Secam se, dok sam živela u Kanadi, brat moje prijateljice je isao tamo u osnovnu skolu i ucio je americku istoriju. I kako je to za njega bio strasan predmet...a mi smo mu se smejali. Ono sto mi ucimo iz istorije, mislim da uce još samo Kinezi, Rusi, Koreanci i Kubanci. Svi ostali koji ne moraju strateski da poznaju svet u detalje, samo prelete preko svetske istorije i nešto se malo zadube u vlastitu...Ja sam ipak za ovu komunisticku verziju i ne kajem se zbog toga sto znam grcke bogove niti gde je Evropa bila npr. u 13.veku a ni šta su radili Egipcani u svoje najbolje doba...

Kako to izgleda danas? Za inostranstvo ne znam ali moj sin je isao u skolu i u Beogradu i u Istocnom Sarajevu. U Istocnom Sarajevu kao i u federalnom namerno se zanemaruje istorija. Npr.srpska deca uce istoriju kao da žive u Srbiji a ne u BiH. Isto tako, bosnjacka deca uce istoriju kao da su samo postojali Osmanlije itd itd. Naše skolovanje, što se Srbije tiče, i dalje je preoptreceno ali meni lično se svidja taj sirok spektar znanja. Tablica mnozenja se uci u 3.razredu osnovne skole, koliko se ja secam ali mi krecemo u skolu sa 7 a neki i sa 7.5 godina, tako da je dete zaista zrelo da je tada i uci. Gradiva je mnogo, obimno je,uci se sve i svasta, previse je podataka ali meni je nekako draže sto moj sin od 12 godina zna koji je glavni grad Norveske i Brazila, za razliku od prosecnog Amerikanca. Ili je to samo predrasuda, ko zna...

U sustini, u RS i Srbiji je vrlo slično, sa time sto su u Srbiji knjige lepse ilustrovane i nekako modernije, u RS još uvek izgledaju kao kad smo mi isli u skolu - sitnija su slova i manje je lepih slika:) Ono sto bih ja uvela u naše skolstvo je mogućnost izbora „tezine” predmeta. Npr. ako volis srpski, imaš opciju da izaberes tezi nivo i da ucis detaljnije a ako ne volis matematiku, izaberes najlaksi nivo i ucis samo osnovno. Jer kod nas se često desava da dete zavrsi osnovnu skolu kao Vukovac i nema blage veze šta će dalje jer sve uci preopsirno i ne može da se iskristalise njegova naklonost i zelja tokom osnovnoskolskog skolovanja.

Na našim prostorima opterecenje jeste vece u skoli ali gomila tih informacija koja se godinama forsira u nasem skolstvu vrlo brzo ispari tako da danas ja nemam pojma koji je glavni grad Norveske ili na koji princip funkcionisu pneumatske pumpe primera radi. Bas kao sto je postavljacica teme rekla oba sistema skolovanja imaju svoje prednosti i mane.

Ja sam većinu osnovne pohadjala u nasem sistemu, a od sestog razreda pa nadalje u engleskom. Istina je da sam imala manje predmeta u engleskom sistemu, ali smo se vise udubljivali u gradivo. Ipak, slozila bih se da se kod nas – bar tada - vise bubalo, i sistem je bio tradicionalniji, sedelo se za klupom i slusalo predavanje, a nije bilo puno spoljnih komplementarnih aktivnosti.
 
Ipak, mislim da bez poznavanja sadasnjeg sistema kod nas i u inostranstvu nema svrhe diskutovati, jer skola kakvu smo mi pohadjale pre 20-30 (ahem!) godina nije ista sto i danas, bilo ovde bilo kod nas.
 
U principu verujem da se u Americi usvajaju inovacije iz pedagoske psihologije rapidnije nego kod nas, bilo zbog sredstava bilo zbog same kulture, a naravno nisu sve inovacije dobre, niti je tradicionalan sistem bolji u svemu.
 
Na kraju, i kod nas su neke konkretne osnovne i srednje skole vazile za bolje od drugih, kao i ovde, pa je teško generalizovati da je ovaj sistem ili onaj bolji.

ps. Draganessa, već vise puta sam htela da ti kažem ali svaki put zaboravim - stvarno sam prijatno iznenadjena, da ne kažem zadivljena, tvojim recnikom i nacinom izrazavanja s obzirom da si većinu skolovanja provela u drugom jezickom okruzenju. Svaka cast, jako lepo se izrazavas na materinjem jeziku, pretpostavljam da dosta čitaš na srpskom.

Blondinka, hvala ti, ali na zalost uopste ne čitam na srpskom još od osnovne skole, već sam studirala u Beogradu, i to jezike, pa mi se zato srpski odrzao.

