I ja sam u sličnoj dilemi.Dok nisam imala dijete nije mi padalo na pamet da sjedim kuci, ako mogu da radim, ali sada...Ozbiljnoo razmišljam da li je bolje da napravim pauzu par godina i da se posvetim djeci (sadasnjoj i buducoj, jel'te)
Opet, s druge strane, bila sam nekoliko godina kuci bez posla i stvarno je istina da zidovi ubijaju.Nakon nekog vremena se osjecas zatupljeno i beskorisno.Meni je još dodatni problem sto je kod nas jako teško naći posao naročito ako prodju neke godine kada ispadnes iz price i desavanja, zalazis u srednjovjecnost, a poslodavci traže uvijek mladje i svjezije.Teško je ponovo se vratiti u igru.

Uzmi minimalno 6 meseci do godinu dana neplaceno pa probaj. I tek onda zakljuci. Na taj način te radno mesto ceka, a imaš kompletnu sliku: ti u kuci po ceo dan sa decom (ali i krpom i ruckom i sve u krug), bez primanja ali i bez stresa koji donosi i posao i balansiranje između kuce i posla. Ja sam možda zvucala malo negativno za varijantu sedenja kod kuce , ali to je sto sam ja takva, meni ne odgovra. Tebi će možda to sasvim drugacije da legne: možda se nadjes u tome.

Možda je stvarno najbolje ako imaš mogućnosti da uzmes 6 meseci ili godinu dana neplacenog. Prelepo je biti sa decom kod kuce i uzivati u njihovom odrastanju, ali moras sebi da postavis tri važna pitanja. Prvo je pitanje finansija, da li ćete sa jednom platom funkcionisati dobro? Kod nas je situacija takva da su nam neophodne dve plate, jer imamo puno zaduzenja, a i volimo da sebi i deci priustimo pored osnovnih i dodatne stvari, kao sto su izlasci, drustveni zivot, lepa garderoba i dodatno obrazovanje. Možda sada, dok ti je dete malo, ne razmišljas o tome, ali kako rastu tako im sve vise treba.
Drugo je pitanje - koliko će tebi sve to odgovarati? Ja recimo dugorocno gledano nisam neko ko će sedeti kod kuce i spremati kucu i klopu, nekako ću probati da to ipak spojim. Biće teško, to već sad znam, ali kako se drugi snalaze, tako ću se i ja snaci.
Treće je pitanje - da li možeš da nadjes novi posao, ukoliko se ipak odlucis za boravak sa detetom? U Srbiji je jako teško naći dobar posao, i retko ko se odlucuje na opciju napustanja posla.
Kako god da odlucis, srećno. Imaj na umu - „zadovoljna mama, zadovoljno dete”.
Nema ništa lepse nego biti sa decom dok su mali, i ja se često zapitam šta i kako dalje, uzivam na ovom porodiljskom vise nego sto sam ikad mogla da zamislim. Ali se zapitam šta će biti za deset godina, kad moja deca budu imala svoje drugare i svoja interesovanja, pa pomislim da će im biti drago sto im mama radi na lepom i dobrom poslu, vise nego sto će ceniti sarme za rucak... Kod mene je situacija sama za sebe donela odgovor na sva pitanja - verovatnoca da za 5 ili 10 godina dobijem posao koji sad radim je minimalna, tako da se ja uskoro vracam na posao. Ali znaj, da potajno zavidim mamama koje mogu da budu sa svojom decom...

izvinjavam se na greškama...naravno neko se usunjao i pritisnuo taster ...he he...

sretno s odlukom, moj savjet je bio da ako se dosta trudis oko kuce i djece i ako to sama obavljas dok si kuci, zna biti jako nazahvalno..

naravno, može se biti u kuci i uzivati u vremenu s djecom, neke mama to uspjevaju...

ne znaš dok ne probaš!

Eh Isidora, ja imam sličnu dilemu... hoću i jare i pare :)

Ja sam smanjila sa poslom na 3 dana sedmicno kad sam se vratila sa drugog porodiljskog (cerka tada napunila 13 mjeseci, a sin imao 3 godine). Imam dobar posao, fino placen, ali nisam mogla da podnesem da ne vidim djecu od 8 do 6 svaki dan. Sreća pa mi je sef izasao u susret i pristao da radim 3 dana. Porodica-posao balans je super ovako, ali... uvijek ima neko ALI :)

Obozavam sto mogu da budem sa djecom 4 puna dana sedmicno i sto mogu da im se posvetim dok su mali, ali isto tako ja sam vrsta osobe koja je ulozila u obrazovanje i karijeru, borila se za unaprijedjenja i povisice i vremenom izborila. Radeci 3 dana sedmicno nemam mogućnost da se razvijam i napredujem na poslu i radim manje značajne projekte nego prije. Posao me nimalo ne ispunjava nego radim samo da bi zaradila. I tu dodje to „ALI”... ja nisam zadovoljna. Cerka mi za koji dan puni 2 godine, a sinu je sada 4. Srce mi se cijepa kad pomislim da bi morala da radim puno radno vrijeme. Ali sa druge strane, znam da sam sposobna i da ću izgubiti „edge” ako predugo budem cekala da nastavim sa karijerom.

