O, da, da...pa to je tipicno.
Ja se nekad pitam da li su oni zaista vece kukavice ili je sebičnost u pitanju? I mahom su svi takvi :))...ne može se sa njima, ne može se bez njih :))

Sa mushkarcima se mozhe a i mozhe se bez njih...:P

Iz tvog razloga će se roditi dete a iz njegovog...mozhda glista besna?

:0))))))))))

Evo jedan vic vezano za ovu temu, a možda i za onu ranije postavljenu(partneri na porodjaju):
Otisao Mujo sa zenom na porodjaj.Kad je vidio kako se žena muci padne on u nesvijest.Dodje on sebi, a žena i dalje jauce te on opet u nesvijests.I tako par puta zaredom.Kad se osvjestio kaže mu babica: Cestitam postali ste otac! A Mujo će na to:A šta je? Babica:Cerka! Mujo:E fala Bogu da nije musko da se pati 'vako ka ja na porodjaju!!! :)

Evo jedan primjer: Moj muž je osoba da ako se dobro ili loše osjeca on će reci kako se osjeca, dal ga nešto muci itd. Dok ja, mene može nešto boliti a ja nisam navikla ne da kukam, već ni da naglasim da me nešto boli već samo nastavljam dalje i sutim.

Neke osobe bi rekla uh muž ti samo kuka, a ti ništa, al zapravo u sustini smo 2 razlicite osobe. u početku braka (jer tad smo i poceli zivjeti skupa) ja sam se pravo bila nešto naljutila kad je muž govorio kako ga ledja bola, dok mene je stomak 3 dana zbog tetke bolio, nervozna ubija. Osjecala sam se da on sse vise zali od mene a ja sam u vecem bolu I posvadjali smo se. Nakraju smo dosli do zakljucka da ako mene nešto boli, nešto mi smeta, da kažem. Da mi on ne moze citati misli i da on nezna ako sam u bolu, ljuta itd. Pomognemo jedno drugome, dal to bilo da ostavimo jedno drugo na miru, dal izmasiramo, ili napravimo caj...

Za postavljacicu teme, možda se nezalis dovoljno na sve sto prolazis kroz trudnoću, sav bol, povracanje, promjene i šta će muž misli možda da si ok, nedas se, dok se nezalis, a njemu bi teško pa se pozalio. Možda sam i pogresno nazvala „zaljenje” al možda ako mu cesce ispricas o promjenama kroz koje prolazis i kako se osjecas možda će onda shvatiti da tebi treba sofa i tv čitav dan a ne njemu :D

Kao sto moj dragi kaže: ako mi nekazes šta je, ja ne znam jer ti ne mogu citati misli. I u njegovoj glavi njegov bol je tad najgori.

Ahahahaah UNIVERZALNA pa nasmejala si me do suza. Ma ja mislim da sve mi imamo takve situacije sa muskarcima ponekad! Samo sto ja i ne stignem da ih popisem i zapamtim :-)

Eh, žene su takve, sposobne da rade 5 stvari od jednom i to brzo, spretno i tačno. A muskarci su jednostavniji. Oni rade jedno po jedno i donose odluke tako što im prvo rešenje padne na pamet i to je to. Nema tu filozofije mnogo.

Uglavnom, mnogo jednostavnije žive od žena... pih...ne znam šta da kažem... valjda je to neki balans u svemiru.

Ali Univerzalna, nisam skoro procitala ništa zivopisnije!! XAXAXA

Pa žene šta sad, da ste udate za Finca ne biste tako pricale.

Lea, pa što se onda raspravljas?

Mislim, ja kad mi se ne respravlja lepo kliknem iks u desnom gornjem uglu i zdravo.

„Mogu oni mnogo toga sto žene ne umeju... To je jedna od lepota naše razlicitosti.” = Pa nije fer, nisi dala ni jedan primer :(

Jedino sto moj muž ume a da ja stvarno to ne umem :P je da ubije bubu na zidu. Ja ih se bojim LOL

Moj isto ima bisera da padnes u nesvest ali šta ćeš takvi su muskarci. Porodjaji su mi bili zbog njega kao komedija :) Tesi me kad procitam da nisam jedina :) Mislim da bi nam u braku bilo zaista dosadno da nije takav kakav je.
Hvala cure, simpaticna tema.

I meni su smor ove teme na kojima se o muzevima prica kao o debilima.

