Da, sećam se te teme „Naše oke ne vide”, užasno i dirljivo i... svaka čast tim roditeljima kako su prošli i prolaze kroz sve to. Kad čovek pročita tako nešto dodje mu da se pokrije ušima, ćuti, zahvaljuje Bogu što mu je dete zdravo i ne pada mu na pamet da talasa i kuka zbog sitnica tipa grčeva kod beba i drugih budalaština.

Najjači utisak su svakako Crveni šatori koje vodi Repy, iako tako reći nikada u tome ne učestvujem, često čitam šta ima novo. Lepa je tu atmosfera...

Sve teme sa dečjim biserima su mi super, blesave...

Najviše me nerviraju, a neki put me i isprovociraju totalno prizemne teme koje umeju da zapahnu ceo forum svojom banalnošču (tipa refereta o nekakvim stoličicama za hranjenje koji bi ispali 3 printane strane kad bi beko bio lud da printa).

eto...

Eto, i ja se secam teme „Naše oke ne vide”. Tuzno od bola. I da li je to zaista bilo pre 5 godina? Nisam ni slutila da sam ovde tako dugo.

Ja sam tek odnedavno pocela da izlazim iz Satora, jer dosad mi nisu značajne bile teme tipa: Grickalica za noktice ili makazice. Sad, mnogima su ove teme banalne, ali nekome ko nema maltene nikakvog iskustva sa decom, vrlo korisne. Takođe su mi mnogo interesantne mišljenja žena o vaspitanju dece. Ne ucestvujem, ali redovno čitam, vadim zakljucke. Naravno, Dzoanine teme o sisanju me sad mnogo interesuju i uvek dobro dodju.

Imam utisak da je ovde vecina žena iskreno, i da vecina želi da pomogne - mada sam par puta promenila mišljenje o nekima posle citanja nekih svadjalackih tema.

Ja mnogo volim ovaj forum, čak mi je na „favorites” na kompjuteru, uz jedan drugi lokalni forum ovde gde živim. Mnoge cure iz Satora sam zavolela, ovako virtuelno.

Pozdravcic.

Veeeliki pozdrav Od Cyberke...zaboravila je lozinku :-/

e, odakle početi ;)

na sc-u sam od 1998, bombardovanje sam provela na politici 24/7, kao i ostale godine, i na pravopisu kad se pojavio. u politickoj kafani sam upoznala i muza,
a skoro da smo se slučajno sreli u londonu...posle mog boravka od 6 meseci, a dan pre povratka u beograd.

možda zato nekada izgleda da se svadjam hahah, ali sam upoznala ovde bas ekstra zenica, s kojima sam privatno maltene svaki dan u kontaktu.
skoro sam se sa svima njima inicijalno 'posvadjala' :)

djurdjika moja, nikada taj svrbez neću zaboraviti i drago mi je zbog toga, sad sam i zaboravila sto smo se zakacile, ali znaš da te tvoj s. voji xx
sajberka je poseban slučaj- secas se kad sam napisala da je muzev tata imao 80 godina kad se on rodio, a mislila sam na dedu, haha tema je bila o kravljem mleku mislim ;)
sto je harambasha docekala k'o kec na jedan'es'!

drags je spomenula bas sve te akcije, nisam znala da je ivana stigla- pa srećna sestrica anici!
vichy se ne secam, nisam tad bila ovde, ali sam dosla kada su svi samo o njoj pricali.

desi se da kažem adio na određeno vreme, ali se uvek vracam.
kada moje zovnem za neko pitanje u vezi bebe, mama obavezno kaže: jesi li pitala na internetu ?(a misli na t&m)