I tako prije par nedelja u nekom hiru nezadovoljstva posaljem 5-6 aplikacija za pozicije koje bi stvarno volila da radim. Jako dobre pozicije, fenomenalno placene. Sljedeci dan je hir prosao i razmišljala sam kako to nisam trebala da radim, da je ovako bolje zbog djece... itd. I naravno šta se desilo... dvije firme su me zvale... ispalo je da jedni nisu bas ono sto sam htjela, ali zato drugi... pozicija za kakvu radim i razvijam se otkako sam zavrsila skolu, plata o kakvoj sanjam... itd. Imala sam kratki razgovor s njima i sada hoće opet da me vide... a meni se vristi. Hoću taj posao, ali hoću i da sam kuci sa djecom!!!

Na kraju krajeva... poenta mi je da svaka od nas u dubini duse zna šta je za nju i ne treba ići protiv toga, jer kako neko rece: zadovoljna mama - zadovoljna djeca!

I zato ja znam da bih pristala na ovu poziciju ako mi je ponude. Ali, isto tako znam da bi im unaprijed rekla da prekovremeno mogu da radim samo od kuce (kad djecica zaspu :))).

I ti nadji šta je to što bi tebe ispunilo, uzimajuci u obzir ne samo danas, nego i sutra i za 5-10 godina. I postupi prema tome.

Srećno :)))))

Vecita dilema savremene mame.

Mislim da je za sveobuhvatno zdravlje jedne žene neohodno da ima mogućnost da bude i full time mama kao i full time zaposlena a onda da izabere kako jo odgovara ili se predomisli kada se okolnosti promene. Tuzne su situacije kada je neko domaćica jer nema izbora, ne može da nadje posao ili nema obrazovanje potrebno da ga nadje. Istovremeno je teško da kada moras da radis jer od tvoje plate zavisi hoćeš li ih prehraniti.

Šta je pisac hteo da kaže :). Pa htede da rece da i ako u odredjenom trenutku donesete odluku da ćete biti full time mama to ne mora da bude za stalno i ne mora da znači da ćete se od tada baviti samo decom i kucnim poslovima, mozete se baviti i sobom, početi da pišete, slikate, bastovanite i pronadjete deo sebe koji je samo povremeno izbijao na povrsinu a sada dobio mogućnost i da se razvija. No ako ne ide, onda puj pike ne vazi i napred u nove pobede u karijeri.

A meni se sad jede sarmaaaaa! Morat ću je danas napraviti (taman da ide uz ovaj nas neobični snijeg).

Nego, ja ovakve dileme skoro da nisam imala. Sarma me nikad nije privlacila na dugorocne staze iz mnogih razloga. Radim od kuce pa možda i to pomaze jer ne trosim vrijeme na putovanje do/od posla. Svake godine uzmemo 5-7 nedelja odmora tako da i to dobro dodje. Nisam se udala za muskarca koji bi volio sarmu vise od mjesec-dva pa ni sa te strane mi ne bi prijalo. Sama se napravila ovakav aranzman pa kad mi ponekad i dosadi i poželim se 'sarme', ne treba mi puno da se prisjetim svih protiv argumenata (lično za nas zivot) zašto imamo bas ovo sto imamo.
Samo naprijed draga, lijepo je napraviti promjenu a najljepsa stvar je ta sto ćeš hvala Bogu uvijek moći da biras. Probaj malo sarmu da uvijas pa onda ako dosadi, takva kao ti će uvijek naći sebi novu opciju, možda i bolju nego sto imaš sad.

Mislim da covjek mora probati oboje da bi znao šta je najbolje za njega i onda napraviti definitivnu odluku. Ja da i želim da budem kuci, bez bilo kakvih primanja, mi ne bi mogli zivjeti od jedne plate, a nepada mi na pamet da muž radi dva posla kao crnac. Mi smo se već davno dogovorili da je zdravije za nas kao brak i porodicu da oboje radimo regularne sate, da smo kuci na vrijeme, da provedemo vece skupa, vikende, nego da dragi se ubi od posla a ja stalno sama kuci sa djecom. Nije ni to brak.

