoljna knjigom, dosta su slični saveti kao oni sto Milica piše. Za razliku od svih ostalih knjiga, ona za svaki mesec deteta daje predlog rasporeda obroka, tj,šta davati ujutro, šta u podne, šta popodne, šta uvece, sto je jedna od velikih dilema svake mame. Zatim razvrstava povrce i voce u ono koje se sme davati od 4 do 8 meseca i u ono koje se daje od 8 do 12 meseca.
Lično sam protiv varijane dojenje samo 6 meseci. Sto je dete vece sve je svesnije i mislim da sa 6 meseci dosta teze prihvata kasiku jer bebe vole da sisaju a i za mamu je iscrpljujuce. Uostalom to uvodjenje od 4 meseca je postepeno, ja sam krenula sa 4 meseca i 20 dana i davala dve i po nedelje samo rizine pahuljice sa mojim mlekom jednom dnevno, sa 5,5 meseci smo uveli i povce.

Ja sokice izbegavam davati deci, sin ima 3 godine a beba 11.

Evo kako je najbolje, ovako se uci dete da jede zdravu hranu:

Najbolje početi sa zitaricama, možeš uvesti između 4-6 meseca, ja sam cekala 6 mesec. Možeš pomesati sa vodom ili svojim mlekom, prvo jednom dnevno i vodu da pije posle toga. Posle uvedes povrce, tikvicu, sargarepu, grasak, ili krompir. Uvek cekas 3 dana da uvedes nešto novo. Ja sam pomesala povrce sa zitaricama, kasnije sam uvela drugi obrok i to je bio vocni sa zitaricama, i samo vodu.
Moj sin obozava vodu i voda je sto puta bolja od sokica, jer oni jedu voce tako da im ne trebaju sokici pogotovo oni sa secerom.
Imaš ekstra sajt: wholesomebabyfood.com i tu sam sve pratila. Imam ako hoćeš da ti posaljem na mail sto sam dobila na VMA kako, kad i šta uvesti.
Ja nisam ništa solila niti ulja stavljala do godinu dana tako da bi beba naucila ukus svega. Kad je slano onda vole zacinjeno i znaju ukus graska na primer. Moji obozavaju povrce jer gledam da svaki dan jedu nešto zeleno.
Zitarice su isto važne, možeš uvesti proso i kinou, palentu, integralne ali to tek sa 7/8 meseci. Slatko bas slabo dajem prvo sto im secer ne treba, treba im zdrave hrane, a drugo da ih navikavam na zdravu hranu dok su mali.
Gledaj da svaki dan rucka 2 vockice, 3 povrca, zitarice 3-6, meso samo dva puta nedeljno, kasnije zumance, i možeš pasulja.

So deci ne treba ali masti tebaju, i te kako!! Bebin mozak se razvija veoma intenzivno i masti su od velikog značaja.Kod beba i dece unos masti je obavezan za razvoj i ne sme se uskracivati, posledice mogu biti ozbiljne.Naravno kod dojene dece oni to dobijaju preko mleka ili kod dece na formuli preko formule,ali ako slabo unose mleko i još ne dajete ulje/masti onda nije ok.
Pavlaka, puter, maslinovo ulje je obavezan dodatak.
U početku kada se uvode zitarice i pojedinacno voce i povrce onda ne, ali kada krenes sa domaćim supicama, kuvanim povrcem, obavezno se dodaje malo maslinovog ulja ili na vrh noza putera. Ukusnije je i za njih potrebno.Masti su potrebne za mozak, kao i za iskoristavanje vitamina rastvorljivim u mastima.
Zato i maleni do 2 godine piju punomasno kravlje mleko, a tek posle 2%.Deci se ne daje obrano mleko i mlecni proizvodi kao i ništa LIGHT jer sadrzi modifikovani skrob.Light proizvode ne bi trebalo ni mi da jedemo.
Sokovi su nepotrebni ako dete jede voce.Totalno su izlishni do kraja prve godine, osim možda kao poslastica.