Pa evo i mene ovde, skoro pa 5 godina!
Kada sam prvi put dosla, neću nikada zaboraviti da mi je Draganessa prva odgovorila na moju prvu postavljenu temu, ona je u to vreme bila bas aktivna na ovim diskusijama.
Sa mnogima od vas se dopisujem i gledam preko flickr-a a i preko
fb-a, to mi je izuzetno drago! Neke sam od vas upoznala i lično
( Republicu,Insomnijui još jednu dragu mamicu kojoj sam zaboravila nick a koja je za vreme moje akcije dosla da mi donese novac,čini mi se da je nick Valencija, tako nešto), a javile su mi se i mamice koje nas čitaju ali ne ucestvuju u diskusijama. Neke od vas znam preko flickr-a nemam pojma koji su vam nickovi ovde :))
Hanu- Bananu sam slučajno srela u Beogradu i da mi muž nije crnac i da joj moje dete nije 'upalo' u oci, ne bi me ni prepoznala :))
Bilo je ovde puno dobrih saveta, smeha, svadja...mamamalena :)))
Stvarno puno lepih uspomena, podeljenih emocija...Meni je naravno najdraze sto je puno mamica ucestvovalo u akciji za sigurnu kucu, javile su mi se i donirale mamice iz celoga sveta, za to ću im uvek biti zahvalna!!
Meni dragi likovi Djurdjelena i cyberka se ne javljaju često, ali i mene nešto nema u zadnje vreme.
Takođe volim babyshambles, JesZo, Mayce, Draganessu, tebe Lolypopa,i sve moje viritualne drugarice koje možda nisam spomenula!
Takođe volim da procitam afroditu, jer je drugacija.
Illka mi je zanimljiva, iako se vecina ne slaze sa njenim mišljenjem.
Majkakg takođe često ima dobre savete.
Johanna, Venera, Teodora, Vesna Dk, Nada33...ma ima nas ovde puno pametnih, svako ima neki dobar savet!
Eto...mislim da je ovoliko dovoljno od mene :))

Eno sad ispadoh rasista :)))
Nije vala nego sam Serdja prepoznala sa vasih Flicker slika i pratila ga dok nisam smislila kako da objasnim covjeku da ga znam iako on mene ne zna :)))

ja se isto secam anine mame i „nashe oke ne vide”
Ona i moj sin su rođeni u mesec dana, oci sam isplakala citajuci njene postove. Koliko god da ima onih sa „neverovatnim” stavovima, za nijansu ima vise onih sa pametnim savetima...svasta sam nešto naucila :)

I meni je defintivno najjači utisak Naše oke ne vide. Mala Ana ima i blog na koji ponekad svratim jer se često setim te price. Nisam znala da je dobila sestricu,bas mi je drago.

Samo da Vas pozdravi sve,

nemame često na SC ali sam i ja već 5 godina ovde, od kada sam bila trudna sa Lazom, slusala sam Vase savete, radovala se sa Vama Vasim bebama i slatkim mukama i željno cekala svoje malo cedo...mislila sam i ja ću biti okupirana slatkim mukama i sve to što ide...Kad onda se iznenada porodim pa lezim sama 34 dana u bolnici bez bebe, pa posle duuugog vremena dobijem Lakija da ga držim u rukama i odem sa njim kuci.
Drzala sam ga i dan i noć,stezala i grlila i plakala nad njim, da nadoknadim izgubljene dane kada nisam bila sa njim...

A onda jednog dana Dr Tanja me zove iz „Fronta” i kaže, majka zaboravili smo da pregledamo oci vasem detetu a to je bila obaveza pre izlaska iz bolnice, dodjite na pregled...

I na pregledu kažu „ MAJKA BOJIMO SE DA VASE DETE NE REAGUJE NA SVETLO, TJ. PLASIMO SE DA NE VIDI UOPSTE...”

Tog dana umro je deo mene, i nikad oziveti neće...

Ako se secate price „Borac za vid” Lazar Matic, to je moj heroj, mamin pametni decak, voli ga majka najviše na svetu...