Kad sam se porodila sa prvom cerkom i otisla na porodiljsko godinu dana, upala sam u tesku depresiju prvih 6 mjeseci. Kuca, kuca kuca, djete, čitav dan, cisti kuhaj, peri, spremaj, nemas tako reci ništa osim kuce. Kad muž dodje i on se malo odmori, sa nama poigra i spavanjac. A ja psihicki umorna, odmora nikad dosta. Kad sam se vratila na posao, dosla sam sebi. Kad izadjem iz office-a ostavim postao iza sebe, dodjem kuci, zeljna djece, super zivaca za sve, puna energije i da kuham i spremim i da provedem vrijeme sa svojima. Sretna mama, sretna porodica.

Sad mi se priblizava kraj porodiljskog sa drugim djetetom i vjeruj mi, dzabe sto si kuci, ima se obaveza da se i one u kuci nestignu nekad spremiti. Djete se treba paziti, igrati se sa njim, zabavljati, uciti, a kad djete spava ti ćeš onda da trcis da kuhas, spremas, cistis i ima da spadnes sa nogu. A onda kad i poželiš da potrosis nešto na sebe, da se sredis, nemas od čega puno da odvojis jer je jedna plata i nema se bas za sve.

Ja da dobijem i na lotu mislim da bi radila bar part time jer kuca kuca djeca kuca ciscenje kuhanje... i to ubi. I za kraj, super sam kuharica i sarmu znam da zavijem, i pitu da razvijem, hljeb da zamjesim i kolace napravim, a karijera jednako dobra. Oboje se može ako zaista želiš.

Sve najbolje, šta god odlucila.

jako teško pitanje...ja uvjek radim kako mi srce kaže...pa za ovih godina sam dosta pta kombinovala sve opcije

nisam za dugog sjedenja kuci...treba se dobro organizovati za to...a nisam ni za drugu opciju

treba sama da odlucis...samo je važno da si zadovoljna sa onim šta želiš...a i da su tvoji zadovoljni :))

slsaj svoje srce i nikad nećeš pogrijesiti...time se vodim inače kroz cijeli zivot :))

Još jedan glas za (bar privremenu) sarmu, da slučajnost bude veca bas sam je ovih dana pravila, a 'homemaker' sam poslednjih godinu i nešto! Da mi je neko pre recimo 5-6 godina pricao da ću izabrati da neko vreme ne radim, mislila bih da me ta osoba uopste ne poznaje jer ni ja ne mogu da 'sedim u 4 zida', 'zašto li sam zavrsavala fakultet' i slično. Sticajem okolnosti (selidba iz Toronta u juznu Kaliforniju zbog muzevljevog posla) je bila trenutak kad smo shvatili da će za sve nas biti bolje da ja bar u prvo vreme ne radim i na moje iznenadjenje uopste se nisam pokajala a ni posao mi još uvek ne nedostaje! Deca su u skoli/predskolskom u toku dana, a ja za to vreme nikako ne 'sedim u 4 zida' već svaki dan prvo neko vreme posvetim sebi (idem na vezbe svaki dan, čitam knjige, setam pored okeana) pa tek onda prionem na obaveze tipa kupovine, klopa i sl. ali i volontiranje u skolama moje dece. Deci puno znaci i sto nijednu njihovu priredbu ili desavanje u skoli nisam propustila. Ne vidim sebe kao dozivotnu domaćicu, čim mi bude dosadio ovaj način zivota verovatno ću početi da tražim posao :-)

Kad već pricamo o sarmicama - dve trecine pripremljenog mesa zavijete u kupus, jednom trećinom napunite susene crvene paprike, a između naredjanih sarmica i paprika stavite komade mesa - susene svinjske vesalice. Bolje sarme nema :-)

Crna Isidora!!! Pa jel moguće da za 19 godina nisi imala više od 3 nedelje odmora?! Ako je stvarno tako, onda lepo uzmi jedno mesec-dva, makar i ne plaćeno, nasedi se kod kuće, nakuvaj se, raspremi sve ormane, pogledaj sve izloge, otputuj negde i kad se svega zasitiš, lepo se orna vrati na posao.

A ko ono reče da je biti domaćica „stanje uma” - upravo tako, potpisujem!

