ja ne znam kakva je trenutna siuacija u vrticima u srbiji ali ovo sto si ti napisala ja ne mogu da vjerujem: „deca sve vreme provode u kreveticima, sem kad ih hrane”.

moja su djeca su bila u jaslicama prije 14 odnosno 12 godina u herceg novom. stariji sin mi je krenuo u vrtic sa 11 a mladji sa 10 mjeseci i jedino sto mogu da kažem je da nikad nisam zatekla ni jedno od svoje ili ostale djece u krevetu. čak koliko me pamcenje sluzi krevetaca nije ni bilo nego su djeca spavala na malim krevetima kad je bilo vrijeme spavanja a ostalo vrijeme je bilo zajednicno provedeno sa ostatkom grupe.

Ne mogu da poverujem u to što si napisala.Ja bih lično proverila i obisla jaslice.Stariji sin je bio u jaslicama i mladji evo već mesec dana, a ima 13 meseci.Čak i nema kreveca već se krevetici spustaju kada treba da deca spavaju.Mladji sin je po ceo dan jurio za mnom i tražio da ga nosim,ni u wc nisam mogla a da ne preplace ispred vrata.Prosto je neverovatan uticaj vrtica.Od kada je krenuo,sam se igra,stalno je radostan,trci,smeje se,ni traga od onog razdrazljivog deteta.Vrtic je zakon,kakve babe.

Nekada nije bolje ni u većim grupama.Sestrina cimerka radi u jednom državnom vrticu i njene price su ravne hororu.Najgore sto i on razmišlja u fazonu:šta me briga, svi su takvi.

A sjecam se jaslica kada sam ja isla u vrtic, prije oko 25 godina.Cesto bi uspijevala da smugnem sa spavanja i da se usunjam u jaslice gdje je vaspitacica bila za mene super.Bebe su bile u jednoj maloj sobi sa onim kreveticima,musavi, upisani, gladni, zedni.Samo jedna vaspitacica ih je cuvala, a često bi i ona izasla i ostavila bebe sa mnom, djetetom od 4-5 godina.Meni je to tada bilo super,gnjavila sam ih i nosala, ali sada se jezim od svega.Pitam se da li je moguće da niko od roditelja nije znao za stanje ili je to tada bilo normalno.

Mi smo trenutno na adaptaciji u jaslicama, krenuli smo pre tri dana. Laura ima 16 meseci i ja sam sa njom tamo neko vreme i onda izadjem i ostavim je da se igra da drugom decom. Vaspitacice su super, prepuno je edukativnih igracaka, ogromna svetla, oslikana soba, igraju se sa njima, uce ih i trude se da svima udovolje za sve njihove zahteve. Svi su cisti, siti, imaju nutricionistu i hrana im je odlicna. Posle uzine donose se mali krevetici gde deca spavaju. Postoje ti kreveci, stvarno su ruzni ali ničemu ne služe, ne koriste ih.
Jaslice nisu hotel A kategorije ali ja sam sasvim zadovoljna, dete se socijalizuje, uci da se druzi sa drugom decom, da deli, ne postaje razmazeno.
Upisi dete, prvu nedelju ćeš provesti sa njim tamo i ako ti se ne svidi odustani.
Mi smo u unutrasnjosti Srbije.
Pozdrav

Snezana, izvini, ali ovo je prica jedne žene koja radi kao vaspitacica. Milica je rekla da će da proveri kakva je situaija stvarno. Cisto sumnjam da i domovi za napustenu decu izgledaju ovako.

Ima ljudi koji jednostavno vole da preteruju i preuvelicavaju stvari. Jedan primer nevezan za jaslice o kojima Milica piše. Mene je tako pre par godina moja sestra od strica ubeđivala da su državne ambulante u Srbiji strasne, da je situacija grozna i da zato svi beze kod privatnika. Čak me je nagovorila da odem sa njom i njenom devojcicom om 6 godina do državne ambulante. Jedino sto je tamo bilo strasno je bilo njeno ponasanje. U ordinaciji koja bi isto tako mogla da bude ordinacija nekog kucnog lekara u Holandiji, ona je doktorici ocitala lekciju jer doktorica nije htela da da nikakve lekove devojcici koja je bila malkice prehladjena, niti mami bolovanje. A mama je naravno znala dijagnozu još pre nego sto je usla u ordinaciju iako se u medicinu razume koliko i u nuklearnu fiziku. Nikad me u zivotu nije bilo tako sramota sto sam na nekom mestu. Htela je da iz istih stopa idemo kod privatnika koji bi proverio krv, urin i bris devojcice, sreća ja sam morala da idem negde. Malo sam oduzila, ali poenta mi je da nikad ne treba uzeti zdravo za gotovo sto neko prica. Jedna moja poznanica mi kaže da 'se pricalo' da se u obdanistu gde smo se mi upisali za mesto tuku decu i da zato njeni sinovi idu u susedno. Kako ona to može da zna, ostaje za mene veliko pitanje.