Draga moja lolypopa, to što si napisala jako mi znaci!
I moj Laki isto kao i ta devojcica, ništa drugi ne bi primetili pomislili bi da je razrok tj. da ima astigmatizam, ali nazalost...
Što se tiče te devojcice, ako se ponovo vides sa njenom majkom, poruci joj da bude hrabra i uporna i da upise dete u vrtic, jer detetu treba druzenje sa vrsnjacima, socijalizacija, osnovi ponasanja u zajednici i...
Da ne budem hirovita ili kako su me neki iz kategorisali, ja sam JAKA i UPORNA borim se do kraja za svoje...
Tako sam upisala mladje dete u vrtic ( 11 meseci mladji od Laže), pa sam odmah posle dva dana odnela papire za upis i Laže, kada su mi rekli da njega nemaju na listi cekanja za upis u vrtic, ja sam isla dalje, savez slepih, direktorka predskolske ustanove, pa i jedan direktor srednje skole, dok ih nisam saterala u cosak, jer je sramota da moje dete ne prime „ kategorisu” ga kao 100% invalida, a on ZIVI GENIJE...
Sa dve godine sam pocela da ga ucim engleski, moj suprug ruski, da peva pomalo nešto da odsvira, apsolutni je sluhista, mi nismo muzicari, ali ja sam bila clan KUD u mom gradu pa sam znanje iskoristila da njega naucim, sad zna da sabira do 20, da broji do 500 i vise, na engleskom do 200, na ruskom do 100, engleskih reci zna preko 200 sklapa i recenice, ruski slabije zna sad, upisala sam ga u skolu engleskog a ima samo 4 god. napunio u julu...
Plan mi je da u septembru 2011 upisem ga u muzicko zabaviste tj. muzicku skolu, kum mu kupio gitaru za rođendan i sad se ne odvaja od nje!!!

Poruci majci, da bude hrabra, uporna i tvrdoglava za svoje dete, da mu puzi maksimum u ranom detinjstvu, jer sedenjem kod kuce takva deca se povlace u sebe imaju strahove, losu komunikaciju i teško se uklapaju...

Kada je Lazar zavrsio prvu godinu boravka u vrticu-starije jaslice, isao je zajedno sa bratom, vaspitacice su napisale za mog Lazara sledeće
„ Matic Lazar-Lakica
Knez. Car. Kralj.
Vojnik. Borac.
Secerko. Bombona.
Romantik. Genije.
Velike reci za malo biće. On sve to jeste i zauvek će ostati!
Nas hrabri decko!!!

A posao je već 5 operacija ociju i 1 operaciju ne vezanu za oci...

Ali on i mi zajedno kao porodica idemo dalje...

Pozdrav...”

Što se tiče vaspitacica, znam da im nije lako!
Ali ne smemo uzimati sve zdravo za gotovo...One su malo i otupele na svoj posao i veci deo njih obavlja to rutinski, ove starije gledaju sto vise da sede pa deci uz povisen ton i naredjenja uvek nadju neki posao...Bila sam u situaciji puno puta da se uverim u ovo...
Moj Laza je sa jednom vaspitacicom koja je pripravnica i nema svoje dece, pa je malo ostrija i ja smatram da je to OK. ne želim da ga nešto maze i sazaljevaju nego ravnopravno kao i druga deca.
A ove starije vaspitacice, kada Lazina vasp. ode kuci, i ja dodjem npr. 5-10 min. posle njenog odlaska,moj Laza sedi sam za stolom i pritiska oci!!! Da se razumemo ta starija mu je vaspitacica glavna isa njom je u prostoriji, a ova pripravnica ga samo usmerava, sluzi, hrani i vodi u WC, znači da ću da ocekujem i od ove starije da pazi na njega, a ne da se on osami...E upravo je to što ne želim da mu se desava, zato sam ga upisala, on kada je sam i nema komunikaciju on pati, tuzan je povlaci se u sebe, ali čim mu se obratis on kreće za tobom postavlja ti pitanja, želi prisnost,da oseti da ima nekog pored njega.