Kod mene nema nikakve dileme - karijera. Smatram za obavezu ostati sa bebom kuci dok sisa - sve preko toga mi je naporno.

ko god kaže da može i jedno i drugo-ne može. Bar ne dok su deca mala. Mislim da je najbitnije da uradis ono sto bi tebi ispunilo zivot. Imati neki visoki polozaj, stalna putovanja, prekovremeni rad, sve to zahteva mnogo ulaganja i samim tim mnogo oduzimanja od kuce i porodice. Propustanje mnogih značajnih dogadjaja u bebinom zivotu.
Svi su rekli, ja ponavljam, „Srećna mama-srećna beba”
Ja sam od onih osoba koje kod kuce bukvalno ne staju. Od kako udjem tako nešto spremam, cistim, kuvam, sklanjam...uvek nešto. Nije mi naporno, jer uvek sam bila takva. Sedim kad jedem, lezim kad idem spavat, ali odlazak na posao mi je mentalna pauza. Ne gledam gde su (tata ih cuva), ne razmišljam toliko šta rade, hoće li se povredit, jednostavno znam da su na sigurno, radim nešto za sebe, napunim mentalne baterije za dalje.
Srećno kako god da odlucis.

Gala, ništa lično nemam protiv tebe al' to što ti radis je protiv svih mojih moralnih nacela. Koristis i državu i 'tudji novac' za svoju korist. To je kradja na dugom stapu. Onaj 'ko nema tvoje veze' mora uredno da se vrati na posao i da placa doprinos bas takvim kao ti 'koji imaju veze da produzavaju i žive na tudji racun'.
To nije za ponos i veliku pricu.

„Inače ovde u srbiji je super ”

Zbog takvog mentalnog sklopa i stava prema zivotu i radu, u Srbiji vise nije super. Zhasu. Smajli koji povraca (zamislite da je nacrtan).

Isidora dobila si presudu:) Znaci ne napustaj posao ako ćeš nas ovdje da pitas, uzmi godisnji i napravi dovoljno sarmi da te zelja mine:)
Ja radim 3-4 dana u nedelji i super...mislim da je to kljuc vecine nas žena, malo tamo, al malo i ovamo (ko kaže da ne može oboje?). I sve 'gice' su mi na broju, imam svoj 'dinar', svoj zivot, svoje price, svoju pauzu za rucak i kafu, a kad dodjem kuci, svoju malu mackicu, naše price, nas zivot, nasu veceru, naše igre...

Da, Svirena koliko god tebi zvucalo zasu, tako je.
Ja sam dobila dva meseca na negu deteta..

Po zakonu, ovde u Srbiji, imam pravo da otvorim trudnicko bolovanje odmah čim ostanem u drugom stanju(bar je u mojoj bolnici tako, za druge firme ne znam).
Zatim porodiljsko traje(po zakonu) godinu dana. Moje porodiljsko se zavrsilo u junu ove godine, pa sam dobila 2 meseca na negu deteta (preko veze) jer su sumnjali da moja devojcica ne tolerise gluten (imala je 7 kg za godinu dana). Da nije bilo te veze ne znam da li bi mi produzili.
Zatim kada su istekla ta dva meseca , uzela sam godisnji odmor koji mi po zakonu pripada i traje 2 meseca(zbog uslova rada). A i koji mi je bio potreban da bi se pripremila za FET a ta priprema traje 2 meseca, a i pravo da ti kažem, ne pada mi na pamet da boravim u zoni može negativno da skodi plodu.
Onda mi je istekao godisnji odmor, pa sam dobila bolovanje od ginekologa zbog FET koji je trebao da bude 13 novembra ali se neslavno zavrsio jer sam tog dana bila u bolnici sa cerkom koja je pokupila ROTA virus i bila na infuzijama.
E, i to bolovanje mi je sada isteklo.
Sada sam dobila bolovanje od pedijatra (2 nedelje)jer mi je cerka pokupila respiratorni virus u bolnici, sa upalom uva i na kucnom je lecenju.
Ako nekome nešto znaci, pocinjem da radim 3.decembra i ne ide mi se na posao. Šta vise jezim se pri pomisli na to.

A sada vi koje bacate kamenje, odgovorite iskreno:

1.Kada se radi o vasem detetu da li biste iskoristili vezu koja vam se nudi da produžite bolovanje(zbog deteta) ili se sklonite iz zone koja može da skodi plodu?
Zao mi je ljudi koji nemaju veze, ali takav je zivot. Da imaju, mislite ne bi iskoristili?
Moja majka ima rak kao i njena prijeteljica, ali eto prijeteljica(Bogu hvala na tome) ima vezu koji ju je prebacio u USA na lecenje, a moja majka nema. To je zivot.
2. Svirena, da li ti u USA možeš ovako da produzavas bolovanje kada ti je dete bolesno?
Ja u Srbiji mogu, i hoću!