Da, masti su jako bitne, ja pored maslinovog dajem i bundevino ulje, evo jedan clanak od J. Komnenovic na temu masti i ulja

Ma¬sti su neo¬p¬hod¬na kom¬po¬nen¬ta u or¬ga¬ni¬zmu čoveka. One obez¬beđuju ener¬gi¬ju i čine da nam je to¬plo, poboljšavaju ukus hrane, usporavaju pražnjenje želuca i pomažu apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima. Be¬ba¬ma i de¬ci je po¬treb¬no više ma¬sti ne¬go od¬ra¬sli¬ma

Masti se u ishrani obično nalaze kao mešavina zasićenih i nezasićenih. Preporučuje se da njihov odnos bude 10 prema 30 odsto.

Vrste ma¬sli¬no¬vog ul¬ja
Sastav i odnos masti u maslinovom ulju su idealni za organizam odojčeta. Ovo ulje je odličan iz¬vor mo¬no¬ne¬za¬sićenih ma¬sti, a ube¬dlji¬vo je naj¬bol¬je za ku¬van¬je, jer je šta¬bil¬no na vi¬so¬kim tem¬pe¬ra¬tu¬ra¬ma. Raz¬ličite vr¬ste ma¬sli¬no¬vog ul¬ja su ka¬te¬go¬ri¬sa¬ne pre¬ma ste¬pe¬nu ki¬se¬lo¬sti. Naj¬bol¬je je hlad¬no ceđeno ulje, dobijeno bez he¬mij¬skog pro¬će¬sa, ni¬skog ni¬voa ki¬se¬lo¬sti.
Tip ex¬tra ver¬gi¬ne se do¬bi¬ja pr¬vim ceđen¬jem i sa¬drži man¬je od jedan odsto ki¬se¬li¬ne. Ono je naj¬bol¬je, naj¬u¬ku¬sni¬je i naj¬sku¬plje. Ima bo¬ju od ze¬le¬no-zlat¬ne do sve¬tlo ze¬le¬ne. Ge¬ne¬ral¬no, što je bo¬ja tam¬ni¬ja, ukus je in¬ten¬ziv¬ni¬ji. Sle¬deće na le¬stvi¬ci aci¬di¬te¬ta je tip ver¬gi¬ne, ko¬je se ta¬kođe do¬bi¬ja pr¬vim ceđen¬jem, a ste¬pen ki¬se¬lo¬sti mu je jedan do tri odsto. Tip «fi¬no» pred¬stav¬lja kom¬bi¬na¬ci¬ju pr¬va dva ti¬pa. Vr¬šta na¬zva¬na «čisto ma¬sli¬no¬vo ul¬je» je kom¬bi¬na¬ci¬ja ra¬fi¬nisa¬nog i ver¬gi¬ne ili ex¬tra ver¬gi¬ne ulja.
No¬ve, «lajt» (light) vr¬ste, sa¬drže istu ko¬ličinu bez¬bed¬nih mo¬no¬ne¬za¬sićenih ma¬sti i isti broj ka¬lo¬ri¬ja. Na¬ziv lajt upućuje na izuzetno kva¬li¬te¬tan fil¬tra¬cij¬ski pro¬ćeš, pa je to ul¬je blaže - što se tiče bo¬je i uku¬sa. U tom ob¬li¬ku, ide¬al¬no je i za pečen¬je i za ku¬van¬je. Može da se ko¬ri¬sti i za ku¬van¬je na vi¬so¬kim tem¬pe¬ra¬tu¬ra¬ma, dok stan¬dard¬no ma¬sli¬no¬vo ul¬je tre¬ba da se za¬gre¬va na sred¬njim tem¬pe¬ra¬tu¬ra¬ma (ver¬gi¬ne), ili da se upo¬tre¬blja¬va za sa¬la¬te i ma¬ri¬na¬de (ex¬tra ver¬gi¬ne).
Ma¬sli¬no¬vo ul¬je čuva¬no na hlad¬nom, tam¬nom me¬stu - može da se održi do go¬di¬nu da¬na.

