Još 2 dana pre carskog. Vecina stvari spremljena. Kuca na konac, zavese, prozori i tepih opran; ormari sređeni, sav ves ispeglan. 4 masine bebeceg vesa oprane, ukljucujuci i njenu posteljinu. Ima vise odela nego muž i ja zajedno. Ne verujem da ću peglati njeno odelo ubuduce. Odelca kao za lutku, a pegla poveca. Macke oprane, nasilno popile po tabletu protiv glista. Kavezi za ptice oribani, i „dvorisne” zivuljke tretirane protiv glista.

Muž me opet napustio sinoć, u sred noći posto hrcem. Zovu me hrkljus. Kaže da zvucim kao njegov pokojni deda, jer je ponekad spavao sa njim kad je bio mali – tj. nije spavao, nego se budio. Ovo hrkanje se desava već par sedmica, i navodno, postaje sve gore. Čak se i meni desilo par puta da se probudim od testerisanja. Sve se olabavilo i nateklo. Ima već sedam dana, i čak ujutru se budim sa malcice natecenim rukama i nogama, a uvece je mnogo gore. Pre neki dan sam dobila komentar da izgledam kao da sam vadila zube, posto su mi usne i lice natekli. Moj inače uzan nos je postao mesnat. Nadam se da će ovo hrkanje prestati po porodjaju, još mi samo fali da me beba ostavi usred noćijer ne može da spava.

Muž mi sluzi kao butler. Ja okom, a on skokom, sve bez pogovora. Nikad ovoliko paznje. A ja to kristim , nema sanse da traje beskonacno. I bas mu kažem pre neki dan da nisam ni znala da mogu ovoliko da ga volim, posle 13 godina zajednickog zivota. Pita me – ima li sanse da ga volim vise od ovoga. Rekoh: „Ako mi napravis još jednu bebu”. Kao da je problem u njemu, a ne u meni. A čini mi se da i on mene gleda malo drugim ocima, sa vise ljubavi – jedan od razloga može biti sto (kao sto rece) se mnogo vise smejem na njegove sale; pre mi verovatno nisu bile tako zanimljive, ali sad, kad se teze dise, mozak dobija manje kiseonika, pa se mnoge stvari cine drukcijima.

Torba za bolnicu još nije spremna, ali sam kupila 2 nove roze pidzame i roze lak; sva sam se urozala. A ovo mi je bila boja broj 2 na listi neomiljenih boja, odmah posle zute. Mislim da će biti kao u onoj pesmi od Aerosmith – Pink it was love at 1st sight…

A ja sve još u nekoj neverici, nekoj nesvestici, kao da 9 meseci trudnoće nisu bili dovoljni. Cesto mi spadne s uma da sam trudna, i da je tako malo vremena ostalo… Onda prođem pored ogledala, pa se zaprepastim, ili se ona ritne, pa me potseti… Još samo 2 dana!

Mi ćemo opet negde jutros na dorucak, a i da kupimo par neophodnih stvarcica koje sam zaboravila. Korisitmo svaku priliku, jer ko zna kada ćemo negde opet izaci. Naravno, ne spominjem da će ovo biti moj dorucak broj 2 od jutros. Koga još interesuju ti detalji.

‘Ajd’, uzdravlje!