Da kod nas se tamo dosta opsirno ucilo i po meni je to super.
------

pa zavisi..popricajte malo sa starijim (onima iznad 30) generacijom u srbiji, i to opsirno obrazovanje (odn podaci tipa grcka istorija, itd) se zaboravilo..a koga je zanimalo, taj je naucio i ovako i onako.

po meni problem kod nas je sledeći:
1) previse nepotrebnih predmeta. ja sam recimo u gimnaziji imala astronomiju, ekologiju, da ne pricamo o odbrani i zastiti, itd, a nedostajali su neki predmeti i sadrzaji koji bi nam vise koristili kasnije.
recimo, zanemarivali su se predmeti kao srpski jezik, strani jezici..istoriju smo ucili svih i rumuna, i turaka i kurte murte, a mnogo manje naše.
iz umetnosti i muzickog smo ucili sve žive svetske kompozitore, slikare, a naše opet mnogo manje.

2) ne ucimo da ucimo, nego se kod nas često svede na bubanje. a tako se gradivo lakse zaboravi.

ne znam još kakvo je finsko obrazovanje, znam samo da se osnovno obrazovanje ovde nekoliko puta na onim EU testovima (kad upoređuju obrazovanje u EU zemljama) pokazalo kao najbolje, ali nemam iskustva kako se konkretno radi.kreće se sa 7 godina. a ne znam ni nas novi sistem u srbiji, mogu samo da pricam kako je bilo pre 20+ godina.
znam da se ovde u prvim godinama uci kroz igru, posetu mestima, nije kao kod nas sto je bilo sednes u klupu i slusas ucitelja. u prvih godinu, dve, tri se opustenije radi.
i nije tačno da je lakse, nego je raspored ispita/ocenjivanja, itd drugaciji, raspoređen tako da je manji pritisak.
recimo na fakultetu ovde su ispitni rokovi skoro svaki mesec i ne postoji uslov dok je kod nas još uvek onaj sistem svi ispiti u jednom mesecu..ludnica.

>Ono sto volim u sjeverno-americkom sistemu je što se pocne polako i kroz igru u kindergarten-u, ali nevjerovatno je koliko djeca iz toga nauce!

Cala_lilly, to je i mene iznenadilo ovde. Mislim, klinci već u trecoj godini pocinju da uce slova, prva pesmica sa dve godine je ABCD! Sa četiri i po mnoga deca već znaju malo i da čitaju. Ja svakako kao dete nisam ni svoje ime znala da napisem sve do polaska u skolu. Bar onda se nije forsiralo ucenje slova u predskolskom uzrastu.

*naTprosecna

Blondinka, uzimaju deca privatne casove, to mogu da ti potvrdim, ali ne znam koliko je to rasprostranjeno. Bar kad sam ja bila u srednjoj skoli secam se da sam i ja uzimala casove iz francuskog posto sam se ukljucila u njihov program kasnije.

Mnogo mi je drago da čujem da se i kod nas sad deca sa posebnim potrebama integrisu u redovnu nastavu. Ali ovde se ne ocekuje od redovnih nastavnika i vaspitaca da sa tom decom rade, već oni imaju specijalno obucene strucnjake.

Znaci, opet se problem svodi na novac, na zalost.

Blondinka zaovin mali je prvi razred, pa znam iz iskustva, takođe sam isla sa drugaricom kad je drzala casove prvom razredu (studira uciteljski) deca izlaze na sred casa do wc, i nisu u obavezi da pišu ono sto uciteljica diktira, mogu u sred casa da postavljaju pitanja koja nemaju veze sa gradivom, recimo jedan mali se sve vreme javljao da pita kad će da zvoni da ide na uzinu. E sad, da li to zavisi od uciteljice ili do same skole, ne znam. Pošto ja idem po zaovinog malog u skolu, kad dodjemo kod nas kuci uzmem da mu pregledam šta su radili taj dan u skoli, naidjem da je stao na pola recenice i pitam ga sto nije nastavio da piše a on mi kaže da su se on i drugarica nešto zapricali, i kad je uciteljica to videla rekla mu je da prepise od nekog druga.

Možda je pitanje glupo ali nikada mi to do sada nije palo na pamet - da li i u inostranstvu deca uzimaju dodatne privatne casove iz nekih predmeta ili se sve može postici u skoli?
----------

pretpostavljam da uzimaju, ali pretpostavljam da ne u istoj meri kao kod nas. niko od naših prijatelja ovde koja imaju decu u osnovnoj/srednoj skoli nije imao privatne profesora. naravno, oni nisu merilo za sve ljude ovde, ali koliko sam videla nema recimo onih oglasa za casove kao kod nas i slično.

što se fakulteta u finskoj tiče, do sad (do bolonjske reforme) osnovna diploma na vecini fakulteta je bila magistarska, gotovo da nisu imali onu kao kod nas koja bi bila vise kao bachelor (zavisno od fakulteta). kad sam dosla u finsku, nisam htela na nostrifikaciju, traje dosta, još sve se polaze na finskom, i na kraju bi imala samo prevedenu diplomu (a finci su sujetni, uglavnom cene prvo svoje diplome pa sve ostale) i to bachelor tako da sam odlucila da upisem fakultet (besplatan je ovde, dobila besplatne kurseve jezika, itd). sve su mi priznali iz beograda, morala sam da zavrsim samo onaj deo od 2 godine koji se odnosio iskljucivo na magistarski deo studija (uze strucni predmeti).

ovde se ispiti polazu na 2 nacina zavisno od kursa: esej ili ispit. ispiti podrazumevaju minimum dve knjige. i naravno prisustvo predavanjima.
nekad mora da se piše i esej i polaze ispit. a isto tako kurs može da podrazumeva neki projekat plus ispit. sve zavisi.
profesori su vrlo otvoreni da pomognu. a skoro sa svima si na ti. :O) (to je uobicajeno na severu, slabo se persira).

