Muž je bio sve vreme sa mnom. U Kanadi smo pa je to mnogo jednostavnije nego kod nas. Kod mene je to dugo trajalo, krenu kontrakcije pa stanu... Kada je postalo gusto i kada sam i pored epidurala imale bolove u zavrsnoj fazi izbacila sam ga napolje,sada mi je zao kada se setim ali... Bila je još jedna moja prijateljica sa muzem, oni su naravno bili napolju. Muž je sve vreme virio iza zavese a i drugarica po malo, a njen muž je bio u hodniku sav uspanicen od mog dranja i „definitivno” odlucio kako oni neće imati decu. Kada je beba već skoro izasla, muž se stvorio pored mene,plakao,mazio nas, presekao pupcanu vrpcu. Ubrzo su se sestra i doktorka otisli, i ostali smo nas troje, gledali se i smeskali.
A auto kojim smo dosli je presusio. Nismo bili sigurni da ću ostati u bolnici,jer je taj dan bila kontrola,a kako sam prebacila termin 9 dana odlucili su da me zadrzaju. Bilo je uzasno zima i muž je ostavio upaljen auto da nam bude toplo...Kada se konacno setio auta i otisao do njega nije mu preostalo ništa nego da zove prijatelja da mu donese benzin jer je potrosio gorivo do zadnje kapi (uzgred rezervoar je bio pun).
Eto umesto mog mišljenja ja sam opisala kako je to bilo kod nas, a zakljucak je vrlo jasan.

Ta odluka mnoga zavisi od zemlje u kojoj zemlji živis.

Svi koji žive u zapadnim zemljama, znaju da je partner neophodan tokom porodjaja, jer iako se registrujes u bolnicu gdje se poradjas, treba dosta papira da se potpise po prijemu, ako se uzima epidural, ili bilo kakve odluke, komplikacije tokom porodjaja, ako treba nešto da se se donese od kuce itd...Prošla su ona vremena kad su muskarci padali u nesvjest kad vide „krv”, sad se radi o tome da imaju moralnu obavezu da odlucuju za ženu i djete. Ko te vodi u bolnicu taj i ostaje zbog tebe, a ne zbog ličnih stavova o prisustvu o porodjaju.

Pored mene sve vreme. Kad je beba izasla,ostali smo sami nekoliko sati i uzivali u nasem malom andjelu. Posle prebaceni u sobu,bio sa nama dan-noć dana u bolnici. Kad smo dosli kuci ostao je sa nama još 2 nedelje pa se vratio na posao.

Moj muž je bio sa mnom od kakao sam otisla u bolnicu dok se nisam porodila i još 6 dana koja smo proveli u bolnici zbog zutice. Isto kao sto je neko rekao gore, stojao mi je pored glave dok sam se poradjala. Da mi nije njega bilo ne znam šta bi i kako bi izdrzala do kraja tako tezak poradjaj, svaki dan sam mu zahvalna:) Takođe mislim da muzevi trebaju da ucestvuju u porodjaju a ne kao sto je nekad bilo da sede u kafani dok im nejave da im se žena porodila.

Uhhh kao da sam nogom pisala

kakao=kako
stojao=stajao (pre nego sto afro upadne da me ispravi):):)

I da, Ilka, ne znam da li znaš da mnoge žene ne žele da muž prisustvuje porodjaju, a isto tako nisu sve balkanske muskarcine zatucane, evo uzmimo svetli primer mog muza :) Da ne bude da su samo finski muzevi fini :)

Jako sam zahvala sistemu države u kojoj živim sto mi je omogućila da nas troje kao nova mala porodica budemo zajedno od prvog trenutka. Al da nema ove Finske ja stvarno ne znam kako bi ovaj svet izgledo. Ilka imali tvoj svet koju drugu boju ili je sve samo crno belo?

Muž bio sa mnom sve vreme. Meni je bilo svejedno da li će biti pored mene ili ispred sobe, ali on je hteo da bude sa mnom.

Imala sam dugacak i bolan porodjaj ali sve je dobro kad se dobro svrsi.