Naravno da je ovo rekla kazala i da Milica prvo treba da proveri. Samo što se covek sokira i kad cuje ovako nešto.

Minjdusice ja sam u domovima za napustenu decu bila, neću ni da komentarisem kako je tamo.

Ja sam veliki zagovornik vrtica/obdanista i veliki protivnik jaslica. Kontradiktorno ali objasnicu ukratko.
U jaslicama /govorim o Srbiji/ decu ne izvode napolje, takvo je pravilo. Neka obdanista nemaju terasu /iako se to praktikuje/ u sobi za jaslenu grupu i to treba dobro proveriti jer se može desiti da dete spoji i vise meseci lepog vremena napolju a ono se igra u zatvorenoj prostoriji pa još ako i nije klimatizovana...Imala sam često priliku da vidim decu u jaslenoj grupi kako stoje u kreveticu i placu a vaspitacice /ima ih samo dve/ ne da neće, nego prosto ne stignu da umire npr. sest uplakanih beba od 15 meseci. I sami znate kako to ide sa bebama - kad jedna pocne da place, ubrzo se formira hor. Sa hranjenjem i presvlacenjem je sličan slučaj, pogotovo ako je obdaniste veliko, one jednostavno ne stignu da nahrane svu decu, da svu decu presvuku na vreme itd. Po meni jaslice su samo nužno zlo. Mogu da budu lepe, da imaju igracka, prostrane ali jednostavno to su obično grupe sa pa 15-20 pa i vise dece i teško je postici da ih se sve jednako pazi. Napominjem, moja deca nisu isla u jasle i ovo je samo moj UTISAK koji sam stekla posmatrajuci jaslenu grupu dok sam dovodila svoju decu u mladju grupu.

I nemoj da mislis da taj proces adaptacije traje ne znam koliko dugo. Moj mladji sin je plakao pet dana i jednostavno prestao. Sad kada dodje vikend stalno mi sedi na glavi kada će u obdaniste, a krenuo je sad sa tri godine. Ovaj stariji nije plakao niti jedan jedini dan, odmah je prihvatio obdaniste kao najnormalniju stvar na svetu. Stvar je u upornosti, stavu, prici ali takođe i u vaspitacu...

Querty, izvini, ali moram da kažem da nema sanse da se secas da si bezala iz jaslica. Prvo, jaslenu grupu cine deca do 3 godine koja su još u fazi selektivnog kratkotrajnog secanja i čak i da si pobegla, teško da bi se toga sada secala. Verovatno se to bezanje desilo kada si imala 5 godina jer nema sanse da se secas nečega kada si imala 2.5 godine i to još 20-30 godina kasnije. Ja se npr. iz tog perioda secam samo scene kada sam prosula litar kipuceg mleka sebi na nogu i ama bas ničeg vise. Verovatno si se malo kasnije promangupisala ali ti se sada čini da je to bilo sa dve godine:)

Snezana, u pravu si.
Ja stvarno ne znam šta je meni u poslednje vreme, 100% sam ubeđena da sam videla da je napisano tako i tako i onda kada se vratim nazad na diskusiju ukapiram da piše nešto sasvim drugo. Stvarno sam prolupala:)

Querty, moje najdublje izvinjenje! Nadam se da ga prihvatas, potpuno sam previdela da si napisala da si tada imala 5 godina pa samim time sto si napisala deluje logicno...

Izvini još jednom.

Ovo je jako osjetljiva tema jer ocito ima dosta mamica koje su za jaslice/ vrtic a ne za komsinicu/ baku/ deku itd. Tako da i npr. majkama koje nisu za vrtica, imaju u glavi svojoj da jaslice/ vrtici itd. NISU dobre ustanove i traže mane u njima. (cast izuzetcima).