što se tiče skola (osnovnih i srednjih) finci su vrlo specificni.

eh nadjoh ovaj clanak iz bbca i to je odgovor na pitanje da li finci imaju privatnu nastavu:
prevescu u kratko deo, a ostalo mozete da procitate na sajtu:

prošle godine (2009) vise of 100 stranih delegacija i vlada je posetilo helsinki, nadajuci se da će nauciti tajnu uspeha finskih skola.
2006 godine, finski ucenici su postigli najviše prosecne rezultate u nauci i citanju u celom razvijenom svetu. u OECD ispitima za 15o godisnjake, poznate kao PISA. takođe su bili drugi u matematici, a bolji su bili samo tinejdzeri iz juzne koreje.
ovo nije jedini put: i u prošlim PISA testovima finska je uvek bila na vrhu.

finska filozofija obrazovanja je da svako ima da doprinese necim i oni koji imaju problema sa odredjenim predmetima ne treba da budu zapostavljeni.
taktika koje se koristi na gotovo svakom casu je da postoji dodatni ucitelj koji pomaze onima koji se muce sa tim predmetom. ali svi ucenici se nalaze u istoj ucionici, bez obzira na njihovu sposobnost u vezi tog odredjenog predmeta.
prema OECD-u, finska deca provode najmanji broj sati u ucionici u razvijenom svetu.

http://news.bbc.co.uk/2/hi/8601207.stm

i ovaj tekst koji je izgleda ostavio utisak u americi (i amerikanci su izgleda dolazili u finsku da uce od finskog obrazovanja):
šta finsku decu čini tako pametnom?

http://online.wsj.com/public/article/SB120425355065601997-7Bp8YFw7Yy1n9bdKtVyP7KBAcJA_20080330.html
Primar y and secondary schooling is combined, so the pupils don't have to change schools at age 13. They avoid a potentially disruptive transition from one school to another.
Children in Finland only start main school at age seven. The idea is that before then they learn best when they're playing and by the time they finally get to school they are keen to start learningThe educational system's success in Finland seems to be part cultural. Pupils study in a relaxed and informal atmosphere.

calla, što se srpskog tiče, ti si onda imala dobro iskustvo. na zalost u mojoj skoli, a i kod mojih drugarica se srpski zapostavljao, naročito gramatika, stilistika, itd..radila se knjizevnost, ali su nekako profesori izbegavali da se pozabave samim jezikom, sto je steta.

haha znam, isidora, bas sam pomislila na to veceras i smejala se sa muzem. smesno je sto ja ne smem da kažem da je ovde dobro, a tek bolje nego kod nas, a vecina tih koji me optuzuju žive po inostranstvu i nemaju namere da se vracaju jer im je bolje naravno. :O) šta ti je licemerje. e sad ocekujem bar dva minusa, razocarace me ako ne udare. hehe

slazem se, finski model ne može da se primeni u zemljama kao sto je engleska, nemacka, amerika, itd..moglo bi kod nas da su bolji ekonomski uslovi, to jest da je razlika među socijalnim slojevima manja.

to bas kaže i autor tog teksta (americkog) da ovde uspeva jer je drustvo vise homogeno, manje ima onih koji ne znaju finski kad polaze u skolu, i socijalne razlike su mnogo manje, ovde nema drasticnih razlika u bogatsvu prosecnog stanovnistva (naravno, oni sa firmama su druga prica). ali i skole su ovde sve otprilike jednake, nema privatnih skola, i male su razlike u kvalitetu skola, tako da i deca bogatijih roditelja kao i deca siromasnijih idu u iste skole.

U Holandiji deca polaze u skolu sa 4 godine, a obavezni su da idu sa 5. Lično ne smatram da je to prerano, jer smatram da je dobro da se naviknu na neku discplinu i da imaju vise kontakta sa vrsnjacima. Nazalost nisu svi roditelji isti i ne uce ih ovakvim osnovnim stvarima kod kuce. Tek negde od 6 godina uce da pišu i čitaju. Razlike su od skole do skole, kakav sistem imaju - postoje opste državne skole, katolicke, protestantske, islamske, ali ono što se meni najviše svidja su Montesori skole, u kojima napreduju po svojim mogućnostima i gde se radi na njihovim jakim i slabim stranama. Inače, po nekim procenama Evropske Komisije, deca u Holandiji su najsrecnija u Evropskoj Uniji, bez obzira i li upravo zbog toga sto tako rano krecu u skolu! Razliciti arametri su uzeti u obzir, ne samo skolstvo.

Draganessa, u skoli moga sina, u Beogradu, u drugom odeljenju, ima i jedan decak sa posebnim potrebama. On pohadja nastavu normalno sa ostalom decom ali za njega je, pored uciteljice, zaduzena još jedna osoba, koja je, ako se ne varam, uz njega stalno. Takav sam barem utisak ja stekla.