U Americi isto ima krevet na kojem muž može da spava ako želi da ostane u bolnici do izlaska.

Slazem da ne postoji pravilo i muž i žena treba da odluce šta je za njih najbolje.

Naravno da bi trebalo da bude uz tebe. Moj muž je svih sedam dana bio sa mnom u bolnici. Jedino je par puta otisao do kuce da nešto donese , ne znam kako bi sve to izdrzala bez njega jer imala sam jako dug indukovani porodjaj od četiri dana koji se na kraju zavrsio carskim.

Moj je otišao na posao.

U porodilištu nije bilo dozvoljeno da bude uz mene tokom porodjaja, niti je bilo dozvoljeno da bude ispred sale i čeka, niti je bilo dozvoljeno da bude uz mene i bebu u sobi dok tokom boravka u porodilištu, nije dozvoljena čak ni poseta u sobu.

Otišao je na posao jer mi je bilo skroz debilno da čeka satima ispred porodilišta i izgubi slobodan dan sa posla koji bi mi mnogo više značio da ga ima kad dođem kući sa bebom, jer na poslu na kom je radio kad tražiš slobodan dan (nema veze zbog čega pa ni zbog novorođenčeta) kao da gazdi tražiš da izvadi zdrav zub na živo. Dolazio je svaki dan u porodilište po nekoliko puta da mi donese šta mi je bilo potrebno i da vidi bebu preko monitora.Zato je tih 3-4 dana dok sam se ja porodila i bila u porodilištu on išao na posao a kad smo stigli kući bio je 3-4 dana kući sa nama.

Uprkos svemu, ne mislim da je moj muž zadrti balkanac zato što nije bio uz mene u tim trenucima, niti mislim da je zbog toga manje dobar suprug ili otac od onih koji prisustvuju porođaju.

Cijelo vrijeme je bio sa mnom,a odluku je sam donio nisam ga prisiljavala.To nas je samo još vise zblizilo,a on redovno s ponosom prica o dolasku naše curice na svijet.Pozdrav

Ja sam se porodila prošle godine u vreme one nazovi „epidemije” i zabranili su posete. Dok sam bila na patologiji dr je dozvoljavao da dodjem do vrata i da se vidimo na kratko ali ono na blic, posle kad sam imala carski rez tata je cekao ispred sve vreme i naravno video bekanu pre mene, posle sam ja duuuuuuuuuuuuuuuuuugo spavala cekao je tu sve dok se nisam probudila i dok me nisu izveli iz sok sobe - znala sam da je pazljiv ali to me je bas prijatno iznenadilo - neko bi otisao kuci pa dosao ponovo jer živimo 5 min pesaka od bolnice - ali tata, kaže dr, nije mrdnuo dok me nije video da sam ziva :).

Nesvidja mi se sto pojedinci govore da je mentatet nekog naroda bas zato što nisu prisustovali porodjaju svoje žene. Ima njih kao i naših i Kanadjana, i Spanaca i mali milion naroda koji nežele ili ne mogu da prisustvuju i prije nego sto krenemo ljude da omalazavamo bolje bi bilo da se malo obrazujemo i da znamo za sigurno.

Prisustvovati porodu je licni izbor i tu nema right ili wrong.

moj muž je prisustvovao porodjaju i prvi je ugledao bebicu kada je dosla na svijet jer sam ja bila zaokupljena guranjem. samo sam vidjela njega kako virka i ceka da beba izadje :) bio je cijelo vrijeme veoma pozitivan, srećan a u jednom trenutku je čak i pomogao ali nećemo o tome :)

mislim da svako prenemaganje od strane muskarca da se plasi krvi i bilo koje opravdanje je cista glupost. narvno ako to nije dozvoljeno onda ne može ni da prisustvuje ali ta prica o lijepom sjecanju na intimne dijelove zaista nema nikakvog smisla.