Gala,

Da li svaka žena u Srbiji može da uzme bolovanje čim ostane trudna ili to zavisi od specificnih uslova rad?

U hedonizmu uzivam od para moga muza. A od moje plate jedino kiriju mogu da platim, uostalom šta koga briga.

Big Sur, pa da preko veze (a pod tim ja podrazumevam muvanje- za mene je to isto, mislim veza- muvanje) sam dobila 2 meseca na negu deteta jer mi je dete bilo neuhranjeno (7 kg za godinu dana) i vodila sam je na razna ispitivanja.
Pedijatar me je savetovao da nađemneku vezu jer ne veruje da će mi komisija odobriti produzenje na osnovu toga jer ...da ne nabrajam sada razloge. Tedi vrlo dobro zna kakvi su ovi na komisiji

Mindjucice, ne znam za druge žene u Srbiji, ali u mojoj bolnici imamo beneficiran radni staz zbog zone zracenja i hemioterapija tako da žene čim zatrudne odmah otvaraju bolovanje.

Hej, hej, hej...take it easy:)
Mislim da je ovde ipak reč o preterivanju /Gala urusava sistem ?!/ i pogresnom stavu /iako ako mogu da biram, uvek biram hedonizam naspram karijere/.

Prvo, u Srbiji svaka žena može da dobije trudnicko bolovanje. Npr. ja sam ga dobila nicim izazvana - ostala sam trudna sa 34 godine i lekarka mi ponudila to bolovanje, a ja prihvatila. Imala sam super posao, super platu ali sam radila pod uzasnim stresom. Kao sto Gala rece, zašto bih ja isla na svoju stetu ako ne moram? Dakle, nisam tražila vezu, samo mi je ponudjeno, čak nisam ni znala lekarku jer nikada ne idem kod državnog ginekologa nego imam svog privatnog. Otisla sam jer su mi preporucili da primam injekcije koje pokriva zdravstveno osiguranje a dobila sam bolovanje. Inače, po novom zakonu, nakon 30 dana ides na komisiju od tri nezavisna lekara u potpuno desetoj ustanovi i oni određuju da li ostajes do kraja trudnoće na bolovanju. Iako uglavnom odluce da ostajes, teško su potkupljivi jer ih je troje i ne dolaze iz istih ustanova niti su stalno u istom sastavu tako da realno muvanje je retko i teško izvedivo. Uglavnom daju trudnicama bolovanje odokativnom metodom ali postujuci pravo novog zivota, kapirate?

Drugo, nije tačno da se to radi po grbaci drugih zaposlenih. U Srbiji se za poreze i doprinose izvdvaja nešto preko 60% na iznos netto plate sto nije mala cifra. Žena je obično trudna jednom ili dva puta u zivotu a ceo radni vek placa zdravstveno osiguranje. Koliko od tog novca je realno otislo bas na brigu o mom licnom zdravlju? Na moje lično skoro ništa. Nemam zdravstveni karton. U dve trudnoće, jednom sam se porodila u Bg a drugi put u Sarajevu, dakle ustedela sam im jedan porodjaj. Za vreme obe trudnoće bila sam po pet puta kod lekara /kod privatnog lekara to je oko 300-400 eura ukupno/. Sve ostale preglede u zivotu sam privatno platila. Dakle, državi sam ustedela da mogu na osnovu doprinosa i poreza na sve moje dosadasnje plate da izdrže finansijski još 10 trudnickih i porodiljskih bolovanja i jedno 100 pregleda i bar 2 operacije na otvorenom srcu. Npr. ima toliko nezaposlenih trudnica, država im pomaze jednokratno pa nikome ne pada na pamet da kaže da je to na teret zaposlenih. Ovde se radi o novom zivotu, aman! Možda je to razlika između lepe Srbije i ostatka kapitalistickog sveta - ovde država gleda kroz prste trudnicama i majkama pa za uvek možeš da dobijes bolovanje od lekara ako ti je dete bolesno, ako je malo itd. Malo nas je ali se držimo :)

Treće, u Srbiji svaka zaposlena žena može da ostvari trudnicko i porodiljsko, nije Gala ni jedina ni privilegovana. To sto je uhvatila još 2 meseca nege deteta i to vecina žena dobije pre nego sto pocne da radi, da bi deca krenula sa npr. 14 meseci u obadniste a ne sa 12 meseci. To sto neće da se vrati na radno mesto i trudna se izlaze radijaciji,ne moram ni da komentarisem.

Cetvrto, u inostranstvu žene biraju koliko će da rade posle porodjaja, kod nas ako se vratis na posao, radis kao da se ništa nije desilo. Nema dva dana nedeljno, tri dana po 4 sata i slično. Ili jesi ili nisi.