Lično ne smatram da je to prerano, jer smatram da je dobro da se naviknu na neku discplinu i da imaju vise kontakta sa vrsnjacima.
-------------------

mindjusice, kad sam ja trebala da krenem u skolu u nemackoj (prvih nekoliko godina sam bila tamo) i bio je razgovor kod psihologa, oni su mojima objasnili da je dobro da se deca sto vise igraju, jer kad krene skola to je kraj bezbriznom periodu zivota.
isto vazi i ovde u finskoj (način razmišljanja) i slazem se s tim. deca treba sto duže da su u mogućnosti da se igraju i budu bezbrizna. nema potrebe terati ih mnogo rano u skolu, kako god ga okrenes od obaveza neće moći da pobegnu.
a isto se ne slazem da bi roditelji trebali da ih uce necem posebnom kod kuce ako mislis pisanje i slično. za to sluzi skola. zato se i ide u skolu, da se tu pocne sa ucenjem osnovnih stvari.
a kontakt u svakom slučaju imaju i u vrticu.

a recimo preskolsko, koje ovde pocinje sa 6 godina (i besplatno je btw) se vise koncentrise na socijalizaciju dece u skolskom okruzenju, nego na buduci akademski uspeh. predskolsko bude pola dana u toku dana provedenog u vrticu, znaci oko 3-4 sata dnevno, ostatak dana je normalan vrtic.

http://blog.washingtonpost.com/finlanddiary/2005/05/a_finnish_nurse.html

Reading aloud is a favored activity, but no effort is made to teach the kids, 4 to 6 years old, how to read, although some of them always do pick it up, according to Mirsa Pussinen, 47, the school's director for two decades.

During our visit we saw kids learning to cope with the calendar, and practicing a sort of public speaking by declaiming on their summer plans. And we saw adults reading to children one-on-one and in small groups. Getting along in a group is a key part of preschool, Pussinen said. „Socialization is a key part of our mission, and very important.”
By reputation Finnish day-care inculcates gender equity from the beginning, avoiding stereotyping by games or roles. I asked Pussinen about this, and at first she was baffled about how to answer. Finally she said gender equity „is quite natural in our society.”

Ilkice,

Za tvoju informaciju: deca u Belgiji krecu sa 3 godine u skolu, a ne bih rekla da im ovaj rani polazak u skolu remeti bezbrizno detinjstvo. Moras da znaš da skola u Belgiji ili Holandiji nije isto sto i skola u Srbiji ili Finskoj. Koliko ja znam, oni negde do 8-9 godine uopste nemaju domaći zadatak i samo minimalno moraju kod kuce da nešto rade (recimo speling i tablicu mnozenja). Valjda je zato Holandija zemlja u kojoj deca imaju najbezbriznije detinjstvo. Mislila sam da je to bilo analiza BBC-a, nisam znala da je to istrazivanje sprovela Evropska Unija.
Inače, skolovanje je u Holandiji besplatno i obavezno od 5-te do 16-te godine. Deca moraju da napuste obdaniste kad napune 4 godine, tako da dosta roditelja koji rade, upisuju odmah decu u skolu, iako ona de iure ne moraju u skolu do punih 5 godina.

Evo ja da dodam, toliko je Ilka nahvalila Finsku i toliko sam lepog procitala od nje da mi dodje da je posetim, mislim da niko drugi sa foruma ne hvali svoju zemlju kao Ilka Finsku. A ti minusi, pa ja mislim da čim vide da je Ilkin post ne trude se da čitaju već minusiraju. Blondinka u pitanju je bilo vezbanje citanja, napisali su jednu recenicu i trebalo je da to procitaju, i kad je dosao red na zaovinog klinca, on je stao na pola jer nije sve napisao. Što se tiče izlazenja do wc, deca samo kažu ja odoh do wc, koliko se secam mi smo morali, da podignemo dva prsta da prvo pitamo da li smemo da toaleta, obično nismo smeli jer za to sluzi odmor. Možda to nije kod svake uciteljice, ja sam prisustvovala cele jedne nedelje na tim casovima.

Baby, u pravu si. Mislila sam na Avganistance. Dosta ih je doslo kao izbjeglice i samo prave djecu i mole se Alahu. Niko ništa ne radi. Naravno, ima i nekih iz gradova i oni su dobro obrazovani.

Meni jako smetaju klasne podjele u Britaniji i cinjenica da je stvarno 'kako te kolijevka zaljulja tako će te motika zakopati'. Lakse se strancu probiti nego nekom iz nize klase da predje među normalne ljude. Samo 20% ucenika ide u privatne skole, a zauzimaju čak 80% mjesta u boljim univerzitetima.

Svidja mi se da je u Finskoj kako je nekada bilo kod nas. Svi u istu skolu i kvit! Da bogataska djeca idu u engleske državne skole, one bi bile mnogo bolje.

Ovo je za resistance, koja ne vjeruje da su nasi ljudi u prosjeku obrazovaniji od zapadnjaka:

http://www3.serbiancafe.com/lat/vesti/14/76834/britanci-zar-na-kosovu-ne-žive-alzirci.html

Ne vjerujem da bi kod nas na Fakultetu politickih nauka bila slična slika.