Maslinovo ulje u ishrani dece
U dečju ishranu, maslinovo ulje se uključuje u uzrastu od oko šest meseci. Najbolje je dodati ga sirovo već gotovoj kašici od povrća.

Suncokretovo ulje
Iako je bogato linolnom i drugim polinezasićenim kiselinama, nestabilno je na visokim temperaturama - razgrađuje se, stvarajući slobodne radikale. Ali, ulje dobijeno hladnim ceđenjem hibridnog suncokreta sadrži više mononezasićenih kiselina i otpornije je na termičku obradu.

Bundevino ulje
Ovo veoma kvalitetno ulje predstavlja jedan od retkih izvora omega-6 masnih kiselina i omega-9 masnih kiselina. Sadrži vitamin A i E i vitamine B grupe, kao i minerale: cink, gvožđe i fosfor. Preporučuje se za salate, ne treba ga zagrevati (isto važi i za sojino ulje).

Susamovo ulje
Bogato je vitaminom E, magnezijumom, kalcijumom, gvožđem i bakrom. Otporno je na visoke temperature. Za salate treba upotrebiti svetlo susamovo ulje.

Laneno ulje
Sadrži veliku količinu omega masnih kiselina. Ne podnosi visoke temperature, pa se dodaje jelima posle kuvanja. Pošto brzo užegne, poželjno je da se drži u frižideru, u tamnoj flaši. Dodato hrani, laneno ulje povećava prehrambenu vrednost drugih namirnica (mlečnih proizvoda, zelenog lisnatog povrća, morskih plodova). Može da se uvrsti u dečju ishranu posle navršenih šest meseci.

Palmino ulje
Za razliku od većine uljarica, sadrži znatno više zasićenih masnih kiselina, zbog čega je stabilno na visokim temperaturama i pogodno za kulinarsku obradu. Sadrži velike količine vitamina A, E i linolne kiseline, kao i antioksidanse - skvalen, karotenoide...

Prelazne masti
Naj¬lošije ma¬sti su pre¬la¬zne, takozvane trans masti (ima ih u mar¬ga¬ri¬nu). Naime, masne kiseline izmenjenog sastava imaju brojne neželjene efekte. One blokiraju normalnu promenu holesterola u jetri i doprinose porastu nivoa holesterola u krvi. Uslovljavaju porast lošeg - LDL holesterola, koji je glavni podstrekač arterijskih oboljenja. Istovremeno, smanjuju nivo dobrog - HDL holesterola, koji štiti kardiovaskularni sistem od nepovoljnih efekata LDL-a. Takođe, povećavaju nivo apolipoproteina A, supstance u krvi koja predstavlja drugi riziko faktor što se tiče kardiovaskularnih bolesti. Inače, trans masne kiseline sadrže i pečeni proizvodi od masnog testa, kao i hrana pržena u fritezi.

Margarin
Proizvodi se od biljnih ulja, dovedenih u čvrsto stanje procesom hidrogenizacije, na temperaturi od 260 stepeni. Na taj način se postiže bolja održivost u odnosu na ulja, bolja mazivost i bolji ukus. Pomenutim postupkom, nezasićene masne kiseline se uz pomoć metala kao katalizatora (najčešće nikla i aluminijuma), preko «izmenjenih» masnih kiselina prevode u zasićene masti, pa margarin predstavlja mešavinu zasićenih i izmenjenih masti.
Masne kiseline izmenjenog sastava se smatraju odgovornim za oštećenje imunog sistema i stvaranje slobodnih radikala. Slobodni radikali igraju značajnu ulogu u degenerativnim procesima, kao i u raznim metaboličkim poremećajima.
Nepovoljan efekat izmenjenih masnih kiselina se ispoljava i u neravnoteži prostaglandina (supstanci poput hormona), što može da dovede do povećane osetljivosti na zapaljenske procese. Pošto prostaglandini regulišu i mnoge metaboličke funkcije, može da dođe do metaboličkih poremećaja. Pored toga, male količine izmenjenih masnih kiselina mogu da uzrokuju znatne alergijske reakcije, kao i promene krvnog pritiska i hormonskih aktivnosti.