Peto, što se vi nervirate za moju grbacu?:) Bolje da moji doprinosi idu za to da Gala sedi kuci i cuva svoje dete nego da se pare iz zdravstvenog ili penzionog fonda rasipaju iz supljeg u prazno.

u kanadi se takođe može dobiti bolovanje u toku trudnoće( placeno od strane države), na šta utice vise faktora, zdravstveno stanje buduce majke, posao kojim se bavi tj specficnosti tog zanimanja(napr duže stajanje na poslu,dizanje teskih objekzta i sl)

zašto ne iskoristiti sistem,ako se već može.
srbija vjerovatno ima dosta elemenata iz prijasnejg sistema,sto je svako dobro za trudnicei buduce mame, nema ništa ljepse i bolje za diejte od druzenja sa rođenom majkom.

ne kotam ove fureke, vise od pola zemljske kugle se buni protiv slobodnog kapitalizma i globalziacije,a nekima to izgleda prija.

žena prije nego što se odluci na mjacistvo treba da rascisti sa sobom šta je ono sto ocekuje od zivota, da li želi da se ostvari kao majka,da li želi da ima porodicu i neki o.k posao kao izvor prihoda,ili želi da ima karijeru.
na zalost imati vrhunsku karijeru i biti odlicna majka je teško i često neizvodiljivo.

dakle, biti posten i prema sebi i prema djetetu.
ako hoćeš karijeru zaboravi na sarme i djecu,ako hoćeš porodicu,onda ne sanjaj o nekoj bas velikoj karijeri.
ono, moguće je imati vrhunsku karijeru i roditi djecu, ali u tom slučaju djeca trpe.

naravno postoje izuzeci, to su naše žene sa balkane, super mame, koje stignu da odrade poslove na vaznim pozicijama, otarase krsne salve sa 300 savijenih sarmi a djecu izvode tri puta na dan u park, sve je moguće... :)

Mindjusice, naravno da ne može svugde sve, živela sam u inostranstvu i znam da to nije svugde moguće, dala sam samo primer kao sto je i primer Gale - moguće je i vrlo verovatno ali nije pravilo. Sigruno da postoji u Srbiji bar 3 lekara u svakom gradu koji trudnicko bolovanje dozvoljavaju samo u tzv. održavanim trudnoćama kao sto postoji i najmanje 20 poslodavaca u Torontu, Vanocuveru ili Munchenu koji ni u ludilu ne bi dozvolili majci sa malim detetom da radi part-time.

U stvari, mene u komentaru na Gailin post nije zacudilo vase cudjenje kako je uspela da dobije bolovanje i na koji je način to izvela nego neki kao stav da to nije u redu. Čak i ovo šta ti pominjes, ni to ne razumem. Postavlja se situacija kao da npr. neko vama ponudi trudnicko bolovanje vi biste ga odbile da ne narusite sistem ili za to što mislite da nije ispravno da sedite kuci sa 33 godine i ne idete na posao iako vam je isto placeno i da sedite i da ne sedite. Stvarno ne znam ko bi, ako mu se ponudi prilika da sedi kuci za iste pare i uziva u svojoj trudnoći naspram najboljeg posla na svetu, odabrao ipak posao. Pa šta meni znači da putujem sve i sa privatnim avionom /a ne nekim metroom ili još gore GSP-om/ na najbolji posao na svetu ako za iste pare mogu da npr. povracam do mile volje, spavam do podne ili u krajnjem slučaju suncam svoj trudnicki stomak na prolecnom ili kom god suncu?

Mene cudi taj osudjivacki stav - sto neko sedi kuci ako može da radi za iste pare.To ne kapiram. A što se sistema tiče - lepo je biti drustveno odgovoran ali i drustvena odgovornost ima svoje lične granice. Ako će sistem da propadne na bahatim trudnicama i porodiljama koje bahato koriste bolovanja zarad poroda i podizanja male dece, onda vala nek propadne!:) Bolje radi trudnice nego radi sverca kokaina, to je neki moj rezon.

Samo da dodam, jadna je ona trudnica koja u Beogradu, na primer, treba da putuje gradskim prevozom na posao, a radi i živi na dva razlicita kraja grada.

I da ispravim Galu, ne primaju sve porodilje u Srbiji 100% porodiljsko. Evo ja sam sve vreme dobijala samo 60% jer sam imala prekid zbog koriscenja neplacenog odsustva, tako da pre otvaranja porodiljskog nisam imala neprekidno 6 meseci uplata. Inače sam pre toga punih 13 godina uplacivala uredno svaki mesec doprinos u „njihov” fond, a nisam bila bolesna nikad! Pa je onda apsurdna situacija da ja sa 13 godina staza i uplata nemam pravo na puno porodiljsko, a pripravnica koja je pre 7 meseci pocela da radi, ima.