Blondi, poseti ovu temu:
http://www3.serbiancafe.com/cir/diskusije/mesg/140/015130307/studija-o-strogom-roditeljstvu.html?45
sve će ti biti jasno.

Meni jako smeta stav na ovim diskusijama da ako kažem da nešto u Srbiji ne valja (a ništa ne valja) a velicam neku Finsku, Holandiju koga god, ja sam srbomrzac i preti mi da popijem brdo minusa čim se javim sledeći put.
Ilka je ovde dobila etiketu da mrzi Srbiju i sve srpsko pa zato čim se pojavi popije minuse, plus je isprovociraju da se istrese najprostackije sto može. Da se razumemo, ne branim ilkin prostacki istup na gore pomenutoj temi ali žena je spremna da podeli vrlo korisne savete na ovim diskusijama plus jedna je od retkih ovde koja je podelila intimne delove iz svog zivota s nama da bi zatim danima bila podvrgnuta šprdnji.

Isidora, to je samo novinarski tekst, prenaduvan i tendenciozan, sigurna sam. Mnogo puta sam shvatila kad procitam tekst o temama koje su moj fah kavi su to nebulozni tekstovi izvuceni iz konteksta i nemaju veze s istinom.
Mislila sam na prosecne Srbe, nemas pojma kako su ljudi neobrazovani, to sam shvatila iz kontakta s običnim ljudima.

Meni jako smeta stav na ovim diskusijama da ako kažem da nešto u Srbiji ne valja (A NIŠTA NE VALJA)...
---------------------------------------------------

Resistance, za Illku znamo da ne mrzi Srbiju, čak se ponosi svojim srpskim porijeklom, ali objasni ti meni ovu svoju izjavu u zagradama.

Rosetta, nije Ilkka, nego ja oba puta...nemam vremena tebi da odgovaram, al sam ti zato dala minus.

Eto, da ne gresis dusu ;-)

Ne branim Ilku, ulazila sam i ja u sukobe s njom, ... ali nije ona jedina koja udara Srbiji.
To radite i vi, znaci SVI! I ja sam kritikovala srpsko zdravstvo i to da ne mislimo da bezbenost dece(autosedista).

Ovde se ismejavaju srpski ginekolozi, pedijatri, lekari, majke u Srbiji koje deci daju vitamin D... Cesto se ovde može procitati izjava: Eh ti lekari u Srbiji...(u fazonu kao nemaju pojma jer)
Zatim omalovazava se sama Srbija i sve sto je srpsko, a ima i tema gde se Srbija upoređuje sa zemljom treceg sveta, majke dovode u pitanje srpske lekove,hranu, vodu e tu me je Blondinka odusevila kako je argumentovano branila Srbiju.

A posle Ilka ispada jedini Srbokriticar

Kako ne valja?
Pa vidi nas koji smo iz Srbije ...Srbi , pravi,zdravi,lepi,pametni ej ovde nema ni malo sarkazma već ovo sho sam upoznala popricala ovde sve vredi i te kako! Znaci ceo paket i sa vrlinama & manama.
I naravno i Srbi iz drugih bivšhih republica.Tj drzhave nam Jugoslavije.

Uporedjivati shkolstvo kod nas i ostatkom sveta je suludo.
Posebno nekada i sada ili sada i sada...;0)))
Ja ne znam oddakle bih krenula a i shta imam od toga???

Uciti decu da dodatno čitaju sa strane,zanimaju se za deshavanja oko njih i to je to.Generalno znanje se uci i kroz zhivot.
Pa ne moraju sve da skockaju do 14 ili 18 godina.
To shto je moja i pre mene i nakon mene generacija to iskusila , hvala im ali i za to je skupa cena placena.

:0))

Gala i Isidora,

Između kritike I mrznje postoji velika razlika! Ja sam pre svega samokriticna, ali sebe kao sto pretpostavljate ne mrzim . Kritikujem ono sto mi se ne svidja u USA (a toga ima dosta!!!), kritikovala sam ono sto mi se nije svidjalo u Svedskoj. Opet, kako će USA da se dalje razvija kao zemlja - bas me I to briga. Za Svedsku mi je malo vise stalo. A pretpostavljate da mi je do Srbije najviše i stalo i jako bih volela da neke stvari tamo budu bolje.

Jednom sam davno piosala, da je za mene pricati o svojoj zemlji (kraju) isto kao I o svojoj porodici. Ja smem da je kritikujem, a narogusim se kad to drugi (koji nisu iz moje zemlje) isto urade. Ne zovu Rusi dzabe svoju zemlju - Majka Rusija!

Opet, ako sam nešto negde naucila i želim da podelim i objasnim da NE MORA da se radi na ovaj način već može i na onaj (a kao sto rekoh objašnjavam možda zucnije jer mi je tematika bliza srcu), šta je u tome loše?

