Meni se to desilo par puta.Čini mi se da su nam sinovi tu negdje uzrast isti, Aleksa puni 3 g. sad u utorak.Fora je da se desava uvijek kad sam ja sama sa njima dvojicom, a kad ide i MM sa nama bude sve ok.Nije sad da je on nešto veci autoritet od mene ali eto desava se ne znam ni ja kako.Bas tako nešto se nama desilo sad u ponedeljak kod dr.Prvo je divljao u cekaonici, poslije je nastavio u ordinaciji dok smo cekali dr.Možeš da pricas, molis, prijetis nema efekta na jedno uvo udje na dr. izadje.Mislim da ih hvataju neke bubice kad ne znaju šta će sa sobom, kad imaš tako neke obaveze kao sto je to slikanje ili odlazak u neke ustanove( dr, papirologija neka itd..) vodi još nekog sa sobom ako možeš, da obrati paznju na njega a ti da pazis malenu.

Posmatraj stvari iz njegovog ugla. Da imaš 3 godine koliko bi ti bilo zanimljivo da se fotografises dva sata.
(DVA SATA!!! Pa ja bih u ovim godinama i tzv. razumna posle 10 minuta pocela da jurcam sa njim i rusim kulise po radnji!!)

Deca su samo deca... Boli njega njegova slatka guzica za lepe fotografije. Kladim se da ne razume apsolutno ništa u vezi toga. Da li si pokusala da mu objasnis ZASTO vam trebaju fotografije? Objasnjenje mora da bude takvo da ON ima nekakve koristi, znaci „da budemo lepi i uramljeni” totalno otpada.

Roditelji često upadaju u tu zamku „ZATO STO JA TAKO KAžEM”. To je draga moja go q'c od objašnjenja (ne kažem da si ti to tako objasnila, govorim generalno - tako bi moji meni objasnili, cuti tu i ne mrdaj, i preduga dva sata kasnije meni se iskace iz koze).

Saradnja sa detetove strane se dobija ako ono dobije objašnjenje koje je lako njemu da shvati i da se na njega upeca. „Zato sto ćemo posle ovoga da se vozimo na onom vozicu koji toliko volis” ili „zato što ćemo posle na sladoled” je kud i kamo razumnije objašnjenje za lepe fotografije od „zato što nam treba lepa slika pred praznike”.

Po cemu su deca vrlo slična odraslima, jer i odraslom da kažeš „ti radis u ovoj firmi da bi firma napredovala” njega boli patka, a „ti radis ovde jer svakog prvog dobijas platu” zvuci kao bolji razlog da se zavrnu rukavi.

I onda naravno na kraju dolaze dani kada dete jednostavno nije raspoloženo za saradnju sto možeš da postujes i da odes na slikanje neki drugi dan, a možeš i glavom kroz zid (well, neke se obaveze ne mogu preskociti koje god da je raspoloženje deteta). U tom slučaju možeš da ocekujes teska nadmudrivanja i javnu blamazu od strane juniora.

Pri cemu moram da primetim da tu osobinu takođe imamo i mi odrasli: koliko puta ste ustali na levu nogu i upropastili dan svakome koga ste sreli svojim gundjanjem i negativizmom, zabadanjem ko trn u zdravu nogu?

To što se deca igraju po ceo dan, ne idu na posao i ne dele obaveze odraslih ne znači da nemaju ozbiljnih problema koje resavaju na način na koji se i inače resavaju problemi 3-godisnjaka.

Hoću da kažem da ukoliko mislis da si ti imala vece probleme kod fotografa nego tvoj sin, te da su oni bili mnogo vazniji i prioritetniji za resavanje - varas se. Razmisli još jednom o svemu.

Koliko sam ja skontala, postavljacica teme nije imala namjeru da se fotografise čitava dva sata, već je to trajalo toliko zato što maleni nije htio da saradjuje. Znaci, njemu je već po dolasku u studio bilo dosadno i nije ga zanimalo zašto su uopste tu. Ne vjerujem da je Vesna dosla sa namjerom da 2 sata provede sa djecom u studiju kod fotografa.
Da je njemu bilo zanimljivo, pretpostavljam da bi slikavanje trajalo 15-20 minuta i na kraju svi srećni.

Kažu ljudi da su dvogodisnjaci teski (terrible twos). Moje iskustvo je bilo da su sa 3 do 3.5 bili NAJGORI!!!!
Najviše smo bitki vodili u tom periodu, tad smo 'okusili' prvo ludilo u prodavnici, itd.
Znaci, ništa neobično za ovaj uzrast. Nije lako kad si u sred ove frke ali proćiće.

Welcome to the club hehehe :)))
Ma samo smireno i polako, sve će to proći
Na sreću takve situacije su rijetke i ne možeš ocekivati da će nonstop biti kao andjeli.
Nasa gospojica ima 3 i po godine i dosta toga je isto ne, neću, ne sad, bjezanje, otimanje itd...
A nekad me stvarno i iznenadi. Prije par dana smo cekali sat i po u redu da kupimo nešto i nije se čula. Ljudi okolo su komentarisali i hvalili je kako je strpljiva i mirna, jer od djeteta tog doba se može svasta ocekivati ;).

Hahaha svirena, imam taj link u bookmarks :)

teski su od 3-5...a da vidite tek kako su teski od 14te :)) hehe...a i to se prezivi i zaboravi

Ista stvar Vesna i sa mojim malim(3 godine i 2 mjeseca)i isti dan smo se slikali.Prezivili smo ,a moglo je biti i gore...Potpisujem mame gore i kod nas ista stvar,bubice udarile u trecoj.Tako je bilo sa starijim sinom i cinilo mi se da traje vjecnost( sada 6,5 god)divan deckic ljubi ga majka,za poželjeti,da bi bato eto od 3,2mjeseca krenuo njegovim stopama,joj meni kakvih li faza imamo ,a ja se samo pitam hoću li prezivjeti,prezivjeh prvi pa valjada ću i drugi puta,da je teško tesko je ,ali nedajmo se ...ljubite svoje mezimce,pozzz!!!

Ja cekam da vidim slike!