Hoću da kažem, ne mogu se ispraviti bas sve krive Drine :)

Mindjusice, ma nisam ni mislila ništa kontra tebe, sto bi rekli Dalmatinci:) Samo sam htela da podvucem opciju u kojoj, ako već imaš izbor za iste pare, logicno je da izaberes da sedis kuci i da ti je to placeno kao posao a još ako je rizicna trudnoća, tim pre. Strasno je sto neki moraju da rade pa čak i kad je rizicno.

A ovo sto je Isidora rekla /nije to do petica, to je do sarajevskog vazduha:)/, to je stvarno istinski problem socijalno dobro osiguranih zitelja nekih zemalja.Uz dobar welfare cek, natalitet je osiguran. No, to je već druga tema, ne bih ulazila u socijalnu politiku raznih država i još tako studiozno. Ne bih da branim tu tvoju rodjaku koja je te opisala kao karijeristu sto je blago receno povrsno sagledavanje stvari i stav jedne bezveznjakovicke ali taj argument da se ne vozi gradskim nego međugradskim prevozom u Srbiji i nije ti neki:) Ne znam kakvo je stanje po svim mestima u Srbiji ali, veruj, još ima autobusa koji su davno izgubili amortizere i koji imaju sedista koja nisu tapacirana nego osim sto te zulja, propisno te i ljulja:) Nisam sigurna koliko je taj međugradski prevoz bas dobar za trudnice ali dobro...

Joanna, mislim da si pregrubo rekla svoje mišljenje.„..a ne ovako da uzimas iz usta nekima kome možda stvarno treba i posao i bolovanje”. KOme ona to uzima od usta? Da to neko nije dosao da uzme bolovanje pa mu rekli - ne može, bonus je ispunjen jer su Gala, Blondinka, Mara, Sara i JOvana već užele bolovanje? Ma daj, molim te. Ona je uplacivala svoje bolovanje u zajednicku kasu dok je radila i sada trosi to što je uplacivala, pa to je bar jednostavna matematicka racunica. A to što država loše stoji, pa od njene uplate isplacuje penzije, održava skup cinovnicki aparat ili ko zna šta sve još, to je već stvar ne samo socijalne nego i ekonomske politike. Pa i Gali stvarno treba posao ako želi da uradi vantelesnu oplodnju, da isplati troskove, da nahrani svoju decu kada se rode,da ih obuce. Ne, eto, trebala bi da odradi vantelesnu sve sa rentgen aparatom u ruci, po mogućnosti na infektivnom odelenju, bez dana odmora i čim se porodi da se odmah vrati na posao, da ne bih otkidala meni od usta. Ona nikome ne otkida od usta jer te su pare njene, ne znam koji to deo u ovoj mojoj recenici nije jasan. Žena nije otisla na bolovanje od 27 godina zarad estetske operacije nosa nego je iskoristila legitimno zakonsko i prirodno pravo zarad trudnoće. Jbt, na kraju će ispasti da je Srbija u dugovima sto je Gala na bolovanju.

Ajd bas sam raspoložena za raspravu, jedva cekam nastavak:))))

Ama šta ste napale Galu, pa 99% trudnica u Srbiji ne radi zbog „održavanja” trudnoće i sve žene koje imaju imalo osnova da produže negu deteta to i urade, pa šta?! Nisam videla da se javila ijedna žena koja živi u Srbiji da osudi to što Gala radi.

Kao sto lepo napisa Blondinka (i to nekoliko puta), niko tu nikome ništa ne otima od usta, svi koji rade placaju zdravstveno osiguranje pa je normalno valjda da mogu i da ga koriste, a oni koji ne rade (ili rade na crno) nikome ništa ne placaju, pa šta bi onda hteli...

Mene recimo ekstremno nervira nepravda tj. kad ista pravila ne važe za sve, ali to ovde nije slučaj...

Dakle da rezimiramo, sve žene u Srbiji mogu da ne rade u toku trudnoće, sve imaju porodiljsko odsustvo godinu dana i sve posle toga mogu da podnesu zahtev (uz medicinsku dokumentaciju) za produzenje nege deteta i sve mogu da idu na bolovanje kad su im deca bolesna i sve mogu da uzmu neplaceno do detetove treće godine i da sede sa svojim detetom kod kuce ako im tako vise odgovara (to ću ja da uradim, kad dodje vreme)...

