„Dozivljaji sa bebom od 2.5 mjeseca”

Ja ne znam da li da se smijem ili da placem kada moja beba od nepunih 3 mjeseca pocne da se ljuti na mene i udara me sakama (cupanje je od nedavno pocelo: mislim da ću, ako ovako nastavi, uskoro nositi periku kao Saban Saulic!)
Elem, dok pokusavam da je natjeram da sisa (a posebno ako je prije toga plakala) ona se otima, isteze noge i ruke, udara me sakama... Pocupa me tek onako 'pride' kada joj se primaknem da je ljubim. Strahovito je ljuta! To je nešto sto me veoma ljuti, zabrinjava a u isto vrijeme i nasmijava jer zaista je prizorno! Prije dva dana desilo se ovo: Zaspala je. Ja sam je stavila u krevetac i odjurila u kupatilo da se istusiram, onako na brzinu. Nakon 5 minuta (koliko traje moje tusiranje u posljednje vrijeme) čula sam je da vristi. Pozurila sam iz kupatila da je smirim i naravno zatekla je potpuno ubarusanu od placa. Toliko je vristala da nisam mogla cuti ni sopstveni glas dok sam pokusala da je umirim. Onda sam je uzela u narucje, podigla iznad sebe i pitala je: „A zašto ti places, da čujem?!” (onako, vise za sebe jer nisam naravno ocekivala da mi odgovori) na šta je ona prestala sa placem i razvukla usta u jedan veeeeeeliki osmijeh. Simpaticno, stvarno, ali bilo bi još ljepse da nije bilo one glasne dernjave prije toga hahaha :)))

Ima toliko toga...

Vracam se sa cerkom iz kupovine i ona će meni: „Mama, znaš šta?”
Ja:„ Šta?”
Ona:„ Moram nešto da ti kažem, ali nemoj da se ljutis. Ti si debela! Debela i trudna”

:o)))) Morala sam da se smejem. Dete će ti uvek reci istinu, bez obzira kakva je :o)))

Sretnemo komisinicu , koja je slomila nogu i ima gips.
A Suza će njoj „ teta ima cizmetninu ?”
Srećom komisinica ne razumije nas jezik.

Juče se spremamo da idemo u prodavnicu i Stefan(2.5) hoće da ponese zelenu kocku. Ja mu kažem: „A šta ćemo da radimo ako je izgubis?”, na šta on odgovara „Onda ćemo da placemo!”.
Prošlog meseca smo posetili prijatelje i njihove stolice su u raznim bojama. Stefan pokaze sivu stolicu i kaže „To je siva”, a onda pokaze crnu stolicu i kaže „Šta je to, mama?” na šta ja odgovorim „To je crna”. A tek će on „Ne, to je stolica”