Pa ne mogu svi da budu Picasso!

Ozbiljno, meni je preterano raditi ozbiljno sa detetom od 4 godine i nametati mu nešto sto ga ne interesuje. I ovde u NL se polazi u skolu od 4 godine, sto mi je uzasno rano, ali prve dve godine se oni zapravo samo igraju, i nema nekih teranja na radne zadatke. Zašto je uopste toliko bitno da sad mora da crta? Ja bih se pre potrudila da razumem šta su njegova interesovanja, i da to razvijam.

Greška u kucanju: ne interesuje.
Kao sto Manu rece, deca ovde krecu sa 4 godine u skolu, ali to je uglavnom da bi se druzila sa drugom decom, nema nikakvih zadataka ili obaveza. U Belgiji krecu sa 3, imaju nešto malo vise obaveza nego ovde, ali ni slučajno da već moraju disciplinovano da sede i crtaju. Znam da ti ovo ne pomaze, jer ne živis ovde, ali samo želim da ti kažem da tvoje dete nije nikakav izuzetak!

Još jedan primjer zašto djeca ne trebaju rano polaziti u skolu. Fina Finska! :-)

Šta on kaže zašto neće da crta? Ja sam u jednom trenutku zamrzila crtanje jer sam shvatila da crtezi mojih drugara i moji uopste ne prikazuju ljude i zivotinje kako oni stvarno izgledaju. Ne samo da sam odbijala crtati nego sam isla okolo i drugoj djeci govorila da svoje crteze mogu baciti u kantu za smece jer npr. nasa uciteljica nema tako velike oci, tanke ruke, itd.

Bilo je tu puno suza, a rjesenje za mene je bilo apstraktno slikarstvo - krugovi, linije, trouglovi i ostale stvari koje ne možeš 'promasiti'.

Pa neće da crta zato što MORA da crta. To su ogromna ocekivanja za dete koje ima četiri godine. Treba ih pustiti da budu deca. Mozete samo s takvim ponasanjem da mu zgadite crtanje.

U tome i jeste razlika između skole i vrtica. U skoli se neke stvari moraju i mora se često sjediti mirno satima za sto ja mislim da nije normalno tako rano u zivotu djeteta.

U Engleskoj se polazi u skolu u godini u kojoj punis 4 godine. To je po meni suludo. Ne daju djeci da uzivaju u zivotu, a obrazovni rezultati im gori od zemalja gdje se polazi sa 7 godina.

Za skolu treba zrelost i mirnoca sto niko ne bi trebalo ni da ima sa 4 godine. A i uciteljice bi trebalo da su obrazovane za rjesavanje problema sa djecom. Šta bi bilo da je majka nepismena ili da ne zna francuski? Skola je njihova odgovornost, a kuca mamina.

Kokokokoda, divno receno! Bas si mi evocirala uspomene na moje detinjstvo koje je bilo upravo takvo.

Ne znam na šta je uciteljica tačno mislila ali kod nas se još u vrticu od neke 3.godine praktikuje dosta crtanja. To se čini prvenstvo zbog razvoja motorike ruke kao pripreme za buduce ucenje pisanja, pa i zbog snalazenja u prostoru (odnos veliko i malo, vise i nize, levo i desno) ali i zbog toga sto je crtez uvek prvi pokazatelj psihologu šta se dogadja sa malom decijom psihom - i to, naravno, ne samo u negativnom smislu. Mislim da uciteljica iz tog razloga insistira na crtanju ali joj je metod potpuno pogresan. Cetverogodisnjaka ne možeš naterati ni osnovne stvari da uradi na silu a kamoli crtanje koje bi trebao spontano da zavoli.

On bi trebao da bude na lep način podstaknut da crta jer crtanje je kao i govor, vrsta komunikacije. Npr. ja sam svojoj deci podsticala crtanje ali ih nikada nisam forsirala. Evo, dacu ti primer ovog mladjeg, od skoro 3.5 godine. Njemu sam kupila Peppa Pig komplet za crtanje koji se sastoji od nekoliko debelih flomastera za njegov uzrast, vodenih bojica, krejona, malih drvenih bojica. Kupila sam mu blok za crtanje Peppa pig i bojanku i samo spustila na sto. On je tri dana nezainteresovano obilazio oko toga i onda odjednom se zainteresovao. Sad crta li crta :) Isto tako, dozvolila sam mu da za crtanje vodenim bojicama, osim kista, koristi i svoje prstice. Dete ne treba ni sputavati niti zahtevati nešto posebno. Neka crta šta hoće i kako hoće. Crtanje je svim ljudima urođeno i zapisano u kolektivnom secanju kao način izrazavanja nastao puno puno ranije nego slova i prirodno je da svi crtamo a sada da li je neko talenat ili nije, to uopste nije ni bitno.

Ne kažem, nije crtanje presudno za dalji zivot niti je bitno da li crta ili ne crta u nekom odredjenom periodu ali je priprema i za pisanje ali i za mogućnost izrazavanja u drugacijem obliku od govornog i ne treba ga izostaviti. Samo polako i prepustiti detetu da samo odluci šta će da crta.

Ako ima omiljenog junaka u crtanom filmu, taj omiljeni junak sigurno ima svoj set za crtanje i eto...pokusaj, nenapadno, naravno.

Mislim da roditelji prvo treba da razmisle o svojim ambicijama i šta je dobro za dete, umesto da se nauceni da strecaju od autoriteta uciteljice odmah trce da isprave greške i gube glavu oko nečega sto nije uopste za gubljenje glave. Stavise, pitanje je da li je uciteljica uopste u pravu. Uciteljica ima njih 30 u tom razredu a ti draga samo njega jednog među tih 30. Nema sanse da uciteljica bolje zna neke stvari od tebe.

Odlično vreme da naucis lekciju jer će te ovo pratiti kroz celo decije skolovanje. Uciteljice čak i sa najboljim namerama i one najstrucnije ne znaju o tvom detetu koliki ti znaš, prema tome tvoja je zadnja.

Drugo, ti najbolje znaš koliko tvoje dete napreduje, a uciteljica zna statistiku za taj uzrast. Da li ti je jasna razlika između statistickog podatka i tvojeg deteta? Ili da i to objasnim?

Ne kažem da uciteljica može da bude veoma korisna i veoma strucna, međutim ti se ovde nalazis pred dilemom da li da maltretiras svoje predskolsko dete necime što ne voli. Šta će da se desi ako nećeš? Dete će ti ostati nepismeno? Imace sve keceve u skoli do kraja skolovanja?

Dodji k sebi, zeno... Pusti dete na miru.