Gala, ne znam za taj vitamin D i ostale stvari-jer ne znam ni kako je na drugim mestima. Ali kad već pomenu ginekologe - znam da u Srbiji SVAKOJ ženi koja je imala spontani rade, „ciscenje” bez obzra da li je plod ceo izasao ili nije. Primer je da sam ja imala pobacaj u 12+1 nedelji i posto su odmah sutradan na UZ ovde videli da je SVE izaslo, a beta padala nekoliko narednih nedelja nisu hteli da mi rade abortus. Moji matorci su poludeli od sekiracije je su svi njihovi priojatelji, poznanici ginekolozi i ostali sa kojima su stupili u kontakt, tvrdili da ću dobiti sepsu!!

Pa sada mi možemo da otvorimo posebnu temu npr. „da li treba UVEK raditi abortus posle pobacaja-prednosti i rizici istog”. Ili da cutim I pravim se da ne znam da neke stvari ipak mogu i bolje…

U celini ne volim mnogo da kritikujem lekarsku praksu (već samo odnos prema pacijentu!), zato što vecina i nas ovde i vas u Srbiji nema drugog izbora nego da ide kod ginekologa koji su joj u okolini. Imajuci to u vidu, neko iz Wilmingtona nema nikakve koristi ako je zdravstveni system u Segedinu bolji kao ni obrnuto! Uglovnom ides tamo gde može da odes i gde živis. Ali ajde….navela sam ovaj primer jer mi je pao na pamet.

Za odnos lekara prema pacijentu-kritikujem I sakom I kapom I ovde I tamo-GDE GOD da mi se nešto ne svidja…

hvala svima sto ste me branile.

resistance, znam da sam svasta rekla na onoj diskusiji..posle sam otisla u kupatilo i kad se smirila, shvatila da sam trebala drugacije da pristupim problemu, ali šta je tu je.
nije me iznervirala toliko uvreda na moju salu (naravno da ne bih muza oklagijom, čak je i ne posedujemo, nego se setih svih onih smesnih viceva), ali kad pocnu da vredjaju mog muza, coveka koga uopste ne poznaju i koji ako već pricamo o ljubavi prema srbiji, srbiju voli vise nego neki cisti srbi, to mi je van svake pameti.
(inače i moj muž će uskoro biti pravi srbin, hoće da predje u pravoslavlje i dobice uskoro srpsko državljanstvo..a u ono vreme kad je bio problem sa kosovom, svuda je piskarao, jurio, probao da promovise srbiju koliko može..duga prica).

milice, slobodno dodji u finsku, ali leti, lepse je vreme (ovog leta je 2 meseca bilo 35c, vlaznost je mala, tako da je prijatno). imamo tad bele noći vodimo klince na plazu (imamo lepe pescane plaze u sred helsinkija), odemo do seurasaarija (to je ostrvo park blizu centra helsinkija) i tu klinci mogu da hrane veverice (slobodne su, pitome, grad podrazava njihovo hranjenje, klincima je super)..odemo do mumin parka, do zoloskog vrta (isto na jednom ostrvu), itd.
mi smo ovde, u severnom delu helsinkija, relativno blizu centra
http://www.hidden-helsinki.com/north_helsinki.php

isidora, i meni se svidja sto ovde svi idu u skole sličnog nivoa i sto su fakulteti besplatni kao sto je bilo kod nas ranije.
naravno, ne mogu da se mere sa univerzitetima tipa harvard, oksford, kornel, itd na koje bi mi verovatno voleli da idemo kao i nasa deca, ali ni u americi ili engleskoj ne idu svi na te elitne univerzitete, da ne pricamo koliko kosta skolovanje na istim.

tako da je ipak dobro da i siromasnija deca mogu ovde da pohadjaju fakultete koji se smatraju dobrim i time dobiju priliku da postignu vise u zivotu. na zalost stipendija ipak ne mogu da dobiju svi.

što se tiče dece iz matematicke gimnazije, drago mi je zbog njih ali je i cinjenica da matematicka gimnazija vazi za elitniju srednju skolu kod nas. deca iz naših drugih gimnazija ne dobijaju stipendije bas tako lako, sto je steta jer ima mnogo pametne dece ali bez prilike da se dokazu.

babydoll, isto i ovde kao sa tvojim muzem. on se bolje seca nekih stvari iz gimnazije nego ja.

a da vas podsetim i na stara dobra vremena kad su naše fakultetske diplome bile vrlo cenjene. kad je moj otac otisao u nemacku sa svojom medicinskom diplomom (u srbiji je i specijalizirao hirurgiju, na vma kod pape, sam je placao svoju specijalizaciju) i specijalizacijom, odmah su ga primili (to je bilo 1976.), niko nije tražio nostrifikaciju jer su naše diplome vazile za vrlo dobre i nasi strucnjaci su bili poznati.
recimo, profesori na pravnom fakultetu u helsinkiju su mi rekli da je beogradski pravni fakultet vazio za ekspertski što se tiče pitanja ustavnog prava i nasi pravni strucnjaci su nekad često konsultovani u vezi ustava nekih zemalja.
na zalost, ta vremena su se promenila ali se nadam da će u buducnosti opet da dodje do toga da ne moramo da nostrifikujemo diplome.