Evo ja sam jedna od žena koja ne želi muza kraj sebe dok se poradja.
Nije bas da sam imala izbora, kod nas nema teorije da muž prisustvuje porodjaju iako bi moj htio.U početku sam i ja bila teski pristalica teorije-zajedno smo pravili,zajedno ćemo da radjamo.A onda sam pred kraj trudnoće nadosla da vise to ne bih zeljela i sada, nakon svega mislim da ga ne želim kraj sebe u tom trenutku.
Jednostavno volim da svoj bol ne dijelim jer me u tom momentu sve nervira, pa bi me tako i njegov zabrinuti pogled uzasno nervirao (a on je uvijek nešto zabrinut za mene iako ja mislim da mi nema smrti bez malja :)).

Vrtio se on tu u cekaonici čitavo vrijeme.Doktor ga posalje kuci,on ode pa se vrati.Kada sam na kraju porođena ipak carskim rezom u pola 12 navece, doktor ga je uveo u sok sobu da me vidi na kratko, a njemu oci pune suza.Mislim da sam u tom momentu bila mentalno jača iako sam jedva uspijevala da se osmijehnem ispod maske za kiseonik.

Muž je bio sve vreme uz mene. Pošto mi je bilo strasno toplo, hladio me je novinama (posle mi se zalio kako su ga ubijale ruke :-)). Pri kraju mi je drzao jednu nogu posto sam bila totalno iznemogla a nisu imali one stopice za noge. Posle mi je rekao 'svaka ti cast ja to ne bi mogao' :-)

Moj dragi je tipican balkanac :),mamin sin :)))

Kada je zatrudnela njegova prva žena nije isao na UZ,a o porodjaju da ne pricam odvezao je u bolnicu i vratio se kuci :( ni on ni ona nisu nikada zapocinjali temu jer „to se ne radi” :( (iskreno i ne cudi me da su se tako brzo razisli jer su imali vrlo cudne odnose i svako je živeo svoj zivot)

Kad sam posumnjala da sam trudna u svakom trenutku je bio uz mene! Dok sam radila test,cekanje u hitnoj(zbog krvarenja),UZ,pa i porodjaj jer je on to tražio samo nije hteo da presece pupcanu vrpcu jer se plasio „da ne pokvari nešto” :)))

Iskreno smatram da je to stvar licnog izbora i tu nemamo šta da polemisemo.Moj muž je daleko od savrsenog muskarca ali i ja sam daleko od savrsene žene tako da smo idealan par :))) dopunjujemo se maximalno i bas mi je drago sto je tako :)

Moja drugarica se poradjala u Bg na carski i nije bilo govora o tome da joj muž bude u bolnici a ne u sal?! pravila bolnice su svuda drugacija čak i ovde ima privatnih klinika koje ne dopustaju prisustvo oca,dok u drugim dozvoljavaju do 15 ljudi u sali?!

Pozzz

Onda je i moj pravi balkanac ;)) mada mi u potpunosti nije jasno šta to znaci?!
Ja ga volim bas takvog kakav je:)

Nije obavezno da muskarac prisustvuje porodjaju,niti ima ikakve veze sa zblizavanjem,iskazivanjem ljubavi,emocija...
To je samo licni izbor,ništa drugo!

Mi smo u Kanadi tako da je ovde dozvoljeno da otac bude prisutan u svakom aspektu. Moj muž je isao sa mnom i na UZ a bio je i na porodjaju. To mi je sasvim normalno da otac prisustvuje (ako može) jer po meni oboje smo zeljeli to naše dijete i zajedno ucestvujemo u svemu. Ko drugi može da mi olaksa situaciju u tom trenutku nego muž i otac mog djeteta. Malo mi je cudna ta prica kada muž ne prisustvuje da mu se ne bi „zgadila” žena i slično posle. Po meni rođenje djeteta je nešto sasvim drugo i ne mogu da uporedim ženu za vrijeme odnosa i porodjaja i kako slika poroda može da utice na zivot. Ali možda to ne vidim zato što sam žena. Ko će ga znati.

Anicice vaspitacu, hoćeš tako i da vaspitavas sinove, da im je mesto u kafani a ne uz svoju ženu kad se poradja?