Dilema: margarin ili buter
Biljne masti su u prednosti jer ne sadrže holesterol, ali su hidrogenisane mnogo opasnije po zdravlje nego holesterol iz butera. Zato je bolje koristiti buter umesto margarina za mazanje i kuvanje.

Buter je odličan izvor vitamina A, D, E i K, kao i minerala selena i joda. Značajno je da ne menja svojstva pri visokim temperaturama.

cuncice,
posto smo ja i ti u istom 'sosu', haha isto su nam 'godiste' decica:

deca koja sisaju pocinje da im opada nivo gvozdja najranije od sestog meseca, znaci ne pre toga.
deca koja su iskljucivo dojena apsorbuju preko 50% gvozjda iz majcinog mleka, za razliku od formule gde je procenat nešto iznad 10%.
ima u ovom prvom povrcu dosta gvozdja- sweet potato, brokoli, bundeva, spanac..upravo zato i savetuju ovo povrce jer sadrzi dosta gvozdja, kao i vitamina c.
gvozdja ima i u baby rice.

a ne zaboravi da dete i dalje sisa/pije i flasice u tom periodu, tako da nema brige oko gvozdja i kada pocnes sa povrcem.

posto si u uk, ja bih ti savetovala da uzmes tu knjigu, sve opisuju od a-sh.

hahah jeste to je ta knjiga!
uzmi je, nećeš se pokajati. oni luk koriste tek u drugoj fazi, i to bas malo.
..a pastrnjak kažem online, jer kada kažem persun, svi misle na list.
mi kuci pastrnak zovemo persun, a list persunov list ;)

probacu veceras da ti skeniram bar tu prvu fazu.

jelr,

haha tačno (strictly speaking), ali u engleskoj kuhinji se iskljucivo koristi pastrnjak (parsnip), a od persuna se prodaje i koristi samo list (parsley).
nigde u britaniji ne možeš naći persunov koren, bar ga ja nikada svojim ocima nisam videla, pa parsnip koristim umesto njega i uvek kažem persun. verovatno i cuncica tako radi.
oni ga ne smatraju hranljivim. isto je i u svajcarskoj.

s druge strane, kod nas nikada nisam videla u prodaji 'pastrnjak', bar dok sam ja živela dole.

Jelr,

Hvala ti za tu informaciju o zitaricama!!! Mi ih jedemo nego nisam znala koliko je zdravo!

ma skeniracu, nemo' da brigas!
samo da deklasiram klince u horizontalu :)
ma to je jedino sto mogu da zamere, mislim za slike, kao da mi nešto znaci slika kase, samo je boja razlicita.
dobro je i to što u knjizi skrecu paznju na male razlike ako kuvas u beabi, u loncicu i sl.

jeste vila, hvala ti puno, a saljemo cmokic i za marijicu!
xx

hvala ti baby puno. ne znam ni kako nadjes vremena da to uradis pored dvoje djece. ova moja neće ni 5 minuta bez mene a nocu se sve cesce budi. jedva cekam da pocne da rucki još nešto sem sike, možda bude sitija pa se bude manje budila. vidjecemo :)najviše voli kad smo i ja i tata tu mi razgovaramo a ona samo prati.

ps.Banisa, izvini zbog upada na temu i ljubi bebicu :*

baby, jesu li ovo slike Vile na ovoj stranici? o kako su divne, ne zna se koja je ljepsa :) bas je lijepo pozirala a mama je sve preslatko organizovala i uredila. prelijepo!

hvala Majo! :)