Za trudnoću(9 meseci) i porodiljsko(godinu dana) mi nije trebala veza, to mi po zakonu pripada. To je znaci nekih 19 meseci bolovanja.

Nega deteta- pedijatar mi preporucio da nađemvezu jer može da se desi da me komisija odbaci, retko ali moguće.
Zato sam zamolila mog druga koji radi u toj ustanovi da udje sa mnom i bude uz mene, možda tako neće da me odbiju. ( to je ta veza ili muvanje kako god da se zove)

Zatim odmor od 2 meseca- za to mi ne treba veza, to mi po zakonu sleduje. Odmor se zavrsio krajem oktobra a VTO trebao da bude sredinom novembra.

Bolovanje (VTO)- dr. htela da mi da samo dve nedelje,znaco od eT pa nadalje. Zamolila sam moju kumu koja radi u tom DZ da se zauzme za mene i ako može da izdejstvuje da dobijem i one dve nedelje pre VTO da se ne bi vracala na posao pa ponovo otvarala bolovanje.( to je moja veza muvanje)

Bolovanje od pedijatra(bez veze) sam dobilaa sada i traje do 3. decembra jer mi je dete bolesno.

Joj, ljudi ja stvarno nemam obicaj ovoliko da pišem i ovoliko da se ponavljam,ali ajde...

Ne, Joanna, nisam se hvalila sa puno ponosa da sam 2+ godine na „nepotrebnom” bolovanju, šta tu ima da se hvalim? To sto mi je dete mrsavo, bolesno, što ne mogu prirodno da ostanem trudna. Jel to za pohvalu?

Ja sam se hvalila da uzivam sa mojim detetom, provodimo vreme zejedno i shopingujemo, idemo u igraonice, parkice, i da mi se ne vraca na posao, i da sam hedonista radije nego karijerista.
I navela sam da produzavam bolovanje „preko veze” kao cinjenicu.
A razlog zašto sam na bolovanju nisam navela jer nisam smatrala da je potrebno.

Evo ja se osecam prozvanom da se javim. Mislim da sam jedna od retkih žena u Srbiji koja nije uzela bolovanje čim je zatrudnela(pored placente previe, sve sa istorijom ginekoloske operacije i prvorotkinja sa 35+). Ja sam isla peske do posla 10 min, radila sam kancelarijski sedeci posao a iskreno receno stedeli su me maksimalno. Imali smo puno finansijskih obaveza a bolovanje za održavanje trudnoće je 65% plate i ide se na komisiju jednom mesecno. Nisam karijerista da me pogresno ne razumete, al me bilo malo sramota da idem na bolovanje ako mogu da radim. Da sam bila u drugoj situaciji kao Gala ili druge žene sigurno bih isto isla na bolovanje, ali mi je bzv kad mlade, zdrave, prave žene koje nemaju teskoca u trudnoći i nemaju stresne i teske poslove sede kuci al ajde svako ima svoje razloge.

Gala06
25. novembar 2010. u 18.22
Nega deteta- pedijatar mi preporucio da nađemvezu jer može da se desi da me komisija odbaci, retko ali moguće.
==================================================================

Ja sam naivno isla na komisiju bez veze, jer se takođe uzavam tih stvari. Smatrala sam da sa svom medicinskom dokumentacijom koju sam posedovala imam pravo na produzenje nege deteta, a naročito sto sam znala da su moje koleginice kojima su deca APSOLUTNO zdrava dobile po nekoliko meseci produzenja. Šta da vam kažem, zamalo da me odbiju! Nazalost, tako je JOS UVEK u Srbiji, ako hocete da budete sigurni da ćete dobiti ono sto vam pripada, morate malko i da se osigurate vezom :(

Naravno, svaki slučaj ima i svoj izuzetak...

Moja sestra je zavrsila medicinu kao prva u generaciji sa prosekom 9.8. Kad je krenula da trazi posao,nije htela da joj moja mama trazi veze, budala, i svuda su je odbili. Poslove dobili njene kolege i koleginice,duplo losiji studenti,ali preko veze. A nju kao bilo sramota,htela na posteno, iako moja mama recimo imala odlične kontakte sa dekanom med fakulteta i u skoro svim bolnicama. Sestrica aplicirala pod muzevljevim prezimenom, i ništa. Sad već par godina radi u domu zdravlja u provinciji, ista prica se ponavlja za specijalizaviji. Kad već živi u takvom sistemu, glupo je što ne radi onako kako sam sistem to zahteva. E, druga je prica sto nam je potrebno još revolucija da sistem veza i vezica i podmicivanja promenimo.