Nisam bila u toj situaciji ali moj prvi instinkt bi bio da je stavim u svoj krevet da spava pored mene. Kad se probudi i oseti da su mama/tata pored nje (dodirom rukice) možda se neće uzbuditi tako jako i plakati.

Sretno.

Prošla sam kroz fazu nocnih strahova sa sinom kad je imao jedno 13-14 mjeseci. Pocelo je ubrzo nakon što sam se vratila na posao poslije porodiljskog i isto kao kod tebe, jako je vezan za mene.

Prijedlog od Mayche kod nas nije palio, jer u ovoj pojavi dijete u stvari nije budno i ne reaguje na zagrljaje, pricu, paljenje svjetla, ne gleda fokusirano i nije svjesno šta se oko njega desava.

Svidja mi se prijedlog od Oli, probaj prvo tu metodu. Ako ne upali, onda možeš da probaš prijedlog od mog doktora, koji je kod nas bio uspjesan. Rekao nam je da djetetu damo Tylenol (paracetamol ili acetaminophen) 7 dana za redom neposredno pred spavanje, jer to pomogne da dijete utone u dublji san. Ja sam mu dala 3 ili 4 dana i onda prestala jer je već pomoglo. Od tada hvala bogu nismo imali vise ovakvih epizoda.

Strasno je gledati svoje dijete kako histericno place, a ništa sto uradimo ne može da ga smiri. Nadam se da će vam jedan od ova dva metoda pomoći i da će faza brzo proći

Uh mi smo prošle noćiprvi put prošli kroz to. Nije sanse bilo da ga probudimo. Jedva, tek se tada smirio.

I mi smo to imali i to je pravi horor, tako da znam kroz šta prolazite. Nama se ledila krv u zilama!!! Uglavnom, shvatila sam da se to kod nas desava kada preskoci popodnevno spavanje ili kada nedovoljno spava. Za sada nam se to desilo 10-ak puta (prvi put nije imao ni mesec dana, sada ima 2 godine i 3 meseca) i to iskljucivo tada. Kod nas nije pomagalo privijanje na grudi, saputanje, davanje mleka ... jer on tada ne lici na sebe. Ne dozvoljava da ga dotaknemo, da mu se obracamo, da ga umirimo. Sve to bi ga još vise razdrazilo. Lezi u krevetcu i vristi iz sveg glasa i baca se po krevecu (i nama su komsije bile uznemirene zbog toga), tako da moramo na silu da ga uzmemo da se ne bi povredio, a tada je još gori, udara nas, brani se, tako da moramo crsto da ga držimo da ne ispadne iz ruku. Nekada to traje 10-ak minuta, a nekada i po 1 sat. Dosta dugo nam se nije desilo i nadamo se da neće vise. Kažu da prolazi sa razvojem centralnog nervnog sistema, pa nema pravila da li će to biti sa 8 ili 18 godina. Uglavnom, moras da nadjes obrazac po kome se to desava i da se trudis da do toga ne dodje. Uzrok može da bude i neka bolest (grlo, nos, usi...) koja bi ga sprečila da iz jedne faze sna predje u drugu bez ometanja, zbog čega se ti strahovi i dogadjaju. Takođe i stres, neka značajna prome u svakodnevnom nacinu zivota (selidba, promena vrtica, promena vaspitacice...). Važno je ne buditi dete, ako je to moguće (u nasem slučaju ponekad nije bilo), jer se ono toga ujutru ne seca i to ne ostavlja nikakve posledice po zdravlje, to je samo trauma za roditelje.

Sve najbolje!