Ilka ja nekako vrlo dobro znam da ti umes sama sebe da branis i da ti ne treba ničija pomoć u tome, svako od nas ima zutu minutu, i ja u poslednje vreme jako često, pritisla me neka muka i tuga kako ide još jedna godina bez nje. Tako isto kao bivši mod znam da ne delis minuseve i jake me cude forumasice koje su ubeđene da ih ti minusiras. Iskreno, nijedna mama ovde na forumu nije na lepsi način predstavila svoju zemlju bolje od tebe, hej Ilka mogla bi da radis recimo kao promoter Finske, sigurno bi privukla dosta turista :-)

a, trenutno radim kao promoter srbija. :O) sledeće godine organizujem stranaca i naših u beogradu, iznajmljujemo profesionalnog vodica da im predstavi beograd, pa ih vodim još na neka mesta (konak kneginje ljubice, itd), a narednog dana idemo u unutrasnjost do manasije, resavske pecine, itd.
stalo mi je da upoznaju srbiju i da vide da i kod nas ima sto šta da se vidi, čak i ako nemamo more.

Pricam ja da je ona velika Srpkinja, a vi meni ne vjerujete. Najgori su ti iz mjesanih brakova :-)

Da se vratimo na temu. Iz svega se može zakljuciti da se obrazovni sistemi jako razlikuju. Neko voli ovo, neko ono, ali skandinavske zemlje vode po kvalitetu zivota i uspjehu na ispitima. Socijalizam je to :-)

pa skoro jeste, isidora..razlika jedino među svedskom i danskom u odnosu na finsku i norvesku je da ove prve dve zemlje imaju razvijeniji klasni sistem, aristokratiju i slično jer su dugo bile važne zemlje u evropi, kraljevstva, itd. , dok je recimo finska drugacija, nema klasnog sistema..ima naravno bogatih, ali to nije isto kao recimo nemacka, engleska, itd.
ovde su finci bili uglavnom neobrazovani seljaci, a svedjani aristokratija i gospodari (finci su bili pod svedjanima nekoliko stotina godina), tako da kad su se svedjani povukli i dosli rusi početkom 19.veka, tek tad su poceli da razvijaju neko svoje finsko drustvo, i nisu razvili klasni sistem. a posle je još dosla ta sociodemokratija, tako da ovde ljudi imaju prilike da promene „klasu”, odn. ako su bili siromasniji, mogu da se popnu na drustvenoj lestvici.

samo ne razumem što se tiče engleske, neki englezi su mi rekli kako šta god da uradis (obrazujes se,dobijes dobar posao, itd) to opet ne znači da si promenio klasu. ako si recimo rođen u radnickoj klasi ali si uspeo da zavrsis oksford i dobio važnu poziciju, zar to ne znači da si presao u srednju klasu? ovo samo iz radoznalosti pitam.

za englesku-

pa to je tačno u neku ruku,
jer ovi iz 'nizih' klasa se ne obrazuju da bi bili visa klasa u bukvalnom smislu, nego da bi bolje i kvalitetnije živeli.
ovi iz visih, zavrsili faks ili ne, ne utice mnogo na njihov status.

mada, kad imaš bolji posao, bolja primanja, možeš da živis u 'boljim' krajevima (tamo zaista postcode znaci dosta), da ides u bolje skole i sve je tako povezano, nadjes bolji posao...
generalno, prelazak u srednju klasu omogućavaju primanja, ovde govorimo o ekonomskom statusu, a ne plemstvu, koje je nasledno ili se titula dobija zbog nekog izuzetnog doprinosa drustvu- helen miren, aleks ferguson, itd.

Za vlast se slazem, ali nije to 'sve'. Vlast dodje i prođe, a SVE su ljudi.

Illka, kao sto baby rece, može se kupiti način zivota odredjene klase, ali tvoj prijatelj je u pravu da ne možeš tek tako preci iz jedne u drugu klasu. Čim Englez otvori usta, znaš koja je klasa. Razlikuju se po govoru, a i po nacinu ponasanja i sveukupnom drzanju.

Nedavno se bas vodila polemika jer je jedan (sad već bivši) ministar rekao da je on SADA srednja klasa. Iako covjek ima love, dvorac od kuce, dva jaguara, i sl. svi su mu se smijali. Čak se oglasio i njegov otac koji je rekao da unuk rudara i sin zeljeznicara ne može biti srednja klasa.

Ugrubo, postoje radnicka, srednja i visa klasa. Visa klasa su plemickog porijekla i mogu da budu i siromasni i bogati i obrazovani i neobrazovani, obuceni po posljednjoj modi ili izgledati kao prosjaci - oni su uvijek 'iznad'.

Obično su i dobri prema strancima. Zanimaju ih 'egzoticni' ljudi, a i ne plase se da će im uzeti posao :-) Svaki put kad bi se zakuhalo oko izbjeglica, strogi zakoni su padali u Kuci Lordova.