Naprotiv Afrodita,
Nisu oni debili već bas obrnuto. Veoma pametno izbjegavaju većinu naprezanja i vjesto godinama vjezbaju selektivno slusanje. Za razliku od njih, mi smo u vecini slučajeva gluplje jer skacemo na prvi znak da se nešto treba obaviti, možemo se razabeti na sto strana, mozak radi i kad spava, uvijek nešto sabira, oduzima, prebacuje iz supljeg u prazno al' radi li radi.
I pored toga sto imam izuzetno ukljucenog muza (znaci radi sve sto radim i ja), ipak, kad na kraju balade sve saberem, ja radim bar 50% vise od njega (ne u raznolikosti posla već u kolicini).
Meni se ne može desiti da mi on nešto kaže a da sam ga ja 'napola' čula - a njemu se desava svake nedelje u nekom kontekstu.
E, u tome nije unikat, to vidim na sve strane oko sebe, i onda zakljucim da imam boljeg muza nego vecina al' to opet ne znači da me nekad ne uhvati tuga/jad/bjes/osjecaj da bih iz koze iskocila jer me pojede ova nejednakost (al' 'ebiga, takvi smo, kakvi smo i ovakvi smo se spojoili, nijedno od nas ne nije promijenilo iz srzi).
U svakom slučaju, ja ne vidim da pricam o muzu kao da je debil jer sve ovo kažem otvoreno i njemu a on meni na to odgovori 'šta da ti radim kad si se rodila tako 'sposobna'. E, 'ebes mu kompliment kad on na kraju opet ne zna gdje treba da ide sinu na rođendan niti jedan jedini detalj koji sam ja 2 nedelje planirala i na kraju krajeva sve odradila. Al' u ovoj prici, ja sam ipak idiot a ne on - mogla sam i ja da se opustim, njemu napisem listu stvari da odradi i vjerovatno bi i odradio. Ucim se već 15 godina al' nikako da tu lekciju dobro savladam. I da napomenem, ovakve jadikovke ipak nemaju nikakve veze da li ih volimo ili ih ne volimo. Volim ga, boljeg još nikad nisam upoznala al' ne znaci to da nemam se na šta pozaliti (a naravno, ima i on tonu toga sto bi rekao za mene i koliko ga nerviram sa svojom brzinom).

Muskarci nisu debili.
Izuzetno mudro ih je priroda opremila da se prave ludima.
Problem je u ženama jer vide to i umjesto da se nerviraju trebaju prepustiti da oni urade neke stvari.
Kod mene je najveca greška što ne mogu da posmatram „umiranje” kad treba bilo šta da se obavi. Ili uradi ili nemoj uraditi.
Super su žene koje znaju da cvile i stenju i prenemazu se.
One su carice koje su naucile kako da se nose sa muskom ekipom.
Nazalost, nisam takva. Zato i placam dobar ceh.
E, sad, ko je tu debil ja ne znam ;). On koji se pravi lud i ode na posao i to je to ili ja koja pored posla, studija i troje djece dodem kuci i nastavim „treću smjenu”?
Moj problem je što ne znam da prihvatim da je to tako i da se prema tome prilagodavam (jal odlazak jal ostanak) ili sto bi moja radna koleginica rekla: „The secret is in low expectations!” (tajna je u malim ocekivanjima).

Bubasandra, ti i ja kao da imamo istu radnu kolegicu :) Zapravo kad je ona pitala bracni par koji je bio tada 45 godina u braku u cemu je njihova tajna muž je odgovorio „no expectations”. Zaista jeste tako.

Nisu svi muskarci takvi. Kod mene je muž majstor za sve.

Ova mi tema dobro dodje za opustanje jer smo je prezvakali ovdje sto puta a i mnoge žene prije nas. Jesmo dva svijeta, muskarci i žene, zaista. Samo ne znam koja je to budala davno rekla da su žene 'slabiji pol.'

Kako je ono neka žena jednom rekla - bila bih odlicna domaćica, samo da mi je žena!

E, tako i ja. Kod nas guram naprijed većinom ja - muž uradi mnogo manje. Ono sto napisem uradi i zato mi je trebalo dosta vremena da se naucim da ne trcim ispred njega i zavrsavam sve jer ja znam sve bolje.

A on covjek pametan, obrazovan, i naravno ne blesav kao ja da se trpa svuda nego veoma pazljivo bira gdje će potrositi svoju energiju. I cijeni svoje vrijeme, to je cudo jedno.

Naravno da muskarci nisu budale nego se samo prave blesavi. Ima i žena koje to znaju ali ja na zalost svoju nisam jedna od tih.

I ja radim mnogo vise od muza - oboje radimo van kuce tj za platu - ali ja svejedno radim mnogo vise. Sve bih voljela znati kako da svoju kcerku drugacije naucim.

Danas mi je ova tema posebno aktuelna. Muž ima upalu sinusa - pretpostavljam da nije prijatno ali reklo bi se da je smak svijeta. Lezanje, citanje, spavanje.

Danas sam morala da radim jedno 5h sve skupa, u dvije ture. Kažem to muzu jutros - njemu mrsko izaci negdje sa djetetom nego se igraju u sobi pored ove u kojoj ja radim. Ona naravno svako malo dolazi kod mene - okrenem se a on lezi na podu i cita novine na iPad-u, tezak zivot.

U pauzi između posla ja odem do prodavnice sa kcerkom, skuhamo rucak, odvedem je na djecji rođendan. Vratimo se a co'ek još uvijek lezi, sad na drugom mjestu i gleda TV. Onda je preuzeo dijete, okupao, stavio na spavanje. Sad opet sjedi, meni se još pusi iz usiju i treba mi casa vina iz ovih stopa.

Sama sebi sam komicna dok ovo pišem jer mi se čini da skoro svi imamo iste price. Čini mi se da sam malo bolja nego prije par godina a opet moram još dobro da se treniram da ne zavrsavam sve brze, bolje.

Out of control, moj muž je Srbin. Nisam ja za strance.

Covjek se jednostavno ne izmotava i radi sve. Ja sam po 12 sati dnevno van kuce, tako da i ne bi moglo drugacije.

A i ja sam takav tip da kod mene sve može sacekati. Nikada ne radim vise stvari u isto vrijeme jer sam primjetila da to izaziva stres. I na poslu sam uglavnom mirna i stalozena i ne dam da me uznemiruju sitnice.