Ne znam, nisam tu da bi ti mogla neke jaslice preporuciti ALI možda i imaju neke gdje su tako losi uslovi. Samo nevjerujem da su sve jaslice takve, jer to zvuci, Boze dragi koda nije doslovno za pse a kamoli bebice. Prosetaj se po par jaslica i vidi uslove, dogovori se da dodjes kad nije vrijeme spavaju pa da vidis kako se igraju, jedu itd. Ne mogu ni da zamislim uzasa da drže djecu u kreveticima čitav dan.

Ovdje u Kanadi je cuvanje 1:3 i da, bebice placu i bune se al vidjela sam ja njih i da se igraju. Neigraju se svi u isto vrijeme, nejedu sve u isto vrijeme, i nije ludnica i fino i organizovano je. Nije ni Srbija zaostala zemlja, tako da ja neke stvari jednostavno ne mogu ni da zamislim. I pusti price ostalih, već fino se uputi u istragu i saznaj sama šta je najbolje za tebe i tvoje djete.

Djeca trebaju djecu, i mislim isto i na djecu sve stariju od godinu dana. Pa makar i na par sati sedmicno u sredini ala jaslice/ vrtic (ako već možeš priustiti). Mislim da je ljepo kad bakice i dekice mogu da priskoknu i pomognu kad mogu ali da to nije najbolje za djete. Imala sam lično priliku da vidim obadvije strane i jednostavno sam se tako prijatno iznenadila šta je sve moja cerkica naucila u vrticu.

Sve najbolje.

Milice,

Neka svekrva cuva malenog još 2-3 godine, kad ti je bog dao tu opciju. :)

Socijalizacija pre 3-4 godine nema smisla i niko ga neće cuvati i voleti kao familija.

Ja da sam na tvom mestu ne bi mi padalo na pamet još najmanje 2-3 godine. Uzivaj dok možeš!

Ja sam toliko srećna sto moju malenu moja mama i sveki cuvaju - divota.

Još da dopunim, što se tiče pranja i presvlacenja, one ih peru iskljucivo vlaznim maramicama osim u slučaju nekog većeg incidenta. Kod nas u vrticu postoji jedna prostorija koja ima nešto kao lavabo, iznad police za pelene, kreme, tetra pelene i sto za prepovijenje i male wc solje za stariju jaslenu grupu. Nemoj da se brines za taj jedan sto, nema razloga da imaju vise stolova za prepovijanje, pa ne kake decica ko na traci da ne mogu stici da ih prepoviju. Veruj mi, ja sam se brinula na početku ali sam videla da su to sve profesionalne, izverzirane žene i još ako vole svoj posao!

Ako su zaista jaslice takve kao sto si opisala,onda nema poente da vodis djete tamo.Provesti cijeli dan u krevetcu osim kada jede i nije najbolji način socijalizacije.Bolje će mu biti kuci s tobom,idite na neke djecije grupe,ili grupe mama,ili plivanje,igraonice...Period prilagodjavanja uvijek postoji i svako dijete drugacije reaguje.I djeca sa 14 mjeseci se znaju bacati na pod za mamom i tatom,kao i trogodisnjaci.Moja curica je sa 18 mjeseci krenula u vrtic i proces prilagodjavanja je bio plakanje za nama,a sada obozava da ide(skoro 3 godine).Doduse ona ide samo 2 dana po par sati,da bi naucila engleski.Ne znam da sam na tvom mjestu dobro bih razmislila da li je vrijedno da tako malo dijete provodi dane u jednoj prostoriji u krevetcu.Vrtic moje curice ima 4 igraonice natkrivene napolju i prostorije u kojoj borave je takođe ispunjena igrackama i brojnim vaspitacama.Puno sreće

BT

Mene nerviraju izjave tipa „istrazivanje x je pokazalo da je za decu bolje ovo ili ono”, pa se svi toga drže kao pijan plota, a kad se udubis, postoji gomila takvih istrazivanja, i sva su kontradiktorna. Recimo, deca u NL uglavnom polaze u jaslice oko tri dana nedeljno, već sa tri meseca. A citala sam skoro istrazivanje koje tvrdi da su holandska deca najsrecnija na svetu, bilo neko internacionalno merenje. Sad, da li zbog jaslica, ili divne klime, ili nečeg treceg, ko zna. Zato mi je teško da verujem u razne tvrdnje, sa koliko godina je najbolje, i da li uopste treba dati dete u obdaniste, naravno, ako izbor postoji.

