Prvo, mala muzicka uvertira:

http://www.youtube.com/watch?v=WeZ032QuWPo

Zadovoljstvo mi je podeliti radost sa vama drage moje Cekalice, Mamice i Trudnice. 18.10. 2010, posle duzeg i nestrpljivog cekanja, ugledao je moj sin svetlost dana i pricinio veliku radost u nasem domu. Ovakav porodjaj želim svakoj trudnici jer je veoma kratko trajao. Oko 5:30h su krenule kontrakcije, lepo sam ispratila muza na posao, skuvala sebi kaficu, spremila se i tek oko 7:15 pozvala muza da se vrati kuci :O) Kontrakcije su bile već na 15-10min. Spremila sam cerkicu za vrtic, slepajuci se iz sobe u sobu, kako ništa nebi primetila. Povucena iskustvom sa prvog porodjaja, racunala sam da imam još puuunoo vremena. :o))) Kada me je muž video kako se previjam od bolova (meni to nije bilo ništa tragicno), odmah je pozvao hitnu (Hvala mu puno sto je nekada panicar :o)). Do bolnice nam je trebalo 20-ak minuta i momci koji su nas vozili, imali su blagu histeriju jer su mislili da ću se poroditi u kolima /kontrakcije na svaka 3min, pred bolnicom na 1min/. Kada nas je babica videla, odnosno mene čula, odmah nas je uvela u salu. Razmišljala sam da pitam za epidural (slabic sam bas pravi! :o))) i pitam babicu od prilike koliko će još dugo trajati- još uvek nisam bila svesna da će sve jako brzo proći Babica je bila jako smirena i objasnila mi je da mi treba još samo par minuta do guranja bebe. Super nas je vodila preostalih 30-ak min dok moj sin nije ugledao svetlost dana! 3575g i 51cm. Osvojio nas je od prvog pogleda. Jako je dobar, sisa i spava. Lepo napreduje za sada. Ime ne želim da objavim ali neke mamice već znaju iz nekih ranijih tema kako se zove.

Htela bih iskoristiti priliku da se svima vama zahvalim na savetima oko dojenja, problemcica u trudnoći, samog porodjaja, zadnjih par meseci a bilo ih je jako puno /Manu chao, joannal, draganessa- hvala duso na expresnom e-mailu metode disanja, moja repy i ostale mamice koje su mi svo ovo vreme pravile drustvo. Super ste sve. Puno zagrljaja vam saljem i do sledećeg tipkanja.