još jedna vatrena tema :0

svirena-ovde je vreme očajno, kise padaju skoro svaki dan, tako da nema ništa od izlazaka napolje, što se tiče dramaticne situacije nisam tip da se lako ljutim, tako da mi ovo nije neki razlog da prekinem druzenje, ali je povod da se zapitam o nekim stvarima. zato sam i postavila ovaj topik.sa prijateljima koji žive daleko kao ta drugarica se vidjam retko(jednom mesecno , nekada i redje)

Maja128 - i moje dete je nervozno pred spavanje, ne uvek, ali se neretko desava, ja to razumem, ali ja ne mogu kriviti drugu decu jer je moje dete nešto nezadovoljno. Oni su deca. i tu je tacka. To samo treba preziveti sto smirenije, ja nikada nebi korila tudje dete, posebno ne ako je i roditelj tog deteta tu, jer smatram da je kontraproduktivno i prvo resava neki moj afekat- a ne uci tudje dete ničemu, tu mu je roditelj da se obrati detetu ako nešto uradi sto nevalja. Ja nevolim da se neko vice na moje dete, nevolim ni kada ja to radim, a zašto bi tolerisala da to u afektu radi neko drugi? zamislite kako biste se vi osecali da pred vasim ocima neko vice na vase dete , u najmanju ruku kao da je nekome mala pljunula u lice ili udarila ga motkom, a ne da su se (kao sto je bilo) deca posuskala oko neke igracke. ja u toj situaciji ne krivim ni jedno dete direktno, samo uzmem igracku i kažem : „nema, ne igrate se lepo”...šta ima vise tu da pricam deci, niti da vagam koje je dete „vise krivo” .

Ilkka- prvo dosta imaš pretpostavki i sa takvim predrasudama si oslula paljubu...prvo da je do toga kako se deca chahckaju ja bih trebala da budem na mrtvo slovo sa svim roditeljima cija su deca ikada popreko i pogledala moje dete...nebuloza...nisam sitna dusa... i ne resavam stvari ignorisanjem i svadjom. Drugo, kažeš :„kao drugo, ti si brate lepo zasela 3 sata i ne ide ti se, a detetu se spava. kad je takva situacija, lepo ustanes i odes, ne moras da kafenises po ceo dan.”... Pa hajde da ti objasnim „ zašto sam zasela 3 sata”..hahaha...ovo je komedija sto moram pisati, ali ajde...mi živimo u gradu u kome prijatelj živi SAMO 50-ak km (oko 50-ak minuta citylinkom voznje, ako te ne uhvati guzva), i vidjamo se jednom mesecno...tako da moje „sazedanje” ima svoje razloge...i nisam tip da ne provaljuljem kada sam nekome na smetnji, ali ovo se desilio odjednom oko 1 sat, kada bi ja inače i krenula(jer i moja deca su trebala da spavaju). Za ostatak tvojih komentara, nema reci, krajnje bezdusno i malodusno. Blago tvojim „prijateljima”.