Prosto ne razumem te vaspitacice, deci pusti crtani, posadi ih na tepih ispred TV Lažu izoluje za jedan udaljeni sto da sedi sam, a ona na drugom kraju sedi sama za stolom i „ bulji ” u prazno, tj. ko zna o cemu misli, i to nije samo jednom bilo nego vise puta.
Jednom sam ih opominjala i iznela svoj stav prema tome, molim lepo, ako si matora idi u penziju neka dodje mlada osoba puna energije i ideja pa neka zabavlja decu.
Čak sam isla i u upravu za predskolske ustanove i tamo sam sa direktorkom razgovarala, pa se jedno vreme situacija popravila, a sad opet ovako...Sutra ću je opet opomenuti, ali malo dinamicnije...

Pozdrav...

Najlakse je plakati, zaliti se i kukati...znam i sama to, bila sam jedan period u takvoj fazi, na sreću mali broj ljudi je znalo za to, vise onako sama...ali to je psihicki „ ventil ”.

Neophodno je stati cvrsto i odlucno ispred problema i sagledati moguća rešenja, mi možda znamo za jedno ili dva rešenja ali sagledano iz drugog ugla ima milion tj. ukoliko mislimo da je situacija ne resiva ( kao sto je slučaj sa mojim Lazom ), potrebno je iskoristiti neke druge opcije i prekriti nedostatak nekim drugim talentima...

Izvini, nisam znala da ti je muž svestenik, to znači da mogu povuci deo komentara, ali se slazem da kroz njihovo skolovanje uce i rad i vaspitavanje dece sa posebnim potrebama!!!

Pozdrav

Draga moja „ detlic1” , drago mi je što se interesujes i dajes preporuku. Kada je cela prica pocela to sa Lazarom ( retinopatija 4/5 stepen), ja sam molila za pomoć oko klinika i iskustava ovde na SC to je bilo 2006 god.
Aktivna mamica Dragannessa mi je puno pomogla, pronasla je sve doktore i klinike koje se bave ovim problemom, čak je i organizovala akciju prikupljanja novca za operaciju Lazaru. Kontaktirala je kliniku u Bostonu i kod njih se rade operacije istog tipa kao i u Rusiji-Kalugi, s'tim sto je u Rusiji 8 puta jeftinije, čak postoji njihova klinika u Novom Sadu koja organizuje odlazak tamo! Naravno mi smo se odlucili za ruse i tamo je već 2 puta bio a imao 3 operacije kod njih, sada radi terapije u Novom sadu na svakih 3-4 meseca. Puno sam im zahvalna sto su uspeli bar nešto od „ vida ” da mu sacuvaju a to je prepoznavanje svetlosti.
Sada sam u kontaktu sa Kineskom klinikom „ Beike Biotehnology ” koja radi terapije sa maticnim celijama za skoro sva oboljenja, ne garantuju 100% oporavak, naravno to se i ne može ocekivati, jer ko se razume u strukturu ovog oboljenja „ retinopathia prematurus ”, zna da je izlecenje za sada ne moguće bar u ovom stepenu oboljenja.

Živim u nadi da će jednog dana zaziveti još inovacija na polju biotehnologija i oftalmologije!
Bila sam u kontaktu sa jednom Nemackom klinikom koja radi senzorske cipove, koji se ugradjuju u zadnjem delu oka, kao i u centru za vid, ali se zahvat radi kod pacijenata koji su oboleli od tezeg stepena retinopatije pigmentoze i koji su stariji od 18 godina.

Puno sam citala i ucila o Lazarevom problemu, tako da sam dosta upucena, čak sam i medicinsku skolu zavrsila a i studirala medicinu, ali napustila...to je druga prica...

Pošto je najvovije dostignuce ovo sto rade Kinezi sa maticnim celijama, a i jedno dete iz Srbije je islo, suprug i ja sad želimo da pokrenemo neku akciju za prikupljanje sredstava pa da vodimo Lazara u Kinu na terapije maticnim celijama.

U svakom slučaju, hvala ti sto si se javila i sto pozitivno gledaš na nasu situaciju, svaki savet zlata vredi!!!

Pozdrav

Joj lolypopa hvala ti za ovo, jako sam se obradovala, potrazicu vise informacija o ovom uredjaju!

Hvala ti puno, naravno da ima nade...nada nikad ne umire!