Ja sam dete dala, posmatrala ga, i zakljucila da je njemu sjajno, i da možda treba da mu povecam uskoro broj dana sa dva na tri. Jeste da ga tamo brisu maramicama, a mi kuci guzu peremo. Jeste da tamo jede sendvice po ceo dan, i niko se ne trudi da on pojede voce, hoćeš-neces-ne moras sistem. Isto imaju jedan jastuk za presvlacenje, i ima još par higijenskih sitnica od kojih se pomalo jezim.

ALI! On obozava da ide tamo. Procveta tim danima, kako stignemo, okrene mi ledja i zaboravi da postojim. Guza mu nikad nije bila crvena. Zdrav je, ne gubi na tezini. Znači da sve to što oni tamo drugacije rade i nije toliko tragicno po mog malenog, a ko može da tvrdi da je ono sto ja radim bolje. Skoro bio neki clanak o kupanju dece, kao deca koja se svaki dan kupaju se cesce razboljevaju, jer virusi lakse prodiru kroz kozu. Voce može da bude puno ko zna kakvih dodataka, možda je bolji suv hleb? Hiljade dilema za nas mame, nekada se izgubimo u našim mikro pravilima, i zaboravimo da pogledamo šta je to što dete čini srećnim.

Nije to samo u Srbiji tako. I ja da sam dete htela u jaslice sad od decembra(kad onima godinu dana) morala bi najverovatnije placati od avgusta da bi zadrzala mesto do decembra.

Kad pišem molbu za mesto u vrticu/jaslicama imam pravo da upisem 3 zelje i da se nadam da ću dobiti jedan od ta 3, a najbolje prvi. Da znam onu ženu sto radi na tome i raspoređuje decu, da naravno da bi mi ona sredila da dobijem mesto u vrticu koje želim. Sto moja sveki kaže sve je to isto i na zapadu, samo je ovde lepse upakovano :)

Ja nazalost nemam vezu pa se samo nadam da ćemo dobiti onaj vrtic koji želimo. Sretna sam sto mogu zadrzati dete sa mnom do 18 meseci.

Ovde se u jaslicama spava napolju u kolicima. Napolju su deca skoro stalno i kad je -5 i kad kisa pljusti, sve je to normalo :) Ovde je 6 dece na jednu vaspitacicu, grupe po pko 18 dece. Ne bi volela da mi dete ide u vrtic u kome čitav dan bude u krevetcu i teško mi pada to što uopste tako nešto postoji. Nadam se kad Milica proveri kakvo je stanje da će nam ipak javiti da nije sve tako crno.

Samo malo da pojasnim ono sto sam rekla, jer vidim da nisam prenela dobro način na koji ja rezonujem, pa može da se shvati kao kritika, sto mi nije bila namera.

Kada su u pitanju lekari i medicinska istrazivanja, pravim veliku razliku između saznanja iz klinickih klinickih testova i ostalih eksperimentima dokazanih metoda, i saznanja na osnovu posmatranja i interpretacije statistickih uzoraka. U ove naučne metode verujem mnogo vise, i vise ih postujem, uz zrno zdravog razuma. Statistiku dobro znam, tako da takva saznanja i preporuke držim u nekom cosku mozga, imajuci u vidu da moja licna situacija uvek može da bude drugacija, i sa time vise eksperimentisem.

U slučaju mog sina, imala sam luksuz da biram između baka servisa, delimicnog mog ostajanja kod kuce , au pair i odbanista. Resila sam se za kombinaciju, s tim da ga posmatram i da korigujem ono sto vidim da mu ne odgovara. Pokazalo se kao pun pogodak za njega, da dodam da je krenuo dva dana nedeljno u obdaniste sa 17 meseeci.

Moj sestric je recimo krenuo sa pune tri godine, i posle par meseci mucenja su ga ispisali. Dzaba njima statistika, kad u njegovom slučaju zaista nije islo, pojacano asmaticnom reakcijom na prasinu iz tepiha kojima je obdaniste oblozeno.