Što se tiče mog deteta , ja nisam tip da zamusavam i ulepsavam stvarnost, MM i ja se trudimo da nasa deca neustrasiva , da umeju da se izbore za sebe i da ne jadikuju za svaku sitnicu. Sa cerkom je tako od kada je bila jako mala (kao da je sada velika, hahaha), kada bi pala,nekome bi bila rekcija da skoci u strahu i prepadnu i sebe i dete, onda to dete vidi, i plac još gori nego da se malo manje reagovalo. mi so uvek bili hladne glave (iako nam je srce preskocilo nekoliko bitova), ali pred njima smo uvek smireni kada se nešto desi jer neželimo da panice zbog naše reakcije, ako se udare ozbiljnije reguvali smo gotovo kao „paramedics” , tako radimo i sa sinom(koji sada ima 10 meseci) i ako se udari ne place čitavu vecnost, tako da uvek znam intenzitet bola, ako place sekund, dve onda se samo uplasio, ako je uporniji u plakanju onda stvarno znam da ga nešto boli...tako je i sa cerkom, ona kao padne ili se udari ili je nešto iritira ne place minutima, jednostavno nema potrebe za tim, nije izgradila tu osobinu, ne privlaci paznju plakanjem, ali ponekada, da budem iskrena vidi od druge dece da plakanje fercera kod njihovih roditelja pa se proba folirati, mada nije neka glumica.
Kada neko udara moje, dete, ja tražim roditelja tog deteta, pa zamolim (ako ne poznajem roditelja) da mi pomogne da ih imamo na oku, ako primetim da roditelj ignorise ili samo udaljim svoje dete jer nema ja šta ubedjivati tudje dete da to ne radi njegov roditelj...drugo, ako vidim da se moje dete gurka sa nekim drugim detetom, a slične su snage i godina, pustim prvo da vidim do koje mere to charkanje ide, pa ako vidim da prelazi granicu bezbednosti onda pridjem i razdvojim decu, ali ne kudim ni jedno ni drugo, kažem samo da to nije lepo i da ako ne znaju lepo da se igraju onda da se pomere jedan od drugoga...ne pravim od svog deteta zlato ,a od tudjeg deteta demona...ako moje dete uporno se vraca igrati sa detetom koje ga gurka i udara,onda joj kažem da se ne zali ako je opet udari jer sama trazi batine. Ako čujem da kukumakne jer je opet dobila po nosu ja se nemesam, jer kako će nauciti lekciju?
Imam izbor, da sacekam da poraste u staklenom zvonu i nikada ne dodje u konflikt kao mala ili da je sada pustim da nauci uzrok i posledice ponasanja.
Ne bi dozvolila da moje dete bude bezobrazno prema drugom detetu, ali ne regujem sa besom furije kao sto mislim da bi drugi roditelj voleo(potajno ili javno)kada moje dete gurne njegovo, jer ja OBOZAVAM sovje dete i verujem da dobra komunikacija je osnova zdravog odrastanja . Ali nisam roditelj koji ignorise loše postupke svoga deteta, ali sam tip osobe koji voli svu decu, pa i tudju čak i kada su zlocesta..zato ja ne grdim tudju decu jer znam da je to deo odrastanja ali mi bude zao kada vidim da drugi roditelj podcenjuje moje dete i uzdize svoje.
Možda treba da dobijem, pa sam osetljivija...cccc ( ne uzmite mi za zlo )

Drala se na dete jer nije smela na mene...vidovito..nema šta...procitaj molim te pos iznad.

Ja lično nevicem na ničije dete (ako je to oravdanje) ako imam problema sa roditejskim postupcima...imam obraza i obzira da se obratim onome ko može rešiti problem, ne kalim se na deci.

Hvala svima koji su imali dobronamerne komentare i savete, što se onih drugih tiče- i iz njihovih pisanija sam izvukla neku pouku.

Ilkka , pa ti stvarno nešto nerazumes...i imaš veliku potrebu da se svadjas...jadno... zakljucke neumes da donosis pa kažeš :„po onome sto sam procitala, zakljucak je da se tvoje dete izbori za sebe tako što gura i cupa drugu decu. pa ne vidim da je to ”izboriti se za sebe„, nego je to bullying” - ne znam kako ti pada na pamet da izvlacis ovakve zakljucke (u stvari znam _ it's all in the eye(mind) of the beholder)...ja nisam rekla da se moje dete bori za sbe tako što chupa i gura tudju decu, već sam rekla da su se deca međusobno gurkala oko igracka, samo sto moje dete ne place kada ga gurnu ili mu otmu igracku već ono uzvrati istom merom, a drugo dete place...ja se umesam kod svake carke dece, kažem im da to nije lepo i da se trebaju znati lepo igrati ali ja NEVICEM na tudje dete kada gurne moje, ja NE KUDIM tudje dete rečima : „ e neće te majka tuci, ja ću!”...i u prisustvu majke.