Radnicka klasu cine radnici, socijalci (od kojih su mnogi već treca generacija porodica gdje niko nikad nije radio) i kancelarijski pacovi :-) koji ponekad misle da su srednja klasa jer se ne znoje dok rade :-))

Srednja klasa je sto bi se kod nas zvalo bogatasi ili bar imucniji ljudi (i tu ima niza i visa srednja klasa). Mene je to jako zbunilo kad sam dosla u Englesku jer po meni je sredina u sredini - kad nisi ni siromasan ni bogat. Oni su uglavnom advokati, doktori, direktori kompanija. Imaju para, obrazovani su, brinu o izgledu i kilazi :-)

goffman, u jednoj finskoj knjizi koju sam nasla slučajno na fakultetu, piše da je govorio srpski.

btw, ko piše tu dizertaciju? ti ili?

goffman, u pravu si, pogresila sam, nije govorio srpski. pozvala sam katedru za finsku knjiz. i popricala sa nekim.
ali me i dalje zanima ko piše tu dizertaciju i gde.

Gala mislim da si ti medicinski radnik. I sama sam. Rođena u Bgd-u, zavrsila tamo skole, radila na Univrzitetskoj klinici, a poslednju deceniju u dijaspori gde sam nastavila svoj posao.

Imam brojne kolege i najpre prijatelje koji rade i dalje u Bgd-u, u struci, brojni od njih specijalisti odlicnog renomea u svakodnevnom poslu. Neki od njih su u farmaceutskim kucama.

U septembru sam prvi put odvela na odmor, u Bgd, moju tada 15-mesecnu kcerku. Tamo se i razbolela prvi put, sasvim normalno, bilo je promenljivo-hladno-kisno, deca u okruzenju prehladjena, i one se pridruzila.
Srećom, pa su je moji prijatelji pregledali, konkretno specijalista decje pulmologije i ORL specijalista. Predlog je bio da primi antibiotik obzirom da uskoro putujemo nazad,i ukratko „bilo je razloga”.

Njihova zabrinutost je bila antibiotik per os u Srbiji!?, jednostavno javna tajna da nasi antibiotici iz srpske najpoznatije fabrike nisu efektivni (da budem vrlo blaga).
Mi smo preventivno poneli lekove iz zemlje gde živimo, i antibiotik. To ih je obradovalo, samo to!
Ostatak terapije: inhalacija Spalmotilom (inhalator katastrofa star i neudoban, sestra neljubazna, meni sve to bilo nebitno), fizioterapija drenaza/lupkanje uz odlicnog terapeuta, i sve je bilo OK za dva dana.

Za cinjenice u vezi antibiotika nisam znala, porazne, tuzne. Nisam imala mišljenje i znanje o lekovima u Srbiji danas, nisam ni mogla da stanem na stranu zašto ih doneti ili ne. Sada znam i verujem.

Ne treba niko da od mene brani Srbiju, već da prihvati cinjenice.
Ni „iste” pelene, istog pakovanja i proizvodjaca nisu iste, dete je osvanjalo mokro, sto nije za 15 meseci nijednom ovde. O analgeticima slično, o hemiji isto, o cokoladama isto...

No, bilo mi je teško da ovo i stavim na papir, radi kontroverzi. Ponukalo me definitvno da mame treba da znaju, one koje dolaze sa strane, a i one u Srbiji da nabavljaju lekove pouzdanih proizvodjaca.

Moja nijedna prijateljica niti rodjak u Bgd-u se nisu nasli uvredjenim na moje upozorenje i saznanje. Naprotiv.

zanima me iz drugih razloga. ne bih o tome ovde, a email mi je rikke_75 (at) hotmail.com, ako te zanima nešto više.
nema potrebe da pominjes osobu, a njoj srećno sa disertacijom.

Dva puta sam u Kanadi imala kiretazu nakon spontanih.Definitivno ne treba generalizovati.
Što se tiče uporedbe „ovde” i „tamo”, kako je to uopste moguće, ovo su zemlje sto puta vece sa sto puta vise populacije.O novcu da ne govorim.
Nema uporedbe...skolovanje je u svakoj zemlji adaptirano za tu zemlju.

Haha..joj Draganessa smejaces mi se, ali postoji mogućnost da se preselimo za Boston.

Sad kad mi rece ovo za bolnicu-nešto me presece...bas mi se i ne ide :-)))).

E pa sad... Ja (u Engleskoj) umalo nisam umrla jer mi nisu uradili ciscenje. Pobacaj se desio u 10. nedjelji, a plod prestao rasti u četvrtoj - petoj.

Ostavili su da kao izidje prirodnim putem, a onda su poceli neopisivi bolovi. Nisu mogli dovoljno morfijuma da mi nadaju i cijela bolnica je odjekivala od mog vristanja. Nisam neka panicarka, ali da se ponovo dogodi, vristala bih čim pocne krvarenje i tražila da izvade svaki komadic iz mene.

Babydoll, ja ne smatram da je u mom slučaju bio propust. Tu je bilo tkiva koje nije bilo plod, i smatrali su da to treba ocistiti. Takođe su rekli da je ultrazvuk bio malko nejasan, pa za svaki slučaj je bolje da se ocisti.

Boston je mnogo lep grad, nemoj se ni za trenutak dvoumiti. Jedan od retkih u Americi gde možeš bez kola!

Vrlo rado! Slobodno se javi, ja sam još na istoj adresi!