Svaki slučaj je za sebe, na nama je da probamo i menjamo ono sto nasoj deci ne odgivara,

Bas sam razvezala

Iskustva su razlicita. Moja devojcica je imala tesku adaptaciju, i nama se kao roditeljima mnogo toga nije dopalo. A onda smo shvatili da je kod nas problem u vaspitacici, njen način rada sa decom i prevelika strogoca nam nisu odgovarali. Na nasu veliku sreću, zatrudnela je u tom periodu i odmah otisla na bolovanje, i, gle cuda, naše dete je jaslice iz dana u dan prihvatalo sve bolje. Sad kad pogledam unazad, mislim da je ona bila isfrustrirana sto je dobila najmladju grupu, a verovatno je htela da radi sa vecom decom, pa je nju nerviralo sve sto ispada iz sablona, i ocekivala je da dete od godinu i po dana ili dve maltene zna sve samo da uradi. Sada curica ide u vrtic, taj isti, samo je presla u stariju grupu, i jako sam zadovoljna, najviše jer vidim koliko je njoj tamo lepo.
Inače, slazem se sa mišljenjem da su jaslice nužno zlo, a da je vrtic idealno mesto za decu. Ali, eto, ništa kod nas nije uskladjeno.
Ono sto meni smeta, jeste sto ja treba uskoro da se vratim na posao, a bebac može da krene u jaslice tek u julu ili septembru. A ne postoji zastita majke u vidu skracenog radnog vremena do detetove treće godine. Mi imamo baka-servis, ali šta da radi ko nema.

ja ću ti napisati svoje iskustvo...moj sin je krenuo u jaslice sa 12 meseci tj.falilo mu je 4 dana do prvog rođendana...odmah smo imali vatreno krstenje u vidu stomacnog virusa...do njegovih 16 meseci vise nije isao nego sto jeste jer,čim krene zaradi po neki virus,streptokoke i sl...ali sada sa 21 mesec nemamo mnogo problema sa virusima,jači nam je imunitet,a iz vrtica „donosi” toliko naucenih pesmica,igrica,crtaju,boje,uce da piju iz solje,da sami koriste pribor za jelo,pocinje da trazi i koristi nosu, komunikativan je i ne stidi se...kod nas u jaslicama svaki cas ima nekih aktivnosti tipa -roditeljski dan kada roditelji dolaze i igraju se sa decom i sl...jelovnik je po meni ok,imaju kuvano jelo svakog dana,za uzinu je obavezno voce,dorucak je solidan...ima oko 15-oro dece i dve vaspitacice,kuvarica i spremacica koje uskacu kad god je potrebno da pomognu vaspitacicama...sobica je prostrana,krevetice namestaju kada je vreme za spavanje...kod njega su od septembra primili i dve bebe od po 7 meseci,za njih su kreveci,od drveta su,novi i lepi...ali,kad god da sam otisla bebe nisu bile u kreveticima,uglavnom u narucju vaspitacice ili na podu sa igrackicama...dete mi je lepo presvuceno,povremeno koriste vlazne maramice ali ih uglavnom peru iznad većeg lavaboa i koriste pult za pelene...ima dana kada mi roditelji donosimo voce,povrce,predmete iz prirode i tada uce šta se kako zove...ma ja sam stvarno zadovoljna i jedino što ne funkcionise je naše rastajanje ujutru tada obavezno negoduje i evo posle 9 meseci odlazenja u vrtic...ali zato u 3 kada dodjem po njega prvo se pozdravi sa drustvom pa onda idemo kuci...desilo se par puta da je imao temp. oko 37,5 tada su me uvek pozvale i otisla sam po njega...nikada ga nisam uzela iz vrtica bolesnog da one nisu primetile,prljavog ili nepresvucenog ...ja sam zadovoljna...ovo je nas vrtic...

http://www.obdaniste.kg.co.rs/svrca.htm

posebno mi se dopada sto smo odneli i neke fascikle i to su njihovi „dosijei” gde stavljaju sve njihove crteze,upisuju tezinu i visinu kad god ih mere,cuvaju njihove slike i zanimljive izjave...jedino sto su vrtici u nasem gradu najskuplji u Srbiji...ali dobro,šta je tu je...bitno je da odaberes vrtic,pogledas kakav je(ja sam to radila,obilazila sve vrtice pre nego sto sam se odlucila)i budes spremna na malo prehlada i virusa u početku...srećno...