Onda da razjasnimo , opet donosis neke zakljucke sulude pa kažeš :„Uzasava me to što kažeš da je tvoja cerka uglavnom dominantnija a ti se ne mesas sem ako ne prelazi grancicu ”bezbednosti„, pustis ih (tj pustis nju) da maltretira drugo dete.” -ja nisam rekla da je moja cerka uglavnom dominantnija, ja sam rekla da moja cerka nije placljiva za svaku sitnicu, ne dolazi kod mene da se zali ako je neko „popreko pogleda, ili je gurne dok se igraju , već gledam da se nemesam ako je to decije cuskanje , jer deca dok im nedas priliku da se lepo igraju nekada ovako testiraju teren međusobno, da uvek je neko dete jače, neko slabije, ali uglavnom deca njihovog doba nisu zlobna i zlonamerna , pa ako ta gurkanja ostavim da sami rese uglavnom se sami lepo nastave igrati (idemo svaki dan kada je lepo vreme u park, imamo playgruops od 9 -1 (znaci duže traju playgroups koje država organizuje nego sto sam ja bila kod nje), jednom nedeljno za 10 -ak druge dece) i nikada nemamo problema, ali ovaj mali (iako ga obozavam, je jako osetljiv, i mama za svaku sitnicu reaguje, jer zna da nije tip da se brani, ali da se razumemo, mali hoće da baca igracke, chusne drugo dete, pocacka se oko igracke, ali on kada gurne moju cerku , ona posledicno i njega gurne za uzvrat (to je chuskanje, to nije nikakvo letenje po sobi, niti cepanje tepata, niti saranje zidova i demoliranje kuce), ali kada moja cerka ngega chusne, on automatski pocinje da place i da se zali mami..u tome je razlika. JA NE PUSTAM MOJE DETE DA MALTRETIRA IKOGA! I kod nas u kuci disciplina je stvar harmonije, a ne zastrasivanja deteta.
Što se tiče cupanja, moja je mala POCUPALA (jednom!!!!) tog decaka, ona ga nije chupala konstantno...znaci jednom ga je pocupala, ja sam je odmah pozvala kod sebe, pitala zašto je to uradila (naravno ni ona sama ne zna koji je djavo naveo), onda sam je ja pocupala(ne zivotinjski kao sto ovde mogu da dobijem utisak da neke žene misle) , već dovoljno da oseti da je to bolelo, onda sam joj rekla da sada zna da to boli, i nije lepo, ona je rekla da zna, i onda sam je odvela da se izvini malom i da ga pomazi po glavi. Šta vi mislite da sam još kao dispciplinsku meru trebala da uradim, u strvari šta drugo sam trebala da uradim?
Onda kažeš : ”a da ne pricam da si bezobrazna do krajnje granice kad se na forumu podsmevas deci (da, iz tvojih poruka se vidi podsmeh) koja placu kad su umorna ili kad se povrede, a time se podsmevas i roditeljima. „ - HEJ, HEJ -ne izmišljaj stvari koje ja nisam rekla da bi sebe opravdala u svojim nagonima za svadjanjem...ja se ne podsmevam deci koja placu, ja sam rekla da i moja deca su neretko razdrazljivija kada je vreme spavanja, ali JA ZA TU NERVOZU NE IZDIREM SE NA DRUGU DECU, MENI OKIDAC BESA NISU TUDJA DECA ! Ja kada moje dete je razdrazljivo pred spavanje a mi se nalazimo u grup[i ljudi, se izvinem i ukrotitim svoje dete i orgaizujem spavanje...ja ne panicim, ne zuji mi u usima, ne vri mi se u glavi, i NEKRIVIM TUDJE DETE, jer moje dete nije izazvalo toliko plac, baktanje i uzdisanje tog deta zato što je pukao neki balon , jer je neki ekser bio u chosku stola!
I pominjes neko dete od 7 godina kako rusi kuce iz temelja dok se njena majka smeska , moje dete ima 2 godine i 8 meseci, i nerusi kucu iz temelja,pre nego smo otisle iz njihove kuce mi smo skupile sve igracke nazad, dok je mali još bio u transu od puknutog balona, a ona je skupljala igracke poslusno iako je dobila dranje od tudje majke bez ikakvog prava. Ja nekrivim to dete, već nerazumem majku koja svoje dete od 3 godine još vise motivise da place za svaku sitnu charku i koje ni sa drugom decom ne ume da se izbori za sebe. pa još dodje i kaže predamnom njegova majka: kako me nervira sto neume da se izbori za sebe, pa kada njega moje dte chusne, ona mu kaže : pa udari i ti nju:”...eto o toj disciplini govorim.

hvala ti Majo128 za normalan komentar :)

hvala nasmajnik1 :)